Logistički pristup raseljavanju rezervi pokretnih stvari Текст научной статьи по специальности «Математика»

Dr Radovan Makstf, pukovnik. dipl. inž.

VojnotthmCk* atateaija VI.

Beograd

LOGISTIČKI PRISTUP RASEUAVANJU REZERVI POKRETNIH STVARI

UDC: 355.415.2

Rezime:

U ovom radu razmatra se pristup reSavanju problema raseljavanja rezervi pokretnih stvari vantrupnog ešelona. Predlaie se nadogradnja postojeće definicije, s obzirom na izmenu stanja okrulenja, kao i definisanje disperzije pokretnih stvari na trupnom rtivou, i izmeštanja proizvodnih resursa sredstava koja su posebno značajna za vodenje borbenih dejstava. Predlatu se mogućnosti zo poboljšanje metodologije odlučivanja o navedenim postupcima na logtstićkim osnovama, kao i za konkretna planiranja.

Ktjučne reči: raseljavanje. logistika, planiranje.

LOGISTIC APPROACH TO DISLOCATING MOBILE ITEMS INVENTORY

Summary:

This article deals with the problem of dislocating mobile items inventory at the army level. A suggestion to redefine the existing definition has been given, considering the environmental changes. A definition of dispersion of mobile items at the brigade level and the problem of dislocating production resources important for combat operations, has been considered as well. Possibilities to improve decision making methodology based on logistics principles and planing has been also cinsidered.

Key words: dislocation, logistics, planning.

Uvod

U stručnim vojnim krugovima, osamdesetih godina, pojavila se ideja da raseljavanje ratnih materijainih rezervi pokretnih stvari vantrupnog ešelona, kao kategorija, možc biti prevazideno izgrad-njom adekvatnih skladišta. U tim objek-tima bi se obezbedili zahtevani uslovi skladištenja, a optimum bi bio postignut uz poStovanje ograničenja koja proizlaze iz transportnih manipulativnih resursa. lokacije, ljudstva, troškova. itd. Funkcija

cilja jeste postizanje maksimalne verovat-noće oćuvanja ratnih materijainih rezervi odgovarajućih pokretnih stvari vantrupnog ešelona. Ove ideje bile su posledica tada važeće definicije procesa raseljavanja ratnih materijainih rezervi i pristupa koji nije bio zasnovan na logističkim prin-cipima. Dejstva sa distance kojima je Jugoslavija biia izložena u vreme agresije NATO-a uslovila su potrebu za novim pristupom rešavanju ovog problema.

Posledica ranijeg pristupa bio je i stav da treba raseljavati samo ubojna i

VOJNOTEHNIĆKI OLASNIK 2^001.

147

pogonska srcdstva, u meri koja obezbe-đujc zadatu vcrovatnoću da se ova sred-stva sačuvaju od uništenja usled dirck-tnog dejstva neprijatelja po skladištu. Nedovoljno poznavanje efekata udara sa distance uticalo je na formiranje stava da. najverovatnije, skladišta ostalih pokret-nih stvari vantrupnog ešelona ne treba raseljavati. Izmenc stanja okruženja na-meću potrebu za novim pristupom u reša-vanju problema - dogradnjom teorije, radi oblikovanja prakse. Regulativa, pla-niranje. uvežbavanjc i provera procesi su čija razrada sledi nakon odredivanja zna-ćaja raseljavanja i definisanja ovih pro* cesa na logističkim osnovama.

U literaturi su logistički principi de-taljno razradeni, a za potrcbe odredivanja značaja postavljanja definicijc za procese raseljavanja ratnih matcrijalnih rezervi pokretnih sredstava (RMR PS) i odredi-vanjc kriterijuma i metodologije za izradu plana, mogu da posluže principi opisani u literaturi [11] primereno vantrupnom ešelonu:

- logistička obaveštenost: donosioci odluka moraju imati taćne i blagovrc-mene logističke informaeije da bi se obe-zbedila efektivna podrška;

- postavljanje cilja: svi logistički na-pori moraju biti usmereni ka jasnom cilju, koji se može postići;

- plodonosna logistika: profesio-

nalna primena inieijative, znanja, stvara-lačkog i inovativnog korišćenja tchničkih i naučnih dostignuća na polju logistike;

- meduzavisnost: efikasan logistički sistem zahteva odgovarajuće odnose iz-medu svih funkcionalnih delova sistema;

- jednostavnost: na svim nivoima lo-gističkog sistema jednostavnost je izu* zetno značajna;

- blagovremcnost: logistička podr-ška mora se obezbediti u pravoj meri, po

mestu i vremenu, da bi zadatak bio izvr-

Sen;

- zamah: zamah logističke podrSke prema borbenom zadatku;

- efikasnost troškova: efikasno

upravljanje logističkim resursima i utro-Šak za logističku podršku;

- sigumost: sigurnost logističkog si* sterna sa svakog aspekta mora biti održa-vana da bi se obezbedili resursi i osigurala stalna borbena gotovost.

Navcdcni principi mogu biti polazna osnova u razmatranju i proccsa disperzije pokretnih sredstava vantrupnog ešelona, kao i izmeštanja proizvodnih resursa od posebnog značaja za vodenje borbenih dejstava.

Određivanje značaja i definieija

raseljavanja

Analizom efekata i iskustava dejstava sa distance, poštujući navedene logistic principe (posebno logističku oba-veštenost, postavljanjc cilja i blagovreme-nost), nameće se zaključak da procesima raseljavanja RMR PS vantrupnog ešelo-na, disperziji PS trupnog eSelona i izme-Stanju proizvodnih resursa za sredstva od posebnog značaja za rat, treba dati isti značaj kao i mobilizaeiji. Izjcdnačenje nivoa značajnosti za navedene procese, proizlazi i iz principi meduzavisnosti, i ima neposredan uticaj na planiranje i upravljanje realizacijom ovih procesa. Prostomo, vremenski i količinski treba uobličiti aktivnosti i razrešiti problemske tačke. tako da se ispoštuju principi blago-vremenosti i efikasnosti. PoStovanjem principa blagovremenosti, meduzavisnosti i efikasnosti može se doći do zaključka da vreme trajanja mebilizaeije, raseljavanja RMR PS, disperzije PS i izmeštanja proizvodnih resursa treba da bude zavi-

148

sna promenljiva veličina. Aspekt sigurno-sti bio je zastupljen i u ranijim definici-jama [10], ali princip postavljanja cilja u novim uslovima delovanja okružcnja za-hteva novo određenje.

Iskustva pokazuju da poStovanjc principa sigurnosti, kada se razmatra problem raseljavanja RMR PS, uz nedo-voljno poštovanje principa postavljanja cilja i principa efikasnosti, može dovesti do neadekvatnih rešenja (skupi skladišni objekti sa pratećom infrastrukturom sma-njuju ukupne troSkove, povećavaju sigur-nost zaštite RMR, ali npr. ta PS mogu postati neraspoloživa zbog dejstava sa distance, itd.).

Zapis ovog složenog problema mo-gao bi glasiti:

Pz —* maks.

ps maks.

-* min.

Tr > min.

< kj, i «

>

n

(1)

gde je:

P, - verovatnoća zaštitc PS,

P, - verovatnoća snabdevanja potrošača po količinama, asortimanu, prostom i vremenu,

tR-vremc trajanja procesa raseljavanja, Tr - troškovi raseljavanja,

Qi - ograničenja resursa K, (mesta za raseljavanje, transportni i manipulativni resursi, ljudstvo, itd.).

U skladu sa ovim razmatranjima, izmenjena definicija proccsa raseljavanja mogla bi da glasi: raseljavanje je proces premeStanja RMR PS iz stacionamih skladišta vantrupnog ešclona na unapred odredena mesta, po unapred pripremlje-nom planu. Rcalizuje se zbog zaštite od dejstava neprijatelja i omogućavanja snabdevanja jedinica VJ.

Disperzija PS trupnog ešclona, koja se čuvaju u skladu sa taktičkim, tehnolo-škim, organizacionim i drugim zahtevima (u okviru mogućnosti) može uticati na dalje funkeionisanje jedinica, pa bi definicija mogla da glasi: disperzija je proces razmeštanja PS na trupnom nivou radi smanjenja verovatnoće uniStenja dej-stvom neprijatelja i omogućavanja mobi-lizacije i funkeionisanja jedinica.

Izmeštanje proizvodnih (remontnih i drugih) resursa značajnih za vodenjc bor-benih dejstava moglo bi sc definisati kao: proces razmeštanja na unapred priprem-ljena mesta, radi omogućavanja nastavka proizvodnje u ratu.

Svaki od navedenih proccsa ima svoje specifičnosti, ali je funkeija cilja ista za sve - smanjenje verovatnoce uniStenja, uz obezbeđenje odgovarajuće verovat-noće namenske upotrebe. Meduzavisnost ovih proccsa je o^igledna kod istorodnih pokretnih sredstava: proizvodnja - ešelo-niranje - raseljavanje (disperzija) kon-kretnih PS, moraju biti izbalansirani u skladu sa zahtevima i ograničenjima. Razmatranje problema i odlučivanje o zahvatima koji će stanje sistema dovesti u željeno zasniva sc na logističkim princi-pima. Svaka značajnija promena u si-stemu i okruženju (preoružanje, izmene strategije i taktike potencijalnih neprija-telja, itd.) zahteva reagovanje sistema. koje ima veliki uticaj na planiranje procesa raseljavanja RMR PS, disperzije PS i izmeštanja resursa. Na slici 1 prikazan je algoritam aktivnosti pri odlučivanju o raseijavanju RMR PS.

Analize mogu pokazati da u odrede-nim uslovima treba uložiti sredstva u podizanje kvaliteta PS i njihovu zaStitu pakovanjem u zaokružene ccline, čime se obezbeduju zahtevani uslovi čuvanja i omogućuje primena integralnog tran-

vojnotehniCki glasnik 2/2001.

149

sporta u procesima snabdevanja. Ukoliko se ovakvi zahvati pokažu opravdanim, ostvariće se uStede na objektima za sme-§taj rezervi konkretnih PS i omogućiti skladžštenje bliže rejonima potencijalne upotrebe. Ovakve analize (istraživanja) obavljaju se pri uvodenju novih PS u

naoružanje i opremanje jedinica, što je neposredna primena logističkog pristupa.

Pri planiranju RMR PS vezanih za skladištenjc, logistički princip cfikasnosti troškova ima značajan uticaj na donoše-nje odluke. Za istu verovatnoću zaštite sredstava i verovatnoću realizacije snab-

150

VOJNOTEKNIĆKI GLASNIK 2/2001.

devanja najčešće postoji više rešenja koja su bližc ili dalje od optimalnog za data ograničenja. Adaptacije starih objekata i adekvatan plan raseljavanja mogu zahte-vati veće troškove nego izgradnja novih i obmuto. Iznalaženje najpovoljnijih reše-nja znači kompleksno istraživanje, prime* nom metoda operacionih istraživanja i osloncem na logistički pristup.

Pristup planiranju raseljavanja

Kada se donose odluke da će odgo-varajuće skladište RMR PS vantrupnog ešelona u odredenim uslovima delovanja okruženja morati da se raseli, otpočinjc rad na izradi plana raseljavanja. Polazeći od definicije i sistema (1), planiranje raseljavanja svakog konkrctnog skladišta RMR PS mora da obuhvati:

- funkcionalni aspekt raseljavanja,

- organizaciono-tehnološki aspekt,

- prostorno-vremenski aspckt,

- proveru realnosti planova i po-trebc za obukom izvršilaca raseljavanja.

Na slici 2 prikazan je dijagram toka izrade plana raseljavanja.

Realizatori planiranja moraju imati podatke o vrstama i količini RMR PS koje treba raseliti i njihovim pojavnim oblicima (ambalaža, paletc, agregatno stanje, poscbni zahtevi za rukovanjem, itd.). Prioritet objekata koje treba raseliti određuje se u skladu sa stepenom zaštite (pirotchničke, protivpožarne, itd.) i zna-čajem sadržaja za realizaciju snabdeva-nja, odnosno obezbeđenja jedinica PS u borbenim dejstvima. Pregledi potencijal-nih prostora (mcsta, objekata) za raselja-vanje i organizaciju rada, značajni za rad raseljenog skladišta (ranije „poljsko skla-dište“), nosioci su informacije za nave-dene resurse, kako za formacijska, tako

i za sredstva iz fonda davalaca. Takođe. treba raspolagati informacijama o Ijud-stvu (obučcnost, starosna struktura, itd.).

Određivanjc lokacija i mesta za rasc-ijena i lažna skladišla vrSi se u okviru odobrenih rejona. u skladu sa razvojem jcdinica na planiranim pravcima upotre-be. Pri tome rejoni zaraseljavanje moraju zadovoljavati propisaoe uslove, a na izbor utiče i visina troškova koji bi nastali uredivanjem (inžinjerijski, građevinski i drugi radovi). Lokacijc na kojima ima više pogodnih prirodnih i veštačkih objekata, koji obezbeđuju zaštitu raseljenih RMR PS, uz osiguranje mogućnosti za funkcionisanjc sistema snabdcvanja imaju prioritet u izboru. Minimalni uslovi koji moraju biti ispunjeni su:

- mogućnost raspoređivanja RMR PS tako da sc postigne propisana piroteh-nička bezbednost, protivpožarna zaštita i nesmetano odvijanje manipulativnih i transportnih aktivnos:i;

- mogućnost za naskiranje i(ili) mo-gućnost protivvazdušne zaštite;

- blizina - mogućnost pristupa ko-munikacijama. putevima dotura i cvakua-cije;

- udaljenost od objekata potencijat-nih ciljcva neprijatelja;

- uslovi za život i rad Ijudstva.

Ovako formulisani zahtcvi upućuju na primenu metoda višckriterijumske op-timizacije [7] pri izboru lokacija, rcjona i mesta za raseljavanje RMR PS. Takođe, često je dovoljna upoireba, kao i metode lincamog programiranja (metode dodelji-vanja, transportni problem, simpleks metoda, itd.) za izbor. ukoliko se problem dovoljno izuči i pripremi. Mogucnost pri-mene ovih metoda ilustrovan jc u litera-turi [1]. U razmatranje svakako treba

vojnotehniCki glasnik 2/2001.

151

Početak

Sttnje skladiita. Vrste i kolićine RMR PS. Me$ta. Objekti i tnfrastrukture. Resurst.

St. 2 - Dijagram toka itrade plana raseljavanja

152

VOJNOTEHNIČKI OLASNIK 2/2001.

uzeti kriterijum cene naknadnih radova za eventualnu adaptaciju objekata, u od-nosu na, na primer, cenu transportnog i manipulativnog rada u slučaju da se iza-beru drugi objekti. Pri tome, funkcija ciija - obezbeđenje i zaštite i funkcional-nosti moraju biti ispunjene. Tako, na primer, izbor železničkog tunela za objekt raseljavanja može obezbediti pou-zdanu zaštitu raseljenih PS, ali ne mora obezbediti i funkcionalnost (mogućnost zarušavanja i nepristupačnosti sredstvi-ma).

Odredivanje resursa za transport i manipulaciju za izvršenje raseljavanja usko je povezano sa odredivanjem loka-cija i izučavanjem tehnologija koje se mogu primeniti u organizaciji utovara, istovara i transporta. Pojavni oblik PS utiče na tehnološkc zahteve (uskladivanje tehnoloških zahteva i tehnoioških eleme* nata veoma dobro je opisano u literaturi [5]), a celokupno razmatranje se sprovodi uskiadeno sa zahtevima koji proističu iz karakteristika mesta i objekata, u skladi-štu i na potencijalnim lokacijama za rase-Ijavanje. Pravilno postavljanje kriteri-juma je od izuzetnog značaja. Na primer, izbor transportnih sredstava sa zahtevom za maksimainim iskorišćenjem nosivosti može voditi produženju vremena raseljavanja zbog karakteristika objekata i ras-položivih resursa za manipulaciju. Na prvi pogled to upućuje na transportni problem (problem Hičkoka [1]):

- iz m skladišnih baza Al, ..., Am distribuiraju se sredstva u n odrcdiSta korisnika Bl,..., Bn, tako da troškovi ukupnog transporta budu minimalni, ili:

tn n

Z = Z Z Cij X«

i-l 1-1

uz ograničenja:

Z Xjj = aj, za i = l,...,m

j-i

m

Z *ij = bP za j = 1.........n

i-l

m n

Z^j = Zbj

i-l j-l

} (2)

gde je:

aj - raspoloživa količina sredstava u isho-dištima,

bj - količina sredstava koja se može smestiti u odredištima,

Cij - cena transporta iz svakog skladišta u svako odredište.

Osnovni problem pri ovakvom pri-stupu je veoma otežano odredivanje „cena transporta“ kada je u pitanju rase-Ijavanje, disperzija PS ili izmeštanje proi-zvodnih kapaciteta. Od pomoći je pristup izložen u [2], gde se uzimaju u obzir ograničenja u transportnim, manipulativ-nim i drugim resursima, i uskladuje transport i manipulativni rad. U slučaju kada se raspolaže traktorirr.a (koji opremljeni na odgovarajući način mogu vršiti i manipulaciju u ekstremno teškim meteorolo-Skim uslovima), kada se raseljavanje (disperzija) PS obavlja na kraćim rastojanji-ma, preporučuje se njihova upotreba:

Pr = Tr [1 + tulVT/2 (U + VTtpo)] (3) gde jc:

Pr - broj potrebnih prikolica ako se raspo-laže sa Tr traktora,

tUj - vreme trajanja utovara/istovara pri* kolice,

VT - srednja brzina kretanja traktora, Lr - rastojanje ishodište - odredište. tpo - vreme prikopčavanja/otkopčavanja pri kolice.

VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK 2^001.

153

S obzirom na informatičku tehnolo-giju, pri izradi planova raseljavanja sva-kog konkretnog skladišta najbolje je izra-diti simulacioni model i vise varijanti plana raseljavanja. Značaj simulacija u reSavanju problema logističkog obezbe-đenja uočen je sa pojavom prvih specija-lizovanih jczika za simulaciju. Analiza realnih procesa i kreiranje simulacionih modela omogućava eksperimentisanje na računaru i iznalaženje odgovarajućih varijanti organizacije, primereno zahtevima i ograničenjima sistema i okružcnja. Kreiranje simulacionih modela podrazumcva detaljnu analizu realnog sistema i procesa koje sprovode analitičari realnog sistema i konstruktori simulacionih modela. Za realizaciju simulacionih modela najČeSće se koriste speeijalizovani simulacioni je-zici - sistemi (npr. GPSS, MODSIM III. ttd.). Dobar simulacioni model, pored ostalog. mora omogućiti promenu ulaza radi prognoziranja budućih stanja, i odgo-vara na pitanja kako reagovati i dovesti sistem u željeno stanje (predikativna va-Ijanost modela).

Pri kreiranju simulacionih modela dctaljno se analiziraju tehnoloSki zahtevi i taktički uslovi u kojima se obavlja rase-Ijavanje. Iskustva iz prethodnih dejstava i prognoze budućih dejstava i uslova u kojima ćc se raseljavanje vrSiti osnova su za kreiranje simulacionih modela. Rezul-tati eksperimentisanja na modelu koriste se za dogradnju plana raseljavanja, a za svaku značajniju promenu u području taktike, tehnologije i organizacije vrSi se eksperimentisanje.

Pri odredivanju resursa za rad skladiSta pogonskog goriva [4] izraden je segment modela za simulaciju procesa raseljavanja pogonskog goriva. Najpre je sprovedena analiza konkretnih zahteva, uticaja okruženja i ograničenja, pri čemu

Tabela 1

Matrica meduzavisnosti Tz-Te

\ TehnoloSki \ elementi Tchnolo$ki\ zahlevi \ f E 3 i u: *C* & 1 & SkladiSni put Manipulanli •■o 1 i 2. 2 u a. a.

Dolazak ACG.VCG. plovita + + + +

Dispozicija +

Merenje +

+ + +

Opsluga + + +

Odlazak ACG.VCG. plovila + +

je značajno mesto zauzela analiza tehno-loških zahteva i tehnoloSkih clemenata.

U tabeli 1 prikazan je primer formi-ranja matrice meduzavisnosti zahteva i tehnoloSkih elemenata za proces prijema goriva pri raseljavanju.

Problemska tačka, npr. merenje, može značiti postojanje jedne ili vi$e vaga, bez - sa protokomerima, sa mere-njem količina na mestima za raseljavanje, itd., a značajna je za gradnju simulacio-nog modela. Konkretan segment Simula-cionog modela opisan je preko sledećih komponenti:

TJ - transportna jedinica koja se angažuje u raseljavanju,

SS - stacionamo skladište pogonskog goriva,

RS - raseljeno skladište pogonskog goriva,

TK - komunikaeije za transport (že-leznica, plovni put),

GS - gubici transportnih i manipula-tivnih sredstava, pogonskih sredstava i ljudstva zbog dejstava neprijatclja,

154

VOJNOTEHNICK1 GLASNIK 2/2001.

RO - resursi za opravku popravlje-nih sredstava po nivoima,

OI - resursi za ometanje tokova informacija značajnih za raseljavanje.

Svaka komponenta je opisana pro-menljivim veličinama u simulacionom modelu. Na primer, komponenta RS se opisuje:

- brojem istovarnih mesta za prateća pogonska sredstva,

- brojem mesta za istovar bačvi sa gorivom,

- brojem mesta za istakanje po vrstama goriva i karakteristikama, itd.

Određene interakcije izmedu kom-ponenti odreduju pravila po kojima se promenljive veličine menjaju u vremenu. U konkretnom primeru. deo skupa ula-znih promenljivih jesu:

- vreme stizanja transportnih sredstava u TJ,

- vreme trajanja utovara i istovara transportnih sredstava, po vrstama i tipo-vima,

- vreme zauzetosti komunikacija,

- ometanje prenosa informacija izmedu komponenti,

- vreme opravki oštećenih i neis-pravnih sredstava, itd.

Skup izlaznih promenljivih je:

- količina raseljenih pogonskih sredstava po vrstama u vremenu,

- broj transportnih sredstava po vrstama i tipovima, kojima je raseljavanje izvrSeno,

- matematičko očekivanje vremena zadržavanja transportnih sredstava na utovaru, istovaru, čekanju, itd.

- gubici u vremenu,

- vreme završetka izdavanja i prima-nja pogonskih sredstava, itd.

Prema konccpcijskom modelu, krei-ran je simulacioni model (u GPSS-u), i za deftnisani skup ulaznih parametara

Tabela 2

Rezultati eksperimenta

Broj ACG Količina za rase* Ijavanje (t) Sastav kolone (oi prema) Trajanje proce&a (min)

50 800 20 1620

90 800 20 1080

50 1600 20 2100

90 1600 20 1800

50 800 1200

90 800 840

50 1600 1560

90 1600 1500

dobijeni su odgovarajući izlazi pogodni za analizu i izradu plana raseljavanja. Za, na primer, faktorski dizajn izabrani su faktori:

- ukupan broj auto-cistemi za go-rivo (ACG) koje učestvuju u procesu raseljavanja - u primeru 50 i 90;

- ukupna masa pogonskih sredstava koju treba raseliti (800 t i 1600 t):

- broj cistemi koje se otpremaju: kolona po 20 ili pojedinačno.

Dobijeni rezultati su prikazani u ta-beli 2.

Efekti faktora su el = 315, e2 = 555, e3 = 379, što znači da faktor količine ima najveći uticaj, a broj ACG kojima se vr$i transport najmanje utiče na vreme trajanja raseljavanja. Na istom primeru pokazano je da se odgovaraju-ćom organizaeijom tpućivanja transportnih sredstava iz rejona čekanja na opslu-gu, uz ostale iste uslove, vreme raseljava-nja može skratiti do 15%.

Navcdeni primer ilustruje potrebu da se planovi raseljavanja izraduju oslon-cem na rezultate eksperimentisanja na simulacionim modelima. Rcspektivne mogućnosti paketa MODS1M III za

VOJNOTEHNtĆKI GLASNIK 2/2001.

155

objektno orijentisanu simulaciju idu u prilog navedcnom stavu.

Posebna pogodnost ovakvog pri-stupa je materijalizovana mogućnost da se plan raseljavanja radi u više varijanti. U konkrctnoj situaciji će se, prema uslo-vima, sprovesti varijanta koja je najpri-merenija zahtevima. Takode, u okviru svake varijante plana moguće jc izraditi celine koje se mogu kombinovati u sasvim novu koncepciju realizacije raseljavanja u skladu sa situacijom. Svaka vcžba izvr-šilaca raseljavanja jc situacija kada treba proveriti ključne aktivnosti, i vrgiti korek-cijc i u domenu planiranja i u domenu obuke i priprema za realizaciju ovih slo-ženih aktivnosti. Planom raseljavanja mora se obuhvatiti problem izvršavanja osnovnih funkcionalnih aktivnosti. Na primer, snabdevanje rezervnim delovima ne sme biti prekinuto tokom realizacije raseljavanja. Izvršavanje mobilizaeije je* dinica koje utiču na rad skladišta i procese raseljavanja mora biti. takode, obuhva* ćeno analizama koje prethodc izradi plana. Svaki izvršilac planiranih aktivnosti mora raspolagati nužnim i dovoljnim sku-pom informaeija koje utiču na izvršenje zadatka. Uputstva, podsetnici, prcgledi i druga dokumenta plana raseljavanja treba da sadrže opise aktivnosti, načine realizacije, resurse, alternative i druge neophodne informaeije. Pri svakoj zna-čajnijoj izmeni (stanja okruženja, infra* strukture, resursa, saznanja stečena tokom uvežbavanja i provere, itd.) treba menjati sadržaje onih dokumcnata u ko-jima nastale promenc zahtevaju novu or* ganizaeiju izvrSavanja zadataka raseljavanja.

Disperzija PS na vantrupnom eSe-lonu mora se planirati na način sličan planiranju raseljavanja. Plan disperzije može biti sastavni deo mobilizacijskog

plana, pri čemu je moguća situacija u kojoj je disperzija PS preduslov za izvrše-nje mobilizaeije. Detaljne analize obu-hvataju taktički i tehoološki aspekt pro-blema, a planiranjima se teži postizanju optimuma. Analize mogu pokazati da se, npr. dobrim raspoređivanjem i čuvanjem PS može postići znatno smanjenje troSko-va, na račun neznatnog produženja vre-mena izvršenja mobilizaeije. Autori rada „Izbor načina slaganja materijala u skla-diStu posebne namene“ pokazali su, pri-mcnom metoda za višekriterijumsku opti-mizaeiju, da su moguće značajne uštede skladišnog prostora na trupnom nivou, ukoliko se odstupi od principa skladište-nja „pokretna sredstva skladištiti po rat-nim jedinicama“ i primeni način skladi-štenja ,,po vrstama pokretnih sredstava". Primenom logističkih principa jednostav-nosti i cfikasnosti troškova može se pokazati da se adekvatnom obukom rezervnog sastava mogu postići veći efekti nego $to to omogućuje primena pristupa „svakom borcu svoje lično naoružanje", ukoliko obuka nije adekvatna (vremenski, po kvalitetu, itd.).

RazmeŠtanje resursa za proizvodnju i remont koji su značajni za borbena dejstva. takode mora biti detaljno plani-rano za svaku konkretnu proizvodno-re-montnu organizaciju. Prioritetni zahtevi koji pri tome moraju biti zadovoljeni odnose se na mogućnost realizacije osnovnih delatnosti u uslovima izvodenja borbenih dejstava. Princip sigumosti mora biti ispoštovan u najvećoj mogućoj meri pri izboru lokacija i mesta za razme-štanje ovih resursa. Funkcionalnost i osnovne karakteristike proizvodnih re-montnih kapaciteta t velikoj meri utiču na organizaciono-tehnološki aspekt pri izradi planova razmeštanja. Pri planiranju navedenih resursa do najvećeg izražaja

156

VOJNOTHHNICKI GLASNIK 2/2001.

doiazi postavka u izloženom pristupu koja se odnosi na stav da trajanje razme-Stanja proizvodnih i remontnih resursa mora biti zavisna promenljiva veličina (1). Pri tome tehnologija predstavlja osnovno ograničcnje koje utiče na trajanje procesa. koje može biti minimalno uz najbolje postavljenu organizaeiju razme-štanja. Priprema mesta za razmeštanje proizvodnih i remontnih resursa značaj-nih za borbena dcjstva neizbežna je za većinu ovih kapaciteta (npr. visokopro-duktivna mašina za obradu metala reza-njem mora imati odgovarajuću podlogu, propisane uslove za rad, ispitivanje nakon montaži, itd.), Sto pianom mora biti obu-hvaćeno. Kao i pri raseljavanju RMR PS i disperzije, jednom sačinjeni planovi raz-meštanja moraju sc ažurirati u skladu sa promenama u okviru sistema i njegovog okruženja.

ZakljuČak

Analizc koje sc sprovode radi odlu-Čivanja da li, šta i kako raseljavati ratne materijalne rezerve pokretnih sredstava vantrupnog ešelona, treba realizovati na logističkim principima. Na taj način se moguće greške i odstupanja reienja od optimalnih svodc na najmanju meru. Lo-gističkim pristupom doiazi sc do definieija procesa raseljavanja ratnih materijalnih rezervi pokretnih stvari vantrupnog eše-lona. disperzije pokretnih stvari na trup-nom ešelonu i izmeštanja proizvodnih resursa, koje omogućuju oblikovanje praksc na adekvatan način. Mogućnosti potencijalnih neprijatelja za nanošenje udara sa distance utiču na potrebu da se ovim procesima pridaje značaj ravan zna-čaju mobiiizacije.

Izrada planova raseljavanja (disperzije, izmeštanja) nezamisliva je bez pri-mene metoda operacionih istraiivanja, pri čemu je simulacija svakog kokretnog skladišta (jedinice, preduzeća) vcoma ko-risna. Vreme trajanja ovih procesa treba da bude zavisno promenljiva veličina, odnosno, funkeija cilja je postizanje mini-muma uz postavljena ograničenja. Anali-zama se doiazi do minimalnog vremena koje se ne može skradvati bez obzira na povećanje resursa, troSkova, itd.

Planove raseljavanja (disperzije, iz-meštanja) treba raditi za više varijanti, ili po segmentima koji obuhvataju karakte-ristične aspekte taktike, tehnologijc i or-ganizaeije. Na taj način omogućava se izvršiocima da primcnc varijantu ili kom-binaeiju segmenata plana, tako da se organizaeija postavi u skladu sa situaci-jom. Svaka veća iztnena okruženja u domenu strategije (taktike), tchnoiogije i organizaeije nalažc analize i, po potrebi, izradu dela ili čitavog plana i organizaeije obuke izvršilaca raseljavanja (disperzije, izmeštanja).

LUfnain:

[IJ Stojiljković M.; Vukadincwid, $.: Opcraciooa istraiivanja. VIZ. Beograd. 1984

(2) PinteW. V.: Snabdevanje. CATS. 1986.

(3| Maksid. R.; Kercc. Z.: Mogsdncni unapredenja postupka izradc planova raseljavanja skbdiiu.

[4] Stankovid. D.: Odredivanje resursa ra rad skladitu pogon* skog goriva. magistanki rad. CVTS, 1990.

|5J Vukidevid. S.: SkladHti, Prcving. Beograd. 199S.

(6) Maksid. R.; Andrejid. M.; Stvić. M.: Istraiivanje tokova informaeija i maierijalashicmasnabdevanja u borbi. Zhomik radova. XXII SYMOPIS. 199;.

|7J Nikolid. I.; Borovid. S.: Vilckrterijumska ophiuracija. VIZ. Beograd. 1996.

|8| Savid. D.; Mdkovid. V.: labor nadina slaganja matenjala u skladiitu posebne namene. XXV SYMOPIS. 1998. Zbortuk radova.

|9| Cmpa autora. Iskustva pondhskih jedinka VJ ntvoa baia-Ijooa u suprotstavtjanju agrenjiNATO na SRJ. monografija. VTA VJ. 1999.

[10] Pravilo tehnidke slulbe TU-V. 1.

|ll) FM 700-80.

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 2/2001.

157