Научная статья на тему 'ИЗПОЛЬЗОВАНИЕ МЕТАФОРЫ В ГАЗЕЛЯХ ЗУХУРИ ТУРШЕЗИ'

ИЗПОЛЬЗОВАНИЕ МЕТАФОРЫ В ГАЗЕЛЯХ ЗУХУРИ ТУРШЕЗИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
32
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЖАНР / ПРИЁМ / ГАЗЕЛЬ / ПОЭЗИИ / ХУДОЖЕСТВЕННЫЕ ОБРАЗЫ / ПАРАДОКС / ЗУХУРИ / СТИЛ / ФОРМА / ИНТЕРПРЕТАЦИЯ / ЛИТЕРАТУРОВЕДЕНИЕ / НОРМА / СЛОВА / ПОЭТИЧЕСКИЕ РИТМЫ / МЕТАФОРА / АЛЛЕГОРИЯ / СМЫСЛ / ИНДИЙСКИЙ СТИЛ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарипов Шариф Рахмонович

В данной статье делается попытка рассмотреть и изучить интерпретационные метафоры в поэзии Зухури Туршези и их роль в создании художественных образов. В его поэзии метафорический взгляд смешивается с разными приемами индийкого стиля и, в итоге, поэт создаёт новые смысловые и стилевые значения описания предметов. В данном случае Зухури использует приемы интерпретации и формирования слова, что делает его творчество неповторимым. В процессе изучения поэзии Зухури сначала исследователь встречает неконкретное описание, а затем находит выразительные художественные образы. Поэзия Зухури Туршези вынуждает читателя, воспринимат поэтическое творчество именно с точки зрения самого поэта.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METAPHORS IN THE POETRY OF ZUHURI TURKSHEI

In this article, an attempt is made to examine and study the interpretational metaphors in the poetry of Zuhuri Turshezi and their role in the creation of artistic images. In his poetry the metaphorical view is mixed with different techniques of Indian style and, as a result, the poet creates new semantic and stylistic meanings of the description of objects. In this case, Zuhuri uses techniques of interpretation and word formation, which makes his work unique. In the process of studying the poetry of Zuhuri, the researcher first meets an unspecific description, and then finds expressive artistic images. Poetry of Zuhuri Turshezi compels the reader, perceives poetic creativity from the point of view of the poet himself.

Текст научной работы на тему «ИЗПОЛЬЗОВАНИЕ МЕТАФОРЫ В ГАЗЕЛЯХ ЗУХУРИ ТУРШЕЗИ»

Гурдофарид и Шакар.

Ключевые слова: «Шахнаме», Фирдоуси, «Хамса», Низами Ганджави, тема, коварство, сравнительный анализ литературного текста.

CRAFTINESS OF WOMEN IN "SHAHNAME" FIRDOUSI AND "HAMSA" NIZHI GANJAVI

The article considers the issue of women's insidiousness in some poems "Shahname " by Firdousi and "Hamsa" Nizami in the light of the theory of comparative analysis of the literary text. The author, choosing similar episodes of poems, considers the issue in a comparative vein and, if necessary, gives examples from the literature of other people.

Most of the women in Shahname Firdousi and Hamsa Nizami are healthy, intelligent, entrepreneurial, brave people, caring mothers who love their homeland, illustrious heroes who are ready to sacrifice themselves, if necessary, for the achievement of the highest goals of their people and homeland, faithful in love and fighting to the end for their love.

At the same time, in the fabric of the poems "Shahname " and in the composition of some poems of "Hamsa" we meet with images of women resorting to treachery to solve their temptations. From this point of view, the article analyzes the images of Sudoba, Maryam, Shirin, Gurdofarid and Shakar from this point of view.

Keywords: "Shahnameh", Firdousi, "Hamsa", Nizami Ganzhavi, theme, deceit, comparative analysis of the literary text.

Сведения об авторе:

Ашурова Нодира Джумаевна - кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикской литературы филологического факультета Кулябского государственного университета им. Абуабдуллаха Рудаки. Адрес: Республика Таджикистан, 735340, г.Кулябул. С.Сафарова 16. E-mail: Shokhnoma@mail.ru.

About the author:

Ashurova Nodira Jumaevna - Candidate of Philology, Associate Professor of the Department of Tajik Literature of the Philological Faculty of Kulyab State University. Abuabdullah Rudaki. Address: Republic of Tajikistan, 735340, Kulyab city, Str.S. Safarov 16. E-mail: shokhnoma@mail. ru.

КОРБУРДИ ИСТИОРА ДАР ГАЗАЛИЁТИ ЗУХУРЙ Шарифов Ш.Р.

Академияи идоракунии давлатии назди Президенты Чумзурии Тоцикистон

*

Дар шинохти истиорахои таъвилй мавриди назар доштани мафхумхои «нигохи истиорй» ва «истиорахои сайёл» аз ахамият холй несг.

Шоирони сабки хиндй аз ибтизоли тасвирхои такрор ичтиноб шрифта, ба ашё ва хаводиси чахон бо нигохи мушикофона дида духта, сувари хаёли хешро бо навоварй омезиш дода, хама ачсоми оламро бо диди дубора, валекин комилан чадид нигаристаанд. Аз мутолиаи шеъри онхо дар назари аввал чунон менамояд, ки гуё нигариши амик ба хастй ва чахонбинии мунсачимеро фарогир нестанд ва аз ин чост, ки тасвир дар ашъори ин шоирон печида буда, омезиши ранг дар тасвирхо гайримукаррарист ва аксаран дар таомул бо якдигар ба вахдат намерасанд. Дар сабки хиндй пайвандсозии ашё ба ашё ва ё ашё бо ходиса чихати офаридани як тасвири тоза ва номукаррар навъе аз шигарди шеърй буда, Зухурй аз ин шигарди адабй фаровон корбаст кардааст. Тасовири интизоии Зухурй, ки аз табиат шрифта шудааст, бо зехнияти хос ва нигохи вижаи адабии у даромехта, дар маърифат ва мохияти ашё тагйир ворид карда, хонандаи шеъри худро водор менамояд, ки чахонро ба ранге нигарад, ки аз ранги зехни у озин баста, ва аз шакли пиндори у шакл гирифтааст. Абдулкодири Бедил «зехнгаро» [1, c.75] ва Зухурй чун аксари шоирони сабки хиндй «табиастгаро» буда, чахон ва хастиро Зухурй ба мисли Бедил ба гунаи дигар, хатто зеботар аз вокеоти онхо мебинад ва мутаносибан бо номгузории хос ба хар ходиса ва ё ашё чахони фалсафй, интизой ва ё истиорй бунёд мекунад. Ба кавли сер Филипп Сидней «табиат харгиз чахонро бо ин хама накшахои рангоранг, ки шоирони мухзталиф ибдоъ кардаанд, арза намекунад. Дар табиат рудхонахо бо дилпазирй ва дарахтон бо он пурборй ва гулхо бо он хушбуй, ки шоирон накш мекунанд, нест. Инхо дар осори шоир дилработар менамояд. Олам табиати биринчин аст ва шоир-заррин» [9, с.161]. Дар ин хошия нигохи заррин ва истиории Зухурй хама чизро (хатто ашёи мисин ва нукрагинро) бо гунаи хос, бо тобиши тоза ба

* Шояд ин чо категориями (макуладои) мувофик,тар аст.

pиштaи тacвиp мeкaшaд Ba як швъ x,aмcyй Ba xaмcониpо дap шинохти aшё Ba мaфоx,им эчод мeкyнaд, ки дap гатич^ он x,aMa чиз, бap aмcоли гул, по, cap, чaшм, a^ß, nap, пapвоз, шикacт, aшк, yмeд,

нaззоpa, paнг, ypёнй, xaйpaт, xacpar Ba Faйpa мeтaвонaнд чой ивaз шмоянд, кобили xaparar бошaнд, бишypaнд, xaйpaт офapaнд, pacraxes кyнaнд Ba бapъaкc xap чизe мeтaвонaд дap шeъpи Зyxypй гул, по, cap, чaшм, a^a, yмeд, нaззоpa, parn; ypёнй, xaйpaт, xacpar Ba Faйpa бошaд. Чунончи, дap бaйти зep «man» бa «нигох,» мyбaддaл гapдидaacr: Май нaxypдacm, гaлuбaн, уартз,

Он, ku гуфтаст май нuгoxaшpa.

*

Гул6онг xacu заг нест, ama Зууурй гyфma:

Гар^да 6arnu тыра уумаюн 3u фарлpu

rupaà уумай фол ба гулбонги зот мо.

Дap бaйти зep «дот» бa «чapоF» мyбaддaл гapдидa:

Набтам pyu та^кй, ku кардам Ба дот дт нaрoгaнu дuл uwma6.

«Маутаб» дар «шaбнuшuнй»-u Зууурй ба «афтаб» мубаддал аст:

Дuгap фарш аст дар uшвamcapaям маутаб uмшaб, Шабам xym шабнишинп мекунам 6o oфтoб uumaö.

Aap Зyxypй xоcraacr, ки мaъpифaти зиндaгониpо тaчaccyм шмояд, rnc x,aMa чиз дap шeъpи y гул мeкyнaд Ba мeшyкyфaд Ba aгap xacpar Ba xaйpaт мeбофaд пac xaмa aшёи бaкоpгиpифтaи y xacpar Ba xaйpaгзaдaaнд Ba aгap оpомиш Ba cyкyrpо дap чaвxapи cyвapи xaёл гyзоштa, пac xaмa кaлaмоти мaвpиди бaxpaбapдоpй кapоpдодaaш дap aйни як миcpaъ Ba ё бaйт Ba ^airo ибоpa оpомиш Ba cy^r доpaнд, ки ин тapзи ифодa бaёни фоpмyлaи дигapи шигapди шeъpии ycr.

Дap шeъpи Зyxypй хдмин минвол гул мeтaвонaд, ки xap чизe бошaд, ё повy cap, чaшмy 4araa дap xap aшё ёфт шaвaд Ba aгap нигохдмон бa гул, оинa Ba ё x,aüpara шeъpи y aфтaд, бap acоcи шинохти мaъмyлй нaмeтaвон исти^и ожо^о дapёфт, зepо ин чо гул, оинa Ba ё x^par мeтaвонaнд, иcrиоpa aB xap чиз ё мaфxyмe бошaнд. Зyxypй иcrиоpaxои кaлaмотpо бa як коидa мyкappap нacоxтa, доиpaи коpбypд Ba ожги ото^о нa мaxдyд Ba ш мyrлaк кapдa, xaквaи иcrифодaи иcrиоpaxоpо дap шeъpи худ caйёл кapдa, ото^о вобacra бa зaмонy мaкон Ba вокeот тобишхои мyxтaлифи лaфзию мaъной бaxшидaacr. Иcrиоpaxо дap шeъpи Зyxypй дap caйёлияти pyёгyнa xap лaxзa бa мaдлyли дигap ишоpa кapдa, caйёлияти лaFжaндa ожо^о бa якдигap тaбдил додa, боиcи он шyдa, ки шeъpи y чaндмaъною ботaъвил, xarro xaйpaтовap гapдидa Ba гохо дap тaзоxyми дигap тapкиби cyвapи xaёли мyreъдaд ибxомepо бap шeъp тaxмил кapдaacr.

Зyxypй дap эчоди шeъp aз иcrиоpaxои тaъвилй фapовон иcrифодa нaмyдaacr, ки rarn^ бо дapки мaънои бaйт Ba шинохти чaнбaxои гуногуни тacвиpxо дap онxо мeтaвон aз мaъноxои иcгиоpиaшон огax шуд Ba aз чониби дигap ибxоми шeъpи Зyxypй мaъниxоpо «aлвонч дод^», фaxми мaъниpо дyшвоp кapдaacr Ba зexни моpо бa истщболи aндeшaи Гaдaмep paxнaмyн мeнaмояд, ки гyфтaacr: «^ap xолaтe, ки дapк мyxтaл(л)-дapxaмy пapeшон Ba ё дyшвоp мeгapдaд, фaзои фaxмишxои гуногун-xap гyнa фaxм эчод мeшaвaд»[5, 203]. Фaxмиши тaъвилй (гepмeнeвтикй) низ ношй aз xaмин нyктa - дapки гуногун acr Ba кобилияти пaзиpиши мaонии мyxтaлифpо доpо бyдa, дap бapобapи aшъоpи шоиpони caбки xиндй, бap aмcоли Бeдил Ba Соиб, Mara™ Кумй Ba дигapон, бa шeъpи Зyxypй низ xоc acr. Чунончи, aз бaйти зepин мeтaвон нa кaмтap aз ce мaънии мyxтaлифpо иетинбод кapд: Ба Зууурй вафт ваъда супурд, Hycxau дарди интизар uмшaб.

1. «Дapди интизоp» мeтaвонaд изофaи тaшбexй бошaд Ba шо^ «интизоp»-pо бa «дapд» тaшбex додaacт.

2. «Дapди интизоp» мeтaвонaд ивофaи бaёнй бошaд Ba ифодaи «дapд»-e acr, ки дap «интизоpи дидоp» чжму чонpо фapо гиpифтaacт.

3. «Дapди интизоp» мeтaвонaд иcтиоpa aз «yмeд»-y «оpмон» бошaд.

«Ч,игapгyдоxтa» xоcи инеон бyдa, шо^ aз иpтибarи cифaти мaвкyp «дapди интивоp»-pо кобили xapaкaт кapдa, мaънои нaraкpоp эчод кapдaacr: Äлaмфapaxmau вaъдau xылaф туй, Ч[uгapгyдaxmau дарди uнтuзoр манам.

* Гулбонг-овози хуш, навои форам (мислихониши булбул

Аз гули цаннат гиребон щтинобе мекунад, Хор гуй ихтилоте карда бо домони мо.

Дар байти бoлo мeтaвoн аз ибopaи «гули чаннат» маънихри зaйлpo иcтинбoд кард:

1. «Гули чаннат» - гуте, ки тибки таълимати иcлoмй дар бихишт мepyяд.

2. «Гули чаннат» - кидая аз накхати ёр

3. «Гули чаннат» - ишopa ба opзyю yмeди мycyлмoн ва муъмин

4. «Гули чаннат» - кишя аз гули руй, гули рухшри маъшука, ки дар байти дигape ба хамин маънй ишopa кардааст:

Хoкиcтapaм бapoи гули чехра шабнам аст, Хуррам тaфe, ки гард кунад xocrae чунин[6, 811].

Зухурй raxo гули Borçe^o ба чаннат (гули чаннатгиpeбoн) ва чузъи либocи инcoн (гиpeбoн) иpтибаг дoдa, таркиб ва маънии ттеа афаридааст. Чyнoнчи: Орзу дорем хоре аз барои пои цон, Аз таманнои гули цаннатгиребон форигам.

Бар гули намдида обе рехтан осонтар аст, Сузи ишци хеш бар дилцои шайдо арз кун.

1. Гули намдида - гули воцей

2. Гули намдида - киноя аз рухсораи ёр, ки гиряолуд аст Айёми бенавоиву пажмурдагй гузашт,

Гулгашти завц дар чамани баргу соз кун.

1. Гулгашти завц - аз шукуфоии гулцои завц дар гулистони баргу соз цаловат бурдан;

2. Гулгашти завц-цаловат аз завц

Дарнаёяд ба назар цар чй дарояд ба назар, Напазируфта ба ууз акси ту оинаи мо.

Дар байти бoлo мeтaвoн аз oинa, ки caфo ва дурахшандагй аз cифаги oн буда, дар гузашта аз ox^ тайёр карда мeшyдааcт, мaъниxoи зaйлpo иcтинбoд кард:

1. Оина - кишя аз дил.

Тaмoшoи нaзoкaтxoи акеаш диктате дopaд, Чиюи чашми диду шфии оина мeбoяд. Чушнчи, ба ин маъш низ гуфта: Чoми Чами xeш шав, Зухурй, Оинаи дил чию гирифтаст.

2. Оина - ишopa аз чашм. Чушнчи Зухурй дар мавриди дигар гуфтааст: Оинaxeз гашт зи дoFи ту oCTm,

Икбюл бин, ки чашми Сикандар ба дасти мocг.

3. Оина - кидая аз xaë^ oн гуна, ки таавири тачаллии чилваи маъшука дар oинaи xaёли oшик, ки дар чoeн Зухурй гуфтааст:

Тypo кace, ки дар оинаи хаёл нaдopaд, Хабар зи чилваи xypшeди бeзaвoл нaдopaд.

4. Оина - ишopa ба аз назар. Axc хар - чo накунад чилвагарй, Бeштap оинаxo зaнгopиcг.

5. Оина иcгиopaи таъвилй аз чexpaи маъшука. Дарнаёяд ба назар хар чй дapoяд ба назар, Напазируфта ба чуз акш ту oинaи мo.

Дар байги шoxид (бoлo) шoяд ишopa ба omn 79, cypaи «Amo^»^ ^ур^ни карим аст, ки мeфapмoяд: «Ман - дар xoлaтe, ки ханифам-руи xyдpo ба cyи Он Зoтe мyтaвaччex coxтaм, ки ocмoнxoвy зaминpo бшфарид ва ман аз мyшpикoн тестам».

Аз тaxлилxoи бoлo дapмeёбeм, ки маъшии иcгиopии вoжaxo дар аш^ри Зухурй мyтaFaйиp acг ва чaнбaxoи гyнoгyни фахмиш дoштa, 6o ибxoм oмeзиш дopaд, ки бoиcи мyxтaл гардидани дарки байт шyдaacг.Зyxypй 6o ин шигарди шeъpй-caвк; дoдaн ба шeъpи гepмeнeвтикй бар oн кушидааст, ки зexни мopo ба c^ мaoнии муэталиф кaшoнaд ва бад-ин вacилa ба хар гуна ашё ва xaвoдиc аз пaxлyxoи муэталиф дида дyзeм, тo маърифати ашё ва xoдиca бapoямoн мукаммалтар гардад. Aммo ба пиндopи Гaдaмep маъши матн xaмвopa фарйтар аз мaънoecг, ки муаллиф мавриди назар дoштa [4, 138] ва кopбacги вoжaxo ва эчoди таркибйти тoзaи абёти Зухурй дар ин замина мopo вoдop мeнaмoяд, ки аз равзанаи таъвил бар oнxo назар афканда, мaoнии эxтимoлии oнxopo дapёбeм. Манзур аз иcгиpaxoи таъвилй oн иcгиopaxoeaнд, ки бар пoяи таъвил бита шуда, чанд мaънopo инъикoc кардаанд ва дар таъбири дигар мeтaвoнaнд иcгиopa нaбoшaнд.

Ба гулшат, ku гуза>pu ту нaвбayap афтад, Hrnay буи гулу paнгu лала мeгupaд.

Дap бaйти боло «буи гул» мeтaвонaд бa мaънии xaKHK™ худ коpбacr шaвaд Ba дap мaвpиди дигap дap либоcи иcrиоpa xaм фaxмидa мeшaвaд, ки ишоpa бa «мaъшyкa» acr Ba буи диловeзи y димоFpо мyaтгap, нигaxpо paнги лолa (cypxй - киноя aв мacr шyдaни чaшм) aTO мeкyнaд Ba бa миcpaи aBBan xaмоxaнгй дap «aфтодaни гyзоp» дош^ дap вожaи «буй» ш,оми зapифecr (бap aмcоли буйи гул-нaкxaти гул Ba оpзyи гул), ки эxтимолияти иcrиоpaи «гул^о aз «мaъшyкa» кaвитap мeнaмояд.

Ичбоpи мaтн якe aз ycyлxои шинохти шeъpи Зyxypй бyдa, моpо водоp мeнaмояд, ки бa нaзapи тaъвилй бa шeъpи y дидa aндyзeм Ba мaонии эxтимолии aбётaшpо тайгой нaмоeм. 4pxa™ ифодaи гycrapиши доиpaи тaъвил дap шeъpи y бaйги зepинpо мaвpиди бappacй кapоp xоxeм дод: Ба нушбад нuшoнeм зу^ду тацвара, Чунт ku puндy цaдayнyш кардай мара[б, 48].

Аз бaйти боло мeтaвон дap нaзapи aBBan дacrикaм ce мaъниpо истинбод кapд: Aввaлaн, «бa нушбод нишондши зyxдy тaкво» шоиp бa xeч гyнa ибодaтe paбг нaдоpaд Ba pиёзaти зyxдy тaкво нaкaшидa, ax^ дину ибодaт нaбyдa, yмppо бa нушбод Ba кaдaxнyшй, ишpaт Ba лaззaти дунё capф кapдa, кaлимaтpо бa мaънои acлaшон коp бacгaacг.

Дувум, чумга aъмолe, ки бa чaшми дигapон ибодaт Ba pиёзaт тобидa, дapвокeъ, чиxaти ичpои ap^™ зyxдy тaкво aзобy caxтиxои зиёдpо тaкозо мeнaмyд, бapои мaн (кaxpaмони лиpикй, шоиp) дap xyкми ишpaт лaззaт, нушбод - xaловaти чон Ba кaдaxнyшй (оcон Ba гyвоpо) буд. A нaзapи дуюм шо^ бa миcли cоликecr, ки лaззaти xyдpо aз Fyлyви мyxaббaт ивaз кapдa, бa тaъбиpи aлломa Икбол «ки xоpe диду тacвиpи чaмaн гуфт», pиёзaти pоxи виcолpо, ки ca^rc^ тaкaтфapcоcr, як нaвъ гайфият Ba pоxaти paвон пиндош^ aз ин мaнзap шоиp дap бaйти мaвкyp бо тaшбexи мyвмap «ßa нушбод нишонидaн» Ba кaдaxнyшиpо бa зyxдy тaкво тaшбex додaacr.

Сeюм, шоиp бap он мaтлaб acr, ки дap pоxи pacидaн бa мaъшyк зyxдy тaкво пeшa нaкapдa, зyxдy тaквоpо бо нушбод ^acrn Ba бexyдй) xaмкapин cоxтa, кaдaxнyшй (ошиконa caйpи cyлyк кapдaн) нaмyдa, нa cоликecr, ки пapxeзи зоxидонa Ba ё cyфигapии зоxидонa доpaд, бaлки cоликecr, ки дap диёpи мacrй Ba бexyдй caйp мeкyнaд. Дap ин мaънй низ кaлимaг бa мaънои иcrиоpй коpбacr шyдa, мaфоxим мaънои иpфонй гиpифтa, мaчоз aз нушбод Ba кaдaxнyшй Ba ё иcгиоpa aз xap чизи мacrкyнaндa нa шapоби aнгypй, бaлки бeштap бa шapоби оpифонa Ba ишоpaт бa ояти «... Ba caккоxyм paббyxyм шapобaн тaxypaн» [3, Сypaи 7б, ояти 21] acr.

Aap бaйти мaзкyp дap дeвони шоиpонe бap aмcоли Maнyчexpй, Фappyxй бa чaшм мepacид, бeштap мaънои acлии он пeши нaзap мeомaд. Aммо aндeшaxои иpфонй, зaвки aдaбй, xyнapи шeъpй, p^rop Ba мyxити шоиp моpо водоp мeнaмояд, ки мaъниxои дигapи онpо чустучу дошга бошeм.

Ринди шоиp дap ин чо xaмpaдифи кaдaxнyш acr Ba дap бeштap xолaт поpcою тaкводоp acr: Чунончи,

Лаб сар мaдey ба maънau рuндoнu nopco, Дар зуф xymrn аз mapuu дaмaнu ман аст.

Ртд баяд, ku дурàu наб xypaà,

В-аз дuлu xeшmaн кабабxypaд [б, c.254].

Зu цoмu rnyuu xyмxaнa н^ршам, Ku puuöu yrn yap ца nopcoeст [б, c. 142].

Ба yap баду тк соф будан Андазтринâu ду^дн^ аст [б, c. 149].

Зu puндaнaм Зyyypй гap4u данй,

Сазад, к-азриндиям тацво бжазанд [б, c.229].

Maüu xyмxaнau мyyaббamu xyд

Чуз бариндони порсо нaдuyaнд [б, c.230].

Омад зu Kyu цтвт y бaдu дамат,

Хоспуш буд amamu дuл, аз шарар шукуфт [б, c. 12 7].

4amuu цан бактоанд aynu назар, та нaзape Ko6u^u àuдaнu наубадат caxmaaнд [б, c.259].

Маънт сураташ афганда ба бутана назар, Аз санам yap mapaifie бapyaмaнe caxmaaнд [б, 259].

Зи уасрати ту чунон мурдаам, ки бояд мурд,

Сазад зи риштаи оуам агар кафан бикашй [6, c. 627].

Оина ба сайцалгари гам дод Зууурй,

Эмин зи дами айшу фарог аст дили мо [6, c. 92].

Дили моро чу обгина шикаст,

Сотри Цам намешиносад, уайф [6, c.439].

Зухурй дар байти болдо дилро хам обгина ва хам согари Ч,амшед донистааст.

Хулоса, метавон гуфт, ки дар баробари мавчудияти таъвилхои мухталиф дар байт мутаносибан маворид ва нукоти баёнии байт низ тагйир хохад ёфт ва дар ин замина, чй тавре ки дар боло сухан рафт, бо назардошти омилхои таъвил вожахо метавонанд истиора ва мачоз аз чиз ё чизхо бошанд ва ё баръакс ба маънии аслиашон корбаст гардида, аслан истиора ё мачоз набошанд. Хамин тавр, дар ашъори Зухурй абёти фаровоне ба назар мерасад, ки дар онхо истиорахо бар пояи таъвил бино шуда, боиси сермаъноии байт гардидаанд.

АДАБИЁТ

1. Акрамй, Мухаммадризо. Истиорахои таъвилй дар газали Бедили Дехлавй. / Акрамй Мухаммадризо Китобмохи "Адабиёт". - .№19, паёпайи 133. Обони 1387.-136 с.

2. Бедил Абдулкодир.Куллиёт.Ч,илди 8. / Б.Абдулкодир - Душанбе: Ирфон, 1988. - 456 с.

3. Куръони мачид, сураи Инсон(76), ояти 21.

4. Микдодй, Бахром. Фарханги истилохоти накди адабй. Чопи аввал. / Б. Микдодй - Техрон: Интишороти фикри руз, 1378. - 466 с.

5. Нитше Фридрих, Хайдагер Мартин ва Ханс Гаврик Гадамер. Герменевтикаи модерн. Тарчумаи Бобаки Ахмадй, Мехрони Мухочир ва Мухаммад Набавй.Чопи дуюм. - Техрон: Нашри марказ, 1379. - 882 с.

6. Туршезй, Зухурй. Девони газалиёт. Бо тахкик ва тасхехи дуктур Асгари Бобосолор/ Зухурии Туршезй. - Техрон: Китобхона, музей ва маркази асноди мачлиси Шурои исломй, 1390. - 1622 с.

7. Шарипов, Ш.Р. Равишхои ошноизудой дар газалиёти Зухурии Туршезй/мачЛаёми Донишкадаи забонхо.-Душанбе:Лингвопарк, 2017, -.№ 2-3(26-27).- 186 с.

8. Шарипов, Ш.Р. Хусусиятхои хоси газалиёти Зухурии Туршезй / мачПаёми Донишкадаи забонхо.- Душанбе: Лингвопарк, 2017, -№ 1(25). - 174 с.

9. Юсуфй, Гуломхусайн. Тасвири шоиронаи ашё дар назари Соиб / мачаллаи Андеша. - №»1. 2012. - 112 с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ИЗПОЛЬЗОВАНИЕ МЕТАФОРЫ В ГАЗЕЛЯХ ЗУХУРИ ТУРШЕЗИ

В данной статье делается попытка рассмотреть и изучить интерпретационные метафоры в поэзии Зухури Туршези и их роль в создании художественных образов. В его поэзии метафорический взгляд смешивается с разными приемами индийкого стиля и, в итоге, поэт создаёт новые смысловые и стилевые значения описания предметов.

В данном случае Зухури использует приемы интерпретации и формирования слова, что делает его творчество неповторимым. В процессе изучения поэзии Зухури сначала исследователь встречает неконкретное описание, а затем находит выразительные художественные образы. Поэзия Зухури Туршези вынуждает читателя, воспринимат поэтическое творчество именно с точки зрения самого поэта.

Ключевые слова: жанр, приём, газель, поэзии, художественные образы, парадокс, Зухури, стил, форма, интерпретация, литературоведение, норма, слова, поэтические ритмы, метафора, аллегория, смысл, индийский стил.

METAPHORS IN THE POETRY OF ZUHURI TURKSHEI

In this article, an attempt is made to examine and study the interpretational metaphors in the poetry of Zuhuri Turshezi and their role in the creation of artistic images. In his poetry the metaphorical view is mixed with different techniques of Indian style and, as a result, the poet creates new semantic and stylistic meanings of the description of objects.

In this case, Zuhuri uses techniques of interpretation and wordformation, which makes his work unique. In the process of studying the poetry of Zuhuri, the researcher first meets an unspecific description, and then finds expressive artistic images. Poetry of Zuhuri Turshezi compels the reader, perceives poetic creativity from the point ofview of the poet himself.

Keywords: genre, reception, gazelle, poetry, artistic images, paradox, Zuhuri, style, form, interpretation, literary criticism, norm, words, poetic rhythms, metaphor, allegory, meaning, Indian style.

Сведения об авторов:

Шарапов Шариф Рахмонович - кандидат филологических наук, доцент кафедры таджикского языка и документации Академии государственной управлении при Президента Республики Таджикистан, телефон +992(92) 7573228; ssssharij@mail.ru

About the author:

Sharipov Sharif Rakhmonovich - candidate oj Philology, associate oj the Department oj Tajik Language and Documentation oj the Academy oj Public Administration under the President oj the Republic oj Tajikistan, phone +992 (92) 757 32 28; ssssharij@mail.ru

ПРОБЛЕМА ПОИСКА ЭКВИВАЛЕНТА ПРИ ПЕРЕВОДЕ ПОВЕСТИ «БЭЛА» М.Ю.ЛЕРМОНТОВА НА ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

В данной статье затрагиваются проблемы перевода, связанные с поиском эквивалента, неточностями воссоздания художественного текста на таджикском языке. Материалом для сопоставительного анализа послужила повесть М.Ю.Лермонтова «Бэла» и его перевод на таджикский язык, выполненный Вадудом Махмуди. Неточности перевода, выявленные в таджикском варианте, достаточно типичны для воссоздания прозаических произведений вообще. В статье рассматриваются несколько отрывков, связанных с неадекватностью перевода. В их числе следует отметить особенности передачи фразеологизмов при переводе. В ходе анализа автор подчеркивает, что русский и таджикский языки относятся к разным языковым группам -славянской и иранской, поэтому при переводе потери неизбежны, но в то же время переводчик должен постараться, чтобы они были сведены к минимуму. Далее отмечается, что преодоление выявленных неточностей может сыграть особую роль для адекватного восприятия деталей лермонтовской прозы таджикским читателем, а также в дальнейшем предотвратить аналогичные ошибки и получить возможность буквально приблизить восприятие перевода к восприятию оригинала.

Ключевые слова: художественный перевод, эквивалент, адекватный перевод, образность, фразеологизм, композиция, эмоциональность.

THE PROBLEM OF FINDING THE EQUIVALENT WHEN TRANSLATING THE NOVEL "BELA" BY M.YU. LERMONTOV INTO TAJIK

This article addresses the translation problems associated with the search jor the equivalent, inaccuracies in the reconstruction oj the Tajik literary text. The material jor comparative analysis was the story by M.Yu.Lermontov "Bela" and its translation into Tajik, made by WadudMahmudi. Translation inaccuracies identijied in the Tajik version are typical enough to recreate prose works. The article discusses several passages related to the inadequacy oj translation. Among them, it should be noted the jeatures oj the transjer oj phraseological units in the translation. During the analysis, the author emphasizes that the Russian and Tajik languages belong to the linguistic groups - Slavic and Iranian, therejore, when translating, losses are inevitable, but at the same time, the translator should try to minimize them. The article emphasizes that overcoming the identijied inaccuracies can play a special role jor the Tajik reader to adequately perceive the details of Lermontov 's prose, as well as to prevent similar errors in the future and be able to literally bring the translation perception closer to the perception oj the original.

Keywords: literary translation, equivalent, adequate translation, imagery, idiom, composition, emotionality.

Сведения об авторе:

Кувватова Саломат Мусоевна - Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни, кандидат филологических наук, старший преподаватель кафедры методики преподавания русского языка и литературы факультета русского языка и литературы. Адрес: 734003, Республика Таджикистан, г.Душанбе, проспект Рудаки, 121. E-mail: salomat.kuvvatova@bk.ru. Тел.: (+992) 988554141

About the author:

Kuvvatova Salomat Musoevna - Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, Candidate of Philology, senior teacher of Department of Methods of Teaching Russian language and Literature Faculty of Russian language and Literature. Address: 734003, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Prospect Rudaki, 121. E-mail: salomat.kuvvatova@bk.ru. Tel: (+992) 988554141, Phone: (+992) 988374237.

МУЛОХИЗОТИ СОТИМ УГУГЗОДА ДАР БОРАИ А^МАДИ ДОНИШ

Олимй Х.Х.

Донишкадаи давлатии забонуои Тоцикистон ба номи С. Улугзода

Насри бадей ва таърихй дар ганчинаи маъонии точик фаровон буда, омузиш ва тахкики он дар назди мухаккикон вазифахои зиёди халталабро мегузорад, зеро дар хар сахифаи он хаёти гузашта нухуфтааст. Ба хусус, насри бадеии маорифпарварй баёнгари авзои сиёсй ва ичтимоии мардуми точик буда, бо вижагихои хоси тасвирофарй аз осори носирони гузашта фарк мекунад. Хангоми омузиши осори адабй вазъи сиёсй ва ичтимоии давр ба назар гирифта мешавад, зеро он ба чараёни адабии як мархила таъсиргузор аст. Чдраёни адабй ифодагари авзои чамъият буда, ба чахонбинии сиёсй ва ичтимоии адиб марбут аст. Масалан, асри Сомониён тавлиди нави чахонбинй ва тафаккури адабй дар адабиёти форсу точик дониста мешавад ва он пеш аз хама дар иртибот бо фарханги исломй ва кавоиди адабиёти араб инкишоф ёфтааст. Ташаккули раванди адабй аз тафаккури адибон низ вобастагй дорад ва раванд ё чараёни адабй ягонагй ва ё каробати тафаккур ва сабки нигориши як гурух адибон ба шумор меравад.

Раванди бузурги фархангй дар хавзаи тамаддун ва фарханги Мовароуннахр ва дигар кишвархои мутамаддини Шарк аз лихози хадаф хамоханг буда, ахли зиё ва адибони ин давра тавассути осори худ рахой аз гафлатро такозо менамуданд. Маорифпарварони Бухоро аз зумраи заминагузорони харакати маорифпарварй ва тавсеакунадагони фарханги миллй ба шумор мерафтанд. Онхо зиёиёни тараккихох ва ислохотпарваре буданд, ки аз мухити сиёсй ва ичтимоии Бухоро норозй буданд ва ислохоти амалй дар чомеа мегарданд.

Маорифпарварон бо андешахои ислохотхохй, тасвири вокеият дар осор ва инъикоси вазъи ичтимой асосгузори адабиёти навин буданд, барои рахой аз хаёти акибмондагй ва гузоштани гом суйи чомеаи мутамаддин ислохоти чадидро дар чомеа хохон мешаванд. Мушкилот ва масоиби ичтимой бо дарки авзои ичтимой ва сиёсй сабаб гардид, ки маорифпарварон тасмими тоза ба душ гирифта, аз чониби дигар ба хотири баланд бардоштани маърифати мардум талошхо мекунанд.

Тахкики осори маорифпарваронаи адибони точик бе баррасй намудани авзои сиёсй ва бархурдхои геополитикии кишвархои Аврупо натича намедихад, чунки афкор ва андешахои онхо ба хаводиси сиёсй, ичтимой ва иктисодии аморати Бухоро дар нимаи дувуми садаи XIX вобаста мебошад. Нахустин падидаи таърихй дар ин давра, ба кавле хамрохшавии аморати Бухоро ба имперотурии Русия махсуб мешавад, ки дар таърихи сиёсии мардуми ин сарзамин накши боризе гузоштааст. Хангоми дар давлати Шуравй шомил будани сарзамини мо олимон ин андешаро изхор медоштанд, ки Осиёи Миёна, аз чумла аморати Бухоро, ба давлати Русия ба таври ихтиёрй хамрох шудаанд. Баробари истиклолияти давлатй пайдо намудани Чумхурии Точикистон олимони дохили кишвар андешахои навро пешниход намудаанд, ки тибки он Осиёи Миёна аз чониби артиши рус гасб гардидаяст.

Бояд гуфт, ки тазкирахои дар охири асри ХЖ ва аввали асри ХХ иншо гардида, аз чумлаи «Тухфат-ул-ахбоб фи тазкират-ил-асхоб» - и Кррй Рахматуллохи Возех, «Афзал-ут-тазкор фи зикр-иш-шуаро вал ашъор» - и Афзал Махдуми Пирмастй, «Тазкират-уш-шуаро»-и Мирсиддикхони Хашмати Бухорой, «Тазкират-уш-шуаро» - и Абдуллохочаи Абдй, «Тазкират-уш-шуаро» - и Хочй Неъматуллохи Мухтарам, «Тазкори ашъор» - и Шарифчон Махдуми Садри Зиё, «Тазкираи Фахмй» ва «Намунаи адабиёти точик» - и Садриддин Айнй дар бораи осор ва ахволи Ахмади Дониш, Шамсуддин Шохин, Кррй Рахмутуллохи Возех, Савдо ва дигар адибони маорифпарвар маълумоти кофй додаанд.

Таваччухи Р. Ходизода ба «Наводир-ул-вакоеъ» нисбатан мукаммал буда, дар он тахлили гоявии насри адиб ба мушохида мерасад. Минчумла дар он омадааст: «Нусхахои нави асархои маълуми у, махсусан нусхахои тоза ва муътабари «Рисолаи таърихй» ва «Наводир-ул-вакоеъ» пайдо гардид.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.