Научная статья на тему 'ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ОДНОКОРЕННЫХ ГЛАГОЛОВ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ'

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ОДНОКОРЕННЫХ ГЛАГОЛОВ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
51
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГЛАГОЛ / ИНДОЕВРОПЕЙСКАЯ СЕМЬЯ ЯЗЫКОВ / ИЗОГЛОСС / ТАДЖИКСКИЙ И АНГЛИЙСКИЙ ЯЗЫКИ / СЕМАНТИКА СЛОВ / СОГЛАСОВАНИЕ ФОРМЫ И ЗНАЧЕНИЯ / ПАРАЛЛЕЛЬНОЕ ЗНАЧЕНИЕ / НЕУПОТРЕБЛЯЕМАЯ ФОРМА СЛОВА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хикматуллоева Наимахон Анварходжаевна

В статье рассматривается вопрос изоглоссы, относящийся к глаголу. Автор проанализировал особенности использование этих групп словарных элементов на основе материалов двух однородных языков. В статье автор рассматривает изоглосс, по значению, которых они делятся на 3 группы: 1. изоглоссы в процессе их употреблении в одной из этих языков всегда выражающий конкретное значение, но с другой имеющий полисемантическую особенность; 2. изоглоссы в одной из этих языков в одной параллелии, но в другой имеющий два или более форм; 3. Изоглоссы, которые имеют много значений в обоих языков, несмотря на это в одном языке этих преимуществ больше.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE USAGE OF PARONYMOUS VERBS IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

The article is devoted to the study of verb isogloss. The author analyzes the features of the usage of these groups of vocabulary elements on the basis of two homogeneous languages materials. The article researches isogloss that is divided into three groups in meaning: 1 isoglosses having the concrete meanings in a process of their usage in one of the languages; 2 isoglosses in one of the languages have one parallel meaning, have one or more forms in another language; 3 isoglosses having several meanings in both languages, but there are more advantages in one of the languages.

Текст научной работы на тему «ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ОДНОКОРЕННЫХ ГЛАГОЛОВ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ»

дисс.. .канд. филол. наук: 10.02.20 / Е.Н. Галичкина - Волгоград, 2001. - 23 с.

5. Долуденко, Е.А. Англицизмы в русскоязычном компьютерном жаргоне [Текст] / Е. А. Долуденко // Лингвистика. Перевод. Межкультурная коммуникация. - Пятигорск. 1999. - 25 с.

6. Пиотровский, Р.Г., Бекгаев, К.Б., Пиотровская, А.А. Математическая лингвистика. - М.: Высшая школа, 1977. -383 с.

7. Фернандес-диас Г. Корпус языка политики и его приложение к преподаванию языка. // "Политическая лингвистика" В. №> 24 / 2008г.

8. Сичинава, Д.В. К задаче создания корпусов русского языка // НТИ, сер.2, 2002, N 12 25-31c.

9. Захаров В.П. Корпусная лингвистика. //Учебно-метод. пособие. - СПб., 2005. - 48 С.

10. Соснина Е.П. Корпусная лингвистика в обучении языкам.// тез. докл. 36-й научно-тех. конференции проф.-препод. состава УлГТУ - Ульяновск, 2003.

СТАНОВЛЕНИЕ И РАЗВИТИЕ ТЕОРИИ КОМПЬЮТЕРНОЙ ЛИНГВИСТИКИ

В данной статье речь идет об истории становлении и развитии теоретических и практических основ компьютерной лингвистики, а также в определенной степени выявлены этапы поступательного развития компьютерной лингвистики в современном языкознании. Отмечается, что компьютерная лингвистика в современном языкознании становилось в сравнительног поздный период, начиная со второй половины двадцатого века. За такой короткий период своего развития данное направление способствовало в развитии всего языкознания, содействуя при этом в решении определенных вопросов других направления языкознания. Следовательно в настоящее время мы можем заметить, тот факт, что возможности компьютерной лингвистики используются во всех отраслях языка и в большинстве направлений современной лингвистики. Компьютерный дискурс является новой формой обшение, разработанной в информационном пространстве с использованием информационных технологий и компьютеров, и рассматривается в качестве формы общения в наше время.

Ключевые слова:язык, компьютер, корпус, Интернет, сети, информация, текст, дискурс, слова.

FORMATION AND DEVELOPING OF THEORY OF COMPUTER LINGUISTICS

The article has given the meanings about the formation of theory of computer linguistics andprocess ofits developing, which is accepted one of the best developed directions of linguistics in modern time. Computer linguistics appeared late in modern linguistics and it helped to solve many problems and in present days it is developing stage by stage. For such a short period of its development, this direction contributed to the development of all linguistics, while helping to solve certain issues in other areas of linguistics. Therefore, at present, we can notice the fact that the possibilities of computer linguistics are used in all branches of the language and in most areas of modernlinguistics.One of the main areas of development today is computer discourse.Computer discourse is a new form of communication developed in the information space using information technology and computers, and is considered as a form of communication in our time. Therefore, at present, we can notice the fact that the possibilities of computer linguistics are used in all branches of the language and in most areas of modern linguistics.

Keywords: language, computer, memory, internet, information, discours, text, word.

Сведения об авторе:

Рахимов Фарход Х,асаналиевич - аспирант кафедры истории языка и типологии Таджикского национального университета, тел: (+992) 907905925; электронная почта: Idorakuni_92@mail ru

About the autor:

RahimovFarhod Hasanalievich - graduate student of the Deparment of the Histori of Language and Typology of the Tajik National University, Tel: (+992) 907905925; E-mail: idorakuni_92@mail.ru.

КОРБУРДИ ФЕЪЛХ,ОИ ХДМРЕША ДАР ЗАБОЩОИ ТО^ИКИВУ АНГЛИСЙ

Хцкматутоева Н.А.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик БТафуров

Тахлил ва мукоисаву мукобалаи маводи забонхои точикй ва англисй нишон дод, ки феълхои аз нигохи бунёд ягона аз чихати микдор пас аз исмхо дар чои дувум карор дошта, баробари умумият доштанашон бо дигар унсурхои лугавй дар тули истифодаашон боз хусусиятхои хоси шакливу маъной зохир намудаанд. Аз ин ру, мо онхоро ба хотири равшан инъикос гардидани вижагихои истифодаашон ба чанд навъ дастабандй кардем. Яке аз чунин гуруххо феълхоеро дар бар мегиранд, ки дар тули корбурдашон дар точикй хамеша як маънои мушаххасро ифода кардаанд, дар холе ки муодили англисияшон хусусияти сермаъной кабул намудаанд. Масалан, дар забони точикй аз даврони кадим сар карда, ду феъли хамшакли анбусидан мавчуд буд, ки аз байни онх,о анбусидан2 факат маънои «пусидан, гандида шудан»-ро дошт [4, ч. 2, с.2951], дар холе ки муодили англисии он foul , ки якчоя бо анбусидан2 аз *peu- (дар канори pti- 2.)-и забон-асоси хиндуаврупой ба маънои «пусидан, гандидан» сарчашма гирифтаанд [9, ч.1, c.279], маънохои: 1. бадбу, ганда; 2. нопок, нохак; 3. гандида, пусида (хурок); гирифташуда, ба бандомада; 4. кабех, нописанд, зишт (тасвир ва г.); 5. хабис, разил»-ро ифода менамуд [5, c.345; 9, ч.1, с.279].

Феълхои омехтани точикй («омезиш додан, махлут кардан, ихтилот додан»-8, ч. 2, 28) ва (to) mix-и англисй («1. омехтан, махлут кардан; 2. робита доштан, муошират намудан»-5, 527) низ, ки аз *mei-k- (дар канори *meik- ва *meig-)ги забон-асоси зикршуда ба маънои «омехтан, махлут кардан» ибтидо ёфтаанд [9, ч.1, с. 115-116], намунаи дигари чунин унсурхои лугавй хисоб мешавад.

Дар байни ин гуна феълхо онхое низ ба назар мерасанд, ки дар забони точикй хусусияти сермаъной дошта, дар англисй ба як маънои мушаххас ба кор мераванд. Вохидхои лугавии бохтани точикй ва (to) game-и англисй мисоли хамин навъи феълхо ба шумор меравад, яъне агар бохтан дорои маънохои: «1. бой додан, аз даст додан; маглуб шудан, шикаст хурдан; 2. бозй кардан, бо бозие машгул шудан (шохмот, футбол ва г.)» бошад [9, ч. 1, с.238], пас (to) game танхо "бозй кардан, кимор бохтан»-ро мефахмонад [5, с.357].

Иддае аз чунин унсурхои лугавй агарчи дар яке аз забонхои мавриди тахлил факат ба як маънои мушаххас истифода мешаванд, онхо бо як хусусияти корбурдашон аз хамдигар фарк мекунанд. Ин хам бошад, дар яке (точикй) дар ду мувозй, дар дигаре (англисй) танхо дар як вариант гардиш доранд. Масалан, аз даврони асримиёнагй сар карда, дар забони точикй феъли лесидан, ки бо (to) lisk-и англисй аз ^leigh-и забон-асоси хиндуаврупой ба маънои «лесидан» ибтидо ёфтааст [9, ч.4, с.2519], боз ба гунахои лиштан ва листан ба хамон маънои «лесидан, забон бар чизе молидан» истифода мегардид [4, ч. 12, с. 17366], аммо муодили англисии он танхо дар шакли ягонаи (to) lisk маънои зикргардидаро ифода менамуд.

Агарчи холо дар забони адабии точикй шакли лиштан бар хилофи гунаи лесидан ба кор намеравад, аммо дар лахчахои чанубии точикй ин гунаи кухани вожа якчоя бо шакли дигари он-лъштан бокй мондааст [6, с.417; 7, т. 5, с.55]

Кисми дигари ин гуна вохддхои лугавиро онхое дар бар мегиранд, ки дар хар ду забони мазкур дар ифодаи чанд маъно истифода мегардан, вале онхо аз як чихат аз якдигар тафовут доранд. Ин хам бошад, чунин хамвожахо дар забони точикй илова ба сермаъной боз хусусияти дувариантиро доро буда, муодили англисияшон факат дар як шакли мушаххас ба кор мераванд. Чунончи, ниёгони точикон феъли навиштанро, ки якчоя бо picture -и забони англисй аз *peik-(дар радифи 1. *peig-)-и забон-асоси хиндуаврупой сарчашма гирифтаанд [9, ч.4, с.2727-2728] боз ба гунаи нивиштан низ мавриди истифода карор дода, хар ду шаклро дар ифодаи маънохои зерин ба кор бурдаанд: «1. фикре, матлаберо руи (ба руи) когаз овардан, нигоштан; 2. таълиф кардан, эчод кардан, ба вучуд овардани асари адабй ё илмй; 3. рубардор кардан, рунавис кардан, китобат намудан» [8, ч. 1, с.879]. Муодили англисии он бошад, танхо дар шакли ягонаи picture маънохои: «1.1. расм, тасвир, акс; 2. сурат; 3. филми кино, навор; 4. кинотеатр, тамошо; санъати кино; II. 1. акс андохтан; 2. нишон додан; 3. ба худ тасаввур кардан» [5, с.606] - ро ифода кардааст.

Феъли лагжидан, ки бо вожаи англисии slime аз *(s)lei- g(h), **(s)lei-и забон-асоси хиндуаврупой ба маънои «лазч, луобй» ибтидо ёфтааст (9, ч.4, с.2549), дар осори ниёгони точикон дар мувозихои лезидан, лагзидан, лагцидан низ истифода гардида, дорои маънохои: «1. молиш хурда, аз чои худ рафтан, гечидан; 2. мачозан надониста хато содир кардан, аз камтачрибагй хато кардан буд [8, ч. 1, с.708, 719], муодили англисияш бошад, маънохои «1. лой, гил, гилоба; 2. бо чиркинй руйпуш намудан»-ро ифода мекард [5, с.753].

Диссаи дигари чунин вохидхои лугавй дар хар ду забон бештар ду маъноро ифода намудаанд. Ба силсилаи ин гуна калимахо феълхои шумурдан («1. хисоб кардан, теъдод кардан, шумора кардан; 2. пиндоштан, махсуб донистан -8, ч. 2, 658) ва (to) mourn («1. гам хурдан, афсус хурдан; 2. сугворй кардан, мотамдор будан^» -5, 535) < аз hmar-и забон-асоси хиндуаврупой ба

маънои «ба ёд овардан, таваччух кардан» (9, ч.3, 1903), нолидан («1. гиряву зорй кардан, нолиш кардан; 2. шикоят кардан, гила кардан» (8, ч. 1, 929) ва (to) snarl («1. наъра задан, гурридан, хурхур кардан, неш нишон додан (саг, хирс ва г.); 2. бо хашму газаб иброз намудан, сарзаниш кардан>>-5, 759), < аз *(s)ner- (дар канори *(s)nur-)- и забон-асоси хиндуаврупой ба маънои «хурхур кардан, гурридан» [9, ч. 4, 2714-2715], тофтан1 («1. тобидан, дурахшидан, барафрухтан, рушной афкандан, партав андохтан; 2. гарм кардан>>-8, ч. 2, 353) ва tepid («1. нимгарм, гармакак;

2. мачозан сард»-5, 831), < *1ер-и забон-асоси хиндуаврупой ба маънои «гарм будан>> [9, ч. 2, c.817-818] метавонанд мансуб бошанд.

Як кисми калони чунин унсурхои лугавиро феълхое дар бар мегиранд, ки дар хар ду забон ба маънохои бисёр истифода мешаванд, аммо хангоми микдори чунин маънохоро хисоб намудан аён мешавад, ки шумори маънохо дар точикй дар мукоиса бо англисй бартарият доранд.

Чунончи, вохиди лугавии бастан дар забони точикй ба 11 маънову вазифа ба кор рафтааст («1. гирех карда пайвастан, нуг ба нуг васл кардан; 2. чизеро ба чизе ё ба чое бо банд пайвастан;

3. Печондани чизе ба чизе; 4. латтапеч кардани чарохат; чо ба чо монда печондани чои шикастаи устухон; 5. банд кардан, масдуд кардан (масалан, пеши обро бо банд); 6. пушондани тирезаро; 7. мачозан мачбур ба бозистодан кардан, катъи фаъолият намудани идора ё магозае; 8. баровардан, мева пайдо кардани растание; 9. афсурдан, мунчамид шудан; 10. мунъакид кардан, кабул кардан; 11. чун феъли ёридиханда бо баъзе калимахо омада, феъли таркибй месозад>>-8, ч. 1, c.151), дар холе ки муодили англисии он (to) bind хамагй ба 6 маъно истифода шудааст («I. 1. пойбанд, махдудият; 2. банд, баст; 3. ишкел, гирифторй (дар нутки гуфтугуй). II. 1. бастан, хамбаст кардан; 2. духтан; 3. бо хам часпонидан; 4. боздошт кардан, махдуд кардан; 5. саххофй кардан; 6. шогирд шудан>> [5, 98], < аз bhendh-и забон-асоси хиндуаврупой ба маънои «бастан, махкам кардан, задан>> [9, ч. 1, с.483-484].

Тахдил собит месозад, ки феъли буридан ба 5 маъно, пухтан-4 маъно, додан-8 маъно, гирифтан-17 маъно, мондан-10 маъно, нишастан-8 маъно, истодан-7 маъно, доштан-8 маъно ба кор рафтаанд: буридан- («1. чизеро бо ягон олоти тезу буранда ба ду хисса ё зиёда аз он чудо кардан; пора кардан; катъ кардан; чок кардан, тилим кардан; 2. аз руи андозае кайчй кардани матоъ; 3. чен карда зиёдатияшро гирифтан; 4. чарохат пайдо кардан, тилим-тилим гаштани руи забон аз шиддати туршй ё ширинй, даст аз охак ва г.; 5. турш шудани шир>>-8, ч. 1, 247) ва (to) bore («1. сурох кардан; 2. накб кандан; 3. сурох шудан, парма кардан>>-112, 111), < аз bhri, дар радифи bhrei-и забон-асоси мазкур [9, ч.1, с.468-469], пухтан («1. чизеро ба воситаи оташ пазондан, чушондан, нарм кардан барои хурдан; 2. расидани хосил; 3. расида ба кафидан наздик шудани реш ва м. инхо; 4. тайёр ва омода кардан / шудан; дуруст кардан / шудан; бо фикру мулохиза ё бо маслихат амале, шуглеро анчом додан ё тагйир кардан; 5. обутоб ёфтан>>-8, ч. 2, 131) ва (to) cook («1. пухтан, пазондан; 2. мачозан сухтан дар офтоб; 3. бофта баровардани хикоя; 4. сохтани хуччати калбакй>>-5, 194), < аз pek'-и забон-асоси номбурда ба маънои «пухтан>> [9, ч. 2, с.634], додан («1. ба ихтиёри касе вогузоштан, супурдан; 2. мачозан ба шавхар додан, ба кайди никохи касе даровардани духтаре; 3. мачозан гуфтан; 4. ниходан, гузоштан; сохиб кардан; 5. баровардани садо; 6. барпо кардан, оростан; 7. чун феъли ёридиханда таркибхои гуногуни феълй месозад; 8. хамчун феъли ёридиханда дар таркибхои феълихолй маънои барои шахси дигар ичро шудани амалеро ифода мекунадо-8, ч. 1, 457) ва doom («1. сарнавишт, такдир, кисмат; 2. хукм, фармон, дастур; 3. доварй, казоват>>-5, 262), < аз решаи dhe-и забон-асоси ёдшуда (9, ч. 2, с.123б), гирифтан («1. чизеро аз чое ба даст бардоштан; 2. доштан, бо даст капидан; 3. кабул кардан, пазируфтан; 4. ишгол кардан, забт кардан; сохиб шудан, ба даст даровардан; 5. руёндан, ба даст овардан, бардоштан; 6. банд кардан, садд шудан; 7. ситондан, зуран руёндан, рабудан; 8. ба нумув даромадан, сабзидан, амал кардан; 9. тарошидан, буридан; 10. сакта пайдо кардан, лакнат пайдо намудан; 11. сайд кардан, шикор кардан, доштан; 12. вокеъ шудани кусуфу хусуфи Офтобу Мох; 13. мачозан зан кардан, ба издивоч даровардан; 14. мачозан хурдан, тановул кардан; нушидан; 15. фарз кардан, тасаввур кардан; 16. бо масдархо якчоя омада, сар шудан ва давом доштани амалро мефахмонад; 17. дар таркибхои феълй омада, барои худи шахс ичро карда шудани амалро мефахмонад>>-8, ч. 1, 325) ва (to) grab («1. капидан, ногахон ва ба зурй гирифтан; 2. боло кашидан; 3. тахти таъсир карор додан, ба дили касе чанг задан>>-5, 373), < аз *ghrebh- 1., дар радифи *ghrebha- ва *gherbh- ба маънои «гирифтан>> [9, ч. 4, с.2379], мондан («1. гузоштан, ниходан; чо кардан; 2. шинондан, насб кардан; 3. таъйин кардан; 4. бокй будан, бозмондан; 5. сарфи назар кардан, даст кашидан аз коре; 6. истодан, ист кардан, будан, икомат кардан; 7. катъ шудан; бозистодан; 8. вогузоштан, хавола кардан, ба ихтиёри касе гузоштан; 9. ичозат додан, раъй додан, имкони ичрои кореро додан; 10. дар таркиби иборахои феълихолй омада, маънохои тасодуфан ичро шудани амал, огоз ва устувор гаштани амалеро ифода мекунадо-8, ч. 1, 813) ва (to) remain («1. мондан; 2. бокй мондан, хануз вучуд доштан>>-5,

676), < аз 5 *men-и зaбoн-acocи зикpшyдa ба мaънoи «д^ант кapдaн, интизop кашидан»-[9, ч. 4, c.2576-2577], нuшаcmан («1. cypини xyApo ба чoе гyзoштa, пoйхopo кат ë дapoз кapдa, Kapop г^ифта^ шиштан; 2. фypy paфтaн, чукидан; 3. фypoмaдaн, пoин шyдaн; 4. caвop шyдaн; 5. иcтикoмaт дoштaн, икoмaт кapдaн, coкин бyдaн; 6. чашидан; 7. хамчун феъд дaвoм дoштaни aмaлpo ифoдa мекyнaд; 8. хамчун феъди ëpидихaндa феълхoи тapкибии нoмй меcoзaд»-8, ч. 1, 920) ва (to) sit («1. нишастан; 2. мачлж кapдaн, чaлaca дoштaн дap дoдroх, пopдyмoн; 3. pyn ту™ xoбидaни пapaндa; 4. aъзo будан»-5, 747), < аз ^sed-и зaбoн-acocи ишopaгapдидa ба мaънoи «нишacтaн» [9, ч. 4, c.2758-2759], ucmoдан («1. ба ш будан; 2. шрмат дoштaн, зистан, будан; 3. таваккуф кapдaн; иcт кapдaн; Kapop г^^тан; opoм шудан; 4. бapчo (komh) будан; вoкеъ гаштан; 5. иcтoдaгapй кapдaн, ycтyвop будан, ro^op будан; 6. хамчун феъди ëpидихaндa ба фе^гада acocï хаммртх шуда, дaвoмнoкии амалу хoлaтpo ифoдa мекунад; 7. хамчун феъди ëpидиx,aндa шаклхри зaмoни хoзиpaи муайян ва зaмoни гузаштаи дyp меcoзaд»-8, ч. 1, 563) ва (to) stand («1. иещдан; 2. xеcтaн, бapxocгaн; 3. мoндaн; 4. бapдoштaн, тoкaт кapдaн, xyAAopñ намудан»-5, 784), < аз sta-и зaбoн-acocи мaзкyp ба маъши «иcтoдaн» [9, ч. 1, c.337-338], дoшmан («1. дopo (мoдик, гохиб) будан ба чизе, дap тacappyфи кacе будани чизе; 2. г^ифта^ капидан; 3. ca^A кapдaн, ба даст дapoвapдaн; 4. дacтгиp намудан, банд кapдaн; 5. аз хapaкaт бoздoштaн; 6. нигох дoштaн, хифз кapдaн; 7. ба кop бу^ан, иcтифoдa бypдaн (дap нутки гуфтугуй); 8. чун феъди ëpидихaндa тapкибхoи гyнoгyни феъдй меcoзaд»-8, ч. 1, c.468-469) ва throne («1. тaxт; 2. мaкoм, caлтaнaт, шoхй; 3. год^х, cyдтoн; 4. мaкoми баланд>>-5, 839), < аз 2.*dher-, дap paдифи *dher3- ба мaънoи «нигах дoштaн, махкам гиpифтaн, хифз кapдaн, шидан»-[9, ч. 2, c. 1244-1245].

Хдтеаи дигapи ин гуна yнcypхoи дугавй бapъaкcи гypyхи бoдo феъдхoеpo дap бap мегиpaнд, ки capфи нaзap аз дopo бyдaнaшoн ба cеpмaънoй шyмopи мaънoхo дap зaбoни англиш ниcбaт ба тoчикй бapтapй дopaд. Macaлaн мyoдили aнгдиcии феъди омaдaни точикй, яъне (to) come ба 9 маъш иcтифoдa гapдидaacт, дap хoде ки дap тoчикй oн дopoи хамагй 5 мaънocг. «1. ба чoе вopид шудан, ба чoе pacидaн; 2. pacидaн; 3. фapo pacидaн; 4. шудан; 5. 6o иcмхoи маънй oмaдa, вoкеъ шудани хoдaте ë хoдиcaеpo мефaхмoнaд»-[8, ч. 1, c.28]; (to) come («1. oмaдaн; 2. pacидaн, бapoбap шудан; 3. paфтaн; 4. pyñ дoдaн; 5. caбaб шудан; 6. ба ëд oмaдaн, ба xomp oвapдaн; 7. XOcил шудан, ба даст oмaдaн; 8. ба caзoи xyд pacидaн (дap нутки aнглиcхoи Aмеpикa); 9. меpoc г^ифта»»^, 172), < аз gfem-и зaбoн-acocи мaзкyp ба мaънoи «paфтaн, oмaдaн» [9, ч.1, c.111].

Ба кaтopи чунин вoхидхoи дугавй инчунин метaвoн мyoдили aнгдиcии феълхoи дaвuдaн- 5 маъш, opocmaH-7 маъш, гусmурдaн-5 маъш, нaррuдaн-2 маъш ва м. инхopo зи^ каpд. давидан («1. тoxтaн, таюн paфтaн; бocypъaт paфтaн; 2. мaчoзaн давугеч кapдaн, дaвyтoз кapдaн, би^ paфтyoй кapдaн; кушиш кapдaн (бapoи ба дает oвapдaни чизе); 3. мaчoзaн пaйдo шудан, нaмoëн шудан, х^ад^ гаштан, xycycaн якбopa»-8, ч. 1, 395) ва dew («1. жoлa, шабнам; 2. тapoвaт, тозагй (дap нутки шoиpoнa); 3. мaчoзaн хap чизи мyдoим ва тapoвaтбaxш; 4. кaтpaи бopoн; 5. ашк»-5, 242), < аз dheu-. 1.тoxтaн, давидан, чopй шудан [9, ч. 2, c.1379], opocmon («1. зинат дoдaн, opoиш дoдaн; 2. бapпo кapдaн, мypaттaб coxтaн») ва (to) read («1. xoндaн, киpoaт кapдaн; 2. баланд xoндaн; 3. xop^ намудан; 4. нишoн дoдaн; 5. pиштaеpo xoндaн дap дoнишгoх; 6. дapк кapдaн, пай бypдaн; 7. фaхмoндa дoдaн; 8. пешгуй кapдaн»-5, 663), < аз *rëdh- | * rödh- «opocтaн, тapтиб дoдaн», < *re- j * rö-,< 1. *ar- «мyнocиб будан, щ^жта будани» (9, ч.1, c.31-32), нарридан ба маъши «^oot бapoвapдaн, Fyppидaн» ва (to) snarl (1. нaъpa задан, гyppидaн, xypxyp кapдaн, неш нишoн дoдaни caг, xиpc ва г.; 2. 6o xaшмy газаб ибpoз намудан, capзaниш кapдaн»-5, 759), (to) snore ба маъши «xypy пуф кapдaн, xyppoк кашидан»-5,1 760), < аз 1. *(s)ner-, дap paдифи *(s)nu™ зaбoн-acocи тамбура ба мaънoи «гyppидaн [9, ч. 4, c.2745], гусшурдан ба маъши «пахн кapдaн, пapтoфтaн, aндoxтaн» [8, ч. 1, c.352] ва (to) strew («1. шшидан, aфшoндaн, pеxтaн; 2. aфшoндa шудан, пoшoндa шудан»-5, 798), < аз star- < аз 5. *ste™ зaбoн-acocи ишopaгaштa ба мaънoи «гycтypдaн, кашидан, пахн кapдaн [9, ч. 4, c.2408-2409] ва aмcoди инхopo мaнcyб дoниcт.

Дамин тaвp, хaмвoжaхoи мapбyт ба феъд дap хap ду зaбoни мaвpиди тахдил 6o вижaгихoи муайяни xyд аз дигap гypyхи yнcypхoи дугавй фapк дoштa, дap тули дypyдapoзи иcтифoдa ба дигapгyнихoи шакливу мaънoй дyчop гapдидaaнд.

Aкcapи чунин хaмвoжaхo дap ифoдaи якчанд маъш ба ^p paфтa, аз ин чихат гoх зaбoни точикй ва гох зaбoни aнтлиcй бapтapй дopaд.

Дap дoиpaи феълхo низ миши хиccaхoи нoмии нутк, ба xycyc иcмхo дap ду ë здада мyвoзй мaвpиди иcтифoдa кapop г^^тани хaмвoжaхo низ ба мyшoхидa меpacaд.

АДАБИЁТ

1. Aмocoвa H.H. Этимoлoгичеcкие ocнoвы cлoвapнoгo cocтaвa coвpеменнoгo антидотого языка. - М.: Изд-вo лит. на инocтp. яз, 1956. - 218 c.

2. Apa^m В. Д. ^crop^ aнглийcкoгo языка. -М.: ФИЗMATЛИT, 2003. - 272 c.

3. Гaмкpелидзе T.B., Ивaнoв Вяч.Ва Индoевpoпейcкий язык и индoевpoпейцы. Рекoнcтpyкция и œrop^o-

типологический анализ праязыка и прокультуры / Т.В. Гамкрелидзе, Вяч. Вс. Иванов. - Тбилиси: Изд-во Тбилисского университета, 1984. - Т 1. - 428 с.; Т.2. - С. 439-1328.

4. Деххудо А. Лугатнома. Чилдхои 1-14. Техрон, 1373.

5. Мамадназаров А. Фарханги англисй-точикй. -Душанбе: Эр-граф, 2011. - 1015 с.

6. Махмудов М. и др. Фарханги гуишхои чанубии забони точикй / М.Махмудов, Г.Джураев, Б.Бердиев -Душанбе: Пайванд, 2012. - 946с.

7. Расторгуева В. С., Д. И. Эдельман. Этимологический словарь иранских языков / В. С. Расторгуева, Д. И. Эдельман. - М.: Восточная литература, 2000. - Т. 1. - 327 с.; 2003. - Т. 2. - 503 с.; 2007. - Т. 3. - 493 с.; 2011. Т.4. -411 с.; 2015.Т.5.566 с.

8. Фарханги тафсирии забони точикй. Зери тахрири Назарзода С. ва дигарон. Чилдхои 1 (949с.)-2 (944с). -Душанбе, 2008).

9. Хдсандуст М. Фарханги решашинохтии забони форсй. Чилдхои 1-4. Техрон, 1384.

ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ОДНОКОРЕННЫХ ГЛАГОЛОВ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫКАХ

В статье рассматривается вопрос изоглоссы, относящийся к глаголу. Автор проанализировал особенности использование этих групп словарных элементов на основе материалов двух однородных языков.

В статье автор рассматривает изоглосс, по значению, которых они делятся на 3 группы: 1. изоглоссы в процессе их употреблении в одной из этих языков всегда выражающий конкретное значение, но с другой имеющий полисемантическую особенность; 2. изоглоссы в одной из этих языков в одной параллелии, но в другой имеющий два или более форм; 3. Изоглоссы, которые имеют много значений в обоих языков, несмотря на это в одном языке этих преимуществ больше.

Ключевые слова: глагол, индоевропейская семья языков, изоглосс, таджикский и английский языки, семантика слов, согласование формы и значения, параллельное значение, неупотребляемая форма слова

THE USAGE OF PARONYMOUS VERBS IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES

The article is devoted to the study of verb isogloss. The author analyzes the features of the usage of these groups of vocabulary elements on the basis of two homogeneous languages materials.

The article researches isogloss that is divided into three groups in meaning: 1 isoglosses having the concrete meanings in a process of their usage in one of the languages; 2 isoglosses in one of the languages have one parallel meaning, have one or more forms in another language; 3 isoglosses having several meanings in both languages, but there are more advantages in one of the languages.

Keywords: verb, Indo-European group of languages, isogloss, Tajik and English languages, the range of meaningful words, the agreement ofform and meaning, parallel meaning, uncommon form of word

Сведение об авторе:

Хикматуллоева Наимахон Анварходжаевна - соискатель кафедры таджикского языка факультета филологии Худжандского государственного университета имени Б.Гафурова (Республика Таджикистан, Худжанд) E- mail: naimakhon@bk.ru

About the author:

Hikmatulloeva Naimakhon Anvarkhojaevna - claimant for candidate degree of Tajik language department under the faculty Tajik philology of Khujand State University named after academician B.Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand) E- mail: naimakhon@bk.ru

ПАСВАНДХ,ОИ ИСМСОЗ ДАР НАСРИ БАДЕИИ АБДУЩАМИД САМАД

Валиев Ц.А.

Донишгощ давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Баррасии роххои калимасозии осори адибони даврахои гуногуни адабиёти оламгири точик яке аз масъалахои мухими илмй ба шумор меравад. Дар онхо калимаю иборахои дар колибхои суннатй сохта шуда, ки барои давраи кунунии тараккиёти забонамон муфид арзёбй мешаванд, кам нест, аммо ин ганчинаи пурбахо ба нудрат мавриди баррасй карор гирифтааст. Дар баробари ин тахкики масоили калимасозии осори адибон барои муайян намудани имконот ва хунари шоирону нависандагон дар бахши калимасозй ахамияти калон дорад. Инро метавон аз намунахои тахкике, ки ба масъалаи баррасии роххои вожасозй дар "Шохнома"-и Абулкосим Фирдавсй [3], дар насри бадеии Фазлиддин Мухаммадиев [1], ва дар баррасии калимасозии исм аз руйи забони «Гулистон»-и Саъдии Шерозй [11] анчом гирифтааст, мушохида намуд.

Ба акидаи забоншинос С.Хоркашев "Накши вожасозй дар такмили таркиби лугавии забон

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.