Научная статья на тему 'ИНТОҚ САНЪАТИ'

ИНТОҚ САНЪАТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

98
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
товус / бургут / интоқ / санъат / ғурур / шахс / халқ / жаҳон / ғурур / лирика. / Peacock / Eagle / revenge / art / pride / person / people / world / Pride / lyrics.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Тожихон Собитова

"Cўзлатиш", "гапиртириш" маъносидаги интоқ санъати бадиий асарда ҳайвонлар ѐки жонсиз нарсаларни одамларга ўхшатиб сўзлатишни назарда тутади. Буюк шоир Алишер Навоийнинг "Лисон ут-тайр" достонида кўп қўлланилган санъатлардан бири интоқ санъатидир. Албатта, Навоий ундан фақат "Лисон ут-тайр" достонидагина емас, балки епик асар "Хамса"да ҳам, "Хазожинул-мақоний" куллиѐтига кирган лирик ғазалларда ҳам мазкур поетик санъатдан фойдаланган. Бунинг муваффақиятли намуналари еса "Лисон ут-тайр" достонида тиниқ-равшан тарзда кўринади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The art of intoq in the meaning of "to dive", "to speak", in the artistic work refers to the expression of animals or inanimate objects by analogy with people. One of the most widely used stylistic devices in the epic "Lison ut-tayr" by the great poet Alisher Navoi is the device of Intoq. In fact, Navoi used this poetic art not only in the epic "Lison ut-tayr", but also in the epic "Khamsa" and in the lyrical ghazals included in the collection "Khazojinulmaqoniy". Successful examples of this can be seen in the epic "Lison ut -tajr"

Текст научной работы на тему «ИНТОҚ САНЪАТИ»

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-516-526

ИНТОК САНЪАТИ

Тожихон Собитова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти доценти

АННОТАЦИЯ

"^златиш^ "гапиртириш" маъносидаги инток санъати бадиий асарда хайвонлар ёки жонсиз нарсаларни одамларга ухшатиб сузлатишни назарда тутади. Буюк шоир Алишер Навоийнинг "Лисон ут-тайр" достонида куп кулланилган санъатлардан бири инток санъатидир. Албатта, Навоий ундан факат "Лисон ут-тайр" достонидагина емас, балки епик асар "Хамса"да хам, "Хазожинул-маконий" куллиётига кирган лирик Fазалларда хам мазкур поетик санъатдан фойдаланган. Бунинг муваффакиятли намуналари еса "Лисон ут-тайр" достонида тиник-равшан тарзда куринади

Калит сузлар: товус, бургут,инток, санъат, Fурур, шахс, халк, жахон, Fурур, лирика.

ABSTRACT

The art of intoq in the meaning of "to dive", "to speak", in the artistic work refers to the expression of animals or inanimate objects by analogy with people. One of the most widely used stylistic devices in the epic "Lison ut-tayr" by the great poet Alisher Navoi is the device of Intoq. In fact, Navoi used this poetic art not only in the epic "Lison ut-tayr", but also in the epic "Khamsa" and in the lyrical ghazals included in the collection "Khazojinul-maqoniy". Successful examples of this can be seen in the epic "Lison ut-tajr"

Keywords: Peacock, Eagle, revenge, art, pride, person, people, world, Pride,

lyrics.

КИРИШ

Шарк адабиётида жонсиз предметларга жон ато килиш уларни гапиртириш, нутк бериш каби хусусиятлар инток санъати дейилади. Бу санъат Алишер Навоийнинг бошка асарларига нисбатан «Лисонут-тайр»достонида маълум даражада мохирона кулланилинган. Таъбир жоиз булса, мазкур санъат достон учун характерли хамда уз хусусиятлари билан бошка поэтик воситалардан ажралиб туради.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-516-526

Жамият ва табиат ходисаларини тушунтиришда, борликка нисбатан фалсафий дунёкарашини акс эттиришда Навоий кушлар образини фикрини аллегорик тарзда изхор этишга йуналтиради. Асарда учровчи 16 куш одам тимсолида сузлайди, мунозара килади, мушохадаларини узаро уртоклашади. Достондаги кушларнинг хар бири уз характери, хатта-харакати, мунозара нутки хамда лексикасидаги сузларнинг ранг-баранглиги, турли шаклларда ишлатилиши билан фаркланади.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Алишер Навоий достонда купрок худхуд куши оркали инток санъатидан мохирона фойдаланган. Худхуд нуткининг лексик таркибига назар ташласак, классик дидактика, яъни унда панд-насихат, угит, бошлик, йулбошчиларга хос хусусиятлар яккол сезилади.Худхуд нуткида бошка кушлардан фаркли уларок, узбек тилининг лексик имкониятлари санъ-аткорона кулланилинган ва алохида ажратиб курсатилган

Деди: К-эй гофил гурууи бехабар, Холингиз гафлат аро зеру забар. Сизга шоуе бор бешибуу мисол, Васфини айтурда юз минг нутци лол Барча олам цушларига шоу ул, Холингиз надин му бому огоу ул.

Ул ёцин сизгаю сиз ондин йироц, Васл анга ойин, вале бизга фироц. Хар парида юз туман ранги ажиб, Лек уар рангида юз нацши гариб

Достондаги «Кушлар шоу тилаб топмогондин мутахаййир булгонда, уудууд симургдин хабар дегони» эпизодида келтирилган бу мисраларла худхуднинг санъаткорона нотиклиги, тарFиботчилиги аник намоён булган. Худхуд нуткида панд-насихат, буйрук ва маслахат элементлари хам оз эмас. Бу «Худууднинг тутини мууотиб цилиб, мацсад цасдига таргиб цилзони» бобида исботини топган:

Сайразил, эй Тутийи ширин калом, Нутци ташрифи била олий мацом.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-516-526

Хилъати ахзар била жуёи шау, Йул озиццонларга булгил хиёри рау. Аввал уз мандилгауингни ёд цил. Кунглунг ул уммид бирла шод цил. Ким ватан зотингга Хиндистон эди Шоу уарамида саро бустон эди. Хам мацомат шаккаристони висол. Ул шакарин нуш этиб айлаб мацол Шоу илки маскану манзилгоуинг, Хар такаллум уолатидин онча уинг Кел бу гурботдин раум огоз цил, Ул чаман сори яна парвоз цил.

Келтирилган мисолларда «сайрагил», «булгил», «кел», «ороз цил», «парвоз цил», «ёд цил», «шод цил» кабилар панднасихат,буйрук ва маслахатни англатувчи сузлар ва суз бирикмаларидир. Бошликларга хос насихат бериш, буюриш ва маслахат маъносидаги сузлар ва суз бирикмаларини худхуднинг бошка кушлар билан булган савол-жавоб ва мунозараларида кузатиш мумкин. Худхуд нутки шундай заргарона ишланганки, унда хар бир кушнинг фазилати, узига хослиги, характери, дунёкараши, олам ва одамлараро мавкеи очиб берилган.

Алишер Навоий тути нутки оркали донишмандлик хусусиятларини ифодаловчи суз ва суз бирикмаларини хам фаол куллайди. Унинг «Тути узри» эпизодига эътибор берайлик:

Тути аввал узрин огоз айлади, Буйла ажз ойинини соз айлади Ким, цушдурмен маконим гарм сайр Хинд ацсосида цилзон сайри тайр. Эл аро шуурат фасохатдин тутуб, Нуцта бирла гамлиг элни овутиб Комронлар манзилим айлаб цафас Хар малоуат етса айлаб уамнафас Нозанинлар илкидин олиб ууриш Хинду шаккар бирла топиб парвариш.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-516-526

Тути нуткидаги «фасохат», «нукта», «нозанин» каби сузлар, унинг ширинсуханлигини курсатиб берадиган белгилар хисобланади. Нуткида доимо мамнунлик аломати хам балкиб туради:

Курмайин умрумда жуз коми нишот Элга нутцумдин етиб юз инбисот

Шоир товус тимсолини пеш килиб ташки куринишидан маFрурланган, хуснига махлиё, мактанчок, баландпарвоз охангда эзмаланиб гапирувчи кишиларни фош этган:

Мен цушемен цасругулшон зийнати Нацшу рангим аули олам уайрати Суръатим гулшанга оройиш дурур Хайъбатим курганга осойиш дурур

Бог аро мендин хазонда бустон Бешада мендин циш ичра гулистон Тангри бермиш уусну зеболиг манга Хаддин ортиг зебу раънолиг манга

«Товус узри» эпизодидаги мисолларга разм солсак, унинг нуткида хаддан ташкари куп баландпарвоз сузлар ва суз бирикмалари ишлатилганлигига амин буламиз. (Вокеан, «гулшан зийнати», «олам уайрати», «зеболиг», «ранолиг» кабилар.) Товус нуткида узини узи макташ хусусияти жуда хаддан ошириб юборилган. Натижада бир хил сузлар кайта-кайта кулланавериб таъкид устига таъкидни билдирган байтлар мавжуд. «Товус узри» эпизоди жами 11 байтдан иборат, унда «мен» биринчи шахс кишилик олмоши «мен», «цушемен» тарзига алохида ва биргина холда куп марта такрорланган. Яна «мен»ни, яъни товусни ифодалаб келувчи - им, -ум эгалик кушимчалари хам «рангум», «хусним» кабилардек куп уринларда кайта-кайта такрорланган. Бу хусусиятлар унинг нуткидаги алохидаликни ташкил этади.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Алишер Навоий булбул нутки оркали инсоний муносабатни улуFлайди. Булбул нутки - ошикнинг тонгда роз айтишини, висол лахзасини кумсашини, сахар чоFида дарду аламFа асир тушишини ифодалайди. Нуткидаги сузлар ва суз бирикмалар хам табиий йусинда ошикнинг муносабати, калб тулFанишларга мос холда ишлатилган.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-516-526

Ондин ойру ошику девонамен, Ацлу уушу сабридин бегонамен, Онензин йуц сабр ила тоцат манга, Койда, ёро, чаккали фирцат манга Токи гул бустонида булгай жилнасоз. Мине наво бирла цилурмен шаруироз. Ншцида уар лауза афлун шиддатим Хуснига уар лауза ортиб уайратим Боздин ул кетгач улдум гунгу пол Елга тенгру йуц тароннумга мажол Хам онинг ёди била бог ичрамен Ул дурур цунглумда уам, жонимда уам. Кузда уам, пайдову пинуонимда уам. Шоуга комил таважжууду р равиш Буйла ошицца цачон булгай ул иш, «Кумри узри» эпизодида Кумри образи рохат-фароFатталаб, факат кайф-сафо, сайрибоF учун туFилган, на совукка на иссикка чидайдиган, каЙFу-ю кашшоклик курмаган киши хаётини тасвирлашга каратилган. Кумри нуткининг лексикони инток санъати коришиб келганки, умрни бефой-да утказиш Fафлат ва Fофиллик каби тушунчалар буртиб акс этади: Деди Кумриким: - Аё фархундарой, Fафлатугумроуларга раунамой.

Мен цушедурмен чамандин чицмазон, Дашту водий сайридин торицмагон. Заъфу ожизлик шиар улгон манга, Шоуу барг ичра царор улгон манга Не совуз курган жауонда, не исиг. Не ирик бошимга келган не цотиз Боздин бог ичра кургузган сафар

Шохлардин барг аро цилзон мафар Буйла йул ранжин чеккалзайму мен. Куйдум эрса бумашаццат жонима, Куч била кирмакдурур уз цонима.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-516-526

Нуткда айтилган «чаман», «сайр», «шоу»,»барг», «бог» уамда «ранж», «машаццат», «ожизлик»каби сузлар, унинг дунёкарашини шундай куз унгингизда гавдалантиради.

Классик поэзияда кабутар образи инсонга содик дуст, беозорлик, инсоннинг мехр-муруввати, яхшилик осойишталик каби тушунчаларни узида мужассамлаштирган инсон тимсолидир.

Алишер Навоий «Лисону-т-тайр» да кабутар образини инток санъати пародоксида курсатар экан, бу анъананинг бошловчиси ва давомчиси сифатида унга янги фазилатлар кушади. Достонда кабутарни улуснинг бойлигидан бахраманд, маскани ва кошонаси, сув ила дони хамиша тайёр, эрки элнинг кулидалигини кучайтириб тасвирлайди: Сунгра шару этти Кабутар арзи уол, К-эй уидоят фаннида соуиб камол.

Барча цушлар ичра уаййу ло ямут, Манга цисм этмиш улус илкида цут. Эл ясаб маскан мага кошона уам, Келтируб оллимга суву дона уам. Даур аро эл бандининг маубуси мен, Бусабаб бирла олар маънуси мен. Тенгри бу уолат насиб этмиш манга Хони цисматдин буиш етмиш манга Хац насиб эткондин этмак ижтиноб Ацл цонунда булгайму уисоб. Шукр айлаб цисмат этконга илоу Чекмасам авло бу ранжи умргоу.

Асардаги «Кабки дари», яъни tof каклиги образи хам факат узига хос хусусиятларга эга.Унииг нуткида хилватга юз угирган, шахсиятини дахр элидин айро этган, тоFу тошлар орасида ором топишга интилган кишиларнинг «хислат»лари талкин этилади:

Ёна ажз айлаб аён Кабки дари, Деди К-эй мажмуъи цушлар раубари. Мен цушедурмен-кууиотон манзилим Онда тенгри уамдиза зокир тилим Даур эли ошубидин силкиб этак

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-516-526

Тог этогинда топиб орому так.

Чун булиб толеъ рафицу бахти ёр, Куллаи узлатни айлаб ихтиёр. Тог ганжи чун манга булди мафар, Не муносиб уолима мундоц сафар. Кон уза доим киромимдур менинг Гавуари маъний уамоно ул дурур, Сайри бемаъни манга буйул дурур.

Юкоридаги мисоллардан куринадики, tof каклиги нуткида дунёвий ишлардан кул силкиган, тинч ва осойишта хаётни кумсовчи кишиларнинг нуткига хос суз ва суз бирикмалари мохирона кулланилган.

«Тазарв узри» эпизодида тазарв куши тимсолида уз хуснига махлиё булиб, ундан маFрурланиб юрувчи кишилар куз олдимизга келади:

Мен цушедурменки цилмиш ууснузеб, Гулшан ичра суратимни дилфиреб. Тенгри рузи уусну зеб этмиш манга, Лутфу раънолиг насиб этмиш манга. Чунки ифрати жамолу хублуз, Айлади зоуир менга маубублуг Нозу истигно булиб маубуб иши, Ранжи хуб элга раво тутмас киши.

Унинг нуткидан намоён булувчи лексика яъни «хусну зеб», «дилфиреб», «лутф», «раънолиг», «жамолу хублуг», «маубублуг», «нози истигно», каби суз бирикмалари Алишер Навоий ижодида инток санъати воситаси оркали янада бадиий либосга уранган холда жилва килади.Бу, айникса, тазарвнинг худхудга жавобида яккол намоён булган: Масалан:

Кимса мундоц уарф уаргиз сурмади, Уз жамолу ууснидин лоф урмади.

Яна

Сенки хотунлар кибисен худписанд,

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-516-526

Етгуси зотингга эрликдин газанд. Эр кирар эр сонига уиммат била, Эр эмас фахр айлазон зийнат била Эрга хулцу феъл эрур зебу жамол Янги заркаш уулласидур эски шол. Мутафаккир шоир худхуд тилидан Тазарвнинг уз хуснига махлиё булиши эр йигитнинг килоти эмас, балки гузаллик кишининг мехнати ва химмати билан белгиланади, деган гуманистик мулохазани уртага ташлайди.

Карчотай образида эса, унинг нутки жуда жохил ва шухратпараст кишиларнинг нуткига хос сузларни ва суз бирикмаларини курамиз: К^айси цуш цасдига очсам пару бол, Насри тойир булса махласдур мауол. Унинг нуткидаги «эрмас хисоб», «молик ракоб» каби баландпарвоз суз бирикмалари шухратпарастликка ишорадир.

Ким манга цушлар киби эрмас уисоб, Ким басе цушларга мен молик рицоб.

Шоулар оллинда топиб бу эътибор, Шавкатим Симурзча билфеъл бор. Алалхусус, ушбу нуткда манманлик ва мактанчоклиик хусусиятлари хам намоён:

Зотима шоулар цули оромгоу, Туъма уар кун еткуруб оллимза шоу Шоу цули тахтимдуру бошимда тож, Йуц манга Симурз сари эутиёж. Достондаги яна бири образ шункор.У нуткида узини барча кушларнинг шохи, бошка шохга яъни СимурFга тобе булишни истамайман, мустакилман деб даъво килади. Х,олимни, зотимни, отимни биласанку, дейди баралла: Сен чу воцифсен бори уолотима, Хайл аро зотимаву уам отима. Кушлар шохи эканини маFрурланиб уктиради: Барча шоулар чун мубоуидур манга, Исми цушлар подшоуидур манга Бу ерда «номим кушлар подшохидур» бирикмаси, шох сифатидаги маънисиз кибру хаво хислатини ифодалайди. Бургут нуткида булса ёвузлик,

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-516-526

йирткичлик ва куполлик тушунчаларини характерида намоён килган хукмдорлар куз унгимизга келади:

Савлатим муфритдурур цаурим ямон, Тог мулки ичра менмен цаурамон. Неча каклик туъмадур уар кун менга Булмаса бу, уйцу келмас тун манга.

Алишер Навоий Бургут нутци оркали инсон хаётига акс таъсир этувчи ёмонлик иллатларини курсатади ва уларни аёвсиз коралайди. Бу уринда инток санъатини куллаб, бургут нутцидаги «савлат», «муфрат», «цаур», «менмен», «цаурамон» каби суз ва суз бирикмаларига алохида урFу бе-ради.

Куф (бойцуш)нутцида вайроналик ва харобаликни хуш курадиган кора ниятли кишилар лексикаси сифатида суз ва суз бирикмаларидан фойдаланилган. Куф умр буйи ганж кидириб изFийди. «Ганж» ва «вайрона» сузлари айнан унинг тубан кисматига монанд.

Дебки, гарчи торттум умрумда ранж, Бок эмас бир кун насибим булса ганж. Менки ганж умидидин девонамен, Кеча-кундуз сокини вайронамен.

Алишер Навоий асардаги хумой образини мактанчоклик, магрурлик рамзи йусинида талкин этади. Унинг куйидаги беш байтли нуткида олти марта «мен»деб узини макташи курсатилган:

Бошлади узрини соуибфар уумой, Деди: - Эй саргашталарга раунамой Ондадур ицболдин поям менинг Зотима онча шараф берса илоу Ким менинг соям адони цилса шоу Мен яна шоу истамак яъники не, Узни ранжур айламоц яъники не. Килмогим хушроц хавое жилвагоу, Бермазим соямда шоуларза паноу.

Англашиладики, «ман», «шох», «ранжур» сузларининг такрор кулланилиши такабурлик, манманлик хислатларини очиб бераяпти Бинобарин, узини хаммадан устун билувчи кишилар рухиятига мос булган «мен» кишилик олмоши Хумой нуткининг узагини ташкил этади.

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-516-526

Аксинча, урдак образи покдомон кишиларга нисбат. Унинг хаётида сув мухим урин тутади. Сувсиз бамисли нажот, мисли мамот. Шу бои нуткида берилган етти байтда хам сув сузи фаол ишлатилади: Урдак огоз этти: - К-эй фархунда зот, Сув била булмиш манга цойим уаёт.

Ондин айру мустарибмен цайзудин, Уйлаким тушгай йироц болиг су(в)дин Чун сув ичра зотима таскин булиб Пок домонлиц манга ойин булуб Поклик чун сувдин этдим иктисоб Лойиц улди васфима ууснул-маоб Инчунин, товус (хуроз) нуткида норозилик элементлари кучли булган шахс характерига оид суз ва суз бирикмалари каторлаштирилади. ТовуFни худхудга жавобида «рузи цилди уац», «сенга айлаб раубарлик» каби сузлар унинг узигагина хос хислатларни англатади : Биз иковга тож рузи цилди уац Лек уар бирга бир иш цилди насац. Сенга айлабраубарликни ато, Килди цушларга раису пешво Товуг нуткида бировларни кукларга кутариб, узини ерга уриш каби холатлар акс этган:

Чун саромад келди эрликда хурус Хац анга берди неча зебо арус. Тутти уарён сайр цилмогдин маоф, Ул киму Симург била Кууи Коф Мазкур байтларда «зебо, арус», «эрликдин хурус» каби поэтик услубда ёзилган мажозий суз ва суз бирикмаларининг меъёридан зиёд ишлатиганлиги нуткга экспрессив рух бериш максадидан келиб чиккан.

ХУЛОСА

Алишер Навоий «Лисону-т-тайр» достонида кушлар нуткини инток санъати воситасида ёркин рангларда ифода этиш жараёнида маълум замонавий поэтик йуналишларни татбик килганлигидан хайратга тушасиз. Булар фэнтэзи ва экспрессионизм. Асарда худхуднинг бошлик, йулбошчи ва

Academic Research in Educational Sciences VOLUME 2 | ISSUE 10 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-10-516-526

HmÖH^apMOH^Hrn, TyTHHUHr maKapry$Top.nHrH, TOBycHHHr MaKTaHHOKrarH, EynöymHHr omu^y öe^apop^Hrn, KyMpuHHHr pox,aT-$apoFaT TanaS-nuru, KaöyrapHHHr hhcoh MexpugaH SaxpaMaHgnurH, KaÖKH gapuHHHr TaHxo^HKKa yrupumu, Ta3apBHHHr y3 xycHugaH Max^He^Hrn, KapHHFaÖHHHr eBy3HHrH, myH^opHHHr Ha^c öanocura fiynuKKaHH, Ky$ (öofiKym), xyMofi, ypgaK, TOByK Kaöu Kym^apHHHr xapaKTep^ap nanmpacu, Hyr^apgaru paHröapaHr cy3 HH3Manapu, xygxygHHHr napga opTugaru napga Tap3ugaru ^aBOÖ^apu HaBOufi Ta^aKKypu Ba xae^OTHHHHr Hogup Maxcyrn, MaHrynuKKa eTryBHH ^HKpaT rynöoFHgup.

REFERENCES

1. A.HaBOufi MyKaMMan acap^ap TynraMH. 12tom, OaH, -T, 1996. -E.21-61

2. A.Xo^HaxMegoB ffletpufi caHtaraap Ba MyMTO3 ko^ha. fflap^, -T, -E 41

3. CoöuTOBa T. (2020). Op3uryn gocTOHugaru MatHaBufi Ba ^a^3HH caHtaraap. hhmhh axöopoTHOMa CaMgy, 8(4), 56-63.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.