Научная статья на тему 'Images and national characters of Mirzo Tursun-zade''s poem "Khasan-arbakesh"'

Images and national characters of Mirzo Tursun-zade''s poem "Khasan-arbakesh" Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
483
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ОБРАЗ ХАСАНА-АРБАКЕША / KHASAN-ARBAKESHS IMAGE / ПОЭМА / POEM / НАЦИОНАЛЬНЫЙ ХАРАКТЕР / NATIONAL CHARACTER / ПОЭЗИЯ / POETRY / ТВОРЧЕСТВО / МИРЗО ТУРСУН-ЗАДЕ / CREATION OF M. TURSUN-ZADE

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Эшонова Мутрибахон Асадхоновна

Мирзо Турсун-заде принадлежит к той плеяде таджикских поэтов, творчество которых вытекает из глубин национальной культуры и духовности. Национальные особенности поэзии М.Турсун-заде ярко выражены в его поэме «Хасан-арбакеш». Эти творческие качества поэтического стиля автора можно проследить на художественном материале поэмы и в изображении ее героев. Особенно заметно национальные черты психологии и духовного мира выражены в образах главных героев поэмы М. Турсун-заде.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Образ ва характер дар достони «Ҳасани аробакаш»-и Мирзо Турсунзода

M. Tursun-zade belongs to that pleiad of Tajik poets whose creation originates from the depths of national culture and spirituality. National peculiarities of M. Tursun-zade's poetry are vividly expressed in his poem "Khasan-arbakesh". These creative qualities of the author's poetical style are seen through the material of the poem and in the depiction of its heroes. The latters reflect the national features of psychology and spiritual world.

Текст научной работы на тему «Images and national characters of Mirzo Tursun-zade''s poem "Khasan-arbakesh"»

М.А. ЭШОНОВА

ОБРАЗ ВА ХАРАКТЕР ДАР ДОСТОНИ «^АСАНИ АРОБАКАШ»-И МИРЗО ТУРСУНЗОДА

Солхое, ки Мирзо Турсунзода ;адамхои аввалин ва устуворашро дар шинохти сарнавишти тозаи миллат мегузошт ва ба офаридани образхову характерхои миллй машгул буд, назарияхои мухталиф дар ин замина шоеъ буд.

Бинобар ин хам дар образно ва характерхои миллии офаридаи у фазилатхои таърихй ва суннатии рухия, тасаввурот хасоили анъанавй ва навихое, ки дар шароити чомеаи нави сотсиалистй ба вучуд омадаанд, унсури созанда мебошанд.

Дар шинохту тафсири симо ва характери миллй достони Мирзо Турсунзода «Хдсани аробакаш» маводи фаровон медихад. Во;еан хам, ин достон ва Хдсан кашфи бадеии тад;и;отии мохири зиндагии солхои бистуму сиюм аст. Дар ин асар на танхо характерноктарин лахзахои зиндагии онвактаи хал;и точик тавассути образно ва рангу бори миллй сурати бадей гирифтааст, балки пастию баландихои ин зиндагй аз ну;таи назари як нафар файласуфи дурандеш ва донандаи мохири хаёт чамъбаст шудааст.

Хдсан ва Садаф шахсиятхои асосии достонанд, ки дар заминаи во;еияти сарнавишти точикон дар замони гардишхои бузурги сиёсию ичтимоии ибтидои садаи бист эчод гардидаанд. Адабиётшинос Ю. Бобоев дуруст мушохида кардааст, ки «мавзуи аз нав зинда шудани хал;и точикро, ки С. Айнй ба воситаи тавдири наслхо дар наср бо як услуби мухташами монументалй мучассам карда буд, Мирзо Турсунзода якумин бор дар назми точик ба воситаи образи одами оддй тал;ин намуд.

Хдсан дар тасвири Мирзо Турсунзода инсони богурур боору номус, далеру часур, диловар ва нотарс аст. Х^уввияти инсонй ва миллии у аз хамин фазилатхо берун меояд. Дар тасвири устодонаи шоир чехраи у низ ифодагари вачохати хоси миллии уст, ки то чое олами ботинй ва холати равониашро тачассум месозад. Шоир танхо ба василаи тасвири бомуддао ва да;и; мундаричаи характери миллии шахсияти достонашро ошкор сохта, ба вай мохияти эстетикй мебахшад.

Тад;и; ва тасвири характери миллии Хдсан ва Садаф Мирзо Турсунзодаро ба дарки васеи равонии олами маънавии шахсият меоварад. Дар ин замина шоир муваффа; мешавад, ки мундаричаи ахло;ии характери миллии ;ахра-мононашро во;еъбинона ошкор созад. Дар ин замина у тавонистааст, тарафхои устувори хислати шахсиятхоро, ки бунмояи ;авй ва солим доранд ва он

na^Ayx,0H xucAaTH ohohpo, kh TarRup e$Ta e 3epu Tatcupu Ta^pu6au HaBH h^thmoh Ba MatHaBR gurap mygaaHg, Ta^accyM HaMOHHg.

Xygu 3yx,ypu ap3umx,0H mhjjh Ba HHtHKocy TacBupu xacoucu xoch paBOHR Ba этннкнн to^hkoh gap amtopu y gaAeAH paBmaHH 6a x,aÄcu hk moupu TaBOHOH mhjjh 3yx,yp HaMygaHH ycT. Ea hh HyKTa umopa HaMyga, ycTog X.fflapu^OB gypycT TatKug MeHaMOHg: «Mup30 TypcyH3oga gap capocapu э^оgнeтam BaKTe, kh 6a TacBHpu BO^euu 3HHgarR Mypo^uaT MeKyHag, noH gap 3aMHHau HHcoHgycTHH yp^HH to^hkR ycTyBop Hurax, Megopag» [1, c. 123].

Hh BHxaruu э^оgнeтн mouppo gap gocTOHH «X^acaHH apo6aKam», kh gap 3aMHHau MaBogu py3ropu hk $apgu 3ax,MaTKamu KaTopR TatAH$ mygaacT, 6a pymaHR Mymo^uga KapgaH MyMKHH acT. Hh acap gap э^оgнeтн moup ^oro MaKOMH xoc gomTa Ba a3 pyu oh ^hjmh xy6e x,aM pyRu HaBop OMagaacT, kh oh a3 x,ap ^ux,aT gap myMopu 6ex,TapuH ^ham^oh to^hkhct. Ea Ha3apu mo myKyxu acocuu hh gocTOHH moup gap chmoh ^a^paMOHH MapKa3uam X^acaH H^oga Merapgag, kh oh gap $hamh 6apgomTau E.KuMerapoB x,aM 6a xy6R Ta^accyM rapgugaacT. ffloup x,aHroMH 6a KaAaM gogaHH oh Kymum HaMygaacT, kh 6emTap BHxarux,OH mhaahh X^acaHpo, kh gap ry^Top, pa^Top, omu^R Ba TacMHMrHpHx,oflm H^oga Mee6ag, 6a KaAaM gux,ag. MyaAAH^ 6a x,aÄcH agu6u goHaHga Ba napBapgau MyxHTH 3HHgaruu to^hkR 6a ^aH6ax,OH paBOHHH mhaahh KaxpaMOH ax,aMHHTH Maxcyc Megux,ag.

X^acaH, apo6a Ba acn - ce yHcype x,acTaHg, kh gap py3ropu OHgaBpau MapgyMH to^hk ^oRroxy MaKOMH xoc gomTaHg. HaKAHeTH acocuu MapgyM gap oh coax,o Ma^3 x,aMHH apo6a 6yg. A3 Tapa^u gurap, acny apo6a gap 3ex,HHHT Ba Ta^aKKypu x,aMOHgaBpau MapgyMH to^hk HaKmu Myx,HM gomT. naRBaHgu paBOHH mhaaR 6o py3ropu BOKeuH MapgyM a3 naxAyx,0H acocuu KOHcencuau 6ageuro э^оgнн MyaAAH^ 6a myMop MepaBag. HHpo a3 ca6KH 6aeHH TacBHpu moup, 3a6oH Ba ucTH^ogau 3ap6yAMacaAy MaKOA^ou xaAKR, kh gap 6apo6apu TapoBaT6axmR 6a Marau acap KaAOMH moupoHau MyaAAH^po nypTapoBaT Meco3aHg, Mymox,uga HaMygaH MyMKHH acT.

HyHOH kh umopa rapgug, maxcuHTH MapKa3HH gocTOHHH acap X^acaH a3 6ucep ^H^aT xucAaTy xapaKTep, Ta^aKKyp Ba aHgemau mhaahh MapgyMH ge^OTpo, kh xeAe HapMgHA, HHcoHgycT Ba caMHMHHHg, gap maxcuHTH xem Ta^accyM MeHaMOHg. Ea KaBAH E.PacceA «hh ^x,oh6hhR gopou ^03u6aecT, kh HAaAH oh gap atMOKH Ta6uaTH 6amap Ba aB3OH 6amapR Hyxy^Taacr» [2, c.104]. BaAe maKAy meBau 3yx,ypu oh gap chmoh KaxpaMOHH gocTOHH M.TypcyH3oga to^hkhct. Hh ^ux,aTH maxcuHTH ^acaHpo gap MyHocu6aTH y 60 Caga^ Mymo^uga KapgaH MyMKHH acT: y msy$macm mo KyHyH, OwKopo, ku «dycmdopu myaM. rapuu dun Kapd capmwü, neKUH, Caüdu depuHaey wmopu myaM». [3, c. 207].

Hh ^o x,aM3aM0H Ha30KaTH xoch MyH0cu6aTH omHKy MatmyK, kh gap py3ropu cyHHaTHH to^hkoh ^oh gopag, 6a Ha3ap Mepacag. ^ap MyHocu6aT ^acaH 6a Ha3ap 6enapB0 acT, BaAe 6oTHHaH y omHKy guAgogau Caga^ acT. Caga^ x,aM mhcah gyxTapoHH to^hk 60 cag yMegy op3y 6apou gHAgogaam tokhm pyHMOA Megy3ag, kh oh^o paM3y H^ogau umKy My^a66aTaHg:

Тоциву руймоли шоуии ту

Шоуиди захмуои дасти мананд.

Сузаниуои туйуои калон

Хосили дасти гулпарасти мананд [3, с.204].

Ва ё:

Лаб-лаби бом омад у тозон,

Гул ба тори сари Хасан афшонд.

Пайкари мисли куу сангинро

Гули нозук бубин, чи сон ларзонд [3, с. 176].

Суннати гулафшонй дар байни оши;у маъшу; имруз хам дар бисёре аз маноти;и Точикистон ба мушохида мерасад ва он дар байни чавонон бо номи «Гулбозй» машхур аст.

Шоир дар баробари тасвири масоили ичтимоии рузгори мардуми точик дар солхои сиюми садаи гузашта, ба вижагихои рузгор, ахло;, муносибат ва рафтору кирдори чавонони он солхо ахамияти махсус додааст. Дар достон баробари тагйиру тахаввули зиндагии ичтимой дигаргунихои хаёти маънавй ва хасоиси равонии мардум низ тасвир мешавад. Бо вучуди низоъ ё тазоди рузгори кухнаю нав, ки дар достони «Хдсани аробакаш» мав;еи асосй дорад, шоир чонибдори хифзу нигахдории ахло;у одоби точикй, суннатхои арзишманди рузгори ;адимаи хал;и худ мебошад. Хдрчанд дар замони нав Хдсан ронандаи колхоз ва Садаф муаллимаи мактаб мешаванд ва онхо вижагихои миллии худро аз даст намедиханд. Инро бештар дар муколама, мубохиса ва сухбати ;ахрамонхои достони шоир ба мушохида мегирем. Ва;те ки Хдсан сухбат мекунад, каломи у бо хикмати хал;, зарбулмасалу ма;ол ва иборахои рехтаи точикй, ки баёни онхо ба андешаю тафаккури миллии шахсияти гуянда иртиботи бевосита дорад, оро ёфтааст: Хец гоу надошт тарсу уарос, Хасан аз гармселу боди сард. Дар уама сол худ ба худ мегуфт: «Мард бояд мудом бошад мард» [3, с.171].

Бояд таъкид кард, ки сабки баёни шоир хам аз нигохи панду хикмати хал; чолибияти зиёде дорад ва намунаи барчастаи ин шеваи баёнро дар достони мавриди назар хам дидан мумкин аст. Ин чо хам забони тасвири шоир, хам каломи шахсиятхои достон хеле рангин мебошад. М.Турсунзода хангоми баёни сухбати чойкаш бо Хдсан аз шеваи сухану баёни оддии мардумй кор мегирад, ки он ботароват, дилнишин ва аз нигохи истифодаи зарбулмасалу ма;олхои точикй рангин аст:

Як мацолест, ки чунин гуянд: ««Дави гусола аст то каудон». Худписандй натицаи хом аст, Адаби хешро нахурдааст он.

Хом тушбераро, писар машумор, Гир ин пилтаро зи гуши худ.

Чун пушаймон шавй пушаймонй, Додари ман, дигар надорад суд [3. с. 170]. Чунон ки мебинем, аксари ин бандхо, ки аз забони аробакаше, ки бо Хдсан сухбат мекунад, баён мешавад моломол аз хикмати халк мебошанд. Шоир ба ин васила на танхо маънавиёти бою рангини халки худро ба калам медихад, балки у донандаи хуби забон, маънавиёт ва фарханги миллй будани хешро ба зухур меорад. Ин чихати шеваи шоирии М.Турсунзодаро дар тарзи баён ва накл дар достони мавриди назар метавон эхсос намуд. Чунон ки ахли тахкик зикр кардаанд, «Хдсани аробакаш» вобаста ба фарогирии ходисаю вокеахо ва шахсиятхои достонй аз лихози забону баён хам вижагихои хосе дорад. Хднгоми тасвири манзарахо, ходисахо ва амалу харакати кахрамонхо, ки аз рузгори вокеии мардуми точик интихоб шудаанд, шоир ба хотири риояти хамбастагии шаклу мазмуни асар аз сарватхо, ифодахо ва вожахои дар байни мардум маъруфу серистеъмол фаровон истифода менамояд: Аз мошина магар димогаш сухт? -Ё шаби туйро ба ёд овард? Ёди руйи сиёхчашмакро Бо худ аз даргохи мурод овард [3, с. 224]. Ифодахои «димог» ба маънои ранчидан ва «даргохи мурод» - хонае, ки он чо туй барпо мешавад, дар байни мардум хеле маъруф мебошад. Дар баъзе байту порахои дигари достон вожахои серистеъмоле аз забони гуфтугуй мисли додар, одами шири хомхурда, кучаи вайрон, хом шуд, чак-чак, девор, туда-туда, дидадаро, батрак, палоси серямоц ва гайра ба назар мерасад, ки он хам далели дигари устувории чанбахои миллии достони «Хдсани аробакаш» мебошад. М.Турсунзода ба хайси як суханвари мардумй ва дар мухити фархангу маънавиёти миллии точикй ба камолрасида дар достони «Хдсани аробакаш» меъёрхои тасвири вокеияти зиндагиро бар пояи суннатхои адабии миллй устувор сохта, дар натича як асари комилан точикй ва дорои вижагихои хоси миллй офарид, ки он дар оянда хам арзиши худро заррае кам нахохад кард.

Пайнавишт:

1. Шарифов, Х. Суннатхои адаби /Х. Шарифов. - Душанбе: Деваштич, 2007.

2. Рассел Б. Нахзати романтики /Б. Рассел //Андеша, соли аввал, шумораи якум, тирамохи соли 2012.

3. Турсунзода, М. Гулчини ашъор /М. Турсунзода. -Душанбе, 2011.

Reference Literature:

1. Sharifov Kh. Literary Traditions. -Dushanbe, 2007.

2. Rassel B. Revival of Romantic Style.// Thought, the first issue, autumn, 2012.

3. Tursun-zade M. Collection of Poems. -Dushanbe, 2011.

Образы и национальные характеры поэмы Мирзо Турсун-заде «Хасан-

арбакеш»

Ключевые слова: образ Хасана-арбакеша, поэма, национальный характер, поэзия, творчество, Мирзо Турсун-заде

Мирзо Турсун-заде принадлежит к той плеяде таджикских поэтов, творчество которых вытекает из глубин национальной культуры и духовности. Национальные особенности поэзии М.Турсун-заде ярко выражены в его поэме «Хасан-арбакеш». Эти творческие качества поэтического стиля автора можно проследить на художественном материале поэмы и в изображении ее героев. Особенно заметно национальные черты психологии и духовного мира выражены в образах главных героев поэмы М. Турсун-заде.

Images and National Characters of Mirzo Tursun-zades Poem "Khasan-arbakesh"

Keywords:Khasan-arbakeshs image, poem, national character, poetry, creation of M. Tursun-zade

M. Tursun-zade belongs to that pleiad of Tajik poets whose creation originates from the depths of national culture and spirituality. National peculiarities of M. Tursun-zade^s poetry are vividly expressed in his poem "Khasan-arbakesh". These creative qualities of the authors poetical style are seen through the material of the poem and in the depiction of its heroes. The latters reflect the national features of psychology and spiritual world.

Роцеъ ба муаллиф:

Эшонова Мутрибахон Асадхоновна, аспиранти Институти забон, адабиёт, шарцшиносй ва мероси хаттии ба номи А.Рудакии Академияи илмуои Чумуурии Тоцикистон, e-mail: eshonova m@mail.ru

Сведения об авторе:

Эшонова Мутрибахон Асадхоновна, аспирант Института языка, литературы, востоковедения и письменного наследия им. А.Рудаки Академии наук Республики Таджикистан, e mail: eshonova m@mail.ru.

Information about the author:

Eshonova Mutribakhon Asadkhonovna, post-graduate of the Institute of Language, Literature, Oriental studies and Written Heritage named after A. Rudaki under the Tajik Academy of Sciences (Tajikistan, Dushanbe), e mail: eshonova m@mail.ru.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.