Научная статья на тему 'ГИМНАСТИКА КАК СРЕДСТВО И МЕТОД ФИЗИЧЕСКОГО ВОСПИТАНИЯ В СФЕРЕ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ЧЕЛОВЕЧЕСТВА'

ГИМНАСТИКА КАК СРЕДСТВО И МЕТОД ФИЗИЧЕСКОГО ВОСПИТАНИЯ В СФЕРЕ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ЧЕЛОВЕЧЕСТВА Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
289
40
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГИМНАСТИКА / КООРДИНАЦИОННЫЕ ДВИЖЕНИЯ / ДВИГАТЕЛЬНЫЕ КАЧЕСТВА / ПРИНЦИПЫ / СПОРТИВНАЯ ТЕХНИКА / ЗВУКОВОЙ СИГНАЛ / ДОЗИРОВКА / МАХИ / КОМБИНАЦИЯ / КОНТРОЛЬНЫЕ УПРАЖНЕНИЯ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Абзалов Имом Азизхуджаевич, Гадоев Махмадулло Аттоевич

В связи с распространением эпидемией корона вируса «Covid-19» во всем мире и его влияние на организм человечества, а также его последствия мы использовали методы и специальные упражнения гимнастики которые широко используются и применяются в целях сохранения здоровья и повышения работоспособности людей среднего и пожилого возраста. В данной статье раскрывается многообразие физических упражнений и методов их применения, составляющих содержание гимнастики, позволяют целенаправленно воздействовать на развитие всех основных функций организма в соответствии с двигательными возможностями человека. Поэтому гимнастика является одним из наиболее действенных средств гармонического физического развития занимающихся. Гимнастика - это определённая исторически сложившаяся совокупность специфических средств и методов физического воспитания. Занятие гимнастикой способствуют решению одной из важнейших задач специально разработанных формы движений аналитического характера. Основные средства гимнастики, представляющие собой совокупность разнообразных искусственно созданных форм движений, применяют для совершенствования естественных, жизненно важных двигательных способностей человека. С помощью гимнастических упражнений формируют: навыки и умения, совершенствуют школу движений, развивают основные двигате6льные качества, восстанавливают утраченную дееспособность. Повышение эффективности занятие гимнастики со студентами, преподавателями и людьми различного возраста это достижение в теории и методике физического воспитания, выполнения которых требует высокого уровня развития основных двигательных качеств.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Абзалов Имом Азизхуджаевич, Гадоев Махмадулло Аттоевич

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GYMNASTICS AS A MEANS AND METHOD OF PHYSICAL EDUCATION IN THE SPHERE OF HUMAN ACTIVITY

In connection with the spread of the epidemic coronavirus "Covid-19" around the world and its impact on the human body, as well as its consequences, we used methods and special exercises of gymnastics that are widely used to preserve the health and improve the performance of middle-aged and elderly people. This article reveals the variety of physical exercises and methods of their application, which makes up the content of gymnastics, and allows you to influence purposefully the development of all the main functions of the body in accordance with the athletic abilities of a person. Therefore, gymnastics is one of the most effective means of harmonious physical development of students. Gymnastics is a certain historically developed set of specific means and methods of physical education. Gymnastics exercises contribute to the solution of one of the most important tasks of specially developed forms of movements of an analytical nature. The main means of gymnastics, which are a combination of various artificially created forms of movement, are used to improve the natural, vital athletic abilities of a person. With the help of gymnastic exercises are formed: skills and abilities, improved the school of movements, developed the main athletic qualities and restored the lost capacity. Improving the effectiveness of gymnastics with students, teachers and people of different ages is an achievement in the theory and methodology of physical education, the implementation of which requires a high level of development of basic athletic qualities.

Текст научной работы на тему «ГИМНАСТИКА КАК СРЕДСТВО И МЕТОД ФИЗИЧЕСКОГО ВОСПИТАНИЯ В СФЕРЕ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ЧЕЛОВЕЧЕСТВА»

ГИМНАСТИКА ХДМЧУН ВОСИТА ВА УСУЛИ ТРБИЯИ ЧИСМОНИ ДАР БАХШИ ФАЪОЛИЯТИ ИНСОН

Абзалов И. А., Гадоев М.А.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Дар раванди инкишофи таълими тарбияи чисмонй чор методи мустакил ба вучуд меояд: гимнастика, бозихои варзишй, варзиш ва сайёхй. Дар байни ин методхо гимнастика чои намоёнро ишгол мекунад, ки тамоми харакатхои заруриро барои инкишофи умумии чисмонии инсон дар чомеа таъмин мекунад. Агар дар варзиш ва бозихо аз машкхои ба хаёт алокаманд гирифта шавад, дар гимнастика машкхоро махсус интихоб мекунанд, ки ба организми инсон таъсири мусбат расонида тавонанд.

Гимнастика ин воситае мебошад, ки бо азхудкунии харакатхои такроршаванда, даврзанихои гуногун организм холати гайримукарарии баданро кам хис намуда, кобилияти кории варзишгарон, кайхоннавардон, бахрнавардон, мохидорон, кухнавардон ва дигар ихтисосмандонро дар шароитхои мураккаб нигох медорад. Ичро намудани машк бо истифодаи олоти варзишй ба нафаскашй ва гардиши хун таъсир мерасонад, яъне ки суст мешавад, вале баъди ичрои машк ба зудй ба эътидол меояд. Дар ичрои машкхои дигар намудхои варзиш, сатхи истеъмоли хаво ва тапиши дил зиёд мешавад. Масалан: дар холате, ки гимнаст бо дастонаш дуруст рост меистад, баъди ичрои машк нафаскашии у нисбат ба давраи ичро намудани машк кам мешавад. Ин аз он гувохй медихад, ки у кобилияти мувофик сохтани харакати ичрои машкро бо нафаскашиаш аз худ намудааст. Чунин амалро на дар хамаи машкро ичро намудан имконпазир мебошад, вале варзишгаре, ки машкро дуруст ичро менамояд, холати нафаскашиашро хангоми ичрои машк бо холати харакат мувофик намуда, нафаскашиашро катъ намекунад. Агар гимнаст дар вакти ичрои машкхои гимнастикй нафаскашиашро дуруст анчом дихад, кори дил ва рагхои хунгард хам дар хамбастагй бо ^ам фаъолият мекунанд, дар ин холат таъсири машкхои гимнастикй ба организм хуб мерасад. Дар вакти ичро намудани машкхое, ки ба муаллак задан, тоб хурдан ба пеш ва ё кафо вобаста бошанд, дар навомузон баландшавии фишори хун дар рагхои хунгарди сар ва дигар узвхои бадан ба вучуд меояд, ки рангу руи ичрокунандаи машк сурх мешавад. Дар варзишгарони варзида бошад, чунин холат ба вучуд намеояд. Бо ёрии машкхои гимнастикй рефлексхои шартй ба вучуд меояд, ки дар хама холатхои тагирёбии бадан чараёни хун ба узвхои бадан дуруст таъмин карда мешавад.[3, с.68].

Дар гимнастика машкхои гуногуни зиёде истифода бурда мешавад, ки хар якои онхо вазифахои гуногуни максаднокеро ичро мекунанд. Машкхои умумитаъсиркунанда, рохгардй, давидан, чахишхои бетакядихй, бозихои серхаракат, машкхои одии озод, машкхои характери харби дошта, ки таъсири обутоби умумии баданро доранд, бокуваткунии чисмонй, кобилияти кории варзишгарро зиёд мекунанд. Машкро бо олотои варзишй, машкхои акробатикй, машкхои гимнастикаи бадей, чахишхои такиянок барои обутоби харакатхои минбаъдаи варзишгар мувофик мебошанд ва барои идора намудани хдракати бадани худ дар холатхои гуногун имконият медиханд.

Х,ар як гурухи машкхоро дар алохидагй дида мебароем:

I. Машкхои сафорои. Омузиш бо дарназардошти низомномаи сафороии Куввахои Мусаллахи Ч,умхурии Точикистон ба рох монда мешавад, ки нихоят ичрои вазифаи омузгори доранд. Машкхои сафорой дар якчоягй амал намудан, интизом, каду комати расо, хушёр ва чолок буданро тарбия мекунад, ки ин барои чомеа нихоят зарур аст.

II.Машкхои умумитасиркунанда барои обутоби серхаракати организм мусоидат мекунад ва бо кумаки ин машкхо тамоми организм дар умум чисман инкишоф меёбанд. Ин машкхо бе олотои варзишй, бо ашёхои варзишй (чубдаст, гантелхо, тубхои дарунпур, скакалка, булава) ва дар олотои варзишй (девори гимнастикй, хараки гимнастикй) ичро карда мешаванд.

III. Машкхои озод харакати хамоханги варзишгарро сайкал дода, минбаъд мураккаб гашта, ба амалхои таркибй омезиш ёфта, ба организм сарбории чисмонии зиёд мебахшанд. Х,амчун машкхои умумитаъсиркунанда, машкхои озод хам бо ашёхои

ваpзишй ва бе ашёхои ваpзишй ичро каpда мешаванд. Ашёхои ваpзишй таъсиpи машкро ба оpганизми ваpзишгаp зиёд мекунад, аз ин py pиоя намyдани нозукихои ичро и худро талаб мекунад.

IV. Машвдои характери асли \арби дошта; - ки ба хаёти хамарузаи мо пайваст мебошанд ва заруранд, инхо: давидан, чахидан, баромадан, аз монеахо гузаштан, гавак кашидан, машкхо барои нигох доштани мувозинат дар минтакаи хурди такягузорй, бардошта бурдани олотхои варзишй, мат, харак, хамсабак ва дигар харакатхое, ки барои инсон зарур мебошанд.

V. Обутоб бо олотои варзишй кобилияти чисмонии варзишгарро обутоб медиханд. Онхо харакати хамоханги нозук ва кобилияти чисмонии зиёд, чолокй ва самтгирй дар холатхои мураккаб, часурй ва карори катъй кабул намуданро талаб мекунанд. Барои ичро намудани чунин машкхо, кувваи чисмонии худро дар харакати ба вучуд омада истифода бурда тавонистан лозим аст.

VI. Машвдои акробатики доманаи нихоят васеи мушкилотро фаро мегиранд. Баъзе ин машкхоро хатто кудакон озодона ичро мекунанд, вале барои ичро намудани баъзеи ин машкхо кобилияти чисмонии зиёд зарур мебошад, ки барои варзишгарони дорои дарачаи олии варзишй мувофик мебошад. Машкхои акробатикй варзишгарро дар рухияи токатоварй тарбия мекунанд. Машкхои акробатикй ба ду гурух чудо мешаванд: динамикй (муаллак задан, салто, ичро намудани гардиш) ва статикй (нигох доштани мувозинат дар минтакаи аники хурди такя).

VII. Ч,ах,ишх,о - воситаи хуби обутоби харакати хамохангшудаи варзишгар мебошанд. Онхо ба узвхои нафаскашй ва кори дилу рагхои хунгард таъсири муайян мерасонанд, аз ин чихат онхо дар гимнастика мак;оми намоёнро ишгол мекунанд.

VIII. Машвдои гимнастикаи бадей дар худ тамоми намуди харакатхои гуногунй, аз он чумла харакатхои раксиро фаро мегирад. Онхо табиатан ба мусикй алокаманд буда, ба варзишгар халоватй эстетикй мебахшад. Ин машкхо аппарати алокамандии мушакхо ва органхои дохилиро мустахкам намуда, кобилияти харакати хамохангшудаи варзишгарро хуб мекунад. Машкхои гимнастикаи бадей ин воситаи зеботарини тарбияи чисмонй барои духтарон ва занон мебошад. [2, с. 89].

Асоси азхудкунии бошууронаи харакатхои варзиши гимнастикаро тасавуроти харакатхо ташкил мекунад. Барои ташкил намудани тасавуроти дакики харакатхои варзишгарон омузгор яке аз принсипхои мухими дидактикии омузиш - принсипи бошууронаро бояд истифода намояд.

Барои ташакул додани тасавурот оид ба харакатхо мураббй як катор усулхоро истифода мебарад:

- Шинос намудани дастпарварон бо номи машк, ки ба истилохоти мувофик мебошад;

- Намоиш додани ичрои техникаи машк;

- Фaхмoнидaни технитаи мaшк бо дapч нaмyдaни хиcлaти Ba;ra хapaкaт;

- Ичoзaт 6a ичpoи мaшки caнчишй;

- Нишон дoдaни oвезaхoи aёнй.

Бо ёpии ин усулхо дap гимнacт тacaвypoт оиди aзхyдкyнии xapa^T 6a вучуд меояд.

Интихоб Ba иcтифoдaбapии дaкики номи мaшк Ba истилохоти мapбyт 6a он дap paвaнди омузиш такши мyхимpo мебoзaд.

Аcлaн истилохот бapoи capфa нaмyдaни Ba^ хaнгoми мyoшиpaти мypaббй Ba вapзишгapoн иcтифoдa бypдa мешaвaд. Arap гимнacт иcтилoхpo хуб дoнaд, омузиши мaвoдoи тaълимй бapoи мypaббй caбyк мешaвaд, y Ba;ra кaмpo capф мекyнaд Ba дap мaфкypaи тaълимгиpaндa такши хapaкaт 6a вучуд oмaдa, oнpo 6a зудй aзхyд мекутад. Дaк;ик Ba дypycт дoниcтaни номи истилохоти мaшк Ba нишон дoдaни он. дap мaфкypaи гимнacт хoтиpaи тaчpибaхoи пештapapo зиндa кapдa, дикдти гимнacтpo 6a aзхyдкyнии чузъхои мaшки нaви нишoндoдaшyдa чaлб мекyнaд. Донисгани истилох aзхдкyнии y ичpoи минбaъдaи мaшкpo дap пaйвacт нaмyдaни тapки6 caбyк мекyнaд.

2. Зapypияти мухим бapoи тaшaккyли фaхмиши мaшк, нишон дoдaни техникaи ^po нaмyдaни мaшк мебoшaд. Бо cифaти пacт нишон дoдaни мaшк нa фaкaт дap мaйнaи гимнacт чой нaмегиpaд, бaлки шaъни мypaббиpo дap нaзди шoгиpдoн пacт мекyнaд, a3 ин чихдт мypaббй 6ояд мaшкpo 6о cифaти aълo нишон дoдa тaвoнaд.

3. Фaхмoндaни техникaи ичpoи мaшк такши мyхимpo дap paвaнди омузиш мебoзaд: дap нaвбaти aввaл, кaмбyдихopo кутох мефaхмoнaд. Фaхмoндaдихй 6ояд 6a кисмхое дaхл дoштa бoшaд, ки дидaшaвaндa нaмебoшaнд Ba дap хoлaте хис кapдa мешaвaнд, ки мaшк дypycт ичpo кapдa шyдa бoшaд. [8, с. 132].

Bo6aera 6a caтхи дapaчaи тaйёpии гимнacт, фaхмoндaдихй 6ояд тapкиби чузъи ичpoшyдapo кyшoдa тaвoнaд. Бa гимнacтхoи дapaчaи вapзишй дoштapo нa фaкaт гyфтaн лозим aer, ки мaшк;хo чй тaвp ^po нaмyдaн лозим acт, бaлки фaхмoнидaн 3apyp acт, ки oнpo бapoи чй ичpo мекyнaнд. Дap пaйpaвии фaхмoнидaни кисмхои acocии мaшк, дap хoлaтхoи ичpoи caнчишии мaшк мypaббй шapхи илoвaгй оиди хиссиёт Ba хapaкaтхoи шинocpo 6ояд 6a тaвpи вoзех бaён нaмoяд. X,ap як мaшк тaкcимoти aмaлpo дaк;ик;aн дap вaкти мyaйян, дap фaзo, 6о тaъcиpи aники мyшaк тaлaб мекутад. Мacaлaн, ичpo нaмyдaни чaхиши coддa (соскок) 6о aлвoнч 6a пеш aз пpиклaдинa, ки oнpo aник дap дoиpaи бaхш нишoндoдaшyдa дacтoнpo cap дихaд. Пеш aз он, ки гим^с^о бapoи ичpo нaмyдaни чaхиш ичoзaт медихем, ypo oмyзoнидaн лозим acт, ки дap Ba;ra ичpo нaмyдaни aлвoнч 6a пеш дoиpaи бaхш capдихии олоти вapзишиpo aник мyaйян кapдa тaвoнaд. Ичpoи ин aмaл мушкил нест: дap вaкти ичpo нaмyдaни якчaнд aлвoнчдихй мypaббй 6a гимнacт ишopaи oвoзй медихaд, ки дap кaдoм лaхзa пpиклaдинapo cap дoдaн лозим aCT. Бaъди aзхyд нaмyдaни шyнидaни ишopaи мypaббй гимнacт метaвoнaд дap мyхлaти кутох мaвкеи дaвpapo aз худ нaмyдa олоти вapзишиpo дap лaхзaи зapypй

Баходихии вак;ти дак;ик;и амали гимнастро хам бо истифодаи олоти варзишй дак;ик; нaмyдaн мушкилй нaдopaд. Мacaлaн, гимнacти бехтapин мaшки бapoмaдaн 6о кaтшaвй aз тaкяи дacтoн дap Fyллaчyбхopo ичpo мекyнaд Ba мypaббй тaвaccyти coнияcaнч мapхилaхoи acocии aмaли бapoмaдaн 6о хaмшaвй aз тaкяи дacтoн дap Fyллaчyбхopo мyшoхидa мекyнaд. Ин вaкти мyшoхидaшyдapo 6о шoгиpдoнaш дap мaшFyлиятхoи тaмpинй , aввaл aз хoлaти нишacт, минбaъд aз хoлaти pocт иcтoдaн 6о шoнaхo дap XOлaти хaм, 6о cypъaт pocтшaвии пойхо Ba нихоят бapoмaдaн 6о кaтшaвй дap мyхлaти мyaйяншyдa ичpo нaмyдaнpo тaълим медихaд. Мypaббй бaъди мyвaффaк шyдaнaш 6a вaзифaи гyзoштaшyдa, хaтoгихoи хap як вapзишгappo дaк;ик Ba capи Ba^ 6a y мефaхмoнaд. Aйнaн 6o чунин усул мaшкхo, ки тaвacyти ;yBBa ичpo кapдa мешaвaнд, тaълим дoдaн мумкин acт. Вaкте, ки гимтаст мaнбaхoи 6о Ba^ бapoи дaк;ик ДOдaн 6a

амали худро аз худ мекунад, мураббй камбудихои уро фахмонида ичозат медихад, ки якчанд маротиба машкро бо сурати санчишй дар олоти варзишй ичро намояд. Чй кадаре, ки гуруххои тайёрй кам бошанд, хамон кадар такрори машкдо зиёд намудан лозим аст. Чй кадаре, ки тахассуси гимнастхо баланд бошад, хамон кадар харакатхоро камтар нишон додан лозим мешавад [10, с.165].

Нишондодхои методии иловагй барои намудхои алохидаи машки кисми асосии дарс ин гузаронидани машкхои асосй ба шумор меравад. Дар вакти гузаронидани машкхои гимнастикй дар олотои варзишй харакат кардан лозим аст, ки зичии тарминхо харчй хубтар шавад. Масалан, дар вакти гузаронидани машкхои мактабй дар гуллачубхо, прикладина бо таври гурухй, ки хамзамон 3 -4 нафаро дар олоти варзишй машкро ичро мекунанд. Дар ин холат сифати машгулиятхо хуб мешавад ва шавку хаваси омузандагон зиёд шуда, масъулиятнокии онхо дар ичрои машк меафзояд.

Машкхои акробатикй бояд бо нисфи гурух ва ё бо нисфи он ичро карда шавад, дар сурати акси он машгулият манфиатбахш нахохад буд.

Пеш аз он ки машк бо методи гурухй гузаронида шавад, тавсия дода мешавад, ки омузандагонро як саф кдрор дода, бо тартиби як, ду ва ё се, бо максади маълум намудани хамкор ва тартиби ичрои машки дар пешашон вазифахои мушахасс гузорад. Зарур аст, ки машк ва меъёри микдори такроран ичро намудани он тарзе интихоб карда шавад, ки дар айни замон воситаи махсуси кисми тайёрй ва машкхои ёрирасон шуда тавонад. Мухим аст, ки дар вакти такроран ичро намудани машк, дар як чой наистода, машкро дар чараёни харакат ичро намоянд. Баъди такрор намудани маводи таълимии гузашта омузгор харакатхои нави таълимие, ки то хол омузонида нашудаанд, барои таълим интихоб намояд.

Дар вакти омузиши амали харакатхои нав новобаста ба он, ки омузгор аз машкхои ёрирасон ва ё машкхои комил огоз мекунад, тавсияхои зеринро ба шогирдон бояд пешниход кунад:

1. Номи машкро пешниход кардан.

2. Нишон додани машк.

3. Фахмонидани техникаи машкии пешниходшуда.

Дангоми бо методи гурухй гузаронидани машгулият сифати ичрои машкро хамсабак назорат мекунад ва аз ин чихат, дар вакти фахмонидани техникаи ичрои машк, ба кадом амали холати харакати машк дикати асосй дода, тавсияи худро пешниход мекунад.

4. Аз нав машкро нишон додан.

5. Нишон додани тарзирасонидани ёрй ва риояи чораи бехатарй (омузандагон бо якдигар ёрй дода нигох доштани бехатариро таъмин мекунанд).

6. Аввалин ичрои машкро ичозат додан. Дар вакти ичро намудани машк омузгор тарзи дурусти ичро намудани машк ва кори ёрдамчиёнашро назорат мекунад.

7. Огохонидани омузандагон аз хатогихои техникии содиркардаашон (аз чумла оиди хатогихое, ки дар вакти расонидани ёрй оиди риоя намудани техникаи бехатарй содир карда шудааст).

8. Ичозати такроран ичро намудани машко, ба хар шахс алохида нишон додани хатогии содиркарда оиди ичрои машк [3, с.84].

Агар ичрои машк ба омузандагон мушкилй эчод накунад, дар ин холат омузгор ба онхо 3-4 маротиба такроран ичро намудани машкро ичозат медихад. Фосилаи такроран ичро намудани машк ба хар чй зудтар пайдо кардан малакаи харакати омузандагон вобаста аст.

Дар вакти гузаронидани машкхое, ки бо хислат ва шароити баргузориашон бо методи гурухй имкон надоранд, омузгор техникаи ичрои машкро назорат мекунад ва дар холатхои алохида худаш омузандагонро бо анчом додани усулхои техникаи бехатарии машк мухофизат мекунад.

АДАБИЁТ

1. Ипполитов Ю.А. «Соревнование по гимнастике» - издательство // Ю.А. Ипполитов «Физкультура и спорт» - 1968.

2. Коробова А.В. - «Школа легкой атлетики» - издательство «Физкультура и спорт». // А.В. Коробова Москва, 1968.

3. Лукрана М.Н., Шлемина А.М. - «Уровень формирования отдельных движений гимнастики». // М.Н. Лукрана, А.М.Шлемина Москва, 1969

4. Лубышева Л.И.- «Социология физической культуры и спорта» учеб. пособие. // Л.И.Лубышева Издательство центр «Академия», 2004.

5. Мустафакулов Т.Х. Учебное пособие по гимнастике. // Т.Х. Мустафакулов Издательство Душанбе, 2000.

6. Пуни А.Ц. «Волевая подготовка спортсмена» // А.Ц. Пуни РСФСР Москва, 1960

7. Розвинова В.В. - «Психологические факторы выносливости гимнастов» - издательство «Физкультура и спорт» // В.В. Розвинова Москва 1967.

8. Рудик П.А. Пуни А.Ц., Худадов Н.А. Психологические вопросы спортивной тренировки; издательство физкультуры и спорта // П.А. Рудик, А.Ц. Пуни, Н.А.ХудадовМосква, 1982.

9. Смирнов Б.Н. - «Проявление решительности и смелости гимнастами старших разрядов» -издательство // Б.Н. Смирнов «Физкультура и спорт»

10. Смирнов Б.Н. «Некоторые итоги исследования волевой подготовки гимнастов» // Б.Н. Смирнов -Москва, 1963.

11. Филиппович В.И. «Теория и методика гимнастики» издательство // Б.Н. Смирнов «Просвещения» Москва - 1973.

ГИМНАСТИКА КАК СРЕДСТВО И МЕТОД ФИЗИЧЕСКОГО ВОСПИТАНИЯ В СФЕРЕ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ЧЕЛОВЕЧЕСТВА

В связи с распространением эпидемией корона вируса «Covid-19» во всем мире и его влияние на организм человечества, а также его последствия мы использовали методы и специальные упражнения гимнастики которые широко используются и применяются в целях сохранения здоровья и повышения работоспособности людей среднего и пожилого возраста.

В данной статье раскрывается многообразие физических упражнений и методов их применения, составляющих содержание гимнастики, позволяют целенаправленно воздействовать на развитие всех основных функций организма в соответствии с двигательными возможностями человека. Поэтому гимнастика является одним из наиболее действенных средств гармонического физического развития занимающихся.

Гимнастика - это определённая исторически сложившаяся совокупность специфических средств и методов физического воспитания. Занятие гимнастикой способствуют решению одной из важнейших задач специально разработанных формы движений аналитического характера.

Основные средства гимнастики, представляющие собой совокупность разнообразных искусственно созданных форм движений, применяют для совершенствования естественных, жизненно важных двигательных способностей человека. С помощью гимнастических упражнений формируют: навыки и умения, совершенствуют школу движений, развивают основные двигатебльные качества, восстанавливают утраченную дееспособность. Повышение эффективности занятие гимнастики со студентами, преподавателями и людьми различного возраста это достижение в теории и методике физического воспитания, выполнения которых требует высокого уровня развития основных двигательных качеств.

Ключевые слова: гимнастика, координационные движения, двигательные качества, принципы, спортивная техника, звуковой сигнал, дозировка, махи, комбинация, контрольные упражнения.

GYMNASTICS AS A MEANS AND METHOD OF PHYSICAL EDUCATION IN THE SPHERE OF HUMAN ACTIVITY

In connection with the spread of the epidemic coronavirus "Covid-19" around the world and its impact on the human body, as well as its consequences, we used methods and special exercises of gymnastics that are widely used to preserve the health and improve the performance of middle-aged and elderly people.

This article reveals the variety of physical exercises and methods of their application, which makes up the content of gymnastics, and allows you to influence purposefully the development of all the main functions of the body in accordance with the athletic abilities of a person. Therefore, gymnastics is one of the most effective means of harmonious physical development of students.

Gymnastics is a certain historically developed set of specific means and methods of physical education. Gymnastics exercises contribute to the solution of one of the most important tasks of specially developed forms of movements of an analytical nature.

The main means of gymnastics, which are a combination of various artificially created forms of movement, are used to improve the natural, vital athletic abilities of a person. With the help of

gymnastic exercises are formed: skills and abilities, improved the school of movements, developed the main athletic qualities and restored the lost capacity. Improving the effectiveness of gymnastics with students, teachers and people of different ages is an achievement in the theory and methodology of physical education, the implementation of which requires a high level of development of basic athletic qualities.

Keywords: gymnastics, coordinating movements, athletic qualities, principles, sports technique, sound signal, dosage, swings, combination, control exercises.

Сведения об авторах:

Абзалов Имом Азизхуджаевич - кандидат педагогических наук, старший преподаватель кафедры физической подготовки и гражданской обороны, Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни. Адрес: Республика Таджикистан г. Душанбе, район И.Сомони ул. Шотемур 73 «а» кв. 14 тел:(+992) 935410344. Гадоев Махмадулло Аттоевич - доцент кафедры физической подготовки и гражданской обороны Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни Адрес: Республика Таджикистан, город Душанбе, район Фирдауси, улица Фирдауси дом 28/2 кв. 102. Тел.: (+992) 985342642.

About the authors:

Abzalov Imam Azizkhodjaev - candidate of pedagogical Sciences, senior teacher of the Department physical training and civil defense of the Tajik state pedagogical University named after Sadriddin Aini. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, district. I.Somoni, st. Shotemur, 73 "a", apart. 14; Phone: (+992) 935410344. Gadoev of Mahmadullo Ataevich - associate Professor of the Department of physical training and civil defense of the Tajik state pedagogical University named after Sadriddin Aini. Address: Republic of Tajikistan, Dushanbe, st. Firdausi, 28/2 apart. 102. Phone: (+992) 985342642.

ТАЛАБОТХОИ КАСБЙ-ПСИХОЛОГЙ БА ШАХСИЯТИ ДОВТАЛАБОНИ САМТИ ОПЕРАТИВЙ

Мингбоев А. Ю., Дадобоева М. С.

Донишгощ давлатии Хуцанд Донишгощ давлаттии омузгории Тоцикистон

Дар раванди чорабинихои коршоямии касбй-психологй дар макомоти корхои дохилии Чумхурии Точикистон ду талабот пеш аз хама ба инобаги чиддй гирифга мешавад: талаботи касбй ва психолога. Ба талаботи касбй - номгуи хуччатхои расмй талаб карда мешавад (дипломи хатми муассисаи олй, шиноснома, билети харбй ва гайрахо), бо ибораи дигар, талаботхои касбй - ин мавчуд будани хуччатхои расмй мебошад. Талаботи психолога гуфта, меъёрхои психологии шахсони ба ин фаъолият алокаманд ва ба ин кор машгулбуда, яъне ваколатдори оперативй ва ё нафари хохиши ба ин фаъолият машгулмешуда, яъне довталабони самти оперативй ба шумор меравад. Бо ибораи дигар, дар зери мафхуми талаботи психолога мувофики илми психология субъекти фаъолият бояд кадом чанбахои психологиро сохиб бошад, дар назар дошта шудааст.

Дар робита ба ин, чунин талаботи касбй-психологй ба шахсияти довталабони самти оперативй пешниход карда гардидааст.

Сифащои мууими эмотсионалию иродавии касбй:

• устувории эмотсионалй хангоми кабули карори масъулиятнок;

• дар мувозинат будан ва хангоми ихтилоф худдорй карда тавонистан;

• устуворй дар бартарафнамоии мушкилоти сарзада;

• кобилияти муддати дароз нигох доштани фаъолии худ;

• талкиншавандагии паст, кобилияти ба таъсироти шахсони авторитарй дода нашудан;

• дар вазъиятхои мураккаб масъулиятро бар душ гирифтан;

• объективона бахогузорй намудани имконият, кувва ва дастовардхои худ;

Хусусиятхри зе^нй (ацлй):

• дида тавонистани якчанд роххои хал ва фикран интихоб намудани рохи оптималии он;

• дар мавридхои кам будани ахборот ва вакт ба фикрнамой карори дуруст кабул намудан.

Хусусиятхри коммуникативй:

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.