CC BY
31
Dordc Ćcranić,
dip}, inž.
AuM£^S dijagnostika savremenih motornih
Dr Petar Slanoiević, VOZILA
major, dipl. inž.
Vojtu tkodemip Skola nacionslnc odbranc,
Kaiedn logisitke,
Beograd
Uvod
Sistemi održavanja (SOd) imaju za cilj da pniže kvalitetnc usluge održavanja u odnosu na korisnike tehničkih sredsta-va (TS). Može se zaključiti da se kvalitet usluga održavanja prvenstveno sastoji u obezbeđenju i povećanju upotrebnog kvaliteta TS i njihovih clemenata sigur-nosti funkeionisanja (Sto uključuje raspo-loživost, pouzdanost, pogodnost održava-nja i logističku podrSku SOd).
Nc postoji jedna i osnovna mera za uspešnost logističkih sistema u koje spa-da i SOd. Medutim, moguće je odrediti, manje iii više, opšti skup mcra njegove uspešnosti.
Ргеша podacima koncema Volkswagen [lj najvažnija očekivanja kori-snika - klijenata, prema rczultatima ispi-tivanja populacije vlasnika - vozača mo-tomih vozila, jesu: pouzdani servis, uoč-ljiva i ljubazna usluga, stručno savetova-njc i stručne preporuke, cene u skladu sa radnim učinkom, opsežna servisna ponu-da i servisne usluge na kvalitativno viso-kom nivou i prijatna atmosfera. Specijai-no za servisnu službu najvažnija očekiva-nja stranaka su: tačna i brza usluga, ga-raneija za sigumost i kvalitet, obavezuju-ći termini opravke, kratkotrajne opravke,
lično uručivanje vozila sa preciznim tu-mačenjem računa, cenovnik opravke (ce-na ne sme biti tajnal i povoljno radno vreme.
Ako se SOd posmatra kao logistićki podsistem, onda uspešnost ovakvih sistema treba odrediti skupom kriterijuma od kojih su osnovni [2]: kvalitet usluge (pouzdanost kvaliteta usluge i efikasnost njenog izvršenja), raspoloživost proizvo-da - usluge koji su potrebni korisniku -kupcu, odgovomost prema njegovim zahtevima (brzo i efektivno procesiranje zahteva), brzina i pouzdanost kojom se usluga izvršava.
Iz navedenog se jasno uočava potre-ba za kvalitetnom dijagnostikom, jer ona dircktno utiče na:
- povećanje brzine usluge;
- kratkotrajnost opravki, odnosno efikasnost njihovog izvrSenja;
- kvalitet izvrSenih radova održava-
nja;
- povedanje poverenja korisnika usluga u pouzdanost izvrSenih radnji i postupaka održavanja;
- povcćanje opsega servisne ponu-de;
- smanjenje troSkova i efikasnost iskorišćenja radnog vremena, Čime se utiče na povećanje dohotka.
VOJNOTEHNlCKI GLASN1K 3/2002.
331
Trendovi razvoja sistema
održavanja
Dinamiku i osnovnc pravce usavrSa-vanja - razvoja SOd diktiraju sistemi ko-ji se nalaze na viSem nivou unutrašnje or-ganizovanosti i tchniCko-tehnoIoškog ni-voa, porcmečaji u traženju usluga i izmc-njcni zahtevi kupaca - korisnika usluga.
Današnji trendovi razvoja SOd u domenu njihove koncepcijc - stratcgije jasni su. Tcži se što Široj primeni održa-vanja prema stanju i prcdiktivnom održa-vanju. Poscban doprinos primeni ovih koncepcija dao je razvoj opremc za teh-ničku dijagnostiku i samodijagnostiku, kao i informatičke tehnologije. Napušta se koncept plansko-preventivnog održa-vanja gdc god jc to moguće i teži uspo-stavljanju racionalnog režima eksploata-cijeTS. maksimalnom smanjenju potreba za održavanjcm TS i povećanju učeSća korisnika u održavanju (posebno kroz koncepte totalno produktivnog održava-nja i samoodržavanja - sistemi bez odr-žavanja, koji su karakteristični za japan-ske proizvodače TS). Razlog tome jc u težnji ka smanjenju broja nepotrebnih preventivnih radova, smanjivanju rizika od iznenadnih, posebno havarijskih otka-za, prenoSenju dela radova na korisnike (rastcrećenje SOd), smanjenju zastoja u održavanju i utroška rezervnih delova i drugih resursa, a time i troškova. Postoji i mogućnost otkianjanja „slabih mcsta“ na TS (putem analize geneze otkaza) i time smanjenja učestanosti otkaza.
U domenu tehnologije posebna pa-žnja se pridaje razvoju različitih dijagno-stičkih uredaja sa težnjom da se proces di-jagnostike automatizuje, povežc sa odgo-varajućim informacionim i ekspertskim
sistemima (Cak i na globalnom - svet-skom nivou), razvoju uredaja za automat-sku montažu i demontažu sklopova-delo-va, kao i uredaja, odnosno postupaka za regeneraeiju i revitalizaeiju delova.
Najdalje se otiSlo u razvoju uredaja za samodijagnostiku TS. Sve više mcha-ničkih vcličina prevodi se u elcktrične, a registruju ih računari ugradeni u TS, odnosno konstrukeija se prilagodava dtjag-nostičkim potrebama. Dijagnostički ure-daji Cine TS sigumijim (smanjuje sc rizik iznenadnog otkaza), konfomijim i ekolo-§ki ispravnijim (jedan od njih je i novi Volkswagen tester - VW tester oznake VAS 5051 - slika 2). Na taj način smanjuje se utrošak rezervnih delova TS is-korišćenjem njihove ,.rezerve pouzdano-sti“ i njihova supstitudja, skraćuje vreme zastoja zbog održavanja i u vcćem delu, eliminišu opravke putem zamene ,,sum-njivih“ delova i drugc greSke kojc prou-zrokuju većc angažovanje radne snage i finansijskih sredstava.
Dijagnostički merni i
informacioni sistem VW
Brzo uvećavanje mreže elektronskih sistema na vozilima Čini proces pronala-ženja neispravnosti sve složenijim i vre-menski sve dužim. Na slici 1 prikazan je pregted postojećih elektronskih jedinica na automobilu Audi A4. Treba imati u vidu da vcćina ECU-a (elektronskih upravljačkih jedinica) ima svoje mreže senzora i izvrSnika (ECU motora, ECU automatskog menj ača,...)
Kako svi prethodm dijagnostički uredaji označavaju samo oblast u kojoj se nalazi neispravnost, traženjc neisprav-
332
VOJNOTF.IINlCKt GLASNIK 3/2002.
VOJNOTEUNlCKI GLASNIK 3/2002.
333
nosti zahtevalo jc dugotrajna merenja i proućavanja brojnih uputstava za oprav-ku. Često se u praksi koristio način oprav-ke putem zamene sumnjivih delova, Sto je prouzrokovalo finansijsko optcrećenje ko-nsnika usluga, nepotreban zamor radnika i umanjenjc radne efikasnosti.
Korišćenjem novog VW dijagno-stičkog i informacionog sistema, prevazi-laze se problemi tradicionalnog načina opravke vozila. Novi sistcm kombinuje: samodijagnostiku vozila, instrumente za ispitivanje i tehničku dokumentaciju.
Upotrcbom ovog uredaja traženje otkaza na vozilu je racionalnije, prccizni-je i ekonomičnije. On pruža rukovaocu svu neophodnu pomoć pri traženju otkaza na elektronskim sistcmima na vozilu. Tokom rada mehaničar je podržan uput-stvom za tražcnje otkaza, a može oba-vljati i ispitivanja po želji, koristeći mer-nu tehniku i samodijagnozu. Na ekranu uredaja ispisana su uputstva о tome šta treba da se radi i gdc, u svim fazama vo-denog tražcnja otkaza, pa su operativne greške praktično eliminisane.
Plan tcstiranja automatski se dobija na osnovu očitanog otkaza na ispitivanoj elektronskoj jedinici na vozilu. Sva po-trebna dokumentacija za opravke skiopo-va ili pojedinih delova prikazujc se na ekranu, a po potrebi se možc odštampati.
Važno je napomenuti da sc tokom razvoja vodilo računa i о tome da uredaj bude radionički mobilan (za koriSćenje na vise radnih mesta) ergonomski prilagoden mehaničanma i da funkcioniSe na jedno-stavan način koji ne zahteva visok nivo informatičkog znanja. Takodc, nepostoja-nje tastaturc (ekran je osetljiv na dodir) smanjuje moguenost unosa nepotrebnih ili
čak štetnih informaeija u sistcm i poveća-va njcgovu pouzdanost i ergonomsku pri-lagodenost radnim uslovima.
Opis i tehničkc karakteristike
VW dijagnostičkog uredaja
Glavnc komponente ovog uredaja su: tester, radionička kolica, memi kablo-vi i štampač. lzgled uredaja prikazan jc na slici 2.
TehniČke karakteristike uredaja su sledeće:
- napajanje se obavlja preko glav-nog električnog kabla ili sa dijagnostič-kog priključka na vozilu,
SI. 2 - Dijagnostu'ki iredaj VW VAS 5051: I - tester. 2 - Stampač. 3 - memi kablovi. 4 - radioniika kolica
334
VOJNOIEHNIĆKI OtJ^SNIK 3/2002.
- integrisana batcrija omogućava nezavisnost u radu,
- izvrSavanje funkcija obavlja se preko ekrana osetljivog na dodir,
- integrisani su dementi za dijagno-stiku i memi instrumenti,
- integrisani su CD-ROM £ita£ za CD sa radioničkim uputstvom na zahte-vanom jeziku,
- IC kontrola 5tampa£a.
Uređajem se upravlja preko ekrana
osetljivog na dodir. On detektuje svaki pritisak na ekran prstom ili nekim dru-gim predmetom, i tako zamenjuje tasta-turu. Izgled ekrana prikazan je na slici 3.
Podetne opcije na ekranu predsta-vljaju masku koja sadrži sve informacije i funkcije uredaja. Željena funkcija bira se jednostavnim pritiskom na navigacio-no polje.
Tekst ili navigaciona polja, koja s!u-že za upravljanje uredajcm, mogu se prc-poznati po drugačijoj boji. Izabrano polje aktivira se (ek nakon prestanka dejstva pritiska na ekran.
Sa startnog ekrana mogu sc izabrati sledeće funkcije:
- samodijagnostika vozila;
Si 3 - Ekran dijagnostičkog uredaja
- memi instrumenti;
- vodeno traženje otkaza;
- administrator;
- »»help44 se može birati u bilo kojoj funkeiji i daje Sire informacije о namcni navigacionih polja.
Samodijagnostika vozila
Da bi se pravilno koristila funkcija „samodijagnostika vozila44» zahteva se upotreba uputstava za opravku za svako predmetno vozilo. Sistemi na vozilu ili pojedine funkcije mogu se birati izborom odgovarajućih polja iz ponudenog sadr-žaja na ekranu. To je ista funkcija koju su imali i svi prethodr.i dijagnostički ure-daji, sa tom razlikom $to pruža neograni-Čene mogućnosti daljeg unapredenja funkcija kao Sto je reprogramiranje ECU--a (Flash-programiranjc).
iMerni instrumenti - multimetar,
osciloskop
U funkeiji ,»memi instrumenti44 mo* guće jc raditi sa multimetrom ili sa digi-tatnim osciloskopom (slika 4). Multime-
(T«t InMrumvnd I VMag* (UfbO)
MtittnOar__________________I_____________
Si 4 - Funkcija „nitilti.vclar' на ekranu dijagnostičkog uredaja
VOJNOTEHNlCKI GLASNIK 3/2002.
335
IGuMfMFinOra VOUC9MACCN
1 Funekonteet Mini 1987»
к...... . «. Saloon lADA 1 MMomnc/ttkW
Test condition«
Teatcondtona • FumSŽOOK
^«itsssasstidSBtt
МММ 1087 >
1МГ
Saloon
ADA 1 Ц Mb»Q«M / Ю fcW
Check роя«г euppfy
Тће power euppty *• now be Фкм
• Switch of! the фпМоп
• Oieconnect №e phig of tie ABS oonM uni *Jt04- The oonOoi uni la located on 9* hydreuia uni on tie M in tie «ngini cr/npertn*nt
■ OmMMVAO 15®S tact /хж to tie mug hameM ueng e» VA/i 19M/77
Chech power wpp.^
I \feltage meaerfamant
UAOcatM (•) Ю laat Ься ecxkat 15 COM caHi (•) M iMt Ьок ООСМИ9 Check power еиДОу*
Target velue OK 10-, 1SV
1 Guided FmAFMmi 1 voucswMseN
1 Futcbon tael - 1 PH*M1S97>
Chech power -..>i>i>iy SMaon AD* 1 aMAWorac / 62 kW
There le no «сйаде on tie control ur* Qedrtcel meeeuemente we now be made onthewthng.
• $•**<* the igrttoni
St. 5 - Povezivanje podsistema VW lestera
tar se može koristiti za mcrenje svih električnih veličina na vozilu, kao što su DC i AC napon, jačina struje i otpomost.
Dvokanalni digitalni osciloskop (DSO) memorise tekuće vrednosti ana-lognih signala koristed svoju vremensku
336
VOJNOlEHNlCKJ GLASNIK V2002.
bazu. Memonsane vrednosti prikazuju se na ekranu u vidu grafikona.
Vodeno traženje otkaza
„Vođeno traženjc otkaza14 je novina kojom se znatno olakšavaju radnc opera-cije i skraćuje vreme potrebno za prona-iaženje otkaza na vozilu. Ova funkcija objedinjuje prethodne dvc i dopunjuje ih kompletnom literaturom za opravku vo-zila. Polazedi od Sifre neispravnosti dobi-jene samodijagnostikom vozila ili iz krat-kog opisa, tj. manifestacije otkaza, meha-ničar se vodi korak po korak u ispitivanju uzroka otkaza.
Tokom ispitivanja mehaničar se na-vodi da izvrSava odredena merenja sa multimetrom ili osciloskopom, a uredaj samostalno obavlja analizu izmerenih vrednosti i daje dalja uputstva za rad. To-кош svih ovih operacija mehaničar je po-držan radioničkim uputstvima. tako da mu dodatna literatura nije potrcbna. Po zavrSetku ispitivanja moguće je odštam-pati izveštaj za celokupnom procedurom testiranja.
Ceo ovaj postupak prikazan je na slici 5, na kojoj su objedinjcni plan ispitivanja, merenja i korišćenje odgovarajuće literature.
Način korišćenja VW testera u obli-ku algoritma prikazan je na slici 6, na kojoj je ceo postupak dijagnostike jasno lo-gički i tehnološki definisan.
Prikazano, u stvari, predstavlja ostvarenje dugo željene težnje svih koji se have dijagnostikom TS. Istina, nije uvek moguće obuhvatiti sve moguće situacije (otkaze) do detalja, ali je napredak očigledan. Faktički, stvoren je i do prak-
Sl. 0 - Algoniam fimkaumsunja VW testera
tične primene doveden ekspertski sistem karakteristične namene i mogućnosti.
Zaključna razmatranja
Dalji razvoj opreme za dijagnostiku vozila kretaće se sigumo u više smerova, a neki od njih su:
- automatsko srvaranje baze podata-ka о otkazima;
- stvaranje globalnih baza podataka о otkazima, uz kori&enje satclitskih ko-munikacija i Interneta (za sada centrali-zovanih kod proizvođača);
- mogućnost prognoziranja trcnutka nastanka otkaza (odredivanje rezerve po-uzdanosti);
- povezivanje sa najrazličitijim eks-pertskim sistemima;
- povezivanje sa informacionim si-stemom za upravljanje procesom održa-vanja;
- smanjenje gabarita i poboljšanje ergonomskih i ostalih karakteristika ure-
VOJNOTHHNICKJ GLASNIK 3/2002.
337
daja, radi povcćanja njihove mobilnosti i jednostavnosti копбсепја.
Sire posmatrano, efekti primene opreme za dijagnostiku mogu se naslutiti na osnovu podataka iz literature [3]. Na-vcdcno istraživanje ukazuje na sledeće:
- povedanje (verovatnoce) kvalitcta izvrSenja radova na održavanju, odnosno smanjenje broja reklamacija, ima efekat od oko 2 do 3% na povcćanje vrednosti pokazatelja raspoloživosti (odrcdcne pre-ko srednjcg broja ispravnih TS u svako-dnevnom radu);
- mali su efekti povećanja raspolo-živosti zbog skraćcnja vrcmena radova na održavanju (око 0,2 do 0,5%), ali se očekuje povećanje izvršenih radova za 2
do 3%;
- na viSim nivoima sistema održa-vanja moguće je očekivati smanjenje po-trebnih resursa za održavanjc (kadra, oprcmc, itd.) za oko 5%;
- za promenu tačnosti dijagnostike od 25% gotovost se povećava za 2 do 3%, a procenat izvršenih radova za 4 do 6% za celinu sistema. Požcljna vrednost ovog parametra bila bi 90 do 92%, jer posie te veličine dalja ulaganja u poveća-nje tačnosti dijagnostike se ne isplate (znači da nije potrebna apsolutna tačnost dijagnostičke opreme, što je praktićno vrlo skupo i neizvodljivo). Očito je da brže rastu pokazatclji raspoloživosti za celinu sistema nego za niže nivoe, jer jc to siguran način da se izbegne nepotreb-no cirkulisanje TS i r/d izmedu nivoa održavanja. Time se smanjuju gubici na vremenu transporta, logističkim i admini-strativnim vremenima. Uočava se da je
promena broja potrebnih resursa na sred-njem nivou održavanja gotovo neznatna, kao i na drugim nivoima. Zbog toga je promena procenta izvrSenih radova održa-vanja vcoma značajna. a menja sc na svim posmatranim nivoima SOd-a od 5% na ni-žim nivoima do 10% na višim. Promene iskorišćcnja resursa za održavanjc praktič-no nema. Interesantan je i zaključak da ukoliko je potrebno v:§e vremena za odr-žavanje TS, odnosno §to je TS složenije, tačnost dijagnostike ima veći značaj.
Prema podacima iz literature [4], pri-menom održavanja prema stanju, smanju-je se broj neočekivanih otkaza i do 50%, a u nekim slučajevima i do 75% uz poveća-nje pouzdanosti sistema i smanjenje tro-Skova održavanja za 10 do 15%. Takode, na isti način mogu se ostvariti uštede do 15% na sprovođenju postupaka održava-nja, smanjiti troškovi rezervnih delova za 8 do 12%, smanjiti troškovi goriva i mazi-va za 15% i smanjiti ?astoj zbog održava-nja za 20%. Interesantan je i podatak da je cena pregleda stanja klasičnim metodama čak za 70 do 75% vcća od cene pregleda uz pomoć dijagnostićkih instrumenata i uređaja, u krajnjem zbiru ako se računa za ceo životni vek TS.
Liferoiura:
111 Volkswagen, Prirućmk Scn tsnc organizaeije. Export izda-nje. 1998.
|2) Naim. M. M.; Lewis. J. C.: Benchmarking of aftermarket supply chains. Production phning and control, vol. 6.. fi 3.. 258-269. 1996.
]3| Stanojcvid, P.; Kokanovid. M.; MiSkovid. V.; Bukvid, V.: Selection and analysis of the multilevel maintenance systems influence factors. 4*QRM congres, Oxford, 2002.
|4J Mintć, S ; Arsenid, Model! odr>avanja tehmdkih sistema. VIZ, Beograd. 1998.
338
VOJNOTEHNlCKI GI.ASNIK 3/2002.
