Научная статья на тему 'ЧЎЛ ТУРИЗМИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ (ГАЗЛИ - ЦВЕТУШИЙ - ЖОНГЕЛДИ - ЧУРУҚ - ГАЗЛИ ҲАЛҚАСИ МИСОЛИДА)'

ЧЎЛ ТУРИЗМИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ (ГАЗЛИ - ЦВЕТУШИЙ - ЖОНГЕЛДИ - ЧУРУҚ - ГАЗЛИ ҲАЛҚАСИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Социальная и экономическая география»

CC BY
66
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЧЎЛ ЛАНДШАФТИ / МОДДИЙ ВА НОМОДДИЙ РЕСУРС / ИқТИСОДИЙ-ИЖТИМОИЙ РИВОЖЛАНИШ / РЕКРЕАЦИЯ / РЕКРЕАЦИОН РЕСУРС / ЎСИМЛИК қОПЛАМИ

Аннотация научной статьи по социальной и экономической географии, автор научной работы — Мавлонов А.М., Жалилова Ч.З., Усмонов А.У.

Ушбу мақолада муаллиф томонидан берк ҳавзада жойлашган минтақаларда мамлакаттараққиёти бевосита чўлларни ўзлаштириш билан боғлиқ. Чунки, чўл зонаси республика келажагининг “иқтисодий кенгайиш” майдони ҳисобланади. Чўл ландшафтлариниг моддий ва номоддий ресурслари ҳақида фикр мулоҳазалар юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOME ASPECTS OF THE ORGANIZATION OF DESERT TOURISM (ON THE EXAMPLE OF THE GASLI-TSVETUSHII-DZHONGELDY-CHURUK-GAZLY RING)

In this article, the author states that the development of the country in the regions located in a closed basin is directly related to the development of deserts. Because the desert zone is the area of "economic expansion" of the future republic. The material and non-material resources of desert landscapes are discussed.

Текст научной работы на тему «ЧЎЛ ТУРИЗМИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ АЙРИМ ЖИҲАТЛАРИ (ГАЗЛИ - ЦВЕТУШИЙ - ЖОНГЕЛДИ - ЧУРУҚ - ГАЗЛИ ҲАЛҚАСИ МИСОЛИДА)»

Мавлонов А.М., г. ф. н.

доцент

Бухоро давлат Педагогика институти

Жалилова Ч.З. Усмонов А. У.

Бухоро давлат Педагогика институти Табиий фанлар кафедраси уцитувчилари

ЧУЛ ТУРИЗМИНИ ТАШКИЛ ЭТИШНИНГ АЙРИМ ЖИХДТЛАРИ (ГАЗЛИ - ЦВЕТУШИЙ - ЖОНГЕЛДИ - ЧУРУЦ - ГАЗЛИ ХДЛЦАСИ

МИСОЛИДА)

Аннотация: Ушбу мацолада муаллиф томонидан берк уавзада жойлашган минтацаларда мамлакаттарацциёти бевосита чулларни узлаштириш билан боглиц. Чунки, чул зонаси республика келажагининг "ицтисодий кенгайиш" майдони уисобланади. Чул ландшафтлариниг моддий ва номоддий ресурслари уацида фикр мулоуазалар юритилган.

Таянч сузлар: Чул ландшафти, моддий ва номоддий ресурс, ицтисодий-ижтимоий ривожланиш, рекреация, рекреацион ресурс, усимлик цоплами.

Mavlonov A.M., Ph.D. associate professor Bukhara State Pedagogical Institute

Jalilova Ch.Z.

teacher Usmanov A. U. teacher

Department of Natural Sciences Bukhara State Pedagogical Institute

SOME ASPECTS OF THE ORGANIZATION OF DESERT TOURISM

(ON THE EXAMPLE OF THE GASLI-TSVETUSHII-DZHONGELDY-

CHURUK-GAZLY RING)

Annotation: In this article, the author states that the development of the country in the regions located in a closed basin is directly related to the development of deserts. Because the desert zone is the area of "economic expansion" of the future republic. The material and non-material resources of desert landscapes are discussed.

Key words: desert landscape, material and non-material resource, economic and social development, recreation, recreational resource, vegetation cover.

Агар океан буйидаги мамлакатларининг келажак тараккиёти бевосита океанлар билан вобаста булса, берк хавзада жойлашган минтакаларда чулларни узлаштириш билан боFлик. Шу жихатдан олиб Караганда, курукликнинг ички кисмида урнашган давлатлар, жумладан, Узбекистон учун чулларни тадкик этиш ута мухим. Чунки, чул зонаси республика келажагининг "иктисодий кенгайиш" майдони хисобланади. Шу билан бирга чуллар катта табиий ресурс захираларига эга. Маълумотларга кура хозирги кунда чул-яйлов зонаси ландшафтларининг моддий ва номоддий ресурсларидан 37 тармок сохаларида фойдаланилмокда.

Дархакикат, Узбекистоннинг 70 % худудини эгаллаган чул минтакаси жуда катта табиий ресурс ва имкониятларга эга. Чулларнинг мавжуд имконият ва бойликларидан фойдаланиш худудларнинг иктисодий-ижтимоий ривожланиши ва ахолининг турмуш тарзини юксалишида мухим урин тутади. Бухоро вилояти мамлакатимизнинг чулли худудларидан бири хисобланади. Вилоят худудининг карийб 90 фоизини К,изилкум чули эгаллаган.

Маълумки, чул шароитида ахоли жойлашувининг 2 хил куриниши хос: вохаларда ахоли нихоятда зич (Fуж), чул-яйлов минтакасида эса сийрак холда яшайди. Бухоро вилоятининг чул худудларидаги ахоли манзиллари асосан Газли - Цветуший - Жонгелди - Чурук - Газли халкасига туFри келади (К,оровулбозор вохасини истисно килганда).

Газли - Цветуший - Жонгелди - Чурук - Газли халкаси Бухоро шахридан 72 км масофада, шимоли^арб йуналишидажойлашган булиб, типик чул иклимига эга. Мазкур худудда чул зонаси учун хос булган -хаво хароратининг юкорилиги, ёFинларнинг ута камлиги, юкори даражадаги буFланувчанлик, доимий шамоллар ва сийрак усимлик коплами кабилар хос. Юкоридаги хусусиятлар чул зонасида ахоли ва хужаликни худудий ташкил этишда бир катор кийинчиликларни келтириб чикаради.

Шунга карамай, узунлиги 200 кмдан ортик "халка" ичида ва атрофида Бухоро вилоятининг чул зонасидаги энг куп ахоли манзилгохлари ва хужалик тармоклари шаклланган. Бунинг бир канча асослари бор:

• Ушбу худуд К,адимий карвон йуллари, яъни Буюк Ипак йули ёкасида жойлашган. Х,озирда Бухоро - Хоразм йули ёкасида вужудга келган;

• ХХ асрнинг 50-йилларидан кейин районда жуда катта захирага эга булган Газли табиий газ кони топилди ва худуд республика газ саноатининг йирик марказига айланди;

• Худуд Узбекистон коракулчилигининг асосий марказларидан бири саналади. Унда Жонгелди коракулчилик ширкат хужалиги жойлашган.

Газли - Цветуший - Жонгелди - Чурук - Газли ^алкаси

Жонгел

Чуру

Цветушч

ГАЗЛИ

Шу боис, "халка" буйлаб Газли шахри, Жонгелди, Чурук, Цветуший, Учкудук каби кишлоклар (овуллар) вужудга келган. Саноат объектларидан - Газли газ-нефть, Муллахол нефть, Тозбулок мармар ва гранит, Жонгелди ва Тошкудук минерал ранглар конлари мавжуд. Чорвачиликда асосан коракулчилик ва туячилик ривожланган булиб, унинг асосий маркази Жонгелди наслчилик ширкат хужалигидир.

"Халка"нинг жанубий кисмидан 74 км масофада Узбекистон миллий автомагистрали утган булиб, у районнинг хозирги холатини вужудга келишига асос булган. Бухоро - Мискин темир йули эса худуд марказининг шаркидан Fарбга томон кесиб утиб, "халка" ахолиси ва хужалигининг келажак истикболини белгилашда мухим рол уйнайди.

Газли - Цветуший - Жонгелди - Чурук - Газли халкаси атрофида ижтимоий (номоддий) соха объектлари суст ривожланган. Аммо мазкур худудда туризм, соFликни саклаш, хизмат курсатиш сингари тармокларни ривожлантиришнинг катта имкониятлари мавжуд.

Жумладан, мазкур "халка" атрофида туяда сайр килиш, кумда тобланиш, шамол хосил килган рельеф шаклларини (барханлар, кучма кумлар, кум грядалари ва х к.) томоша килиш, К,оракир кулига саёхат уюштириш (балик ови, кулда сайр килиш), минераллашган кудук ва булокларни урганиш сингари чул туризми турларини ташкил килиш имконияти мавжуд.

Хакикатан хам чул ресурсларидан нафакат саноат ёки кишлок хужалигида, балки туризм, рекреация ва саломатликни тиклаш каби номоддий сохаларда хам янада кенгрок фойдаланиш чоралари курилмокда. Хаммага аёнки, тоF зонаси узининг тоза хавоси, шифобахш суви ва доривор усимликлари билан машхур. Шу уринда чулларнинг хам иклим шароитининг ахоли саломатлигини тиклашда мухим рол уйнашини

унутмаслик лозим. Чулларда хам худди Туркманистоннинг Байрам!-Али шахридаги сингари дунё ахамиятига эга курортларни куриш мумкин. Узок давом этадиган (карийб олти ой) курук ва жазирама иклим хамда хаво намлигининг 15-20 фоиздан ошмаслиги буйрак касалликларини даволашда яхши натижа беради. Шунингдек, чул зонасидаги иссик кум, шифобахш лой, тузли балчик, суви минераллашган кудук ва шур куллар атрофида хам саломатликни тиклаш муассасаларини ташкил килиш имконияти бор. Мазкур масканларда купрок суяк касалликларини, шунингдек, радикулит, бруцеллёз ва асаб тизими билан боFлик баъзи касалликларни хам даволаса булади. Бухоро вилоятида бундай типдаги санаторийлар аллакачон шаклланган Бухоро шахри (Ситораи Мохи Хосса) ва унинг якинида (Ф.Аълоев ж/х да) минерал сув, Олот туманида шур сув ва иссик кум ёрдамида даволаш йулга куйилган. Келажакда шу хилдаги даволаш муассасаларини Газли - Цветуший - Жонгелди - Чурук - Газли халкаси атрофида купайтириш чораларини куриш зарур.

Шунингдек, чул зонасидаги Чурук ва Жонгелди овулларининг махаллий ахолисининг турмуш тарзини урганиш буйича саёхатлар ташкил килиш мумкин. Бунда гастрономик туризмни (миллий таомлар ва махаллий ошхоналар билан танишишни) йулга куйиш яхши натижа беради. Хусусан, козок миллий таоми "Бешбармок" тайёрлаш буйича мастер-класслар уюштириш, куй ва эчки гуштидан, туя сутидан турли махсулотлар тайёрлашни йулга куйиш максадга мувофикдир.

Бундан ташкари, Газли шахри ва УзФА Ботаника илмий-тадкикот институти К,изилкум чул станциясига маърифий саёхатлар уюштириш (чул флорасини мухофаза килиш чоралари) туристлар учун кизикарли хисобланади. К,олаверса, К,изилкум чул станцияси худудида Аквариус маъданли сувини чикиши, Цветуший - Жонгелди автомобий йули якинида минералашган, иссик булокларнинг мавжудлиги мазкур халка атрофида чул туризмини самарарали ташкил килишга асос булади.

Бундан ташкари, халкаро автомобил йули (Газли - Цветуший оралотида) ва Бухоро - Мискин темир йули разъезди ёкасида хилма-хил хизмат курсатиш муассасалари, умумий овкатланиш ва савдо объектларни жойлаштириш мумкин.

Умуман олганда, Газли - Цветуший - Жонгелди - Чурук - Газли халкасининг мавжуд имкониятларидан окилона фойдаланиш худуднинг иктисодий ва ижтимоий ривожланишида мухим рол уйнайди. Уз навбатида худудларнинг ривожланиши минтака ва вилоятлар ривожланишига олиб келади. К,олаверса, чул минтакасида яшовчи ахоли табиий шароитга мослашган булиб, имкониятлардан фойдаланишда бой тажрибага эга.

Фойдаланилган адабиётлар: 1. A.M Mavlonov, I.E Mirzoeva, A.N Nematov, C.Z Jalilova. Grouping and assessment of tourism and recreation resources of Bukhara region. EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR) 7 (6), 66-68.

2. A.M Mavlonov, A.N Nematov. The influence of the zarafshan river on the development of cities. Экономика и социум 11 (11 (78)), 228-231

3. А.М Мавлонов. Бухоро вилояти шахарларида ахолини тоза ичимлик суви билан таъминлашнинг баъзи бир муаммолари Узбекистон География жамияти ахбороти 28 (28), 110-112

4. M.A Muhamadovich. Development of middle cities in zarafshan region epra. International Journal of Research & Development (IJRD) 6 (12), 1-1

5. A.M Mavlonov, N.Z HayotovaAgglomeration. Processes in Modern Urban Planning (On the Example of Bukhara Agglomeration). European journal of life safety and stability (EJLSS), 9-12

6. M.A Muhamadovich, MI. Elmurodovna, K.D Davronovna.The Desert Tourism And Opportunities For Its Development (On The Example Of Bukhara Region). The American Journal of Interdisciplinary Innovations Research 2 (12), 68-73

7. A.M Mavlonov, C.Z Jalilova. Geographical aspects of use of recreation resources for tourism (on the example of Bukhara region). The issue contains: Proceedings of the 8th International Scientific and

8. А.М Мавлонов, А.Н Нематов., Д.Д. К,аландарова. Бухоро вилоятининг чул худудларидаги ахоли манзилгохлари ривожланишининг айрим жихатлари. Узбекистон География жамияти ахбороти 57 (1), 107-111

9. М.А Мухамадович. Развитие средних городов в Республике Узбекистан. Материалы Географического общества Узбекистана., 79-83

10. М.А Мухамадович. Македониялик Александр бунёд этган шахарлар географияси Известия географического общества Узбекистана 55 (1), 73 -76

11. А.С Салиев, П.Р Курбанов, А.М Мавлонов. Городское расселение в пустынях. Узбекистана Проблемы освоения пустынь 1 (1), 21-24

12. М.А Мухамадович. Бухоро вилояти шахарларининг классификацияси. Узбекистон География жамияти ахбороти 26 (26), 70-72

13. А.С Салиев, А. Мухамедов, А.М Мавлонов. Проблемы совершенствования регионального расселения в Узбекистане. Материалы региональной научно-практической конференции. Туризм и наука.

14. А.М Мавлонов. Бухоро агломерациясининг шаклланиши ва ривожланиши. Узбекистон География жамияти ахбороти 23 (23), 174

15. D. Saidova. Boshlang'ich sinflarda "Yosh tabiatshunos" to'garagini tashkil etishning ilmiy-amaliy ahamiyarti. Pedagogs jurnali 1 (1), 440-442

16. А.М Мавлонов, Ч.З Жалилова. Чул худудларининг рекреацион-туристик салохияти ва уни ривожлантириш имкониятлари (Бухоро вилояти мисолида). Science and Education 3 (6), 107-113

17. А.М Мавлонов, Ч.З Жалилова. Чегарадош худудларда зиёрат туризмини ривожлантириш истщболлари (Узбекистон ва Туркманистон чегарадош худудлари мисолида). Science and Educat ion 3 (6), 101-106

18. Мавлонов А.М., Жалилова Ч.З. Опустынивание и развитие городов" Проблемы опустынивания: динамика, оценка, решение". материалы международной

19. Мавлонов А.М. Аму-Бухоро машина канали зонаси рекреацион худуд сифатида. Географические проблемы и возможности развития туризма и рекреации.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.