Научная статья на тему 'АКТЁРЛИК МАҲОРАТИДА К.С. СТАНИСЛАВСКИЙ МАКТАБИ: (БЎЛАЖАК АКТЁРЛАРНИ ТАРБИЯЛАШДА К.С.СТАНИСЛАВСКИЙ СИСТЕМАСИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ)'

АКТЁРЛИК МАҲОРАТИДА К.С. СТАНИСЛАВСКИЙ МАКТАБИ: (БЎЛАЖАК АКТЁРЛАРНИ ТАРБИЯЛАШДА К.С.СТАНИСЛАВСКИЙ СИСТЕМАСИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ) Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
343
71
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
К.С.Станиславский / система / мактаб / агарда / актёр / режиссёр / ссенарий / драматург / шарт-шароит / бутафор / педагог / рассом / театр / либос / ижод / товуш / чироқ / декаратсия / товуш / санъат / профессионал / тасаввур / пафос / спектакл / томоша / поетик / тимсол / KS Stanislavsky / system / school / agar / actor / director / screenwriter / playwright / conditions / props / pedagogue / artist / theater / costume / creation / sound / lamp / scenery / sound / art / professional / imagination / pathos / performance / spectacle / poetic / emblem

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Фаруҳжон Тўраев

Санъатнинг сеҳрли оламига мафтун бўлган, уни умрининг мазмуни ва энг ёрқин орзуси деб билган бўлажак актёр олийгоҳ остонасидан “талаба” деган шарафли номга эга бўлган ҳолда кириб келади. Энди унинг олдида педагоглар томонидан бериладиган, билим ва илмларни пуҳта эгаллаш, ўзлаштириш ва ўзига сингдириш вазифаси туради. Аммо педагогларнинг зиммасидаги юк улардан минг карра зиёд ва масъулиятлидир. Шунга қарамай, ҳар ўқув йилида маҳорат устозларининг тинимсиз меҳнатлари самараси ўлароқ билим юртини тамомлаб, санъатнинг турли жабҳаларида фаолият олиб бораган ижодкорлар профессионал мутаҳасис бўлиб етишиши керак.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IN ACTING SKILLS K.S. STANISLAVSKY SCHOOL: (THE ROLE AND IMPORTANCE OF KS STANISLAVSKI SYSTEM IN EDUCATION OF FUTURE ACTORS)

The future actor, who is fascinated by the magical world of art, considers it the meaning of his life and the brightest dream, enters the university with the honorary title of "student". Now he is faced with the task of mastering, mastering and assimilating the knowledge and skills provided by educators. But the burden on educators is a thousand times greater and more responsible. Nevertheless, every academic year, as a result of the tireless work of master teachers, artists who have graduated and are working in various fields of art should become professional professionals.

Текст научной работы на тему «АКТЁРЛИК МАҲОРАТИДА К.С. СТАНИСЛАВСКИЙ МАКТАБИ: (БЎЛАЖАК АКТЁРЛАРНИ ТАРБИЯЛАШДА К.С.СТАНИСЛАВСКИЙ СИСТЕМАСИНИНГ ЎРНИ ВА АҲАМИЯТИ)»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal - Issue 6 / 2021 ISSN 2181-063X

АКТЁРЛИК МАХ,ОРАТИДА К.С. СТАНИСЛАВСКИЙ МАКТАБИ: (БУЛАЖАК АКТЁРЛАРНИ ТАРБИЯЛАШДА К.С.СТАНИСЛАВСКИЙ СИСТЕМАСИНИНГ УРНИ ВА АХДМИЯТИ)

Фарухжон Тураев УзДСМИ

Аннотация: Санъатнинг сехрли оламига мафтун булган, уни умрининг мазмуни ва энг ёркин орзуси деб билган булажак актёр олийгох остонасидан "талаба" деган шарафли номга эга булган холда кириб келади. Энди унинг олдида педагоглар томонидан бериладиган, билим ва илмларни пухта эгаллаш, узлаштириш ва узига сингдириш вазифаси туради. Аммо педагогларнинг зиммасидаги юк улардан минг карра зиёд ва масъулиятлидир. Шунга карамай, хар укув йилида махорат устозларининг тинимсиз мехнатлари самараси уларок билим юртини тамомлаб, санъатнинг турли жабхаларида фаолият олиб бораган ижодкорлар профессионал мутахасис булиб етишиши керак.

Калит сузлар: К.С.Станиславский, система, мактаб, агарда, актёр, режиссёр, ссенарий, драматург, шарт-шароит, бутафор, педагог, рассом, театр, либос, ижод, товуш, чирок, декаратсия, товуш, санъат, профессионал, тасаввур, пафос, спектакл, томоша, поетик, тимсол.

IN ACTING SKILLS K.S. STANISLAVSKY SCHOOL: (THE ROLE AND IMPORTANCE OF KS STANISLAVSKI SYSTEM IN EDUCATION OF

FUTURE ACTORS)

Faruhjon To'raev UzSIAC

Abstract: The future actor, who is fascinated by the magical world of art, considers it the meaning of his life and the brightest dream, enters the university with the honorary title of "student". Now he is faced with the task of mastering, mastering and assimilating the knowledge and skills provided by educators. But the burden on educators is a thousand times greater and more responsible. Nevertheless, every academic year, as a result of the tireless work of master teachers, artists who have graduated and are working in various fields of art should become professional professionals.

Keywords: KS Stanislavsky, system, school, agar, actor, director, screenwriter, playwright, conditions, props, pedagogue, artist, theater, costume, creation, sound,

lamp, scenery, sound, art, professional , imagination, pathos, performance, spectacle, poetic, emblem.

"Янги уаётнинг бадиийлашган, куринишларини яратиш жуда мураккаб. Санъатда эса янгилик булмози даркор. Санъат уаётни англаш демакдир, англаш ва билишсиз бари цуруц гап булади. Театр, кино ва телевидиния санъатида бадиий уацицатга эришишга К.С. Станиславский системаси уамда унинг атама ва унсурлари ёрдам беради. "

Сундукова В.Н

Санъат ва маданият олийгохида булажак режиссор ва актёр талабаларга утилаётган мутахасислик дарслари замирида К.С.Станиславский системаси ётади. Бир суз билан айтганда, булажак актёр мана шу системага мувофик таълим олади ва келажакда хам унга таянган холда фаолият юритади. Ана шундагина унинг ижод йули, шу билан бирга, бадиий тасаввур ва тафаккур хазинаси хам ранг-баранг, бой, сермазмун санъат намуналари билан тулиб боради.

Буюк санъат намоёндаси К.С.Станиславский мазкур системани яратиш устида 60-йил ижодий изланиш олиб боради. Негаки, мазкур кулланма хам содда, хам тушунарли, хам инсонлар билан киёсланган, актёрлик санъат учун керак булган барча жихатларни камраб олган. Система К.С. Станиславскийнинг режиссорлик нигохи, актёрлик калби, драматургик салохияти ва умуман санъатшунослик кобилияти бирлашиб, талаба актёрлар учун улкан мактаб була оладиган, билимлар жамланмасини юзага келтирди. К.С.Станиславский системасининг энг оддий коидаларидан бири бу хаётий ха;и;ат учун харакат килиш ва унга эришишдир. Шу боис хам у сахнада пафосли нут; сузлаш, ёлгон хатти-харакат килиш ва бир-бирига мутаносиб булмаган нутк ва харакат бирликларини инкор этади. Яъни сахнада кандайдир томоша эмас, аксинча хакикий хаётнинг бир булаги акс этиши кераклигини таъкидлайди. Сахнадаги актёр эса, залда утирган томошабин учун томоша куйиши эмас, балки берилган шарт-шаротида яшаш кераклигини тушунтиради. Бунинг учун улар хаётдагидек сузлаши, кулиши, йиглаши, фикрлаши, орзу килиши, севиши, харакатланиши, хуллас яшаши керак эди. Шундагина томошабин сахнада спектакл эмас, хаётий кечмишларни курадиган, уларга кушилиб яшайдиган, орзу килиб, хатоларини англаб етадиган булади. Бир суз билан айтганда, театр томоша масканидан тарбия мактабига айланади. Буларнинг барчаси хаётий хакикатга эришиш туфайли амалга оширилади. К.С.Станиславский системасининг карор топишида унинг сафдошлари, издошлари, шогиртларнинг хиссаси юкори булди. Айнан улар туфайли театр тарбия масканига айланибгина колмай, балки куплаб давлатлардаги театр олийгохларининг укитиш услубиятининг асосий

I ПяЗ^^^^В] 25 http://oac.dsmi-qf.uz

конунига айланди. Унинг системасини тушунган ва янада бойитган В. И. Нимирович-Данченко, Э.Вахтангов, В.Е.Меерхолъд, А.Й.Таиров, М. Уйгур ва бошка куплаб намоёндалар, ижодкор шогирдлар тарбияладилар. К.С.Станиславский системасининг кечинма санъати сифатида кадр топиши хам бежиз эмас. Чунки, мазкур кулланма актёрларга хар бир ролини, аввало, тасаввурдан утказиб, сунгра асардаги даврнинг ижтимоит-сиёсий холати, унга атрофдагиларнинг муносабатини урганиб жамикий омилларни бошдан кечирган холда образ яратиш кераклигини уктиради. Бунда факатгина сахнада, асарда яшаш эмас, шу билан бирга ижодий илхомланиш лозим эканлигини эслатиб утади. Шу боис хам К.С.Станиславский ва унга хамрох мактаблар, театрлар намоёндалари маданий таълим, бадиий образли фикрлаш ва ижод килиш конуниятларини пухта эгалладилар.

Шу боис хам К.С.Станиславский системаси неча-неча даврлар силсиласидан утиб, уз ахамиятини йукотмади. Аксинча, миллионлаб актёрларни тарбиялади ва ижодий фаолиятида энг ишончли устун булди. Бутун жахон санъат олийгохларининг актёрлик, режиссорлик укитиш услуби асосий конуни, ягона системага айланди. Г.А.Товстоногов таъкидлаганидек; "Барча театр мактаблари ичида мен факат К.С.Станиславский мактабини тан оламан. Система сахнада жонли яшаш конунияти буйича курилган. У бу системани уйлаб топгани йук, балки яратди"

Системанинг "сехрли" унсури театр мактабида тахсил олаётган талабадан тортиб, энг профессионал актёрга хам бутун умр хамрохлик килади. Актёрнинг ижро этаётган персонажи урнига узини куйиб куриши ва "агарда шу шароитда мен булсам нима килар эдим?." дея узига савол бериши, унинг тугри ва асосли жавобини топиши оркали рол борасидаги ботиний хулосага келишига мувоффак булади. Бу эса актёрга хаётий хакикатни табиий яратиш имконини беради. К.С.Станиславский "агарда" ни бежизга "ижодга кириш дарвозаси", деб атаган эмас. Чиндан хам "агарда?" нинг сехрли хаёт ва хакикий шарт-шароитдан тасаввурдаги хаётга олиб утишидаги асосий йул, хамда песса, асар муаллифи ёки режиссёр тасаввуридаги шарт-шароитга актёрнинг хакикай хаётдан утиш учун бериладиган жавоблардир.

Жахоннинг куплаб санъат мактаблари катори Узбек театр санъати, актёрлик мактаби хам тула маънода К.С.Станиславский системасига таянган эди ва актёрлар айнан шу тизим асосида таълим олар эдилар. Булажак актёр ва режиссорлар учун уни билиш, англаш, узлаштириш ва унига суяниш гоят мухим. Чунки театр ёки кинода актёрлар берилган шарт-шароитдан келиб чикиб, унга мувофик тарзда максадли хатти-харакат килиши ва хаётий образни ярата олиши системанинг асосий талабидир.

"Берилган шарт-шароти - песса баёни, далиллар, вокеа, давр, макон, замон ва вакт, хаётий шароитлар, актёр ва режиссёрнинг песса хакидаги тушунчалари, узидан кушимчалар киритиш, сахналаштириш, рассомнинг декаратсия ва либослар, бутафория, чирок хамда товуш ва шовкинлар, ижодий жараёнида актёрга таклиф этилган кушимча вазифалар" барча-барчаси берилган шарт-шароитдир. Бунинг учун талаба, актёр аввало нима максад ва кандай харакат килишни билиши даркор. Максадга эришиш учун педагог К.С.Станиславский системасини пухта эгаллаган булиши керак. Узбек театр санъати мактаби тарихида; М.Уйгур, К.Хужаев, Л.Хужаева, Ш.Магзумова, Н.Алиева, Н.Тимофеева, И.Радун, С.Мухаммедов, А.Гинзбург, Й.Бобожонов, А.Сайфиддинов, Т.Исроилов, Т.Хужаев, О.Чернова, Ш.Аббасов, У.Зуфаров, ^.Махмудова, Ж.Махмудов, М.Абдуллаева каби куплаб педагоглар йиллар давомида К.С.Станиславский системаси асосида таълим бердилар. Театр мактабимизда бугунги кунда К.С.Станиславский "система"си йуколиб бораётгандек. Ёш педагоглар, магистрлар, театр мактаби таткикотчилари бу "система" хакида билим ва куникмага эга эмасликлари ва уз устида ишламасликлари натижасида театр мактабида хар хил мактабларнинг аралашуви сабабли К.С.Станиславский актёрлик мактаби йуколиб бораётгандек. Театр мактабида (институт) системани саклаб колиш учун педагоглар, талабалар, актёрлар Москва бадиий академик театри (Школа студия МХАТ-институт) ижодий устахоналарида малака оширишлари, тажриба алмашишлари ва ижодий хамкорлик килишлари керак. Чунки Москва бадиий академик театри (Школа студия МХАТ-институт) хакикий К.С.Станиславский системасини уз холича ва асллигича саклаб келмокдалар. Узбек театр мактаби педагоги В.Н.Сундукова Станиславский системаси хакида куйидаги тарифни ёзганди; "Станиславский системаси- актёрлар ва режиссёрлар учун кечинма санъатининг ижодий услубияти хамда жонли ва поетик тимсол хаётини сахнада акс эттирувчи бирламчи бадиий санъат хисобланади. Бу тизимга таянган актёрлар ва режиссорлар ижоди юксак камолотга эришилган ахлокий, маънавий хаётни, яъни гузаллик, эзгулик ва хакикатни тараннум этади."

Хулоса килиб айтганда, бугунги кунга келиб, актёрлик махорати фан сифатида тан олиниб, санъат олийгохларида "намойиш этиш" ёки "кечинма санъати" талаблари асосида таълим берилса, бутун умрини театр санъатига актёрлар ва режиссорларга махорат сирларини ургатишга багишлаган педагог К.С.Станиславский системасини назарий ва амалий урганиб уз педагоглик фаолиятида тадбик этса нур устига аъло нур буларди эди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. К.С.Станиславский. Актёрнинг уз устида ишлаши. Т. Хужаев таржимаси. Тошкент 1965 й.

2. Марк Захаров. Театр без вранъя. Москва. 2007 й.

3. Встречи c Меерхолдом. Москва. 1967 й.

4. В.Е.Меерхолд. Москва. 1968 й.

5. Игор Илинский. Сам о Себе. Москва. 1961 й.

6. Ю. Cмирнов-Несвицкий, Вахтангов, Лелинград. 1987 й.

7. Н. Захидова. Тошхужа Хужаев. Тошкент. 1980.

8. П.А.Марков. Дневник театрального критика. 1.3-том. Москва. 1974.1976й.

9. Тошпулат Турсунов. ХХ аср узбек театр тарихи. Тошкент. 2010 й.

10. Театральный жизнь. 1990 й. №3.

11. Театр 1991 й. №6.

References

1. К.С.Станиславский. Актёрнинг уз устида ишлаши. Т. Хужаев таржимаси. Тошкент 1965 й.

2. Марк Захаров. Театр без вранъя. Москва. 2007 й.

3. Встречи c Меерхолдом. Москва. 1967 й.

4. В.Е.Меерхолд. Москва. 1968 й.

5. Игор Илинский. Сам о Себе. Москва. 1961 й.

6. Ю. Cмирнов-Несвицкий, Вахтангов, Лелинград. 1987 й.

7. Н. Захидова. Тошхужа Хужаев. Тошкент. 1980.

8. П.А.Марков. Дневник театрального критика. 1.3-том. Москва. 1974.1976й.

9. Тошпулат Турсунов. ХХ аср узбек театр тарихи. Тошкент. 2010 й.

10. Театральный жизнь. 1990 й. №3.

11. Театр 1991 й. №6.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.