Научная статья на тему 'Advocacy of literacy and cognition in the creations of Narimon Bakozade'

Advocacy of literacy and cognition in the creations of Narimon Bakozade Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
1279
77
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОВРЕМЕННАЯ ТАДЖИКСКАЯ ДЕТСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / ТВОРЧЕСТВО НАРИМОНА БАКОЗОДА / ИДЕЯ И СОДЕРЖАНИЕ / ПРОПАГАНДА ГРАМОТНОСТИ И ИЗУЧЕНИЯ НАУК / БУКВАРЬ / КНИГА / CONTEMPORARY TAJIK AND CHILDREN ''S LITERATURE / CREATIVE WORK OF NARIMON BAKOZODA / IDEA AND CONTENT / ADVOCACY OF LITERACY AND THE STUDY OF SCIENCE / ABC BOOK / BOOK / НАРИМОН БАЦОЗОДА / ШОИР / ЭҷОДИЁТ / ГОЯ / МУНДАРИҷА / ТАСВИРИ БАДЕӣ / ИЛМУ ДОНИШ / САВОДУ МАЪРИФАТ / АЛИФБО / КИТОБ / ЗАБОН / ТАФАККУР

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Расулова Умеда Маруфовна

Один из выдающихся представителей современной таджикской детской литературы, Наримон Бакозода всю свою жизнь посвятил сочинению стихов для детей. Он воистину исключительно детский поэт, который хорошо знает, понимает, и самое главное, может прекрасно отражать мир детей, их чаяния, мечты, фантазии. В творчестве литератора идея пропаганды грамотности, изучения наук, являющиеся основой всех жизненных удач, занимает особое место. Об этом свидетельствует один из первых стихов Наримона Бакозода «Лайло читает букварь» из его первого сборника «Гулдара» («Ущелье цветов») (1969). Утверждается, что пропаганда овладения грамотой и изучения наук является в творчестве Наримона Бакозода не случайной темой, поэт сознательно и целеустремленно превращает проблему воспитания грамотности и патриотического воспитания молодого поколения в центральную тему своей поэзии. Данная тема в творчестве Наримона Бакозода углубляется и расширяется от сборника к сборнику, о чем свидетельствуют даже названия его сборников стихов: «Веселый букварь», «Наступил праздник Букваря», «Путешествие в саду десяти цифр», «Мир надеется на меня». Особое внимание поэт уделяет воспитанию у детей чувства любви к книгам, грамотности и т.д.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Идеи образования и просвещения в творчестве Наримана Бакозоде

One of the distinguished representative of contemporary Tajik children 's literature is Narimon Bakozade, who dedicated all his life composing poems for children. He indeed is a real children 's poet, who knows and understands how to describe the universe of children their expectation, dreams and fantasy. The advocacy of literacy, the study of the science are one of the cores of the luck which is shown in the creative work of the writer.One of the first poems of the writer “Lailo reads the ABC book” from his first collection proves the point of the writer what was mentioned above. The author states that the advocacy of literacy and the study of science are not chosen by the writer accidently. He purposely and consciously uses the issue of the education of the new generation in his creations. This theme develops in the writer's creation from collection to collection, what is seen in «The joyful ABC»,( Veseli Bukvar) «The holiday of ABC has come»,(Nastupil prazdnik Bukvaraya) «the trip in the garden of ten numbers»,(putishestvie v sadu desyati tzifr)«The world counts on me»(Mir nadetsa na menya). The main consideration of the author is given on developing the sense of love to book and literacy of the children.

Текст научной работы на тему «Advocacy of literacy and cognition in the creations of Narimon Bakozade»

УДК 8Т 2 М.У.РАСУЛОВА

ББК 83.3(2Т)

ГОЯИ ДОНИШУ МАЪРИФАТ ДАР АШЪОРИ НАРИМОН БАЦОЗОДА

Вожа^ои калидй: Наримон Бацозода, шоир, эцодиёт, гоя, мундарица, тасвири бадей, илму дониш, саводу маърифат, алифбо, китоб, забон, тафаккур.

Яке аз мухимтарин масоили гоявию эстетикй, ки дар назми классикии форсу тоцик ва эцодиёти шоирони садаи ХХ пайваста талкин мегардад, омузиши илму дониш ва касбу хунар мебошад. Адибони маъруфи мо аз устод Рудакй, ки донишро чароги равшани дил ва чавшани тан номида буд, то Садриддин Айниву Абдусалом Дехотй ва суханварони дигари давр дар ашъори нобу рангини худ тавассути панду хикмат ва дигар васоити тасвир илму донишро кулфкушои хдма дархо ва мухдмтарин омили рушди зехнии инсон донистаанд ва мардумро ба илмомузй ва саводноку бомаърифат шудан пайваста хидоят сохтаанд.

Таргиби илму дониш ва саводу маърифат дар назми кудакону наврасони тоцик низ мавкеи хоса дорад. Яке аз чехрахои намоёни ин адабиёт устод Наримон Бакозода аз кадамхои аввали эцодии худ ба масоили мавриди назар таваццухи хоса дорад ва дар аглаби шеърхояш, ки солхои мухталиф таълиф шудаанд, хонандагони синни томактабй ва хурди мактабиро ба олами зебои «Алифбо» таргибу ташвик кардааст. Адабиётшиноси тоцик Неъматчон Файзуллоев роцеъ ба эцодиёти Н.Бакозода чунин гуфтааст: «Аслан Наримон Бакозода шоирест, ки эцодиёти хешро махз аз таълифи асархо ба кудакон огоз кардааст ва тамоми умр танхо барои атфол шеър гуфтааст ва дар ин цода эцодкори устувору собиткадаме буд. Ба ин маънй, у шоири сирф бачагон буд ва пайваста дар олами пурасрори кудакон цавлон мезаду бо арзу ниёз, табиат, хислат, орзуву ормонхои эшон хуб ошнову хамеша розгуи онхо буд» (6, 195).

Наримон Ба;озода,во;еан, аз огози эцодиёти хеш ба саводноку сохибмаърифат гардонидани насли наврас, ки асоси хама комёбию пешравихост, руй оварда буд. Биноан, яке аз нахустин шеърхои аввалин китоби эшон «Гулдара» (1969), ки «Барои бачагони синни томактабй» тавсия шудааст, шеъри шодиёна, ё хабари хуши «Лайло алифбохон шуд» аст, ки дар он муаллиф таваццух ба суи саводомузиро сарчашмаи маърифат ва боиси инсонтар шудани шахс пиндоштааст. Дар ин шеър шоир ба гушу хуши кудакон расониданист, ки онхо ру ба хониш, ру ба саводу маърифат оваранд, то ба пояи одамияту асолати инсонй бирасонад: Лайло каппа - калон шуд, Якта хати расмдор

Лайло богчаравон шуд, Менависам ба шумо.

Холо мактаб нарафта, Расмаш - поезди катор,

Лайло «Алифбо»-хон шуд. Ё ки «Ту-104».

«Бобо» - гуфта мехонад, Ба хар кадомаш хохед,

«Момо» - гуфта мехонад. Оед гардида савор

«Ёд кардаам шуморо Аввал мехмон мешавед,

Чудо» - гуфта мехонад. Бо ман кино меравед,

Агар ёд гирам фардо Сонй «Алифбо» хонам,

Хатнависиро, бобо, Худатон мешунавед (1, 7).

Чунонки мебинем, дар ин шеър сухан аз номи наберае меравад, ки дур аз бобову бибй зиндагй дорад ва ба хотири болида гардонидани табъи онхо паёми хуш расонидааст, ки у аз айёми туфулият ру ба саводу донишу маърифат оварда, алифбохон шудааст ва чун хатнависиро ёд гирифт, ба эшон хатман мактуби суратдор навишта, онхоро ба шахр ба хонаашон даъват мекунаду хунари хешро намоиш медихад. Ин цо майлу рагбати кахрамони хурдакаки Наримон Бакозода ба суйи омузишу парвариш, ба суйи саводу маърифату аклу дониш, ба суйи дарки зебоихои хаёт, ки нигохдорандаю офаринандаю таргибгараш китоб аст, хамон китобе, ки ацдоди кабирамон эцодгару офаридгар ва нигохдору нигахбону ташвикгари тафаккури китобй буданд, нигаронида шудааст. Он азизон, ки тафаккури китобй доштанд, китобофар, сохибкитобу сохибдевон буданду дар байни кучиёну биёбоннишинхо илми китобй ташвик кардаву китобхонию одамият меомузониданд ва аз цониби онхо ба хайси муаллими маънавй пазируфта мешуданд. Он бузургон дар сифату арзиши ин манбаи бебахои маънавй - "аниси кунчи танхоию фуруги субхи доной" будани китоб осори мондагоре ба мерос гузоштаанд, ки имруз низ вирди

забони хдр кито6хону китобдуст аст ва ин осори бегазанд ба Наримон Бакозода низ дар мавриди таълифи шеърх,о оид ба ситоиши китоб ва таргиби илму маърифат илх,ом бахшидааст.

Kитоби нахустини Наримон Ба;озода бо шеъри «Седонаи бедона» поëн пазируфтааст, ки мазмуну мух,тавои он кудаконро ба фикру андеша водор намуда, онх,оро ба x,yшëривy зиракй х,идоят месозад:

Дар богакаш бедона Бори дигар бедона

Kоридaaст седона. Kоридaaст седона

Седона сета будааст, Нухта седонаи y

Сетогй нухта шудааст. Чандто мешавад, 6игу (1, 30).

Ин чо хам хадафу ма;сади муаллиф тал;ину ташви;и ;ахрамони кyчaкaш ба хонишу донишу савод aндyхтaн, майл ба суйи тафаккури тахлилй, ба суйи илми хисоб аст ва кyдaк, ки хату алифбо ëд гирифт, хатман ба калиди дониш - илми хисоб низ таваччух, меорад ва аз яку дую сею ... нух то ба сето нух - бисту хафт ва тадричан ба дуртархо - саду разору миллионх,о рафта, донишу тафаккури хешро такмил медихдд. Бояд зикр кард, ки ин майли ташви;у таргиби саводу дониш дар нахустин китоби Наримон Ба;озода на тасодуфй, балки хадафмандона, дидаю дониста аст, ки он яке аз масоили мухдм ва воситаи асосии тарбияи инсони донишманду о;илу одил, миллaтдyстy ватанпараст ва худогоху хештаншинос махсуб мешавад.

Мусаллам аст, ки асоси хама кашфдату офаридгорй, созандагию эчодкорихо а;лу донишу савод ва илму маърифат аст ва бехуда бузургон нагуфтаанд: "Аз гах,вора то гур илм бичуй" ë худ «То илм нaëмyзй, некй натавон кард». Биноан, яке аз пахлухои асосии фаъолияти шоирии Наримон Ба;озода масъалаи мактабу маориф, омузишу парвариш ва чустучуи роху воситахоеанд, ки кУдaкро ба такмили саводу дониш, осону шав;овар гардонидани онхо мусоидат ва кyмaк мекунад. Ин имконияту воситахо, ;абл аз хама, аз таъсиси мактабу ба он чалб кардани кудакон, чамъ овардани бехтарин муаллимон ва иншои бехтарин китобхои дарсй, васоили ëрирaсони таълиму тадрис, аз чумла, осону зав;бахшу муфид гардонидани чaрaëни таълим мебошад, ки ин гояхо дар мачмуахои ашъори шоир «Алифбои дилкушо» (1997), «Иди алифбо омад» (1999) ва «Сайри боги дах адад» (2008) равшану возех инъикос ëфтaaст.

Дар китоби «Иди алифбо омад» бачаи шашсола дар шеъри «Шашсола шудам охир» бо ифтихору масаррату шодмонй гуфтааст:

Эй мактаби барнодил, Шаш хдрф бидонам ман!

Хандида канорам гир! А,Л,И,Ф,Б,О -ро

Бусида муборак гуй, Яъне, ки алифборо

Шашсола шудам охир. Шаррас зада хонам ман!

Шашсола! Слонам ман! Шашсола! Слонам ман!

Агар дар хотир дошта бошем, ки 12 аср му;аддам устод Рудакй дар шашсолагй «Куръон» - ро хифз карда буд, кyдaки ин синни садаи бист китоби «Алифбо» - ро «Шаррас зада хондан» - аш хеч, ачобате нахохад дошт. Аммо дар байти аввали ин шеъри сабуку равон муаллиф саргарми ифодаи мазмун шуда, калима^ои "дил" ва "гир" - ро ба х,ам кофия кардааст, ки чандон дуруст нест. Здада аз он дар сифати мактаб, ки мафхуми бечон аст, истифода шудани вожаи "Барнодил" низ то андозае дур аз маънову мантик аст.

Наримон Бакозода дар шеъри "Табрики "Алифбо", ки низ чанбаи нируманди маърифатй дорад, назару диккати хурдсолонро ба олами зебою пурмаънои ин нахуст китобимактабй мутавачче^ сохта, дар них,оду сиришти онх,о нисбат ба хонишу дониш ва забони модарй мех,ру дилбастагй парвариш кардан хостааст:

Ман туро сайри «Алифбо» мебарам, Хдрфхоям - зинае суи мурод,

Аз «Алифбо» сайри душ мебарам! Нагз кушй, мерасонам бар мурод.

Бо забони шеърхои шоирон Гар ту медонй забони модарат,

Хдм;аринат мекунам бо ин замон! Дар чахон харгиз нагардад хам сарат

Бо забонат фахру бо Модар-Ватан, (2, 7 ).

Лафзи модар ёд мегирй зи ман!...

Бехтарин ва писандидатарину фоидабахштарин воситаи забономузй харф ба харф, калима ба калима, чумла ба чумла, мисраъ ба мисраъ ва байт ба байт хичча карда хондану ба кунху ум;и маънию мух,тавои хар вожаву чумлаву байт расидан ва китоб - китоб шеъри асили классикони адабдатамонро хондану хифз кардан аст. Вале мутаассифона, ба ;авли академик Мухаммадчони Шакурй « ... холо дар таълими aдaбиëти классикии точикй бештар муаллим мазмуни асари классикиро ба талаба на;л мекунад, аммо дар синф худи матнро хондани талабагон кам во;еъ

мeшaвaд. nac, ягота poxи aз мaзмyни acap orox шyдaни тaлaбa гакли мyaллим acт. Ba xoл oн ки худи acappo нaхoндa ë aндaк хoндa, acocaн aз так;ли умумии мyaллим фaxмидaни мaзмyни oн хигофи пpинcипxoи acocии пeдaгoгикa мeбoшaд. Ин тapзи тaълим дap мaктaби точ,икй coлxoи coл идoмa дopaд. Ba«;™ oн pacидaacт, ки бapoи дacт кaшидaн aз ин тapзи тaълим зaминa тaйëp кушм» (l, 261).

Бa aндeшaи мo, китoбxoи фaвк;yззикpи Hapимoн Бaк;oзoдa дap poxи «^мита тaйëp кapдaн» дap тaълимy тapбияи мaкoтиби точ,икй, минч,yмлa тaълими зaбoнy aдaбиëт Ba aми; бypдaни Bocrnax^ aдaбиëтфaxмию зaбoнoмyзй мycoидaт хoxaд кapд. Бexyдa нecт, ки хoнaндaи «Алифбo» тaк;oзo Ba тaмaннo дopaд, ки 6o зaв; мaънoи xap вoжaю ибopaю ч,yмлapo фaxмидaю «xap як ranpo дap ëдaш чун мapч,oнaкxo чидa» мeхoнaд. «Мaн мeхoнaм бocaбк;aт! Xap хaтepo 6o paFбaт ... Xo, 6o paFбaт мeхoнaм! Хoнaм, пyхтa мeдoнaм! БeFaйpaтй пeш oяд, Бo Faйpaтaм мepoнaм! Xo, 6o paFбaт мeхoнaм» (2,9).

Мaч,мУaи aшъopи шoиp «Иди Алифбo oмaд» ^митан aз ин вдбил шeъpxoe, ки хypдcoлoнpo бa caвoдoмyзй xидoят мeкyнaд, фapoxaм oмaдaacт. Мacaлaн, дap к;иcмaти «Сaндyк;чaи дoниш» - и ин мaч,мya aкcи шaш нaфap кyдaк, яънe шaш кaллaчa oвapдa шyдaacт. Kaллaчaи aввaл мeгyяд: Kaллaи ceюм гyфтaacт:

Ин кaллaчaxo якcapa Аз дoниш arap nyp шyдa

Сaндyк;чaи дoниш! Сaндyк;чaи инcoн,

nyp кapдaнaш aз Сaд мacъaлa xaл гapдaдy

Мaйдaxaкй Мушкил шaвaд ocoн.

Гaштa cyпopиш. Kaллaи чopyм гyфтaacт:

Kaллaи дувум гyфтaacт: He 6o зapy нe зeвapy

He 6o зapy нe зeвapy He тaнгaвy тилго: -

He тaнгaвy тиллo Бo хoнишy 6o хoнишy

Бo кушишу 6o чушишу Бo хoниши a^ro (5,10).

Бo 4,axAy чaдaлxo.

Ин фи^у aндeшaxopo кaллaи (cypaти) шaшyм xycни хyлoca бacтaacт, ки oн бa cypaти пaндy ^икмaт ифoдa ëфтaacт:

Xap бaчa, ки aз мaйдaxaкй А;л дaвoнaд, Сaндyк;чaи y xe4 roxe Хoлй нaмoнaд (5, 10).

Чутон ки дидa мeшaвaд, хoнaндaгoни cинфи якум aз к;aдaмxoи нaхycтини дapcхoнй бa мoxияти caвoдy дoнишy мaъpифaт cap фypУ бypдa, aндyхтaни caвoд Ba a;ry дoнишy мaълyмoтpo нa aз зapy зeвapy ^KpaBy тиллo, бaлки xocили «хoниши aълo» - ю «Faйpaтy мexнaтy илму xyнap» дoниcтaaнд Ba тaкя бa худ, бa caъю тaлoшy кушишу зaxмaтxoи пaйвacтaи хeш кapдaaнд. Тaбииcт, ки ин xaмa тaлoшy зaxмaтy кyшишxo pox бa cyйи тapбияи aхлo;ию мaънaвй, тapбияи иншни acилy кoмил, инcoни фидoкopy дaвpoнcoз мeбapaд Ba мoxияти xacтию бaк;o Ba pиcoлaти aзaлии инcoн низ дap xaмин фидoкopию чoнниcopиcт. Мaxз чунин дoништaлaбoн, чунин хoнaндaгoни бocaвoдy бoмaъpифaти чуёву пуё xy;y^ мaънaвй дopaнд, ки дap шeъpи «Дунё бa yмeди мaн» 6o ифтихopy мacъyлият Ba вдтъияти тaмoм бигуянд:

Дaфтap бa yмeди мaн - «Фapзaнди тaвoнo шaв!»

Дap xap Bapa»^ «танч» op! Дaфтap бa yмeди мaн!

Мoдap бa yмeди мaн - Мoдap бa yмeди мaн!

«Шaв o;ray ^^^p!» Мaктaб бa yмeди мaн!

Мaктaб бa yмeди мaн - Kишвap бa yмeди мaн!

«Хyшхoнaки дoнo шaв!» Дoдo бa yмeди мaн!

Kишвap бa yмeди мaн - Дунё бa yмeди мaн! (3,122-123).

Бa xaмин мoнaнд aндeшa инчунин дap шeъpи caбyки na^x.^oï Ba пypмaънoи «Бa yмeди мaн», ки aз ли^зи вaзн, зaбoн Ba тapзy ycлyби бaëн бa ^битяти дapкy фa^ми хoнaндaгoни cинни тoмaктaбй Ba cинни хypди мaктaбй coзгopy мyвaфик acт, paвшaн бaëн шyдaacт : Бap yмeди мaн - MypFam xилoл,

Мoдapy Baтaн Хaндaи cyмaн -

Бap yмeди мaн Бap yмeди мaн

PaB^^ чaмaн Мoдapaм мapo

Обaки зyлoл, Дoд ин дyo:

Ba;™ пириам Шоду бахтшр!...

Шав маро асо ... Мардуми чахон -

Ky^ сарфароз Кисмати замон,

Kaрд илтимос: Хдлли мушкилот -

-Рох,и ганчи ман Равна;и хaëт -

Мекунй ту боз Як ба як бувад

Дашти шуразор Бар умеди ман

Гуфт:-Дона кор, Худ намо мадад,

Соз хал;и хеш Модарам, Baтaн (4,12).

Мебинем, ки ;ахрамонони хурдакаки Наримон Ба;озода чй ;адар масъулияти азим ба ухда гирифта, бо чи умеду орзу ва ормонхои азиму нек ба олами кабир ;адам гузоштаанд ва аз вара;аи дафтару китоб кашида, то ба ;исмати «мардуми чахон» - у «халли мушкилот» - и замон ва равна;и богу чамани руйи Замин талошу пайкор доранд. Ин ;ахрамонони кучаку некбин ба арсаи адабшту x,aëT бо чунин ормону хадафхо омадаанд, ки ин хама рисолату масъулияти одамизод дар руйи замин ва асли маънои ба души кабир омаданаш аст.

Махз хамин ;абил ;ахрамонони кучаки чуяндаву сергайрат ва доништалаб бо сад орзую хавас аз муаллимон талаб ва та;озо доранд, ки:

Фурузон машъаламро аз шарорам, Тарики хидмати Модaр-Baтaнро

Бароре бахш бар умрам , бахорам. Ба парвоз оварам, болу парам дех,

Чахони пирро таъмирам омуз, Ба майдон ;удрати размоварам дех.

Хати та;дирро тахрирам омуз!... Фурузон машъалам аз шарорам!

Бидех дарси тавоно зистанро Барорам дех, барорам дех, барорам! (5,15).

Айни хдмин гоя, яъне та;озою андешаи худшиносию худогохй ва бушдкорию созандагй дар шеъри <^ë мактаб!» низ равшан бaëн шудааст. Ин чо х,ам ках,рамони кучак донишро чароги рахдамо дар зиндагй пиндошта, аз мактаб дарси тавоно зистан ва тарики хидмат ба халку ватанро омухтан хостааст:

Аë мактаб, зи дониш дех чароге, Аë мактаб, китоби ту кушода,

Kи худро аз худам созам суроге! Чихо гирам аз у бар истифода?

Бубинам, то дар ин душ кй хастам. Бигу дарси тавоно зистанро,

Чй меояд зи омолам, зи дастам? Тарики хидмати Модар - Baтaнро!(3,125).

Чунонки мебинем, барои ;ахрамонони ин шеърхо мактабу маориф ва омузишу парвариш ба масобаи офаридгору бахткушост.Бинобар ин, хама шукуфтанхову баровардани ормонхои дилашонро аз он мактаб хохишу таманно кардаанд.Табиист, ки ин ;ахрамонони некбину ватанхох, дар кашокаши aйëм, дар ин даврони озодиву сохдбистиклолй соди;онаву софдилона ва бо дили пур аз умеду орзух,ои ширин зистан, ;исмату сарнавишти хешро бо дастони хеш навиштану сохтан ва ба Модар^атан аз сидки дил хидмат кардан мехохднд

Хуллас,дар эчодиëти рангину дилнишини устод Наримон Ба;озода таргибу ташви;и илму дониш ва саводу маърифат чойгохи хоса дорад. Шоир тавассути як идда мачмуахои ашъори пандомези худ, аз ;абили «Дафтари мо-кони 5!»,«Алифбои дилкушо», «Иди Алифбо омад», «Душ ба умеди ман» ва гайра хусни таваччухи хонандагони синни томактабй ва синни хурди мактабиро ба олами рангини донишу маърифат даъват намуда, онхоро дар рухи бушдкорию созандагй, некию накукорй, ватанхохию инсонпарварй ва дигар падидахои ахло;и хамида тарбият кардааст.

ПАЙНАВИШТ:

1. Ба;озода,Н.Гулдара/Н.Бакозода.-Душанбе:Ирфон,-1969.-30 с.

2. Ба;озода,Н.Иди алифбо омад/Н.Бакозода.-Душанбе: Сурушан,-1999.-32с.

3. Ба;озода,Н.Душ ба умеди ман/Н.Бакозода.-Душанбе:Адиб,-2005.-166с.

4. Ба;озода,Н.Дафтари мо-кони 5!/Н.Бакозода.-Душанбе:Маориф,-1985.-192с.

5. Ба;озода,Н.Озода шав/Н.Бакозода.-Душанбе:Маориф,-2005.-16 с.

6. Файзуллоев,Н.Назми кудакон/Н.Файзуллоев.-Хучанд.Нури маърифат,-2010.-664с.

7. Шакурй,М.Мактаби одамият/М.Шакурй.-Душанбе:Адиб,-1991.-269с.

REFERENCES:

1.Baqozoda,N.The Gorge of flowers /N. Baqozoda.-Dushanbe: Irfon, 1969,-30 р.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2.Baqozoda,N.The holiday of ABC has come/N.Baqozoda. -Dushanbe: Surushan, 1999.-32р.

3.Baqozoda,N.The world counts on me/N. Baqozoda. -Dushanbe: Adib, 2005. -166 р.

4.Baqozoda,N.Our notebook - full of 5! /N. Baqozoda. -Dushanbe: Maorif, 1985. -192 р.

5.Baqozoda,N.Be neat/ N. Baqozoda.-Dushanbe: Maorif, 2005.-16 р.

6.Faizulloev,N.Children's poetry/ N. Faizulloev. -Hudzhand. Nuri marifat,2010.-664 р. 7.Shakuri,M.The school of humanity/ M. Shakuri.- Dushanbe: Adib,1991. -269 р.

Идеи образования и просвещения в творчестве Наримана Бакозоде

Ключевые слова: современная таджикская детская литература, творчество Наримона Бакозода, идея и содержание, пропаганда грамотности и изучения наук, букварь, книга.

Один из выдающихся представителей современной таджикской детской литературы, Наримон Бакозода всю свою жизнь посвятил сочинению стихов для детей Он воистину исключительно детский поэт, который хорошо знает, понимает, и самое главное, может прекрасно отражать мир детей, их чаяния, мечты, фантазии. В творчестве литератора идея пропаганды грамотности, изучения наук, являющиеся основой всех жизненных удач, занимает особое место. Об этом свидетельствует один из первых стихов Наримона Бакозода «Лайло читает букварь» из его первого сборника «Гулдара» «Ущелье цветов») (1969). Утверждается, что пропаганда овладения грамотой и изучения наук является в творчестве Наримона Бакозода не случайной темой, поэт сознательно и целеустремленно превращает проблему воспитания грамотности и патриотического воспитания молодого поколения в центральную тему своей поэзии. Данная тема в творчестве Наримона Бакозода углубляется и расширяется от сборника к сборнику, о чем свидетельствуют даже названия его сборников стихов: «Веселый букварь», «Наступил праздник Букваря», «Путешествие в саду десяти цифр», «Мир надеется на меня». Особое внимание поэт уделяет воспитанию у детей чувства любви к книгам, грамотности и т.д.

Advocacy of Literacy and Cognition in the Creations of Narimon Bakozade

Key words: contemporary Tajik and children s literature,creative work of Narimon Bakozoda, idea and content, advocacy of literacy and the study of science, ABC book, book

One of the distinguished representative of contemporary Tajik children s literature is Narimon Bakozade, who dedicated all his life composing poems for children. He indeed is a real children s poet, who knows and understands how to describe the universe of children their expectation, dreams and fantasy. The advocacy of literacy, the study of the science are one of the cores of the luck which is shown in the creative work of the writer. One of the first poems of the writer "Lailo reads the ABC book" from his first collection proves the point of the writer what was mentioned above. The author states that the advocacy of literacy and the study of science are not chosen by the writer accidently. He purposely and consciously uses the issue of the education of the new generation in his creations. This theme develops in the writer's creation from collection to collection, what is seen in «The joyful ABC»,( Veseli Bukvar) «The holiday of ABC has come»,(Nastupil prazdnik Bukvaraya) «the trip in the garden of ten numbers»,( putishestvie v sadu desyati tzifr)«The world counts on me»(Mir nadetsa na menya). The main consideration of the author is given on developing the sense of love to book and literacy of the children.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Расулова Умеда Маруфовна, унвонцуи кафедраи адабиёти муосири тоцики Донишгоци давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Гафуров (Цущурии Тоцикистон, ш.Хуцанд), E-mail: umeda@mail. tj Сведения об авторе:

Расулова Умеда Маруфовна, соискатель кафедры современной таджикской литературы Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: umeda@mail.tj Information about the author:

Rasulova Umeda Marufovna, aspiring degree candidate of the department of the modern Tajik literature under Khujand State University named after academician B. Gafurov (Tajikistan Republic, Khujand), E-mail: umeda@mail.tj

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.