Научная статья на тему 'Turkic bivarietal words in «Ghiyos-ul-Lughot» by Muhammad Ghiyosuddin Ropuri'

Turkic bivarietal words in «Ghiyos-ul-Lughot» by Muhammad Ghiyosuddin Ropuri Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
167
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СЛОВАРЬ / "ГИЁС-УЛ-ЛУГОТ" / РОМПУРИ / ТЮРКСКИЕ СЛОВА / ВАРИАТИВНЫЕ СЛОВА / DICTIONARY / «GHIYOS-UL-LUGHOT» / ROMPURI / TURKIC WORDS / VARIATIVE WORDS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Комилова Мафтуна Комиловна

Статья посвящена исследованию тюркских двухвариантных слов в одном из персидско-таджикских словарей XIX века «Гиёс-ул-лугот» Мухаммада Гиёсуддина Ромпури. Подчеркивается, что среди лексических единиц, комментируемых в данном словаре, особое место занимают тюркские заимствования, в том числе, многовариантные слова. Анализ материалов словаря свидетельствует о том, что часть тюркских лексических элементов, вошедших в таджикский язык, составляют те, которые употребляются в нескольких вариантах. Отмечается, что варианты тюркских слов появились не единичным путем, а являлись результатом возникновения различных голосовых явлений, которые автор статьи классифицирует на основе анализа собранного материала. Доказывается, что согласно замечанию Ромпури, варианты тюркских слов появились в результате замены одного гласного звука на другой, сокращения буквы «вов» в составе лексических элементов, сокращения согласного звука в составе слова, прибавления гласной к составу слова, а также перемещения согласных в составе слова.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Тюркские двухвариантные слова в «Гиёс-ул-лугот» Мухаммада Гиёсуддина Ромпури

The article dwells on the exploration of two Turkic bivarietal words in one of the Persian-Tajik dictionaries of the XIX-th century, that of «Ghiyos-ul-Lughot» by Muhammad Ghiyosuddin Rompuri. It is underscored that among lexical units commented in the dictionary Turkic borrowings, multivarietal words inclusive, occupy an especial place. The analysis of the materials of the dictionary testifies that part of Turkic lexical elements which came to the Tajik language pertains to the one consisting of the words used in several variants. It is marked that the variants of the Turkic words appeared not by a singular way, but were the results of various voiced phenomena classified by the author on the basis of the analysis of the material collected. It is proved that according to Rompuri's remark the variants of Turkic words appeared as the results of substitution of one vowel sound for another, reduction of the letter «vov» in the structure of elements, addition of a vowel to a word and shifting of consonants in the structure of a word as well.

Текст научной работы на тему «Turkic bivarietal words in «Ghiyos-ul-Lughot» by Muhammad Ghiyosuddin Ropuri»

УДК 8 Т.1 М.М.КОМИЛОВА

ББК 83,3(0) 9

КАЛИМАХРИ ТУРКИИ ДУМУВОЗЙ ДАР «FHËC^^FOT»-H МУХДММАД FИЁСУДДИНИ РОМПУРИ

Муаллифи "Т^с-ул-лугет» Мудаммад Fиëсyддини Ромпypй аз чумлаи донишмандони номдоpи замонаш дисоб ëфта, Fайp аз забони модаpии xyд-фоpсй (точикй) боз чандин забондои дигаpи чадони онpyза, монанди диндй, аpабй, ypдy, тypкй ва Fайpаxоpо медонистаасг. Номбypда чоpдаx сол завмаг кашида, даp асоси маводи осоpи илмиву адабй ва лугатномадои гyзаштагонy дамзамононаш «Fиëс-yл-лyFот»-pо, ки даp байни фаpдангномадои AMrap xyсyсияти лугатномаи ч,амъбасткyнандаpо доpад, соли 1827 анч,ом додааст. Даp фаpданги мазкyp дабдад xдзоpy панч,саду сиву дафт водиди лугавй шаpд дода шудаанд. Маълум мешавад, ки «Гдас-ул-лугот» даp гузашта яке аз фаpдангномадои муътамад ва мyътабаp ба шyмоp pафта, даp он аксаpи маълумоти даp лугатномадои пешгузаштагони Ромпypй даpч,гаpдида оваpда шудаанд. Ба ин нукга ишоpа каpда, пpофессоp Д.Хоч,аев даp вак;таш навишта буд,ки «маълумоту тавзедоте, ки даp фаpдангномаю дастypдои таълимии асpдои миëна фаpодам оваpда шудаанд, натич,аи пажудишу бозëфтдои донишмандони пешини мо ба шyмоp меpавад,ки баъдтаp даp асpдои XV-XIX ин pавия xеле гyстаpиш ëфта, баpои таълифи лугатдои муътамаде чун «Гдес-ул-лугот» ва pисолаю дастypдои ч,иддии илмию таълимй замина фаpоx,ам меоваpад» (2,65).

Аз маводи даp "Г^с-ул-луго^' зикpгашта маълум мешавад, ки даp гузашта ба таpкиби лугавии забони аpабй ба чуз калимадои аслии фоpсй-точ,икй (1,24) инчунин вожадои аpабй (8,221) xиндй,юнонй,сypëнй,оpомй,тypкй,pyмй,ибpй ва монанди индо низ доxил гаpдида, аз лидози шакли зод^й кисман ë пyppа дигаp шуда будаанд. Даp байни чунин Typy^ водиддои лугавй калимадои иктибосии тypкй, аз чумла вожадои мyвозидоpи тypкй малому мавкеи алодида доpанд.

Тадлили маводи лугатномаи мазкyp далели он асг,ки як диссаи yнсypдои лугавии тypкии ба забони точикй доxилгаpдидаpо ондое ташкил медиданд, ки даp чанд мувозй ë ваpиант мавpиди исгифода каpоp гиpифтаанд. Бояд гуфт, ки чунин ваpиантдо бо pоди ягона пайдо нашyда,даp натичаи pyñ додани додисадои мукталифи овозй аpзи вучуд каpдаанд, ки мо ондоpо даp асоси маводи гиpдомада ба чунин дасгадо таксим намудем:

1.Пайдо шудани ваpиант даp натичаи ивази як садонок ба дигаp. Ромпypй даp xyсyси калимадои тypкие мулодиза pондааст,ки мувозии ондо даp натичаи ивази садонокдои а ба и,э ба и, а ба о-и таpкиби калимадо ба вучуд омадаанд.Водиддои лугавии алча/алчй (мол ва чинсй ва бандй,ки даp тоxти мулки бегона гиpанд; ва ба маънии гиpанда ва ситонанда;ва ин лафзи тypкист (6,87),элхй ва илхй "^амаи дайвонот" (6,106),зузо ва зyза"гиpя,навда"(6,399),цотиц ва цатиц «ЧУpгот"(7,124),энмuш ва инмиш «фypyдомада» (6,104), цопу ва цопй "даpвоза" (7,125), цурноц ва цурнац "xидматгоp ва канизак"(7,131),игин ва эгин "даp тypкй ба маънии буда"(6,105) ва даддои дигаp аз дамин кабиланд.

2.Роди дигаpи ба вучуд омадани мувозии калимадо даp натичаи бо даpфи "вов" ë даp натичаи иxтисоp шудани он аз таpкиби yнсypдои лугавй ба вучуд омадаанд.Масалан, Ромпypй даp боpаи калимаи улуш, ки год бо даpфи «вов» ва годи дигаp бе «вов» ба ^p меpавад, чунин менависад: "Он чи аз пеши yмаpо таом ба навкаpон диданд; ва ин лафзи тypкист, годе мувофики pасмyлxатти тypкй улуш ба зиëдати вов нависанд, магаp xондани он вов xатост" (6,83).

Ба ин ^pyx^ водиддои лугавй инчунин калимадое, мисли Алапарслон/Алпарслон (ба маънии шеpи далеp, чи алап/алп ба маънии далеp ва аpслон ба маънии шеpи даpанда ва ин лакаби подшодест(6,86), тингрй ва тингирй «номи Х,ак таоло» (6,213),цулй ва цул «гулом» (6,144) ва монанди индо доxил мешаванд.

3.Пайдо шудани ваpиант даp натичаи иxтисоpшавии дамсадои таpкиби вожа. Аз p^ мисолдои даp даст мавчуда дукм каpдан мумкин аст, ки бо ин pод пайдо гаpдидани мувозй даp "Fиëс-yл-лyгот" кам ба назаp меpасад. Мо тандо калимаи цурут^о дyчоp омадем, ки Мудаммад Fиëсyддин шакли цурт-и онpо низ ишоpа намyда,даp тypкй маънои "паниp ва чypготи xyшк" (7,128) доштанашpо зикp каpдааст.

4.Пайдошавии ваpиант даp натичаи афзоиши садонок ба таpкиби калима. Аз p^ таъкиди муаллифи "Fиëс-yл-лyгот"маълyм мешавад, ки ин таpзи ба вучуд омадани ваpиантнокии

калимахои тypкиаcл хеле кам бyдааcт. Маcалан, Ромпypй ду шакли як калима: гузм ва гузим «чашми ман» (7,200)-pо кайд намyдааcт.

5.Пайдо шудани мувозй даp натичаи ивази хамcадохои таpкиби калима. Бояд гуфт, ки чунин pохи пайдо гаpдидани мувозии калимахо даp гузашта зиëд будааст. Бино ба кайди Ромпypй, мувозии ин гуна калимахо даp натичаи ивази хамcадохои оxиpи онхо ба вучуд меомадаанд. Ин аст, ки Мухаммад Fиëcyддин даp боpаи шаклхои улоц ea улог ("cавоpй ва маpкаб"-6,83, 85), учоц ea учог ("даp тypкй дегдон"-6,100), тумогa ва тумощ ("ба маънии кулохи боз ва чyppа ва гайpа"-7, 29), aë-г ва aëц ("пиëлаи шаpобxypй ва ба маънии пой"-6,104), тургоц ва тургок ("поcбонй ва нигахбонй"-6,189) ва гайpахо мyлохизаpонй каpдааcт.

Чунон ки мушохида мегаpдад, Ромпypй ба вучуд омадани мувозии калимахоpо даp натичаи табдили хамcадои г ба к ишоpа менамояд. Аммо баpобаpи ин,баъзан пайдо шудани ваpиантнокиpо даp натичаи ивази хамcадои г ба х низ таъкид менамояд. Маcалан, Ромпypй калимаи тог^о шаpх дода, баъд менавиcад, ки "тог ва тох (аввал ба гайни муъчама ва cонй ба хои муъчама) даpаxтеcт, ки оташи чу6и он деp монад..." (6,176). Ё даp миcоли шаклхои тцим ва кицин ("ба маънии баpгycтyвон; ва он пyшише бошад,ки ба pyзи чанг баp аcп андозанд"-7,162) муаллифи "Fиëc-yл-лyгот" нишон медихад,ки мувозинокй метавонад даp натичаи ивази хамcадои м ба н ба вучуд ояд.

Аз мулохизахои Ромпypй маълум мешавад, ки баъзан даp натичаи ивази хамcадои аввали калима ба вучуд омадани мувозй низ вучуд доштааст. ^айд каpдан заpyp аcт, ки даp чунин мавpидхо муаллифи "Fиëc-yл-лyгот" на танхо ду ë зиëда ваpиантpо зикp менамояд, балки баpобаpи ин боз cахех будани ë набудани якеpо низ нишон медихад. Маcалан, y даp боpаи мувозихои цулистон ва чулистон ин тавp андеша меpонад: "Ба маънии бдабони хамвоp; ва ин лафзи тypкиcт; cахех ба чими фоpcй (яъне чулистон-К.М.), баpои маолахате даp ин чо навишта шуд"(6, 252, 264). Чй хеле ки дида мешавад, Ромпypй аз байни мувозихои цулистон ва чулистон шакли дyюмpо дypycт мешyмоpад.

6.Иcтифодаи баъзе калимахо хам бо т-и дунукта ва хам бо те-и иткй.Миcоли чунин ваpиантнокй yнcypи лугавии туй ^p тypкй шодии аpycpо гуянд-7, 216) буда метавонад, ки он гох бо "т" ва гох бо "иткй" навишта мешавад.Ромпypй даp боpаи бо ду хаpф зи^ гаpдидани калимаи ишоpашyда чунин менавиcад:"Даp аcл ба то-и каpашат аст, магаp мyтааxxиpин то-и ин лафзpо ба то (яъне иткр-К.М.) мубаддал намудаанд" (7,216). Маълум мешавад, ки ин вожаи тypкй миcли cадхо калимаи дигаp пеш аз замон ë даp замони зиндагии Мухаммад Fиëcyддин шакли аpабй, яъне мyаppаб гиpифтааcт.

7.Пайдошавии ваpиант даp натичаи ивази ду хамcадои таpкиби калима.Чунин таpзи ба вучуд омадани мувозии калимахо кам ба назаp меpаcад. Муаллифи лугатномаи мазкyp ин pохи мyвозинокиpо даp миcоли калимаи тухмоц ва туцмоц «меxкyб» (6,184,203) нишон додааст.

8.Пайдошавии ваpиант даp натичаи ивази хамcадо ва cадоноки таpкиби калима. Ромпypй даp аcоcи ду шакли як калима чунин pохи ба мувозинокй шхиб гаpдидани калимахоpо зикp каpдааcт. Маcалан, y навиштааст, ки пуг бе "вов" ("ба забони Хypоcон биpозpо гуянд, яъне cаpгини одамй ва гайpа...;ва аз луготи тypкй ба cyбyт меpаcад,ки лафзи тypкиcт"-6,161) ва пух бо "вов" ("cаpгини одамй; лафзи тypкиcт"-6,169) шаклхои айни як yнcypи лугавй мебошанд.

9.Ромпypй хангоми шаpхи чунин ваpиантхо баъзан галат будани иддае аз шаклхоpо эзох додааcт. Маcалан, y даp боpаи ваpиантхои цaргa ва циргa ин тавp менавжад: "Саф кашидан ва анбyхи маpдyм ва навъе аз шикоp каpдан, ки чанд маpдyм гиpди cайд халка баcта мегиpанд...ва билкаcp (яъне циргa) хатост ва ин лафзи тypкиcт"(6,232).

Яке аз ваpиантхои баъзеи чунин калимахо паc аз шхибшавй ба ду ë зиëда ваpиант яке аз онхо доpои тобиши нави маъной гаpдидааcт. Маcалан, аали ваpиантхои ого, оцо ва aко як аст, вале шакли ого маънохои «худованд» ва «баpодаpи калон» доштааcт (6.25), ваpианти оцо аз ду маънои боло яке-«худованд»^ ифода намуда (6,26), баpобаpи он боз ду тобиши нави маъноиpо шхиб шyдааcт.Мyхаммад Fиëcyддин танхо як маъно- «баpодаpи калон» доштани гунаи акоpо зикp каpдааcт (6,26).Даp ин xycyc Ромпypй навиштааcт, ки «ин лафзpо (яъне оцо) чун баp иcми шаxc мукаддам кунанд, баpои таъзим бошад ва агаp аз жм мyаxxаp оpанд, баpои тахк^ бошад» (6,26).

Аз баъзе ишоpахои Мухаммад Fиëcyддини Ромпypй маълум мешавад, ки иддае аз чунин калимахо даp натичаи бо гузашти айëм ба тагйиpоти шаклй дyчоp шуданашон ба амал омадаанд. Маcалан, муаллифи "Fиëcy-yл-лyгот" даp боpаи мувозихои ялгaр ва йилгaр чунин менавиcад: "Ялгaр-тypкиcт; ба маънии "давидан баp фавчи душман"; даp аcл aйлгaр/ийлгaр буд; чун даp (аcл) тypкй хаp якеpо аз хаpакоти cалоcа ба шакли муношби хаp яке аз хypyфи иллат навиcанд, алифи дувум фатхи гайни муъчама..." (7,414).

Ромпypй хангоми тахлили чунин калимахо диккаташpо ба он низ pавона каpдааcт, ки ин гуна калимахои мyвозидоp баъди ба забони точикй дохил гаpдиданашон бо кадоме аз феълхои точикй

истифода шуда метавонанд. Масалан, у дар хусуси вариантдои утога ва утоца мулодиза ронда навиштааст, ки «ба маънии кохе, ки аз пардои баъзе мургон созанд ва ин лафзи туркист, ба лафзи задан ва доштан мустаъмал» (6,35).

Хулоса, муаллифи "Гиёс-ул-лугот" дар бораи роддои гуногуни ба мувозй содиб шудани калимадо мулодиза ронда, афзалияти баъзе роддоро аз дигараш бо далелдои мушаххас нишон додааст.

ПАЙНАВИШТ:

1. Алиева, Ф.Вожадои муфаррос дар "Гиёс-ул-лугот"-и Мудаммад Гиёсуддини Ромпурй//Ф.Алиева/Номаи Донишгод. Силсилаи илмдои гуманитарй ва ч,омеъашиносй.-2014.-№ 1. С.22-28

2. Давлатбеки, Хоч,а. Ташаккул ва тадаввули илми забоншиносии форсу точ,ик дар асрдои миёна/Х.Давлатбеки.г-Душанбе,1998.-149 с.

3. Мачидов, Х,.Забони адабии муосири точ,ик.Ч,илди 1 .Лугатшиносй/Х,.Мач,идов.-Душанбе: Деваштич,2007.-254 с.

4. Мудаммадиев, М.Лексикаи забони адабии точик/М.Мудаммадиев.- Душанбе, 1997.-189 с.

5. Пейсиков,Л.С.Лексикология современного персидского языка/Л.С.Пейсиков.-М.,1975.-216 с.

6. Ромпурй, М.Г.Гиёс-ул-лугот.Ч,илддои 1-2.Тадияи матн бо пешгуфтор,мулда;от,тавзедот ва федристи А.Нуров/М.Г.Ромпурй.-Душанбе:Адиб, 1988.

7. Ромпурй, М.Г.Гиёс-ул-лугот/М.Г.Ромпурй.-Душанбе,1988-416 с.

8. Чалолова, Ф.Мудаммад Гиёсуддини Ромпурй ва масоили чамъбандии шикастаи арабй/ Ф.Ч,алолова//Номаи донишгод. Силсилаи илмдои гуманитарй ва ч,омеашиносй.-2015.-№°4. С. 220-225

REFERENCES:

1. Aliyeva,F.Persian Words in «Ghiyos-ul-lughot» by Muhammad Ghiyosuddin Rompuri//F.Aliyeva./Scientific Notes. Series of Humanity and Social Sciences.-2014.- #1. - P.22 - 28.

2. Davlatbeki, Khoja. Development and Formation of Persian-Tajik Linguistics Referring to Middle Ages/Kh.Davlatbeki.-Dushanbe, 1998. - 149 pp.

3. Majidov,H. Modern Literary Tajik Language.-V.1.Lexicography/H.Majidov.-Dushanbe: Devashtich, 2007. - 254 pp.

4. Muhammadiyev, M. Vocabulary of Literary Tajik Language/M.Muhammadiyev. - Dushanbe, 1997. - 189 p.

5. Paysikov, L.S. Lexicology of Modern Persian Language/L.S. Paysikov.-M.,1975.-216 p.

6. Rompuri,M.Gh. Ghiyos-ul-Lighot.-V.V.1-2.Preparation,introduction,revision, enlarged: A. Nurov/M.Gh. Rompuri. - Dushanbe: Man-of-Letters, 1988.

7. Rompuri,M.Gh. Ghiyos-ul-Lughot/M.Gh. Rompuri. - Dushanbe, 1988. - 416 pp.

8. Jalolova,F.Muhammad Ghiyosuddini Rompuri Issues Concerned with Arabic Broken Plurality/F.Jalolova//Scientific Notes. Series of Humanity and Social Sciences.-2015.-#4.-P.220- 225.

Калимацои туркии думувози дар "Тиёс-ул-лугот"-и Мудаммад FwcydduHu Ромпури

Вожацои калиди: фарцанг, "Гиёс-ул-лугот", Ромпурй, калимацои турки, калимацои мувозй

Макрла ба баррасии вожацои туркии думузовй дар яке аз фарцангцои форсй-тоцикии асри XIX -"Гиёс-ул-лугот"-и Гиёсуддин Муцаммади Ромпурй бахшида шудааст.

Таъкид меравад, ки дар байни воуидуои лугавие, ки дар фарцанги мазкур тафсир ёфтаанд, калимауои ицтибосии турки, аз цумла вожауои мувозидори турки мацому мавцеи алоуида доранд. Таулили маводи лугатномаи мазкур далели он аст, ки як уиссаи унсуруои лугавии туркии ба забони тоцики дохилгардидаро онуое ташкил медиуанд, ки дар чанд мувози ё вариант мавриди истифода царор гирифтаанд. Изцор мегардад, ки варианты калимацои туркй бо роуи ягона пайдо нашуда, дар натицаи руй додани уодисауои мухталифи овози арзи вуцуд кардаанд, ки муаллифи ма цола онуоро дар асоси маводи гирдомада ба дастауо тацсим намудаст. Собит мегардад, ки бино ба цайди Ромпури, пайдо шудани варианти калимацои туркй дар натицаи ивази як садонок ба дигар, ихтисор шудани царфи "вов " аз таркиби унсуруои лугави , ихтисоршавии уамсадои таркиби вожа, афзоиши садонок ба таркиби калима, ивази уамсадоуои таркиби калима ба ву цуд омадаанд.

Тюркские двухвариантные слова в «Гиёс-ул-лугот» Мухаммада Гиёсуддина Ромпури

Ключевые слова: словарь, «Гиёс-ул-лугот», Ромпури, тюркские слова, вариативные слова

Статья посвящена исследованию тюркских двухвариантных слов в одном из персидско -таджикских словарей XIX века - «Гиёс-ул-лугот» Мухаммада Гиёсуддина Ромпури.

Подчеркивается, что среди лексических единиц, комментируемых в данном словаре, особое место занимают тюркские заимствования, в том числе, многовариантные слова. Анализ материалов словаря свидетельствует о том, что часть тюркских лексических элементов, вошедших в таджикский язык, составляют те, которые употребляются в нескольких вариантах.

Отмечается, что варианты тюркских слов появились не единичным путем, а являлись результатом возникновения различных голосовых явлений, которые автор статьи классифицирует на основе анализа собранного материала. Доказывается, что согласно замечанию Ромпури, варианты тюркских слов появились в результате замены одного гласного звука на другой, сокращения буквы «вов» в составе лексических элементов, сокращения согласного звука в составе слова, прибавления гласной к составу слова, а также перемещения согласных в составе слова.

Turkic Bivarietal Words in «Ghiyos-ul-Lughot» By Muhammad Ghiyosuddin Ropuri

Keywords: dictionary, «Ghiyos-ul-Lughot», Rompuri, Turkic words, variative words

The article dwells on the exploration of two Turkic bivarietal words in one of the Persian-Tajik dictionaries of the XlX-th century, that of «Ghiyos-ul-Lughot» by Muhammad Ghiyosuddin Rompuri.

It is underscored that among lexical units commented in the dictionary Turkic borrowings, multivarietal words inclusive, occupy an especial place. The analysis of the materials of the dictionary testifies that part of Turkic lexical elements which came to the Tajik language pertains to the one consisting of the words used in several variants.

It is marked that the variants of the Turkic words appeared not by a singular way, but were the results of various voiced phenomena classified by the author on the basis of the analysis of the material collected. It is proved that according to Rompurfs remark the variants of Turkic words appeared as the results of substitution of one vowel sound for another, reduction of the letter «vov» in the structure of elements, addition of a vowel to a word and shifting of consonants in the structure of a word as well.

Маълумот дар бораи муаллиф:

Комилова Мафтуна Комиловна, магистранти соли 2-юми кафедраи забони тоцикии Донишгоци давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Гафуров(Ч,умцурии Тоцикистон, ш.Хуцанд), E-mail: uchzaphgu@mail. ru

Сведения об авторе:

Комилова Мафтуна Комиловна, магистрант 2-го курса кафедры таджикского языка Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республики Таджикистан, г.Худжанд), E-mail: uchzaphgu@mail.ru

Information about the author:

Komilova Maftuna Komilovna, 2-nd year magister of the Tajik language department under Khujnad State University named after academician B.Gafurov(Tajikistan, Khujand), E-mail: uchzaphgu@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.