Научная статья на тему 'On peculiarities of word-building in loik Sherali’s “modarnoma” (on the basis of complex words)'

On peculiarities of word-building in loik Sherali’s “modarnoma” (on the basis of complex words) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
277
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛОИК / «МОДАРНОМА» / СЛОВООБРАЗОВАНИЕ / СЛОЖНЫЕ СЛОВА / СЛОВА С СОЧИНИТЕЛЬНОЙ СВЯЗЬЮ / СЛОВА С ПОДЧИНИТЕЛЬНОЙ СВЯЗЬЮ / СМЕШАННЫЕ СЛОВА / LOIK / “MODARNOMA” / WORD-BUILDING / COMPLEX WORDS / WORDS WITH COORDINATE CONNECTION WORDS WITH SUBORDINATE CONNECTION / MIXED WORDS / ЛОЩ / КАЛИМАСОЗИ / КАЛИМАҳОИ МУРАККАБ / КАЛИМАҳОИ МУРАККАБИ ПАЙВАСТ / КАЛИМАХОИ МУРАККАБИ ТОБЕЪ / КАЛИМАҳОИ ОМЕХТА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Олимджонов Мусо Обидович

Несмотря на то, что творчество Лоика Шерали неоднократно становилось объектом монографических исследований, уделено мало внимания изучению языка произведений поэта, в частности синтаксическим и морфологическим особенностям его поэзии. Статья посвящена анализу особенностей словообразования в «Модарнома» Лоика на основе сложных слов. Сложные слова указанного произведения автор делит на четыре группы: 1) сложные слова, проникшие в книгу из живого народного языка; 2) сложные слова из лексического состава литературного таджикского языка; 3) уникальные слова языка классической литературы, возрожденные поэтом; 4) сложные слова, образованные самим поэтом. Четвертую группу слов автор статьи делит на три подгруппы: слова с сочинительной связью, слова с подчинительной связью и смешанные слова. Установлено, что сложные слова внутри текста проявляют синономичность, антонимичность и омономичность.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ЗАМЕТКИ ПО СЛОВООБРАЗОВАНИЮ "МОДАРНОМА" УСТОДА ЛОИКА (НА МАТЕРИАЛЕ СЛОЖНЫХ СЛОВ)

Notwithstanding Loik Sherali ’s creation having been multiple time an object of monographic researches a study of the poet’s language has been paid few attention; in particular, here refer syntactical and morphological peculiarities of his poetical speech. The article dwells on the analysis beset with the latters. Word-building in “Modarnoma” is produced on the basis of complex words. The author divides the latters into four groups: 1 complex words which penetrated into the book from alive people’s language; 2 complex words from the basis stock of the Tajik literary language; 3 unique words of the language of classic literature revived by the poet; 4 compound words formed by the poet himself. The author of the article divides the fourth group of words into three subgroups: compound words, complex words and mixed words. It is ascertained that these words display synonymity, anthonimy and homonymy inside the text.

Текст научной работы на тему «On peculiarities of word-building in loik Sherali’s “modarnoma” (on the basis of complex words)»

10 02 22 ЯЗЫКИ НАРОДОВ ЗАРУБЕЖНЫХ СТРАН ЕВРОПЫ, АЗИИ, АФРИКИ, АБОРИГЕНОВ АМЕРИКИ И АВСТРАЛИИ

10 02 22 LANGUAGES OF FOREIGN COUNTRIES PEOPLES OF EUROPE, ASIA, AFRICA, NATIVES OF AMERICA AND AUSTRALIA

УДК 80 ББК 81.2 Т-2

МУРУРЕБА КАЛИМАСОЗЩОИ «МОДАРНОМА»-И УСТОДЛОИЦ

(дар заминаи маводи калимауои мураккаб)

ЗАМЕТКИ ПО СЛОВООБРАЗОВАНИЮ «МОДАРНОМА» УСТОДА ЛОИКА (НА МАТЕРИАЛЕ СЛОЖНЫХ

СЛОВ)

ON PECULIARITIES OF WORDBUILDING IN LOIK SHERALI'S "MODARNOMA" (ON THE BASIS OF COMPLEX WORDS)

Олимцонов Мусо Обидович,

н.и. филол., дотсенти кафедраи забони тоцикии ДДХ ба номи акад. Б.Гафуров (Тоцикистон, Хуцанд)

Олимджонов Мусо Обидович,

к. филол. н., доцент кафедры таджикского языка ХГУ им. акад. Б.Гафурова (Таджикистан, Худжанд)

Olimjonov, Muso Obidovich,

candidate of philological science, Associate Professor of the Tajik language department under KhSU named after acad. B. Gafurov (Tajikistan, Khujand) E- MAIL: Olimi73@mail.ru

Калидвожа^о: Лощ, «Модарнома», калимасози, калимауои мураккаб, калимауои мураккаби пайваст, калимахои мураккаби тобеъ, калимауои омехта

Доир ба эцодиёти Лощ Шерали коруои зиёде ба анцом расидааст, вале забони осори шоир кам мавриди омузиш царор гирифтааст, махсусан хусусиятуои сарфиву наувии назми шоир. Мацола ба калимасозщои «Модарнома»-и устод Лоиц Шерали ихтисос дошта, дар заминаи маводи калимауои мураккаб таълиф шудааст. Муаллифи мацола дар заминаи маводи гирдоварда калимауои мураккаби «Модарнома»-и Лоицро ба чауор даста цудо менамояд: 1) калимауои мураккабе, ки аз забони зиндаи халц ба силсилаи шеъруо ворид шудаанд; 2) калимауои мураккаби маъмули хазинаи лугавии забони тоцики; 3) нодиртарин калимауои забони адабиёти классики, ки шоир зиндаву эуё намудааст; 4) калимауои мураккаби навсохти Лоиц. Калимауои навсохти шоирро муаллиф ба се даста цудо мекунад: мураккаби пайваст, мураккаби тобеъ ва омехта. Илова бар ин, муцаррар шудааст, ки калимауои мураккаб дар дохили матн хусусияти уаммаънои (синоними), мутазоди (антоними) ва уамгуни (омоними) зоуир намудаанд.

Ключевые слова: Лоик, «Модарнома», словообразование, сложные слова, слова с сочинительной связью, слова с подчинительной связью, смешанные слова

Несмотря на то, что творчество Лоика Шерали неоднократно становилось объектом монографических исследований, уделено мало внимания изучению языка произведений поэта, в частности синтаксическим и морфологическим особенностям его поэзии. Статья посвящена анализу особенностей словообразования в «Модарнома» Лоика на основе сложных слов. Сложные слова указанного произведения автор делит на четыре группы: 1) сложные слова, проникшие в книгу из живого народного языка; 2) сложные слова из лексического состава литературного таджикского языка; 3) уникальные слова языка классической литературы, возрожденные поэтом; 4) сложные слова, образованные самим поэтом. Четвертую группу слов автор статьи делит на три подгруппы: слова с сочинительной связью, слова с подчинительной связью и смешанные слова. Установлено, что сложные слова внутри текста проявляют синономичность, антонимичность и омономичность.

Key words: Loik, "Modarnoma", word-building, complex words, words with coordinate connection words with subordinate connection, mixed words Notwithstanding Loik Sherali's creation having been multiple time an object of monographic researches a study of the poet's language has been paid few attention; in particular, here refer syntactical and morphological peculiarities of his poetical speech. The article dwells on the analysis beset with the latters. Word-building in "Modarnoma" is produced on the basis of complex words. The author divides the latters into four groups: 1 complex words which penetrated into the book from alive people's language; 2 complex words from the basis stock of the Tajik literary language; 3 unique words of the language of classic literature revived by the poet; 4 compound words formed by the poet himself. The author of the article divides the fourth group of words into three subgroups: compound words, complex words and mixed words. It is ascertained that these words display synonymity, anthonimy and homonymy inside the text.

Устод Лоик Шералй аз бузургтарин адибони асри ХХ мадсуб меёбад ва ин садаро бе ному ашъори ин шоири тавоно тасаввур карда наметавонем, зеро «Лоик аз суханвароне буд, ки бо кудрати дунар мачрои шеърро самти дигар бурд» (7, с.225). Лоик бо нахустшеъри «Ном дар санг» ба инояту дастгирии устодон Турсунзодаву Радимзода шарафёб шуда, минбаъд мачмуадои шоир дамеша дастбадасту мавриди накду баррасии пажудишгарон карор доштанду доранд. Шоир дар мавриде дадафу максади ба адабиёт ру овардану шеър гуфтани худро чунин хулоса мекунад: Шеър гуфтам барои он ки шумо Кадри худро дуруст бишносед. (с.26) Адли илм то дануз ба осори шоир мурочиат мекунанду нудуфтадои назми уро барои имрузиёну пасовандон муаррифй мекунанд. Дар баробари тадкики вижагидои дунариву бадеии ашъори устод Лоик падлудои забонии назми шоир камтар баррасй ва бадогузорй шудааст. Дар ин росто андешадои нодиру боиси тадаммулро адабпажудони точик бештар рунамо намудаанд. Аз чумла, мудаккик Аскар Х,аким менависад: «Хазинаи сухани Лоик пурсарват аст. Вай метавонад як маъниро ба чандин ранг чилва дода, ба зевари сухан орояд» (14, с.168). Ч,ое дигар дамин мудаккик доир ба сабки шоир таъкид мекунад, ки «Лоик ба ду сабк - дам ба сабки анъанавй ва дам ба сабки тоза шеър мегуяд» (14, с.187). Ю.Акбаров дар ин маврид ба ин андеша аст: «Шояд Лоик дар мудити адабии мо ягона касе бошад, ки дар ихтиёри худ

микдори зиёди калимоту лугот дошта, пахлухои мухталиф ва мавриди истифодаи онхоро хуб донад ва дар сари хусну латофати шеъраш бештар андеша кунаду захмат кашад...» (2, с.239). Поёнтар пажухишгар сабки устод Лоикро шомили «сабки баланд» медонад (2, с.239). Профессор М.Мирзоюнус низ бар ин бовар аст, ки шеъри устод Лоик «гармии нафаси гуяндаро дар колбади вожахо хифз кардааст» (7, с.224).

Устод Фарзона, ки «мухимтарин аносири шеърро, аз кабили авзон, сохтмони забон, маънй, муносибат бо вожахо, нигоху тасвир, бозкарди уфуки дид ва дигар кавонинро» аз устод Лоик омухтааст (ниг. 12, с.19), ба ин хулоса аст, ки «устод Лоик ба шеъри точик бисёр мучаххаз омад ва тушааш рах бар рах пурбортар шуд. Пуштивони кавии у кутуби мукаддас ва аввалтар аз хама Каломи Шариф, адабиёти классикй, хосса, ашъори ирфонй ва фархангу луготи пешин буд...» (12, с.16).

Дар шинохти забону сабки баёни устод Лоик захмати бештару мондагорро профессор Ш.Рустамов ба анчом расонидааст. Мухаккик дар ин ришта маколаи пурбори «Хусни каломи Лоик» (ниг. 10, с.210-235) ва баъдан асари «Каломи Лоик»-ро манзури хаводорони назми устод менамояд (ниг.11). Профессор Ш.Рустамов «баъзе чихатхои басо барчаста ва ба назар намоёни забони ин адиби нуктасанчро нишон дода» (10, с.235), махсусан дар мавриди калимасозии назми шоир менависад: «Лоик дар сохтани калимахои мураккаб низ эчодкорона рафтор карда, ба офаридани калимахои нав низ муваффак шудааст» (10, с.213).

Муаллифи ин сатрхоро низ рагбате пайдо шуд, ки дар заминаи маводи калимахои мураккаби «Модарнома»-и устод Лоик муруре ба калимасозихои ин асар намояд, зеро, аввалан, «Модарнома»-и Лоик, бешубха, муваффакияти шоир ва ба замми ин муваффакияти адабиёти точик аст» (14, с.152), сониян, чун осори устод Лоик бахрест беканор дар як макола тамоми вижагихои калимасозии осори шоирро фаро гирифта наметавон ва ахиран, ба масъалаи мазкур диккати мухаккиконро профессор Ш.Рустамов чалб намуда, иброз дошта буд, ки «Лоик дар мавридхои зарурй худ калима месозад ва калимахои сохтаи номаълум ва ё камистеъмолро низ истифода мекунад» (10, с.217).

Омузиши «Модарнома»-и устод Лоик ва маводи гирдовардаи мо нишон медихад, ки шоир дар силсилаи мазкур хамаи махорату истеъдоди худро дар тасвири симои модари точик ба кор гирифта, барои офаридани ин чехраи абадзинда калимахои мураккаб низ мусоидат намудаанд.

Дар заминаи омузиш калимахои мураккаби силсилаи «Модарнома»-ро метавон ба чахор даста табакабандй намуд:

1. Шоир аз хазинаи забони халк, ки устод Айнй онро «анбори холинашаванда» номзад карда буд, бехтарин калимахои мураккабро ба кор мегирад, чун камонгулак, шохцоруб, цигарбанд, назарногир, чакчак, барцомонда ва г.

Вожаи мураккаби «камонгулак» дар «Фарханги забони точикй» (ниг. 13) ва фархангхои муътабари форсй (ниг. 4; 8) низ ба назар нарасид. Устод Айнй дар фархангномаи хеш, ки «дар 50 протсенти якум забони зиндаи халк аст» (1, с.19), дар мавриди калимаи мавриди тахлил менависад: «камонгулак - камони чубин аст, ки бо вай сангчахои кулуларо меандозанд» (1, с.147). Ба ин маънй устод Лоик низ истифода намудааст:

Дилам бисёр мехоуад,

Ки боре бозгардам бар цауони бесариуоям,

Равам бар хонаи он уамдеуони худ,

Ku 60 ca^u KaMOHzynaK wuKacmaM wuwayowoHpo, PaeaM mo Mau3apam xoyaM, PaeaM mo Maefiupam xoyaM. (c.65) Ta^cupy MatHugogu BO^au MypaKKa6u «mox^opy6» hh3 gap $apx,aHrx,ou 6a mo gacTpac (13; 4; 8) 6a Mymoxuga Hapacug. Ka^HMau Ma3Kyp gap $apx,aHru ryumn nyHHH MatHugog mygaacT: «mox^opy6 - ^opy6e, kh a3 moxu gapaxT coxTa mygaacT» (6, c.248). flap Ha3MH ycTog ^ohk hh3 6a hh MatHH 6a Kop pa^Taacr: Xa30H Mepyfimu 60 wox^opydu xa3oHpy6u, Bane a3 dacmu нoгupou my ^py6 Mea^mod. 3u 6edodu $anaK, эuModapu ^h, cad fiueoHy dod... (c.82) Ka^HMaH «Ha3apHorup» a3 $apx,aHrx,ou Ta^cupn TaHx,o gap ^yraraoMau ycTog Ahhh gynop myga, Mya.rah$ oHpo nyHHH mapx, Megux,ag: «hh3h aHgaK, kh 6uHaHga Banpo 6a Ha3apH э'втн6op Harupag, aMMo gap x,aKHKaT Myx,HM 6omag». (1, c. 251) ffapym Kyn6au nacmu нaзaрногирu nyp a3 dyd, Ea yyKMu K,ap3u uhcohu wyornpo 6uey^0Hdu. (c.46) flap hh pagu$ moag gap Marabou noeH aBBa^HH MapoTu6a Ka.mMax,oH MypaKKa6u ^zapdaHd (6a MatHou $ap3aHg), namaK (HaBte a3 xypoKH mhjjh), dap^OMOHda (HoTaBoH, o^H3) Ba r. TaBaccyTH «MogapHoMa»-u ycTog ^ohk 6a 3a6oHH metp Bopug rapgugaHg: KyHyH uMpy3 $ap3aHdam - ^uzapdaHdam yymp oMyxm. (c.47)

IUond y 60 yMedu ae$u гyнoy PaMa30H acmy py3a Medopad? BaKmu ufimop namaKu wu6dop 6ap гywu y HaMe^opad? (c.54)

MaH 6a ^u myxM, эu Modapu dap^OMOHda, ffudau paewam fiapdoH^apM yadnu mycm. (c.74)

2. YcTog ^ohk gap u^ogau a^Kopy opou xem a3 3axupau 3a6oHH to^hkh MatMy^-TapuH Ka^HMa^ou MypaKKa6po MaBpugu Kop6ypg Kapop Megux,ag, kh hh rypyxu Bo:®ax,o 6apou TaMoMH cox,u63a6oHoH $ax,MoBy gacTpacaHg, nyH zaMxop, zaMwapuK, acKap6ana, cadnopa, cadpaHz, xaupxox, Ba r.:

FaMxopy гaмwapикoн a3 Myu capu 3uedand, Ammo 6a py3u caxmu xonucm ^u Modap. (c.45)

MaH a3 oh ^Mau cadnopaey cadpahz

TaMoMu pa^you зuндaгupo xy6 ca^udaM

Ba aHdap xudMamuMapdyM KaMap 6acmaM... (c.56)

3. ^Ke a3 x,aga$x,ou ycTog ^ohk эx,eвy 3HHga HaMygaHH ^yroTy Tat6upoTH K^ac-chkh Max,cy6 Mee^T, kh ^aMHH paBum gap cracraau «MogapHoMa» hh3 6a Ha3ap Mepacag. ffloup 6o hh MaKcag Ka^HMa^ou MypaKKa6u HaBtu nopgapg, mnpgyma, pyca^eg, xaHgapy, xymHa3ap, capnamMagop, nypMaKp, xygxox, Magag^y, n0K^0H Ba r.-po MaBpugu ucTH^oga Kapop Megu^ag.

Ka^HMau MypaKKa6u «nopgapg» a3 u6opau x,aMpox,HH «nop gapg» TamaKKy^ e$Ta, gap «Oapx,aHru 3a6oHH to^hkh» 6a Ha3ap HaMepacag. flap «^yraTHoMa»-u fle^xygo Macryp 6yga, hh ryHa Ta^cup gopag: «gapgx,ou magug ^aHroMH 3ohhmoh» (4, ^.1, c.981).

Устод Лоик низ ба хотири нишон додани «ран4у ано»-и модарон ин калимаро дар як байт ду карат ба кор гирифтааст:

На тануо чoрдардaт вацти зодан, Тамоми зиндагият 4opdapd аст! (c.5S) Вожаи «ширдyша» низ дар «Фарданги забони точикй» вонахурд. Дар фарданги Дедхyдо ин тавр тафсир шyдааст: «зарфе, ки дар он шир медyшанд» (4, 4.2, с.1Вб7). Шоир барои тасвири як ладзаи фаъолияти модарон - дyшидани гов ин калимаро истифода намyдааст:

Субугоуон чу гов медушид Пушти уро ба ме^р молида, Мефитод андаруни ширдуша Милла^ояш зи шона лагжида. (с.54) Заминаи пайдоиши калимаи мyраккаби «русафед» ибораи изофии «руи сафед» аст, ки дар киёс бо калимаи мyраккаби «русиёд» ба ву4уд омадааст. Ин калима дар «Фарданги забони точикй» ба мушодида нарасид, вале дар «Лугатнома»-и Деддудо мастур буда, чунин маънидод шудааст: «Русапед. Мумтоз ва номдор. Баргузида. Муаззаз. Дурусткор» (4, 4.1, с.1517). Дар ин абёти устод Лоик ба маънои муаззаз ба кор рафтааст:

Хам ту, эй дони хушаи гандум, К-аз сафедит русафедам ман. (с.64) Дар ин радиф мо бар онем, ки мутолиа ва фарогирии маводи «Лугатнома»-и Дедхудо ва «Фарданги форсй»-и Муину осори ниёкон ба устод Лоик имкон фародам овард, ки вожадои мураккаби хандару (4, 4.1, с.11б4; В, 4.1, с.1444), сарчашмадoр (4, 4.2, с.1б73; В, 4.2, с.Ш9), нимацoн (4, 4.2, с.3099; В, 4.4, с.491б), ниматан (4, 4.2, с.3099; В, 4.2, с.491б), тк^н (4, 4.1, с.545; В, 4.1, с.ббВ), хoнабанд (4, 4.1, с.10В1) ва г.-ро ба шеъри муосири то4ик ворид созад: Дилам бисёр мехоуад, Ки боре бозгардам бар цауони кудаки^оям,

Ки аз нав модарамро хандару бинам. (с.66) ***

Нахушкад чашмаи шеъру сурудам,

Зи бас сарчашмадoри ман ту буди. (с.68) ***

Асири цолаби ахлоцу найрангу цауолатуо, Асири хoнабандй ту, Асири макру фанди ту,

Асири фахру нози мардуои худписандй ту. (с.?0) ***

Нима^ну ниматан мерафтй суи ломакон,

Бо макони охиринат бесадо гап мезадй. (с.??) ***

То мани аз шири покат покбозу тк^н Зинда дар байни замину осмонам, зиндай. (с.82) 4. Гуруди чоруми калимадои мураккаби «Модарнома»-ро вожадое ташкил меку-нанд, ки устод Лоик ондоро дар заминаи колабдои мав4удаи калимадои мураккаби забони то4икй офаридааст. Ин аст, ки истеъдоди калимасозии устод Лоикро

Myx,aKKHKoH hh3 эtтнpo$ KapgaaHg (Hur. 10, c.220; 7, c.229). Bo^a^ou HaBtu onaMcumou, uae6on, %ap$o%ap$, dyuezapd, odamwuHoc, xydKywou, Kauxiouzy3ap, $apdouuzap, zupnpy, zecynapewoH, zaMKywma, ma6ycy3, xyuozywma, owy$mayou, ayanuuwou Ba r. a3 Ka6u.H coxTax,ou moup Max,cy6 Mee6aHg.

rypy^u Ka^HMa^ou 6o.ro gap $apx,aHrx,ou gacTpac (13; 4; 8) 6a Ha3ap HaMepacaHg, a3 hh py mo 6ap oHeM, kh hh gacrau Bo^a^o a3 coxTax,ou ycTog ^ohk 6a myMop MepaBaHg. Ka.HMax,ou Ma3Kyppo 6a ce rypyx, ^ygo HaMygaH MyMKHH acr: 1) Ka.HMax,oH MypaKKa6u naHBacT; 2) Ka.HMax,ou MypaKKa6u To6et; 3) Ka.HMax,ou oMexTa.

Ka^HMaxoH MypaKKaSi naiiBaci. Hh rypyxu Ka.HMax,o a3 acocx,ou 6apo6apx,yKyK 6e

aroH BocuTau rpaMMaTHKH Ba e TaBaccyTH MueHBaHgx,o TamaKKy. Mee6aHg. A3 coxTax,ou ycTog ^ohk %ap$o%ap$ Ba ma6ycy3 MypaKKa6u naHBacT Me6omaHg. X,ap gy Ka.HMa x,aM TaBaccyTH MueHBaHg (-o-; -y-) co3moh e^TaaHg.

Ka.HMau MypaKKa6u «x,ap$ox,ap$» gap Ko.a6u hcm+o+hcm (raKpopu hcm) TamaK-Ky. e^Ta, MatHou «cap to no goHucraH, 6a nyppara $apo rupH$TaH»-po gopag: ffap y yaM cypamu epe, ku uawMaw poy Me6uHad, XamaMpo uyH cypydu myu ^ap^o^ap^ MedoHad... (c.50) Bo^au MypaKKa6u «Ta6ycy3» hh3 gap Ko.a6u MatMy.u Ka.HMaco3H «ucMy acocu 3aMoHH x,o3Hpau $et.» (Hur. 3, c.120) coxTa myga, «cy3Hmy rygo3um»-H MogapoHpo gap capu KaMo.oTH $ap3aHg H^oga MeHaMoag: Hk ma6ycy3u цuгapu ModapoH Eey 3u цuгapдopuu capnawKapoH. (c.62) Ka.iiiMaxoii MypaKKaSi ToSet. 3aMHHau acocuu TamaKKy.u Ka.HMax,ou MypaKKa6 u6opa Ba Bo^ug^ou a3 oh Ka.oHH cHHTaKcucn Me6omaHg (Hur. 3, c.122). Ka.HMax,ou My-paKKa6u o^apugau ycTog ^ohkpo MeTaBoH 6a nyHHH Ko.a6x,ou Ka.HMco3 ^ygo HaMyg:

1. K^o.a6u hcm + acocu 3aMoHH x,o3Hpau $et.. A3 Ko.a6x,ou MatMy. Ba cepMax,cy-.h Ka.HMaco3H 3a6oHH to^hkh Max,cy6 e$Ta, 6o oh gy rypyxu .yraBH-rpaMMaTHKHH Ka-.HMa^o TamaKKy. Mee6aHg. A3 hh xothp, hh Ko.a6po MeTaBoH 6a gy gacra ^ygo HaMyg:

1.1. K^o.a6u hcm + acocu 3aMoHH x,o3Hpau $et., kh hcm Meco3ag. K^o.a6u Ma3Kyp gap hcmco3h ^apoBoH 6a Kop pa^Ta, hcmx,oh MypaKKa6 6a H6opax,ou $et.H x,aMHuc6aT Me6omaHg Ba, 6a x,agcu npo^eccop ffl.PycraMoB, «hh Tap3H Ka.HMaco3H xe.e KaguMH 6y-ga, gap 3a6oHH aga6uu x,o3Hpau to^hk hh3 cepMax,cy. 6a myMop MepaBag» (9, c.157; 3, c.124). Ka.HMa^ou Ma3Kyp a3 pyu ^aMHH Ko.a6 TamaKKy. e^TaaHg, nyH onaMcumou, dy-uezapd, odamwuuoc:

OnaMcumouaKouaw, гapдaнwuкacmaгoнaw PafimaHd uyH wuKacmaHd aydy eafiou Modap. (c.45)

Mapo aKHyH yaeou d^ape Kapdacm dyuezapd ff^ap MaH dap $apo3u Kynnayou зoдгoyu xyd Ca6yK6onoHapyu ca63ayo 6eeaM HaMemo3aM... (c.50)

Eap uywH odamwuuocoHu dypywm VHacu6u зuндaгoнu dodaacm. (c.57)

1.2. K^o.a6u hcm + acocu 3aMoHH x,o3Hpau $et., kh cu^aT Meco3ag. K^o.a6u Ma3Kyp gap cu$aTco3H hh3 a3 Ko.a6^ou acocn 6a myMop Meoag (Hur. 3, c.147). YcTog ^ohk gap hh Ko.a6 HaBBo^a^ou 3epuHpo TamaKKy. gogaacT, nyH mone-buaMo, Kau^ouzapd, Kau^ou-zy3ap:

Як ахтаре нарахшад дар тоци чархи мину

Бе шуълаи ниго%и moлeънамoи модар. (с.45) ***

Дар у бонги цатору дастафшонии модар%о,

Дар у парвозго%и мурги симинболи кай^нгард... (с.50) ***

Хоксории ту он цадр маро кард баланд,

Ки %ама цудрати кай^нгузарам %адяи туст. (с.?3)

2. Колаби исм + исм, чун гиряру, ацалнишoн. Колаби мазкур низ дубара буда, дам исм ва дам сифатро ба бор меоварад. Аз ин ру, ин колабро низ ба ду зергуруд 4удо намудан бедтар аст:

2.1. Колаби исм + исм, ки исм ташаккул медидад. Бо ин колаб «исмдои ифода-кунандаи шахс, предмет ва исмдои маънй сохта мешаванд» (9, с.153). Аз наввожадои устод Лоик бо ин колаб исми «гиряруй» сохта шудааст:

Дар ба%оре, ки табиат чун цавонй хандаруст, Гиряруям аз гамат дар боги гул%о, модарам. (с.?5)

2.2. Колаби исм + исм, ки сифат месозад ва «дар ин гуна сифатдо хусусияти мукоиса дида мешавад, чунки ондо дар нати4аи илова гаштани предмети мукоисаку-нанда бо мукоисашаванда таркиб меёбанд» (3, с.14б), чун ацалнишoн.

Чу ба ёд оварам ман %ама он азоби цонат, Табу сузи устухонат, фалаци ацалнишoнаm, Каламам фалац шавад зуд, Хама %астиям кунад дуд... (с^5)

3. Колаби исм + сифати феълии замони гузашта. Ин колаби калимасоз низ дар забони то4икй дубара буда, дам исм (9, с.158; 3, с.125) ва дам сифат (3, с.14б) месозад. Дар исмсозй нисбат ба сифатсозй бемадсул аст (ниг. 3, с.125). Маводи мо низ ни-шон медидад, ки дар «Модарнома» устод Лоик бо ин колаб асосан сифат сохтааст, чун гамкушmа, хунoгушmа:

Дар сари ро% аст гурат, модари гамкушmаи ман, Шеъри дарду о%и цонам, байти хунoгушmаи ман. (с.?9)

4. Колаби исм + сифат. Колаби мазкур дар забони то4икй сифат месозад (ниг. 3, с.14б). Тадлили мавод нишон медидад, ки ин гуруди сифатдо метавонанд, ки ба исм гузаранд ва дар ин сурат аз амали матн саволи «чй?» мебарояд на «чй хел?», чун гeсу-nарeшoн:

Рухарошон сохтй, гeсуnарeшoн сохтй, Коматам кардй дуто, эй ганцияктомодарам. (с.?5)

5. Колаби зарф + асоси замони дозираи феъл. Колаби мазкур якбара буда, тандо сифат месозад (ниг. 3, с.14б), чун фардoнигар:

Ман ба цои туям, эй модари барцомонда, Дидаи равшани фардoнигарaм %адяи туст. (с.?4)

6. Колаби сифат + исм. Ин колаби калимасоз дубара мадсуб ёфта, метавонад, ки исм (9, с.155; 3, с.124) ва дамчунин сифат (3, с.14б) ба бор оварад. Маводи «Модарнома» нишон медидад, ки устод Лоик бо ин колаб тандо сифат сохтааст, чун сахmгyш, oшуфmацoн, навбoл:

Бишнид гар садоям дунёи сахmгyшон, Ангезаест шояд аз алла%ои модар. (с.44)

***

3uHdau, эu Modapu owy$mayoHaM, 3UHdaU,

ffap paeoHaM, dap sa3anx,ou paeoHaM 3UHdaU. (c.82) ***

Kyy.o pafimaHd, эu Modap,

Kyy.o pa^maHd mfimapyou Haedoxy napam, Modap. (c.48) Ka.iiiMacoiiin OMexTa. flap BaKTH Tax,KHKy OMy3umu Ka.mMaco3HH hcm npo^eccop ffl.PycraMOB aBBa^HH MapoTu6a hcth.tox,h «ycy.m Ka.mMaco3HH OMexTa»-po nemHHx,og HaMyga 6yg. Myx,aKKHK nemHHx,ogu xygpo nyHHH acocHOK MeKyHag, kh «gap hk BaKT Bac^maBHH acocx,o Ba x,aM umrapoKH a$$HKcx,opo 6a x,hco6 rupu^Ta, hh ycy.m Ka^HMa-co3upo OMexTa HOMHgaH MyMKHH acT» (9, c.164). flap «MogapHOMa»-H ycTog ^ohk 6o hh ycy^ mo Ka^HMau «xydKywou»-po nango HaMygeM. Hh Ka^HMa gap acocu 6a TapKu6u ^et^HH «xyg KymogaH» x,aMpox, rapgugaHH nacBaHgu -h 6a mhch oMagaacT. ffap aueMe, ku 6ond xydKywou Kapd, Ty гo%o xydKywu x,aM MeKyHu, dapdo! (c.70) flap 3aMHHau MaTHH ycTog ^ohk x,agc 3agaH MyMKHH acT, kh moup hh Ka^HMapo gap Kuec 6o Ka^HMau «xygKymH» coxTaacT. Ka.mMax,OH Ma3Kyp gap 6aHTH 6o.ro Ta3ogu x,aMgurapaHg. Hh x,oguca - gap Ta3ogu x,aMgurap Kapop gomTaHH Ka.mMax,OH MypaKKa6 gap Ha3MH ycTog ^ohk 3ueg 6a Ha3ap Mepacag. Muco^e gurap: ffap 6a%ope, ku ma6uam uyH ^eom xaHdapycm, rupnpynM a3 eaMam dap 6oeu гynxlo, ModapaM. (c.75) flap 6apo6apu hh Ka.mMax,OH MypaKKa6 gap x,aMMatHOHH HKgurap hh3 Kapop MerupaHg, nyHOHHH gap hh a6eT Ka^HMau MypaKKa6u «nomHKacTa» 6a MatHOH «no6a-cTa» ucTH^oga mygaacT:

Tyu hk yMp o6ucmaH,

Tyu o3odu no6acma. (c.70).

***

nowuKacma x,aMa гyннд 3aHy Modappo, MaH гyeo%aм, ku 3u no mo 6a capaM x,adHU mycm. (c.74) E xyg gap hh a6eT BO^ax,OH MypaKKa6u «KaHx,OHrapg» 6o «KaHx,OHry3ap» xycycuHTH xaMMatHoH 3Ox,up HaMygaaHg:

ffap y 6o^u Kamopy dacmafiwomu Modappo,

ffap y napeoзгo%и Mypeu cumuh6ouu Kau^o^apd... (c.50) ***

XoKcopuu my oh Kadp Mapo Kapd 6anand, Ku x,aMa Kydpamu Kauxiomy3apaM yadHU mycm. (c.73) Ea cu^a™ omohhm (x,aMryH) ucTH^oga rapgugaHH Ka.mMax,OH MypaKKa6 hh3 gap «MogapHoMa»-H ycTog ^ohk Mymoxuga MemaBag, nyHOHHH Hk ma6ycy3u цигapи ModapoH

Ee% 3u цигapдopии capnawKapoH. (c.62) ***

Hy 6a ed oeapaM MaH x,aMa oh a3o6u ^Ham, Ta6y cy3u ycmyxoHam, $anay,u a^nmwoHam, KanaMaM $anaц waead 3yd, XaMa yacmuHM KyHad dyd... (c.85)

Муруре ба калимасозидои «Модарнома»-и устод Лоик ба бародоште мерасо-над, ки шоир аз захира ва имкониятдои забони точикй фаровон суд чуста, иктидору имконияти забони точикиро ба хотири гановати забони назм ба кор гирифтааст. Забони ширадори ин силсила аз неру ва халлокияти устод Лоик дарак медидад. Илова бар ин, асари мазкур аз нигоди таркиби лугавй низ кобили мулодиза ва омузиш аст, зеро устод Лоик гуруде аз калимадои омиёна, чун бисот, шалпар, талвоса, милла, лах-ча, даццй, истилодоти марбут ба дини ислом, чун оят, «Хафтяк», пайгамбар, мо^и ра-мазон, руза, ифтор ва г.-ро вориди шеър ва забони адабии хаттии муосир намуд, ки, ба таъбири профессор Ш.Рустамов, «ондо дар ашъори Лоик бо дамаи падлудои маъной ва рангорангиашон тачаллй мекунанд» (10, с.213) ва шоистагии бадси алодидаро доранд.

Пайнавишт:

1. Айни С. Куллиёт. Ц.12. /С. Айни. -Душанбе: Ирфон, 1976. -563с.

2. Акбаров Ю. Цустуцууои эцодй ва ахлоци. /Ю.Акбаров. -Душанбе: Адиб, 1990. -239с.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. Грамматикаи забони адабии уозираи тоцик. Цилди 1. Фонетика ва морфология. -Душанбе: Дониш, 1985. -356с.

4. Деухудо. А. Фаруанги мутавассити Деухудо. Дар ду муцаллад. (зери назари дуктур С.Шауиди). / А.Деххудо. -Теурон: Муассисаи интишорот ва чопи Донишгоуи Теурон, 1385. Ц.1-2. -3224 с.

5. Лоиц. Модарнома / Аввалу охири ишц. /Лоиц.-Душанбе: Маркази фаруангии араби, 1994. -С.44-86.

6. Маумудов М., Бердиев Б. Лугати мухтасари лауцауои Бухоро. / М.Маумудов, Б.Бердиев -Душанбе: Дониш, 1989. -280с.

7. Мирзоюнус М. Асрори нубуг / Адабиёти милли ва муколамаи фаруангуо. -Хуцанд: Ношир, 2015. -С.223-230.

8. Муин М. Фаруанги форси. Дар шаш муцаллад. / М.Муин - Теурон: Амири Кабир, 1375. Ц.1-4. -5275с.; Ц.5-6. -2351с.

9. Рустамов Ш. Исм. /Ш.Рустамов. -Душанбе: Дониш, 1981.-220 с.

10.Рустамов Ш. Хусни каломи Лощ / Забон ва замон. -Душанбе: Ирфон, 1981. -С.210-235.

11.Рустамов Ш. Каломи Лоиц. /Ш.Рустамов. -Душанбе: Деваштич, 2003.

12.Фарзона. Дарёи сузон. /Фарзона. -Душанбе: Адиб, 2014. -240с.

13. Фаруанги забони тоцики (аз асри Х то ибтидои асри ХХ). Дар 2 цилд (дар зери таурири М.Ш.Шукуров, В.А.Капранов, Р.Хошим, Н.А.Маъсуми). -М.: Советская энциклопедия, 1969. Ц.1. -951с.; Ц.2.-949с.

14.Хакимов А. Дау сол дар чауор нигоу /Дар цаламрави сухан. -Душанбе: 1982. -С.149-191.

Reference Literature:

1. Aini S. Compositions. V.12 //S. Aini. - Dushanbe: Cognition, 1976. - 563pp.

2. Akbarov Yu. Creative and Moral Quests. // Yu. Akbarov. - Dushanbe: Man-of-Letters. 1990. -239 pp.

3. Grammar of Modern Tajik Language. V. 1. Phonetics and Morphology. - Dushanbe: Knowledge, 1985. - 356pp

4. Dehhudo A. Dehhudo's Middle Dictionary. In two volumes. Under the editorship of Dr. S. Sakhidi // A. Dehhudo. - Tehran: Tehran University publishing-house. 1385 hijra. VV. 1-2. -3224 pp.

5. Loik. Modarnoma // Beginning and End of Love. // Loik. - Dushanbe. Arabian Culture Centre, 1994. - pp. 44 - 86

6. Makhmudov M. Berdiyev B. Brief Glossary of Bukhara Vernaculars. //M. Makhmudov, B. Berdiyev. - Dushanbe: Knowledge, 1989. - 280pp

7. Mirzoyunus M. Secrets of Geniality. National Culture and Dialogue of Civilizations. -Khujand: Publisher, 2015. VV 5-6. - pp. 223- 230

8. Muin M. Persian Culture. In six volumes. //M. Muin - Tehran: the Great Amir, 1375 hijra. VV. 1-4. - 5275pp.; VV. 5-6. -2351 pp.

9. Rustamov Sh. The Noun. // Sh. Rustamov. - Dushanbe:Knowledge,1981. - 220 pp.

10.Rustamov Sh. Loik's Discourse Culture. Language and Epoch. - Dushanbe: Cognition, 1980. - pp. 210-235

11.Rustamov Sh. Loik's Word//Sh. Rustamov: Devashtich, 2003

12.Farzona. The Burning River //Fazona. - Dushanbe: Man-of-Letters, 2014-240pp.

13. Tajik Language Dictionary (from the X-th up to the Beginning of the XX-th Centuries. In two volumes (under the editorship of M. Sh. Shukurov, V. A. Kapranov, R.Khoshim, N.A.Masumi. M: Soviet Encyclopedia, 1969. V.1. - 951 pp; V. 2.-949 pp.

14.Khakimov A. Four Views//In the Field of Word. -Dushanbe: 1982. - 191 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.