Научная статья на тему 'On handwritings of the Scholars of Pre-Islamic Persian Epistolopraphy'

On handwritings of the Scholars of Pre-Islamic Persian Epistolopraphy Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
238
55
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВИДЫ ДОИСЛАМСКОЙ ПИСЬМЕННОСТИ / ЯЗЫК ПИСЕМ / ИБН МУКАФФАЪ / АЛ-ФЕХРИСТИБН НАДИМА / «КИТОБУ-Т-ТАНБЕХ» / САСАНИДЫ / “KITOBU-T-TANBEKHO ” / TYPES OF PRE-ISLAMIC SCRIPT / LANGUAGE OF LETTERS / IBN MUKAFFA / AL-FEKHRIST-IBN NODIMA / THE SASANIDES

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Зоиров Халимджон

В статье речь идет о видах письменности, которые секретари (дабирони девон) министерств использовали во время написания писем. Автор статьи, опираясь на данные надёжных источников, делает краткий обзор развития жанра эпистолографии в эпоху Сасанидов, его особенностей, языка и стиля прозы доисламской литературы, вклада дабиров (секретарей) иранского происхождения в становление и развитие арабского письменного дела (ремесла). Из исследования выясняется, что в эпоху Сасанидов секретари (дабирон) для написания различных писем (эпистолографий) использовали разные виды почерков, которые различались между собой и внешне, и с точки зрения использования алфавита и характерных форм указания на гласные буквы (харакаты).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article dwells on the types of script (handwritings) used by secretaries (dabironi devon) of ministries. The author of the article proceeding from the data of reliable originals makes a brief review of the epistolography of genre development in the epoch of the Sasanides, its peculiarities, style and language of the pre-Islamic prose, contribution of dabirs of Iranic origin into the formation and development of Arabic script (craftsmanship). It is ascertained that for epistolography dabirons used different types of handwritings which differed both outwardly and from the point of view of alphabets and characteristic forms of indication to vowels (kharakats).

Текст научной работы на тему «On handwritings of the Scholars of Pre-Islamic Persian Epistolopraphy»

ББК 63.2 ЗОИРОВ

УДК 8Н(С53)

З78

БА^СЕ ДАР АТРОФИ ХУТУТИ МАКОТИБИ ТОИСЛОМИИ ФОРСЙ

Бино ба ахбори сарчашмахо дар даврони тоисломй, махсусан дар замони хукумати Сосониён дар хатти форсй аз чониби дабирони девон равише махсус ба кор мерафт. Дар асари рушди хунари нависандагй гунахои мухталифе аз хатти форсй ба миён омаданд, ки баъзе аз онхо аз лихози хусни хат ва зебой дар радифи хунари на;;ошй ;арор гирифтанд ва бархе аз онхо аз рохи тафаннун, риояти таносуб ва балогати калом, хамчун номахо ва расоил ба навиштахои гайриоддй ихтисос ёфтанд.

Дабирони тоисломии Эрон барои хдр як навишта хатти махсус доштанд ва котибони девонро зарур буд, ки ба таври ;атъ онро риоя созанд. Ибни Надим дар китоби хеш аз гуфтаи Ибни Му;аффаъ хафт навъи хатро номгу карда ва гуфтааст, ки панч навъи онхоро бевосита худ дида, вале ду навъи онро надидааст. Хутуте, ки Ибни Надим дида ва васф кардааст инхоянд:

1) Диндабира- хате, ки эрониён махсус барои навиштани «Авасто» ба кор мебурданд.

2) Гашта- дар забони арабй ба сурати «алкастач» омада ва он хате будааст дорои бисту хашт харф ва бо он ахдхо, фармонхоро менавиштаанд. Гуянд, ки на;ши мухрхои шохони Эрон, сиккахои динор ва дирхам ва г. бо ин навъи хат будааст.

3) Нимгашта - гохе онро «нимкастич» низ хонанд ва ин хат дорои бисту хашт харф буда, осори тиббу фалсафаро бо он менавиштаанд.

4) Нома дабира ва х,ом дабира - ба арабй онро «китобатуррасоил» гуянд ва он дорои сию се харф буда ва барои навиштани умум ва хамаи аснофи мамлакат ба чуз подшохон ба кор мерафтааст. Гуё ин хат бидуни ну;та буда, бархе аз калимоти он ба забони ;адими сурёнй навишта мешуда ва мардуми Бобул ба он такаллум мекардаанд.

5) Роздабира - хатте махсуси шохон буда ва одатан подшохон номахои махрамонаи худро ба мулуки дигар бо ин хат менавиштаанд. Гуянд, ки ин хат дорои чихил харф ва савт буда, хар як аз ин хуруф ва савтхои он шакли шинохташудае дошта ва дар он хеч калимаи набатй (сурёнй) мавчуд набудааст.

Ва аммо ду хатти дигаре, ки Ибни Му;аффаъ ривоят карда, вале сохиби «ал-Фехрист» онхоро надидааст, инхоянд:

6) Вишдабира (»^ ^д) - гуё хатте будааст, ки бо он истилохоти пешгуй, шаршари об, танини гуш, ишораи чашм, имо, гамз ва монанди инхоро баён мекардаанд. Аз ахбори Ибни Надим равшан мешавад, ки ин навъ хатро касе аз хамзамононаш надида ва аз муосиронаш касе набуда, ки бо ин хат нависад.

7) ^oxgaSnpa - xarre Maxcycu mox,OH 6yga Ba 6hho 6a ^aB.m H6hh HaguM TaHx,o nogmoxoHH Эрон gap MyK0Tu60TH 6aHHH xyg ohpo 6a Kop Me6ypgaaHg Ba coupu a^^H MaM^aKaT 6apou oh kh a3 acpopu ohoh nan Ha6apaHg, a3 OMyxTaHH hh HaBtu xaT MaHt MemygaaHg.

h6hh HaguM nac a3 6aeHH x,a$T xaTTH Ma3Kyp Meryag, kh эpоннeнpо xaTTH gurape x,aM 6yga, kh ohpo «poc caxpua» <^lj) Mery^TaHg Ba 6o oh MaHTH^ Ba ^a^ca^apo MeHaBumTaHg.

Xy^oca, xyTyTe, kh H6hh HaguM 3HKp HaMyga, 6o raoBau HaBtu oxup(poc caxpua) x,amT HaBt acT. A3 ohx,o naH^ HaBtu xaT to 3aMOHH H6hh HaguM MaB^yg 6yga Ba Mya.raH$H «a^-OexpucT» 6eBocuTa ohxopo gugaacT, aMMo ce HaBtu oxup gap axgu 3HHgaruu y a3 MueH pa^Ta Ba e arapnu MaB^yg 6ygaHg, 6o namMH xyg HagugaacT(p.K: 2, c. 22-25; 5, c. 44- 45).

YcTog Ma^HKymmyapo Bax,op gap noeHH ry^Topu gyByMH khto6h xem 3aM.m yHBoHH «CaHagu TO3a» a3 Hycxau ^aguMau «KuTo6y-T-TaH6e^ ta.ro x,ypy$H-T-Tacx,u$»- h ^aM3a h6hh X^acaH eg HaMyga Meryag, kh MaMyMOTe, kh gap hh khto6 gap xycycu aHBOH xyTyTy a^OM Ba caHtaTH KHTo6aTH nopcueHH axgu cocohh oBapga mygaacT, a3 puBoaTH H6hh HaguM MeKyHag. x^hhh OMy3um, My^ouca Ba Mopo hh3 Mat^yM myg, kh ax6opu H6hh HaguM a3 ax6opu X^aM3a h6hh

X^acaH MeKyHag. Ammo ^Hx,aTH gypH a3 HTO^au Ka.roM mo a3 6ax,c gap hh

MaB3yt xyggopH Kapga, 6o 6aeHH MyxTacapu Ha^u M. Bax,op hkth^o HaMygaHpo caBo6 MegoHeM Ba 6ap oh 6oBapeM, kh xoHaHgau xymMaHg xyg 6a ocohh Ta^OByTH hh ax6oppo $ax,M xo^ag Kapg.

A3 Tap^yMa Ba Ha^™ M. Bax,op Mat^yM MemaBag, kh Mya.mH$H khto6h Ma3Kyp - ^aM3a h6hh X^acaH a3 Myx,aMMag a^-MyaMag Matpy$ 6a A6e^at$ap a^-MyTaBaKKH^H puBoaT HaMygaacT, kh эpоннeн gap 3aMOHH xyKyMaTH xem x,a$T HaBt KHTo6aT gomTaaHg, kh acoMHH ohx,o nyHHH 6ygaacT:

1) PaM ga^upa (»jj" fj)

2) ramTa ga^upa ( »jj"

3) HuMramTa ga^upa (»jj" ^j )

4) OpaBapga ga^upa ( »jj" »Jjjj )

5) Po3 ga^upa (»jj" jlj )

6) ^hh ga^upa (»jj" )

7) Bac$ ga$upa( »jj" ^j ) (1, c. 128-129).

Ho3hm 6a 3HKp acT, kh mapxu hh xyTyT hh3 to aHgo3ae a3 x,aM Ta^OByT gopaHg. Bhho 6a ax6opu cox,h6h «KuTo6y-T-TaH6ex,», MatHOH «paM ga^upa» KHTo6aTH x,aMaroHH Ba oMMa 6ygaacT. Ammo M. Bax,op 6a gypycTHH hh hcthtox, maK gopag Ba 6ap oh a^uga acT, kh, э^тнмoI, gap ac^ oh «^om ga^upa» 6yga Ba H6hh HaguM hh3 ohpo «hom ga6upa Ba ^om ga6upa» xoHgaacT. «ramTa ga^upa» KHTo6aTH TarHupe^Ta Ba «HHMramTa ga^upa» KHTo6aTepo MexoHgaaHg, kh HHMe a3 oh TarHup e^Ta 6omag. MatHou «^paBapga ga^upa» KHTo6aTH pacou^ 6ygaacT Ba gap 3a6oHH na^^aBH «^paBapTaK» 6a MatHHH MaHmyp Ba pacou^u nogmo^H 6a Kop Mepa^TaacT. MatHou «po3 ga^upa» KHTo6aTH acpop Ba Tap^yMa^o, MatHou «guH ga^upa» KHTo6aTH guH 6yga Ba 6a oh ocopu guHupo MeHaBumTaaHg. Ammo MatHOH «Bac^ ga^upa» ^OMetu KHTo6aTx,o acT Ba oh KHTo6aTe 6ygaacT MymTaMH^

бар лyFOти yмам аз руму ки6ту барбар ва хинду чин ва турку набат ва араб (1, с. 128-129).

Бино ба ривояти Хдмза ибни Хдсан, манкул аз Абечаъфари Мутаваккилй китобати омма ба 28 калам нигошта мешуда ва саноати китобат низ дорои асмои мухталиф будааст. Чунонки М. Бахор онро ба таври зер тарчума ва накл кардааст:

«Китобати омма, аз ин миёна ба бисту хашт калам навишта мешудааст ва хар каламе аз ин аклом исме алохида дошта, чунонки дар хатти арабй ва хатти тачовид ва хатти тахрир ва хатти таълик ин маънй машхуд аст.

Ва саноати китобат. Назди Эрониён дорои асмои мухталифа буда ва хар номе лозим малзуми фанне аз табакоти аъмол ва бисёре аз асмои мазкур фаромyш шуда ва он чй аз онхо ба ёд монда, чунин аст:

доз дафира (»j^ шахр хамор дафира (»j^ jI^a j^^), казах хамор дафира ( ojjäj jUa »iS), канч хамор дафира (»j^ jI^a охур хамор дафира (»j^ jI^a jA), оташон хамор дафира (»j^ ji^a jlùsï), равонакон хамор дафира (»j^ ji^a jl£jIjj).

Аммо доз дафира - китобати ахком ва акзия буда ва сахр хамор дафира (дар боло шахр хамор дафира омадааст-ЗД.) - китобати байтулхироч ва хазах(»^^) хамор дафира (дар фавк казах омадааст-ЗД.) - китобати хисобдорй дар бораи подшох ва ганч хамор дафира (дар боло канч хамор дафира омадааст-ЗД.) -китобати хазоин ва охур хамор дафира - китобати истаблот(^^А^>1) ва оташон хамор дафира - китобати хисобдории оташкадахо ва равондор хамор дафира (болотар равонакон хамор дафира омадааст ва М. Бахор равонаконро асл медонад - ЗД.) - китобати авк;оф будааст.

Ва чуз ин ки гуфта шуд, китобатхое дигар хам доштаанд, ки номи онхо аз миён рафтааст ва бокй намондааст. Ва порсиён ин хафт каламро, ки ном бурдем, дар китобат ба кор мебурданд, хамчунонки дар мантик ва гуфтугу панч кисм лахчаро ба кор мебурданд, ки пахлавй ва дарй ва форсй ва хавзй (^jj^) ва сурёнй бошад, ило охир» (1, с. 129- 130).

Устод Мухаммад Мухаммадй ахбори мазкури Хдмзаи Исфахониро, ки дар китоби «Сабкшиносй»-и М. Бахор омадааст, бо ривояти Ибни Надим мукоиса намуда, умумият ва тафовути онхоро батафсил баён намудааст, ки моро аз киёси ин ду ривоят бениёз месозад (р.к: 5, с. 45- 46).

Аз хатти махсуси дабирони тоисломии Эрон сарчашмахои дигар низ маълумотхои мухтасар додаанд. Чунончи, сохиби «Myъчамy-л-бyлдон» мегyяд, ки дар ахди Сосониён дар Решахр (Ревардашер) (j^Ali /j^jIj^j) ном нохияи ^чаке аз вилоёти Арчон чамоате аз нависандагон зиндагй мекарданд, ки ба хатти гаштаг кутуби марбут ба илми тиббу нучум ва фалсафаро сабт менамуданд ва он тоифаро гаштаг дафтарон мехонданд. Яъне онхо дабироне буданд, ки матолибро ба хатти гаштаг менавиштанд (4, с. 433- 434).

Аз ахбори сарчашмахои мавчуда маълум мешавад, ки хутути тоисломии Эрон аз лихози адади хуруф ва савт низ аз хам тафовут доштаанд. Аз ин чо маълум мегардад, ки донистану нигоштани хар як навъи хат дониши махсус мехоста ва, ба эхтимоли кариб ба якин, камтаре аз дабирон буданд, ки дар

xoHgaHy HaBHmTaHH xaMaH xyTyT MaxopaT gomTaHg. M. MyxaMMagK gap TaKa 6ap ax6opH MactygK a3 MaxcycHaTxoH xaTTH aBacTOH nyHHH xa6ap MegHxag:

«MactygK gap «aT-TaH6ex Ba-^ Hmpo$» nac a3 6aëHH hh kh khto6h «ABacTo», kh 3apgymT OBapg, gopoH 6HCTy aK cypa Ba xap cypae gap gyBHCT Baparça 6yg, ryag: Ba agagH xypy$ Ba acBOTH oh macT xap$ Ba caBT 6yg Ba xap xap$ Ba caBTe aK maKjH xoc 6a xyg gomT. Eat3e a3 ohxo xap^xoe 6ygaHg, kh TaKpop MemygaHg Ba 6at3e xaM xap^xoe 6ygaHg, kh corçHT MemygaHg. 3epo hxthcoc 6a 3a6oHH «ABacTO» HagomTaHg. Ba 3apgymT hh xaTpo э^og Kapg Ba Ma^yc oHpo «gHH ga6Hpa» MexoHaHg, atHe KHTo6aTyggHH Ba khto6h «ABacTo» gap gyBo3gax xa3op nycTH roB Ba 6o rça3H6xoH 3appHH (m4^ jW-^V) (6o moxaxoH 3appHH, MHHaBH) KaHga Ba HaBHmTa myg, 6a 3a6oHH $ypcH rçagHM Ba «HMpy3 Kacepo HaMemHHoceM, kh oh 3a6oHpo 6HgoHag». YcTogH $arçHg My^Ta6o MHHaBH (gap rçHCMaTH TaB3exoTH «HoMaH TaHcap»- 3.X^.) nac a3 Harçm hh H6opaTH MactygK HaBHmTa: «Ba Ha3gHK 6a arçHH acT, kh MypogH y xaT Ba 3a6oHH nopcHH amKoHH ë cocohh HecT; 3epo nopcn Ba nax^aBH gap 3aMoHH MactygK xaHy3 xoHgaHH 6yga, nac Mypog 6oag xaTTH Mexn Ba 3a6oHH aBacron 6omag» (5, c. 46- 47).

Hochp^oh Ca^HMoB hh3 gap Março^aH «ABacTo Ba HacpH tohotomhh $opcy to^hk» MyxTacap a3 MarçoMH 6a^aHgH goHHmy ^apxaHr gap gaBpoHH cocohh, nangoHmH xaTTH aBacTOH Ba axaMHaTy HarçmH oh gap pymgH HacpH apa6n cyxaH HaMyga Meryag:

«Aap hh gaBpoH ^oMeaH Эpoн a3 ^HxaTH caBogy goHHm Ba ^apxaHr ^oMeaH nempa^Tae 6yg. HHmoro Tat.m$ gap TagpHcy TatMM, TapBH^H a^KopH Ma3xa6n, HampH H^My goHHm, rçoHet rapgoHHgaHH xoxHmxoH 3aBrçHro MatpH^aTH Ba MypocraoTH maxcHro gaB^a™ 6a xaggH KaMo^ canrça^ ë$Ta Ba Kop xypga 6yg. Hxthpoh a^H^6oH Maxcyce 6apoH ca6TH «ABacTo» a3 MarçoMH xe^e 6a^aHgH xyHapH Tat^H^ Ba goHHmH ^H^o^orn maxogaT MegHxag. AxaMHaTH hh MagaHHaTH HHmo Ba Tat.m$ gap HHKHmo^H xyHapH ga6Hpn gap gy- ce acpH aBBa^H xrao^aT oHHyHoH 6y3ypr 6yg, kh acocH HacpH aga6n Ba 6ageHH apa6 rapgHg» (6, c. 31).

A3 6axcxoH ^aBrç MeTaBoH 6a hh HaTH^a pacHg, kh ocopH HacpHH axgH cocohh, 6axycyc HoMaxoH gap6opn 6a naHg HaBtH xaT HaBHmTa MemygaHg. H6hh HagHM 6a Harçïï a3 H6hh Myrça^at Meryag, kh эpoннëнpo xa$T HaBtH xaT 6ygaacT. X^aM3aH Hc^axoHH hh3 6a Harç^ a3 A6e^at$apH MyTaBaKKHrâ xa$T HaBtH xaT gomTaHH эpoннëнн tohc^omhpo H3xop gomTaacT, kh a3 pHBoaTH coxh6h «a^-OexpHcT» $aprç MeKyHaHg. A3 hh ^o Mat^yM MemaBag, kh TetgogH xyTyTH tohc^omhh Эpoн Ha xa$T HaBt, 6a^KH 6emTap a3 oh 6ygaacT. Ammo, 6a эxтнмo^н Ha3gHK 6a arçHH, a3 ^yM^aH xyTyTH MaB^yga ce HaBtH oh phbo^h 6emTap gomTaacT, kh ohxo xaTTH nax^aBHH cocohh, xaTTH opoMH, kh 6emTap gap HaBHmTaHH HoMaxo Ba pacora 6a Kop Mepa^T Ba xaTTH gHHH, kh «ABacTo»-po 6ag-oH HaBHmTaaHg, Me6omaHg.

Ehho 6a ax6opH aKcapH capnamMaxoe, kh gap rçapHxoH HaxycTHHH hchomh Tat^H^ mygaaHg, nac a3 nHpy3HH apa6xo hh3 gap cap3aMHHH Эpoн xaTTH nax^aBHH cocohh 6a Kop Mepa^T Ba ga6HpoHH geBoH, kh aKcap эpoннтa6op 6ygaHg, HoMaxo Ba acHogH geBoH 6a hh xaT MeHaBHmTaHg. ryaHg, kh to 3aMoHH X^a^o^ h6hh rocy^H Carç^H acHogH geBoHHH Hporç hh3 6a xaTTH nax^aBHH cocohh HaBHmTa Memyg Ba CHnac xaTTH apa6n ^oh oHpo rapH^T. A3 hh nac xaTTH nax^aBHH cocohh

хоси мyбадон шуд ва онон номахо ва матолиби диниро бо он хат менавиштанд (3, с. 25- 26).

Забони осори ахди Сосониён забони пахлавии сосонй буд. Баъзе аз мухаккикон пахлавии сосониро «пахлавии чанубй» низ хондаанд. Аммо ин забон аз забони пахлавии ашконй, ки кабл аз даврони хукумати Сосониён дар кор буд, фарк мекунад.

Аксари осоре, ки аз даврони тоисломй ба ёдгор мондаанд, ба забони пахлавии сосонй аст ва, ба эхтимоли наздик ба якин, бештари осори форсии эрониён, ки имкони мутолааи он барои дабирону нависандагони араб фарохам буд ва ба адабиёти арабй таъсир гузошт, ба забони пахлавии сосонй буданд.

Лозим ба зикр аст, ки осори тоисломии Эрон, бахусус осори адабие, ки ба забони пахлавии сосонй навишта шуда буданд, чихати рушди забон ва адабиёти арабй хидмати беназир намудаанд. Исо ал- оку6 ба ин маънй ишора намуда мегуяд:

«Чун моддаи аввалияи фарханги Эрон ба либоси забон ва баёни араб даромад, шоирон ва нависандагони арабзабон ба омyхтан ва андyхтани он пардохтанд ва ба ин васила андешаи худро оростанд, донишашонро густариш доданд, шевахои суханпардозии худро полуданд ва ба сабки баёнашон зебой бахшиданд» (3, с. 301- 302).

Мурод аз фарханги Эрон, ки вориди забону баён ва осори араб шуд, осори адабии Эрон ва хамчунин номахо, ахдномахо, маншурхо, тавкеъхо, панднома ва васиятномахо мебошанд, ки омузиши онхо дар пешрафти фанни нависандагии арабхо кумаки бемисл ва бесобика кард. Дар карнхои аввали пирузии арабхо аз болои ачам дабирон ва нависандагони араб ба омузиш ва хифзи номахо ва тавкеъхои форсй руй намуданд. Шохон аз мураббиён ва муаддибон талаб мекарданд, ки фарзандони онхоро дар катори китоби мукаддаси Куръон «Ахди Ардашер» ва расму оини номанигории форсй омузанд.

Кутохи сухан, хидмати осори пешазисломии форсй, хоссатан номахо, маншуру тавкеъоти форсй ва хам дабирони эронинажод дар пешрафти фанни нависандагии араб шоистаи шинохт ва кадр аст. Чун ин хама осори пурбахо дар манобеъи арабй фаровон омадаанд, аз арзиш ва ахамияти беназири онхо назди арабхо хабар медиханд. Ч,ихати ошноии бештар бо расми номанигории пешазисломии форсй ва хам ошной бо маком ва хунари нависандагии дабирони ахди сосонй мо бояд ба манобеи ахди аввали аббосй руй кунем, ки маводи пурбахоро дар худ гунчондааст. Зеро дар ин давра аксари осори тоисломии форсй бевосита аз асли пахлавй ба забони арабй тарчума шудаанд.

Пайнавишт:

1. Бауор, Мууаммадтацй. Сабкшиносй ё таърихи татаввури насри форсй. Иборат аз

се цилд. Цилди аввал. - Теурон: Заввор, 1386. - 496 сау.

2. Ибни Надим, Мууаммад ибни Исуоц. Китобул феураст. Тарцумаи Ризо Тацаддуд.

Теурон, 1381. сию чор+854 сау.

3. Исо ал-Окуб. Таъсири панди порси бар адаби араб. Мутарцим Абдуллоу Шарифии

Хуцаста. - Теурон: Ширкати интишороти илмй ва фаруангй, 1374. - 337 сау.

4. Кристенсен, Артур. Эрон дар замони Сосониён: Таърихи Эрони Сосони то цамлаи

араб ва вазъи давлат ва миллат дар замони Сосониён. Тарцумаи Рашид Ёсами. -Те^рон: Нигористони китоб, 1383. - 562 са%.

5. Му^аммадй, Мущммад. Таърих ва фар^анги Эрон дар даврони интщол аз асри

Сосони ба асри исломи. Цилди панцум: Низоми девони ё созмони моли ва идории сосони дар давлати хулафо. - Те^рон: Тус, 1380. - 464 са%.

6. Салимов, Н. Авасто ва насри тоисломии форсу тоцик// Нахустцомуси миллат. -

Хуцанд, 2001. са%. 22-34.

7. Фар^анги муосири форсии якцилди. Таълифи Fулом%усайн Садрии Афшор, Насрин

раками, Настаран раками. -Те^рон: Фар^анги муосир, 1382. -бисту ча^ор+1354 са%.

8. Фар^анги забони тоцики. Иборат аз ду цилд: Цилди 1. 952с., Цилди 2. -952 с.-

Москва: Советская энсиклопедия, 1969.

Reference Literature

1. Bakhor Mukhammantaki. Statistics or History of Persian Prose Formation. Volume 1. -Tehran: Zavvor, 1346. - 496pp.

2. Ibni Nadim, Mukhammad ibn Iskhok. The Book of Catalogues. Translation by Rizo Tadjaddud. - Tehran, 1381. The thirty fourth+854pp.

3. Iso al-Okub. Influence of Persian Edifications upon Arabic Literature. (Translated by Abdullakh Sharaffii Khudjasta. -Tehran: scientifico-culturalpublishing company, 1374. -337pp.

4. Christensen Arthur. Iran in the Epoch of the Sasanides. History of the Sasanides' Iran before Arabian Intrusion and the Plight of State and Nation in the Epoch of the Sasanides / Traslated by Rashid Asami. -Tehran: Book Gallery, 1383. -562pp.

5. Mukhammadi Mukhammad.History and Culture of Iran in the Epoch of Transition from the Sasanides' Era to Islam. Volume 5: Structure of Statal Management, Financial Formation and Sasanides' Governance in the State of Califs. -Tehran, Tus, 1380. -464pp.

6. Salimov N. Avesto and Pre-Islamic Persian-Tajik Prose. The first National Encyclopaedia. - Khujand, 2001. -pp.23-24.

7. Modern Persian Dictionary. Compilers: Gulom Khusayn Sadrii Afshor, Nasrin Khakami, Khastaran Khakami. - Tehran: Modern Dictionary, 1382. - 1354pp.

8. Dictionary of the Tajik Language. In 2 volumes. -Moscow: The Soviet Encyclopaedia, 1969.

О почерках школ доисламской персидской эпистолографии

Ключевые слова: виды доисламской письменности, язык писем, Ибн Мукаффаъ, ал-Фехрист- Ибн Надима, «Китобу-т-танбех», Сасаниды

В статье речь идет о видах письменности, которые секретари (дабирони девон) министерств использовали во время написания писем. Автор статьи, опираясь на данные надёжных источников, делает краткий обзор развития жанра эпистолографии в эпоху Сасанидов, его особенностей, языка и стиля прозы доисламской литературы, вклада дабиров (секретарей) иранского происхождения в становление и развитие арабского письменного дела (ремесла). Из исследования

выясняется, что в эпоху Сасанидов секретари (дабирон) для написания различных писем (эпистолографий) использовали разные виды почерков, которые различались между собой и внешне, и с точки зрения использования алфавита и характерных форм указания на гласные буквы (харакаты).

On Handwritings of the Scholars of Pre-Islamic Persian Epistolopraphy

Key words: types of pre-Islamic script, language of letters, ibn Mukaffa, al-Fekhrist-ibn Nodima, "Kitobu-t-tanbekho ", the Sasanides

The article dwells on the types of script (handwritings) used by secretaries (dabironi devon) of ministries. The author of the article proceeding from the data of reliable originals makes a brief review of the epistolography of genre development in the epoch of the Sasanides, its peculiarities, style and language of the pre-Islamic prose, contribution of dabirs of Iranic origin into the formation and development of Arabic script (craftsmanship). It is ascertained that for epistolography dabirons used different types of handwritings which differed both outwardly and from the point of view of alphabets and characteristic forms of indication to vowels (kharakats).

Роцеъ ба муаллиф:

Зоиров Халимцон, номзади илмуои филология, дотсенти кафедраи адабиёти классикии Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи акад. Б. Гафуров (Чумуурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), e-mail: z.halimjon@mail.ru

Сведения об авторе:

Зоиров Халимджон, кандидат филологических наук, доцент кафедры классической литературы Худжандского государственного университета им. акад. Б. Гафурова (Республика Таджикистан, г. Худжанд), e-mail: z. halimjon@mail. ru

Information about the author:

Zoirov Khalimjohn, Candidate of philological sciences, Associate Professor of Khujand State University named after academician B. Gafurov (Tajikistan, Khujand); e-mail: z.halimjon@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.