Научная статья на тему 'Андешаи сиёсиву давлатдори дар осори А. Ҷоми'

Андешаи сиёсиву давлатдори дар осори А. Ҷоми Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
2182
151
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АБДУРАХМАН ДЖАМИ / «БАХОРИСТАН» / СОЦИАЛЬНО-ПОЛИТИЧЕСКИЕ МЫСЛИ ДЖАМИ / ВЗГЛЯДЫ ДЖАМИ НА ГОСУДАРСТВЕННОЕ УСТРОЙСТВО / «ХИРАДНАМЕ ИСКАНДАРИ» / “BAKHORISTON ” / JAMI ''S / JAMI ''S OUTLOOK CONCERNED WITH STATAL FRAMEWORKS / “KHIRADNAME ISKANDARI ” / ABDURAKHMON JAMI / SOCIO-POLITICAL IDEAS

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Джурабаев Джамшед Хабибуллоевич, Гиясов Нурулло Исматович

В статье, которая посвящена знаменитому поэту, философу, мыслителю Абдурахману Джами, 600-летие которого по решению ЮНЕСКО празднуется в этом году, рассматриваются его политические взгляды, а также его точки зрения на государственное устройство. Эти взгляды изложены во многих его произведениях, которых насчитывается около пятидесяти. По мнению авторов, среди них особое место занимают «Бахористан», «Хираднаме Искандари» и «Силсилат аз-захаб», где автор излагает свою точку зрения на эти проблемы. Авторы считают, что Джами, как и многих других средневековых авторов, можно отнести к когорте утопистов.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article is devoted to the famous poet, philosopher and thinker Abdurahmon Jami whose 600-th anniversary is celebrated this year according to UNESCO resolution. The authors dwell on his political outlooks and the views concerned with statal frameworks. The formers are expounded in many productions of his whose number is over fifty. To the author''s mind, such works as “Bakhoristan”, “Khiradname Iskandari” and “Silsilat-az-Zakhab” occupy an especial place dealing with the problems in question. They consider that Jami, just as many other mediaeval scholars, can be refferred to the cohort of Utopists.

Текст научной работы на тему «Андешаи сиёсиву давлатдори дар осори А. Ҷоми»

ББК 63.1(5Тад) УДК 9(М)1 Д.42

ЦУРАБОЕВ,

н.и. FrncoB

AНДЕШAИ СИЁСИВУ ДAВЛAТДОРИ ДAР ОСОРИ AБДУРРAXМОНИ ЧОМИ

Цомй, ки ба таусили фунун умр ба cap бурд, Бе уошияи шавци ту нагзошт китобе.

Боиси ифтихори хдр як алокаманди фархднгу тамаддyни форсй-точикй аст, ки созмони 6онуФузи фархднгии ЮНЕСКО пешних,оди Ч,умх,урии Точикис-тонро дар мавриди тачлили чашни 600-солагии Мавлоно Абдуррах,мони Ч,омй дар соли 2014 пазируфт ва карори дахлдор кабул кард. Президенти кишвар Эмомалй Рах,мон хднгоми суханронй дар мулокот бо зиёиён, ки 20.03.2014 дар арафаи Навруз дар Душанбе барпо шуд, аз ин хушхабар мужда дода, рочеъ ба маком ва манзалати ин шахсияти фозил суханронй карда, таъкид намуданд: «Дар байни ахли илму адаб, хдмчунин дар назди х,окимони сарзамини худ ва каламрав^ои дигар чунин шух,рати беандоза пайдо кардан дар таърихи чомеаи башарй ба кам касон муяссар гардидааст» (1).

Нуриддин Абулбаракот Абдуррах,мон ибни Низомуддин Ах,мад ибни Мухдммади Ч,омй 7 ноябри соли 1414 дар касабаи Харгирди Ч,ом таваллуд шудааст. Харгирд шах,ре аст наздики Пушанги Х,ирот (2, ч.5, с. 477). Ле Стренч менависад, ки дар шарки вилояти Зова ва шимолу шаркии ^ахдстон наздики рудхонаи Х,ирот вилояти Зом ё Ч,ом вокеъ аст (3, с. 382). Ч,ом зодгохи шахсиятх,ои машхуре будааст, ки маъруфтарини онх,о Ах,мади Ч,ом (ваф.с. 1142) мебошад. Ах,мади Ч,ом (ё Ч,омй) ончунон шух,рат дошт, ки хдтто амир Темури Ланг дар поёни карни XIV кабри уро зиёрат намуд (3, с. 382).

Падараш - Низомуддин Ах,мад, ки аз а^ли такво ва илм буд, дар ин нох,ия ба кори казо машгул буд ва Абдуррах,мон дар хдмин касабаи Харгирди вилояти Ч,ом таваллуд шуд. Тахаллуси y хдм ба хдмин сабаб, яъне таваллудаш дар вилояти Ч,ом «Ч,омй» шудааст. Бино бар як ишораи А. Афсах,зод падар ва чадди Абдурра^мони Ч,омй дар мух,ри худ нисбаашонро «Даштй» сабт мекарданд, зеро аслан зодаи Дашт ном касабаи Исфа^он буданд, вале чун ба Х,ирот омаданд, нисбаи «Ч,омй»-ро гирифтанд ва шоири мо хдм ин лакабро аз падару бобои хеш кабул ва атрофиён уро низ аз хурдй «Ч,омй меноманд (4, с. 7-8). Х,амчунин мегуянд, ки ба унвони «Ч,омй» интихоб шудани тахаллусаш аз иродати бепоёни y ба шахсияти Шайхулислом Ах,мади Ч,ом хдм будааст. Ба хдр ойин Абдуррах,мони Ч,омй низ ба ин ду маънй ишораи малех,е дорад: Мавлидам Цому рашуаи цаламам Чуръаи цоми шайхулисломист.

flo^paM dap ^,apudau awbop Ea dy MabHu maxannycaM ^oMUcm. AxMagu ^om myxpaTy Max6y6uaTH 3ueg gap MHeHH MapgyM gomT Ba HMpy3 xaM 6a Ty$aH.H HaK.y puBoaTy a^coHaxo Ba xaMHyHHH amtopu xyg coxh6h эxтнpомн 6y3ypr acT, xapnaHg gap 6opau y capexaH htth.tooth 3ueg HecT. Homh nyppau y fflanx A6yHacp ffluxo6ygguH AxMag h6h A6u.xacaHH Homhkh, My.aKKa6 6a «^aHganu.» acT Ba y co.h 1048 gap gexau Homhk, kh HMpy3 xaM no6ap^ocry gap ^aHy6y mapKHH Mamxag MaBKeuaT gopag, TaBa..yg Ba gap chhhh 96-co.ara 6a co.h 1142 gap xaMOH ^o Ba^OT KapgaacT. Mag^aHH y xo.o xaM 3uepaTroxH xocy om acT Ba 6o homh «Typ6aTH ^om» Mamxyp acT. MaB.OHO ^omh gap 6opau y HTTH.ot goga MeHaBucaHg, kh «yMMH 6ygaacT, kh gap chhhh 22-co.ara TaB^HKH TaB6a e$Ta, 6atg a3 18 co.h pue3aT gap 40-co.ara Banpo 6a MHeHH xa.K ^upucTogaaHg. A6bo6h hjmh .agyHH 6ap Ban Kymoga, 3uega a3 300-toh Kora3 gap hjmh TaBxug Ba Matpu^aT Ba hhmh cuppy xuKMaT Ba paBHmu TapuKaT Ba acpopu xaKHKaT TacHH$ KapgaacT, kh xen ojhm Ba xaKHM 6ap oh эtтнpоз HaKapgaacT Ba HaTaBOHucTaacT» (5, c. 451).

^a^OH6uHHH A6gyppax,MOHH ^omh Ba gugu $a.ca$HBy cuecuu y Map6yT 6a Tat.HMy Tap6uHT Ba MyxHTH 3hcth ycT. Ehho 6ap acocu umopaxou xygu Mya..H$ Ba a.a.xycyc gap Kacugau «Pamxu 60. 6a mapxu xo.», kh naH^ co. nem a3 gapry3amTH xyg, atHe co.h 1488 HHmo KapgaacT Ba xaMHyHHH 6a ryBOxuu MaHo6eu MytTa6apu gacTH aBBa. ^omh Tat.HMH u6TugoHH xempo Ha3gu nagapu xyg gap Xaprupg rupH^Taacr. Cunac 6o xaMpoxuu nagap 6a X,upoT Meoag Ba gap Magpacau Hu3OMuau oh 6a Taxcu. Menapgo3ag. ^ap MyggaTH aHgaKe goHumu y 6a xagge Mepacag, kh gurap MygappucoHH xupoTH ypo KaHoaTMaHg Kapga HaMe-TaBOHaHg. Eatg a3 hh y 03hmh CaMapKaHg MemaBag Ba 6a gapcxou o.hmohh MyTa6axxupu hh xaB3a mupKaT MeHaMoag. X. Mup3030ga 6apxaK TatKug MeKy-Hag, kh a3 6ap^acraTapHH xHc.aTH ^omh xaMOHO 3aBKH MyHO3upaBy My6oxuca 60 0^HM0Hy $O3H.OH 6yg, kh xaHy3 gap X,upoT Ba 6atgaH gap CaMapKaHg 6apMa.ro Mymoxuga myg (6, c. 330).

ffloag hh xuc.aT a3 paBHmu H.Mue cap 3aga 6omag, kh ^omh a3 xypgn 6a xyg Kac6 HaMyg Ba u6opaT a3 napxe3 KapgaH a3 napoKaHgara, TaaMMy.y aHgemau aMHK gap Macta.au MaBpugu 6axc Ba MyTO.uau 3ueg to pacugaH 6a yMKH MaT.a6 Ba xaga$ 6yg. ^omh 6oBap gomT, kh oh Kac, kh gu.H xygpo co$ KyHag Ba 6a KHTo6y MyTO.ua pyn OBapag 6a Kac6u h.m hoh. Merapgag Ba 6hho 6ap xaMHH xaM to.h6ohh H.Mpo BacuaT MeKapg, kh «XymTap 3h khto6 gap ^ax,OH epe HecT^». ^ap MHeHH Mamouxu cyHHaT, 6u.xoca Ma3x,a6u x,aHa^H Ba x,aMHyHHH TapuKau HaKm6aHgua, kh ^omh Huc6aT 6a oh Ba a.a.xycyc 6a CatgyggHHH ^om-rapn - ycTogu MatHaBHH y gap TapuKaTH cy^uau HaKm6aHgua Ba Xo^a Y6angy..o^H Ax,pop эtтнмоgн xoc gomTy a3 ohoh nanpaBH MeKapg, TaBa^^yx, 6a khto6 Ba py^yt 6a oh nyHOH MapcyM 6yg, kh xaMema gap nocyxu caBO. xaTMaH a3 khto6 Ba Myro.Hau capnamMaxo Magag Me^ycraHg. Eexyga HecT, kh moup TatKug 6ap TatKug Me^apMoag: Ahucu Ky^u maH^ou Kumo6 acm, Oypyeu cy6%u doHou Kumo6 acm. Eyead 6e Mysdy MUHHam ycmode, 3u doHuw 6axwadam %ap daM ¿ywode.

Хондамир дар «Макорим-ул-ахлок» Хоча Ахрорро аз бузургтарин ва маъруфтарин машоихи накшбандй дар садаи нухуми хичрй муаррифй намуда, таъкид менамояд, ки «Нуриддин Абдуррахмони Ч,омй ва Амир Алишери Навой мурид ва тарбиятёфтаи y буданд» (7, с. 184).

Абдуррахмони Ч,омй дар «Нафахот-ул-унс» зикри ёд аз Хоча Убайдуллох ва сифати шайхи худ дар тавсифи тарикати эшон менигорад, ки «тарикаи эшон эътикоди ахли суннат ва чамоат аст ва итоати ахкоми шариат ва ибтидои сунани Саййидулмурсалин (с) ва давоми убудият, ки иборат аст аз давоми огахй ба чаноби Х,ак(к), субхонаху, бе музохамати шуур ба вучуди гайрй. Пас гурухе, ки нафйи ин азизон кунанд, ба воситаи он тавонад буд, ки зулмати хаво ва бидъат зохиру ботини эшонро фуру гирифтааст». Ва илова мекунад: Нацшбандия ацаб цофиласолоранд, Ки баранд аз рауи пинуон ба уарам цофиларо. Аз дили солици рау цозибаи суубаташон Мебарад васвасаи хилвату фикри чаларо. Косире гар занад ин тоифаро таъни цусур, Хошалиллау, ки барорам ба забон ин гиларо: Хама шерони цауон бастаи ин силсилаанд, Рубау аз уила чй сон бигсалад ин силсиларо (5, с. 512).

Ба кавли Президенти кишвар Эмомалй Рахмон ба чараёни накшбандия, ки «бо исломи расмй ва махсусан мазхаби ханафии он мувофикати зиёде дорад, гаравидани шахсияти барчастаи адабй ва илмиву ирфоние мисли Абдуррахмони Ч,омй харгиз тасодуф набуд, зеро шиорхои асосии пайравони ин чараён, алалхусус «ба зохир бо халк ва ба ботин бо Х,ак», «дил ба ёру даст ба кор», ки дар асл маънихои «хамранги чамоат будан, аз хисоби кору захмати худ руз гузаронидан ва дурй чустан аз таассуби диниву мазхабй»-ро дошт, «ба олами эхсосу андешахои вай наздиктар буданд» (1).

Абдуррахмони Ч,омй на танхо дар шумори шоирони номии адабиёти оламшумули форсй-точикй аст, балки аз чумлаи донишмандону хакимони мутабаххири он хам ба шумор меояд. Далели ин гуфтахо хамоно махсули эчодии уст, ки шомили бештарин мавзуъхо ва дониши рузгори ин аллома мебошад. Дар бораи теъдоди осори y назархои мухталиф ироа шудаанд. Бархе онро 90, баъзе дигар 96-то мегуянд, ки бештарини онхо ба Ч,омй мансуб нест (6, с. 333).Абдулгафури Лорй (ваф. 1506), ки аз шогирдони хоси Ч,омй аст, шумори осори устоди худро 47 донистааст. Махмуд Обидй дар мукаддимаи худ бар «Нафахот-ул-унс» фехрасти 45 асари Ч,омиро бар хасби соли таълифи ин осор овардааст. Мухаккики аврупоии эчодиёти шоир Уилям Читик низ теъдоди асари уро 47-то медонад (8, ч.17, с. 368).

Нуктаи назари тозатарин дар мавриди табакабандии осори илмй ва адабии Абдуррахмони Ч,омй ин аст, ки шумори осори y 48 адад буда, онро зери се унвон - 1) улуми адабй ва муштамил бар осори мансуру манзум 2) улуми наклй ва шомили осори мансуб ба забоншиносй, балогат, ^уръон ва хадис 3) улуми аклй, ки осори ба масоили табий-риёзй, мусикй, хикмат, фалсафа ва ирфон бахшидаи Ч,омиро фарогир табакабандй намудаанд (хамон чо).

X,aMa a^Kopu aga6H, cuecH Ba h.mhh MaB.OHO ^omh MaHmat a3 Tap6uaTH xoHaBogarHH y, a.a.xycyc a3 nagapu 6y3yprB0pam, kh HaxycTycTogu y gap TaMOMH 3HHgarHH moup 6yg Ba xaMHyHHH MaKTa6y xaB3axo Ba MyxuTH h.mhh X,up0Ty CaMapKaHg Merupag. H.OBa 6ap hh, xygu maxcuaTH MaB.OHO ^omhpo Me6oag a$3yg, kh gap capnamMaxo Mapge 6a TaMOMH MatHO ^apxexTa, Tap6uaTmyga, opu$, gHHgop 60 3Oxupe noK Ba 6oTHHe MyHa33ax Ba raHpaBy raHpa Myappu^H MemaBag. 3uMHaH, 60 gomTaHH TaMOMH hmkohot gapBemoHa Ba coga 3HHgarH MeKapg Ba Kuccau y 60 ^03H30gau Chhctohh, kh 6a xoHau ^omh Meoag 6apou 3uepaTam Ba MaB.aBHH ^OMau ogguu naxTagop nymugapo omna3 e xugMaTropu oggHH эmон ryMOH 6ypga, a3 ^oh 6apHaMexe3agy a3 oh Boch^h gap eggomTxoam HaK. KapgaacT, 6a xaMaroH Mat.yM acT (9, ^.13, c. 41). ry3amTa a3 hh, 60 $aKupy raHH, ampo^y MapgyMH oggH HumacTy xe3 MeKapg Ba 6a xaMau ohxo 60 aK namM MeHHrapucT Ba эxтнpомy Myxa66aTH aKxe.a HumoH Megog.

AKugaxoH h^thmohh y xaM, 60 By^ygu MyxTa.H$ 6ygaHam, 6ap xaMHH Ma6oHH cypaT rupH^Taacr. y xaM gap pagu^H 6apry3ugaTapuH HaMoaHgaroHH aga6ueTH K.accuKHH mo gap hh Macta.a gap MaBKeu HHcoHgycTH, ago.aTxoxH, patuaTnapBapH, ago.aTH h^thmoh MeucTag, kh gap capTocapu acapxoam 6a namM MepacaHg. ^omh xaM Tapa^gopu aKugaecT, kh gap cypaTH ogu. 6ygaHH nogmox gap ^aMtuaT ago.aTH h^thmoh 6apKapop MemaBag: Hucm, doHu 6a 3epu uapx acup XuKMam aHdap ey^du woyy aMup? To 6yead nywm 6enam%oHpo, To duyad dod dodxoyoHpo. HeKxo^u yayoHueu 6owad, Eap x,aMa xank Me%py6oH 6owad 3onuMoHpo 3U 3ynM 6o3 opad, ffacmu Ma3nyMpo Kaeu dopad. Adnpo neweou xyd co3ad, Kop^opo 6a adn napdo3ad (10). Ba.e ^omh 60 hh KaHoaT HaMemaBag. y gap э^оgнeтн xyg xaMnyHHH 6a Bac^H hhcohh komh., xHMoa a3 MaH^uaTxou MapgyM, a.a.xycyc gexKOHOH, Ta6.uru roaxoH BaTaHnapBapH, gycTuro pa^OKaT Ba ax.OKH xaMHgau HHCOHH Menapg03ag. Hh roaxo, 6u.xoca, gap «EaxopucTOH»-H y MaBKeu MyxHM gopaHg.

^omh acapu xyg «EaxopucTOH»-po co.h 1487 Tat.u$ KapgaacT. Hh acap a3 My-KaggHMa Ba xamT 606 (paB3a) u6opaT 6yga, gap oh capry3amTH oph^oh, nogmo-xoh, ago.aT Ba ax.OKH HeKH ohxo, Tapru6u caxoBaTMaHgH Ba naHgy HacuxaTxou Mapry6 ^aMt OBapga mygaaHg.

X,aK 6ap ^ohh6h MyxaKKHKH 6ap^acrau xaeT Ba ocopu ^omh At.oxoH A^cax-30g acT, kh hh acappo 6a ca6a6u gap nupoHco.Hu Mya..H$ Taxua mygaHam ohpo aK HaBt acapu ^aMt6acTKyHaHgau roaBy aKugaxou ^aMtuaTmuHocH Ba cuecaT-muHocuH hh MyTa^aKKupu 6ap^acra Maxcy6 MegoHag (8, c.5). HaBucaHga gap acap a3 MaH3apaxoH xy3H0Bapu ^aKupoHau MaM.aKaT, H06ac0M0Hux0H ^aMtua™, 6exy-KyKHH pauaT, ropaTH TypKOHH naraTOH, phbo^h 6o3opu 3y.MH xokhmohh xyg, 6egueHaTHH ap6o6oHH gHH, HH30H h^thmoh Ba KocTaruu ax.OK Mymoxugaxou xempo MaTpax coxTa, a3 caTxu nacTH 3HHgaruu ^OMeau gaBpoHH xem muKoaT

мекунад. Андешахои Ч,омй дар бораи кадру кимат ва макому манзалати волои инсон, ки на вобастаи аслу насаб, мулку дорой, балки самараи маънавиёти ганй ва аклу хирад аст, низ хеле шоистаи таваччуханд.

Подшохиро сифат карда, Ч,омй хикоятеро аз ахди Бузургмехр меорад: Бузургмехрро пурсиданд, ки кадом подшох покизатар? Гуфт: «Он, ки покизагон аз вай эмин бошанд ва гунохгорон аз вай битарсанд:

Шоу он бошад, ки равшанхотиру бихрад бувад, Некувонро уол аз у неку, бадонро бад бувад»(11, с.57).

Бино ба гуфти Ч,омй на шахс ба амал бузургу шариф гардад, балки амалро шахс бузург хохад кард:

Боядат мансаби баланд, бикуш,

То ба фазлу уунар куни пайванд.

На ба мансаб бувад баландии мард,

Балки мансаб шавад ба мард баланд (11,с.58-59).

«Се кор аз се гурух зишт ояд: тундй аз подшохон ва хирс бар мол аз доноён ва бухл аз тавонгарон:

Ин се кор аст, к-иш нигорад зишт Аз се кас хомаи нигоранда: Тундхуии подшоуи цави, Хирси донову бухли доранда»(11, с.59).

Дар достони «Хирадномаи Искандарй»-и хеш акидахои утопиявии мута-факкирони пешгузашта, ба хусус Низомй ва Амир Хусрави Дехлавиро пайравй намуда, тархи чамъияти бесинферо тасвир менамояд, ки дар он тамоми ахолй баробархукуканду саодатманд. Аклу заковати инсонй дар байни аъзои чомеа мавкеи асосиро ишгол менамояд. Дар чомеаи ормонии Ч,омй аз дуздию горат-гарй осоре дида намешавад, зеро сокинони он бо хамдигар содику дар амният зиндагй карда, афзунияти сарватхои моддиашон, ки дар асоси мехнати халолу софдилона, муовинати устувору ногусастанй сохта шуда, асоси руёнидани хосили баланд гардонидаанд, падид омадани чунин иллати зиштро имкон-нопазир месозанд:

Бигуфтанд: «Дар шаури мо нест дузд, Ки аз касби дузди хурад дастмузд. Хама мардуми содицанду амин, Чу хоканд аминони руи замин. Ба хок ар супори яке дона цав, Диуад уафтсадат боз вацти дарав» (10).

Мувофики навиштахои Ч,омй вакте, ки Искандар ба ин шахр мерасад, шохиди он мегардад, ки муносибати сокинонаш дар заминаи ахлоки хамида ва хеле баландфарханг ба пояи баланд расидааст. Дар ин чамоат ягон низои сиёсй низ мавчуд нест. Сокинон харгиз ба гуфтори дуругу бехуда ва носазо лаб намекушоянд. Аз чангу ситеза бегона, аммо дар корхо ёвари якдигаранд. Х,ар сокине танхо як манзил дорад ва он хам бе куфлу бе дар. Аммо дар остонаи манзил чукурие канда шудааст, ки истикоматкунандаро аз андешаи марг огох менамояд. Абдуррахмони Ч,омй дар достони «Хирадномаи Искандарй»-и худ ин лахзаро чунин тасвир намудааст:

CuKaHdap uy Mesawm supdu yayon, Xa6apnypcu yap owKopy nuyon. ffap acHou pafiman 6a waype pacud, ffap oh wayp KaeMe nucaHduda dud. 3u syfimopu 6eyyda na6yo xaMyw, Qypy6acma as Hoca3o uawMy syw. Hayycma 6a 6ad yapsus osopu yaM, Ea yap Kopu neKy Madadsopu yaM. Ha 3^woh maeonsap Kace, He fiaKup, Eap эwoн Ha cynmoH Kace, He aMup. Eapo6ap 6a yaM KucMamu MonawoH, MyeofiuK 6a yaM cypamu yonawoH. Ha as MeyHamu KaymawoH con mam, Ha 6ap cafiyau cynyawoH yapfiu yam. 3u hk xoHa yap hk wyda 6aypaMaHd, Ha dap 6ap dapu xoHayowoH Ha 6aHd, Ea yap dap fiypy 6ypda sype MaeoK, Ku 6uHaHdapo 3-oh wydu cuHa uok. .. Eusyfimand, K-as 6aypu oh KaHdaeM, Ku mo dap fiasou yayon sundaeM. Ha6aHdad na6u xyd su upwodu mo, ffuyad yap daM as Mypdasu edu mo (10). A6gyppaxM0HH ^omh, mhc.h gaxxo Hyx6ar0HH H.My ^apxaHru mo, MoxuaTaH MyTa^aKKup, BaTaHgycT, Matpu^amapBape Me6omag, kh MaKcagu aroHaam a3 Tat.H$H ocopu H.MH-aga6H 60 Hypu H.My Matpu^aT MapgyMpo a3 ^ax.y ^axo.aT paxo KapgaH Ba 6a cyHu 3HHgaruu opoMy ocoumTa Ba .ohkh hhcoh poxHaMoH HaMygaH Me6omag. X,aK 6ap ^ohh6h npe3ugeHTH KumBap Эмомa.н PaxMOH acT, kh Me^apMoaHg: «A3 hh ^hxat, TaxKHKH xycycuaTxou hh nagugau Hogup Ba omh.xoh 3yxypu oh Ha TaHxo 6apou mHHoxTH gypycTH maxcuaTxou HOTaKpope mhc.h MaB.OHO ^omh Ba ocopy aHgemau ohxo, 6a.KH 6apou paBmaH KapgaHH caMTxou acocuH pymgu H.My aga6y ^apxaHru Myocup Ba ca6aKH gapKopH 6apgomTaH a3 ohxo gap py3ropu mo hh3 aMpu bo^h6 Me6omag» (1).

Kanudeoma^o: A6dyppayMoHu omu, «EayopucmoH», aKudayou uymuMou ea cuecuu omu, aHdewayou cuecuey daenamdopu, «XupadnoMau HcKandapu»

nauHaeumm:

1. www.President.tj/node/6377. Санаи муроциат: 28.08.2014.

2. Myun, MyyaMMad. &apyamu fiopcu/M. Myun. - Teypon: AMupu Ka6up, 1375. - %2. -1229 c.

3. fle Cmpeny. ^yepofiueu mabpuxuu capsaMunyou Xunofiamu wapKu. MymapyuM M. Hpfion. - Teypon: Hnmuwopomu ummh ea fiapyansu, 1377. - 609 c.

4. Aficaysod, Abnoxon. A6dyppayMonu ^omu / A. Aficaysod. - fiywan6e: Maopufi, 1978. -190 c.

5. ^omu, Maenono Hypuddun. Hafiayom-yn-ync muh yasapom-un-Kydc. Taymsaponu Mamn, Myannufionu MyKadduMa ea fieypucmyo M. OKunoea ea E. Mupcaudoe. -fiywan6e: nawyyuwsoyu fiapyansu fiopcu-moyuKu, 2013. -865 c.

6. Мирзозода, Холиц. Таърихи адабиёти тоцик. Китоби 2 /Х. Мирзозода. - Душанбе: Маориф, 1977. - 400 с.

7. Хондамир, Гиёсуддин. Макорим-ул-ахлоц. Шаруи аувол ва зиндагонии Амир Али-шери Навои. Мукаддима, тасуеу ва тауцици М. Ашиц. - Теурон: Оинаи мерос, 1378. -295 с.

8. Доират-ул-маорифи бузурги исломи. Ц.17. - Теурон: Маркази Доиратул-маорифи бузурги исломи, 1392. - 780 с.

9. Айни, Садриддин. Куллиёт / С.Айни. Ц.13. - Душанбе: Ирфон, 1977. -431 с.

10. Дурци 3. Меур Арцом Роёна. - Теурон, 1387 ш.

11. Цомй, Абдурраумон. Бауористон / А. Цомй. - Душанбе: Маориф ва фаруанг, 2008. -204 с.

Reference Literature

1. www. President.tj/node/6377. Date of addressing: 28.08.2014

2. Muin, Mukhammad. Interpretation Dictionary of Persian Language. - Tehran, Amiri Kabir, 1375. - 1229pp.

3. Le Stendge.Historic Geography of Eastern Emirate Countries. Translated by M. Irfon. -Tehran, Science and Culture Pablishing-House, 1377. - 609pp.

4. Afsakhzod, Alokhon. Abdurakhman Jami. - Dushanbe: Enlightenment, 1978. - 190pp.

5. Jami, Mavlono Nuriddin. Text compilers and authors of the introduction and supplements M. Okilova and B. Mirsaidov. - Dushanbe, Pajukhishgokhi farhangi Farsi-Tojiki, 2013. -865pp.

6. Mirzozoda, Kholik. History of the Tajik Literature. Book 2. Dushanbe: Enlightenment, 1977. -400pp.

7. Khondamir, Ghiyosuddin. On Life and Creation of Alisher Navoi. Introduction, critical edition: M. Ashik. - Tehran: Oinai meros, 1378. - 295pp.

8. The Big Islamic Encyclopaedia. V.17. -Tehran: the Centre of the Big Islamic Encyclopaedia, 1392. - 780pp.

9. Aini, Sadriddin. Complete Collection of Works. V.13. - Dushanbe: Irfon, 1977. - 431pp.

10. Jami, Abdurakhman. Bakhoristan. -Dushanbe: Enlightenment and Culture. 2008. - 204pp.

11. Durj, №3. Mekhr Arkon Rosna, Tehran, 1387

Взгляды Джами на политику и государственное устройство

Ключевые слова: Абдурахман Джами, «Бахористан», социально-политические мысли Джами, взгляды Джами на государственное устройство, «Хираднаме Искандари»

В статье, которая посвящена знаменитому поэту, философу, мыслителю Абдурахману Джами, 600-летие которого по решению ЮНЕСКО празднуется в этом году, рассматриваются его политические взгляды, а также его точки зрения на государственное устройство. Эти взгляды изложены во многих его произведениях, которых насчитывается около пятидесяти.

По мнению авторов, среди них особое место занимают «Бахористан», «Хираднаме Искандари» и «Силсилат аз-захаб», где автор излагает свою точку зрения на эти проблемы. Авторы считают, что Джами, как и многих других средневековых авторов, можно отнести к когорте утопистов.

Jamfs Outlook in Reference to Politics and Statal Frameworks

Key words: Abdurakhmon Jami, "Bakhoriston ", Jami's, socio-political ideas, Jami s outlook concerned with statal frameworks, "Khiradname Iskandari"

The article is devoted to the famous poet, philosopher and thinker Abdurahmon Jami whose 600-th anniversary is celebrated this year according to UNESCO resolution. The authors dwell on his political outlooks and the views concerned with statal frameworks. The formers are expounded in many productions of his whose number is over fifty.

To the author s mind, such works as "Bakhoristan ", "Khiradname Iskandari" and "Silsilat-az-Zakhab" occupy an especial place dealing with the problems in question. They consider that Jami, just as many other mediaeval scholars, can be referred to the cohort of Utopists.

Роцеъ ба муаллифон:

Чурабоев Чамшед Xабибуллоевич, номзади илмуои таърих, дотсент, ректори Донишгоуи давлатии ууцуц, бизнес ва сиёсати Тоцикистон, сармууаррири мацаллаи «Ахбори ДДХ^БСТ», (Чумуурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), e-mail: jurabaev.jh@,mail. ru

Гиёсов Нурулло Исматович, номзади илмуои филология, дотсент, мууаррири масъули мацаллаи «Ахбори ДД%БСТ»-и Донишгоуи давлатии ууцуц, бизнес ва сиёсати Тоцикистон (Чумуурии Тоцикистон, ш. Хуцанд), e-mail: nur-1954@mail. ru

Сведения об авторах:

Джурабаев Джамшед Хабибуллоевич, кандидат исторических наук, доцент, ректор Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики, главный редактор журнала «Вестник ТГУПБП» (Республика Таджикистан, г. Худжанд), e-mail: _ jurabaevjh@,mail. ru

Гиясов Нурулло Исматович, кандидат филологических наук, доцент, ответственный редактор журнала «Вестник ТГУПБП» Таджикского государственного университета права, бизнеса и политики (Республика Таджикистан, г. Худжанд), e-mail: nur-1954@mail.ru

Information about the author:

Jurabayev Jamshed Khabibullayevich, Candidate of Historical Sciences, Associate Professor, rector of TSULBP, editor-in-chief of the journal ""Bulletin of TSULBP " -edition of the Tajik State University of Law, Business and Politics (Tajikistan, Khujand),

e-mail: jurabaev.jh@,mail. ru

Ghiyasov Nurullo Ismatovich, Candidate of Philological Sciences, Associate Professor, editor-in-charge of the journal ""Bulletin of TSULBP " - edition of the Tajik State University of Law, Business and Politics (Tajikistan, Khujand), e-mail: nur-1954@mail. ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.