Научная статья на тему 'ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯНИНГ ТАРИХИЙ ГЕНЕЗИСИ ВА УНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ'

ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯНИНГ ТАРИХИЙ ГЕНЕЗИСИ ВА УНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
231
27
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Жисмоний тарбия / жисмоний маданият / умумий маданият / жисмоний ҳолат / жисмоний сифатларнинг ривожланиш даражаси / жисмоний такомиллаштириш назарияси / умуминсоний (гуманистик) тамойиллари / жисмоний камолотга эришиш / биологик / ижтимоий / ахлоқий. / Physical education / physical culture / general culture / physical condition / level of development of physical qualities / theory of physical improvement / universal (humanistic) principles / physical maturity / biological / social / moral.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — A. Gilijova

Ушбу мақолада, талабалар билан олиб бориладиган тарбиявий тадбирларнинг турлари, мавзулари, гуруҳ раҳбарлари (мураббийлари) ҳар доим гуруҳ хусусиятларига мос равишда, уларнинг диди ва қизиқишларига эътибор қаратиб ўтказилиши кераклиги ҳамда жисмоний маданият назариясида жисмоний тарбия жараёни ўзига хос “тарбия” тушунчаси билан белгиланаши ва шунинг учун ҳам ҳар қандай педагогик жараённинг барча хусусиятлари билан тавсифланиши, жисмоний маданият назариётчиларининг таърифига кўра, ўзига хос хусусиятлар жисмоний тарбиянинг ҳаракат кўникмаларини шакллантириш ва шахснинг жисмоний фазилатларини ривожлантириш каби масалалар очиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORICAL GENESIS OF PHYSICAL EDUCATION AND ITS PEDAGOGICAL FOUNDATIONS

In this article, the types, topics, group leaders (coaches) of educational activities conducted with students should always be conducted in accordance with the characteristics of the group, paying attention to their tastes and interests, and in the theory of physical culture, the process of physical education is defined by a unique concept of "education". and that's why the characterization of any pedagogical process with all its features, according to the definition of physical culture theorists, specific features of physical education, such as the formation of movement skills and the development of physical qualities of a person, have been revealed.

Текст научной работы на тему «ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯНИНГ ТАРИХИЙ ГЕНЕЗИСИ ВА УНИНГ ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ЖИСМОНИЙ ТАРБИЯНИНГ ТАРИХИЙ ГЕНЕЗИСИ ВА УНИНГ

ПЕДАГОГИК АСОСЛАРИ Гылыжова Арзигул Маметмыратовна

Урганч давлат университети Спорт фаолият кафедраси укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.7227750 Аннототция. Ушбу мацолада, талабалар билан олиб бориладиган тарбиявий тадбирларнинг турлари, мавзулари, гуру% ра%барлари (мураббийлари) %ар доим гуру% хусусиятларига мос равишда, уларнинг диди ва цизицишларига эътибор царатиб утказилиши кераклиги %амда жисмоний маданият назариясида жисмоний тарбия жараёни узига хос "тарбия" тушунчаси билан белгиланаши ва шунинг учун %ам %ар цандай педагогик жараённинг барча хусусиятлари билан тавсифланиши, жисмоний маданият назариётчиларининг таърифига кура, узига хос хусусиятлар жисмоний тарбиянинг %аракат куникмаларини шакллантириш ва шахснинг жисмоний фазилатларини ривожлантириш каби масалалар очиб берилган.

Калит сузлар: Жисмоний тарбия, жисмоний маданият, умумий маданият, жисмоний %олат, жисмоний сифатларнинг ривожланиш даражаси, жисмоний такомиллаштириш назарияси, умуминсоний (гуманистик) тамойиллари, жисмоний камолотга эришиш, биологик, ижтимоий, ахлоций.

ИСТОРИЧЕСКИЙ ГЕНЕЗИС ФИЗИЧЕСКОГО ВОСПИТАНИЯ И ЕГО ПЕДАГОГИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ Аннотация. В данной статье виды, темы,групповые руководители (тренеры) воспитательной деятельности, проводимой со студентами, всегда должны проводиться в соответствии с особенностями группы, с учетом их вкусов и интересов, а в теории физической культуры , процесс физического воспитания определяется своеобразным понятием «воспитание», и поэтому характеристика любого педагогического процесса со всеми его признаками, по определению теоретиков физической культуры, специфическими чертами физического воспитания, такими как формирование двигательных навыков и развития физических качеств человека.

Ключевые слова: Физическое воспитание, физическая культура, общая культура, физическое состояние, уровень развития физических качеств, теория физического совершенствования, общечеловеческие (гуманистические) принципы, физическая зрелость, биологическая, социальная, нравственная.

HISTORICAL GENESIS OF PHYSICAL EDUCATION AND ITS PEDAGOGICAL FOUNDATIONS Abstract. In this article, the types, topics, group leaders (coaches) of educational activities conducted with students should always be conducted in accordance with the characteristics of the group, paying attention to their tastes and interests, and in the theory of physical culture, the process of physical education is defined by a unique concept of "education". and that's why the characterization of any pedagogical process with all its features, according to the definition of physical culture theorists, specific features of physical education, such as the formation of movement skills and the development of physical qualities of a person, have been revealed.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Key words: Physical education, physical culture, general culture, physical condition, level of development of physical qualities, theory of physical improvement, universal (humanistic) principles, physical maturity, biological, social, moral.

КИРИШ

Оммавий спорт тизими жамиятнинг ижтимоий тизимида маълум рол уйнайди ва ижтимоий куйи тизим сифатида хам ишлайди. Фукароларнинг оммавий согликни саклаш сохаси, спортнинг ижтимоий тизими уз-узидан бошка ижтимоий кичик тизимларга нисбатан автоном хусусиятга эга. Шу нуктаи назардан, аник айтиш мумкинки, спортнинг ижтимоий куйи тизими согликни саклаш, фан, маданият, тарбия ва таълим куйи тизимлари билан бевосита богликдир. Спорт ижтимоий-иктисодий ва сиёсий жараёнларга хам сезиларли таъсир курсатади. Шу нуктаи назардан караганда, спорт давлат ижтимоий сиёсатининг мухим сохаси сифатида соглом турмуш тарзи ва оммавий харакатлар рухи ролини уйнайди.

Х,ар бир инсон хаётида камида бир марта оммавий спорт билан шугулланган. Шу билан бирга, ушбу спорт тури барча таълим дастурларига киритилган. Айнан шу шаклда спортнинг укув-машк, тайёргарлик-машк, жисмоний согломлаштириш вазифалари амалга оширилади.

Х,ар бир инсон юксак одоб-ахлок, мехнацеварлик ва инсонпарварлик фазилатларига эга булган фукаро булиши билан бирга, мустахкам соглик, зарур куч ва кувватга эга булиши билан бир каторда бошка катор жисмоний фазилатларга хам эга булиши хакикатдир. Шуни унутмаслик керакки, саломатлик нафакат инсоннинг шахсий фаровонлиги, балки бошка жихатлари учун хам мухимдир. Яъни, инсон жисмонан соглом, серхаракат ва бардам булса, яхши ва огир кунларда курилиш ишларида, Ватан химоясида катнашиб, фойдали мавжудотга айланиши шубхасиз. Бир суз билан айтганда, бундай инсон хаётнинг одамларга бераётган барча неъматларидан самаралирок фойдалана олади.

Х,озирги замонда жамиятимиз аъзоси булган хар бир шахс нафакат уз ватанини чин мехр билан севадиган фукаро сифатида тавсифланади. У бой жисмоний ва маънавий фазилатлари, уз она юртини, Ватанини химоя килиши, мехнат кучини юксалтириши билан хам ажралиб туриши керак. Буларнинг барчаси унинг соглигига бевосита боглик. Юксак акл эгалари инсон саломатлигини, энг аввало, унинг маънавий бойлиги деб билишлари бежиз эмас.

Машхур шарк файласуфи, шифокор, олим Ибн Сино: "Х,еч бир дори харакатнинг урнини боса олмайди, куп харакат эса саломатлик гаровидир". Афсуски, кундалик хаётимиздаги турли харакатлар саломатлик ва жисмоний хусусиятларнинг шаклланишига хакикий таъсир курсатишига эътибор бермаймиз. "Беш ёшли болани машинада мустакил туришга мослаштириш"; "Ёгоч туткич билан сув ташиш"; "Урок билан ут уриш"; "Ерни кучириш оркали экин экиш"; "Дарахтларни кесиш ва утин кесиш" ва бошкалар. Бундай машкларнинг номлари йук. Лекин бу ишларда жисмоний тарбия дарсларида ва спорт машкларида учраб булмайдиган бугим, мушак, нерв-харакат турлари мавжуд. Бунинг жисмоний сифатларни шакллантиришда дарс ва машклар тузилишида хисобга олинмайдиган айрим элементлари (мушак ва бугимларнинг кайсидир нуктада максимал чузилиши ва кискариши, бажарилиш тезлиги, давомийлиги, ишнинг юкори даражаси ва бошкалар). тез-тез топилади. Х,аётимизда хар кандай харакатдан узоклашиш тенденцияси

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

мавжуд. Булмаса, 5-6 ёшли узини-узи куллаб-кувватлайдиган болага машинада чол урнидан тургунча жой бериш тартиби кандай? Аксинча, биз болани "нокулай" позицияларга ва харакат кобилиятларига урганиш имкониятидан махрум киламиз.

"Тоза хаводан нафас олсанг, кунглинг куп" деган халк хикмати бежиз айтилмаган булса керак. Бугунги кунда одамлар орасида тез-тез учраб турадиган "Остреохондроз", "Гиподинамия", "Гипертония" каби касалликлар ана шу харакацизликдан келиб чикади, дейишга асосли асос бор. Соглом одам мехнатга кодир тадбиркордир. Бундай одамда кийинчиликларни энгиб утолмаслигидан куркмайди. Унинг яшаш истаги кучайган ва хар доим бахтлидир. Унинг иродаси буйсунмайди. Буш сузлар билан ичи буш кукракдан олисларга юради, узига ишончи баланд булади. Бу факат соглом, хушёр ва сергак кишиларга хос хусусиятдир.

Спорт санъатида (уйинлар, машгулотлар ва мусобака анжомлари) юкорида санаб утилган фазилатларни шакллантириш учун жуда куп ажралмас нукталар мавжуд.

Спорт санъатининг кудрати бу. Спортчи тартиб билан минглаб огирликларни кутариб, кучини сарфлайди. катта натижаларга эришиш учун эмоционал хаяжон, рухий номутаносиблик, хар бир масъулиятли мусобака олдидан ва ундан кейин ташвишланиш спортчининг нафакат спортчи, балки асабийликни хис этувчи шахс (спортчи) сифатидаги хатти-харакатларига хос ходисадир. Асосийси, бу харакатлар ихтиёрий равишда амалга оширилади (буйрук билан эмас). Бинобарин, жисмоний сифатлар спортчининг мураккаб мехнати натижасида спорт санъати оркали шаклланиши хеч кимга сир эмас. Уни ёш укувчиларга ургатиш эса малакали, тажрибали укитувчиларнинг бурчидир. Бу тартиб-интизомдан узоклашиш эмас.

Кундалик жавобгарликка эга куролни талаб килинг. Чунки рузгор хунари хаётнинг зарурати. Бошка факултет талабаларини четга суриб, Жисмоний маданият факултети талабалари 4 йил давомида мунтазам равишда спорт билан мунтазам шугулланса хам, институтни тамомлагандан кейин 4 йил утгач, мутахассис-укитувчиларнинг тезкорлик ва тезлик-кучлик сифатлари, куч кобилият, 6-10 ёшда тайёргарлик, 11-16 ёшда эса тезлик куч ва 16 ёшдан кейин барча жисмоний хусусиятлар пасая бошлаши илмий жихатдан исботланган.

Шунинг учун хам жисмоний сифат ва кобилиятларни узокрок саклаш, юкори мехнат кобилиятига эга булиш учун бу сифатларни уз даражасида, талабалик даврида пухталик билан шакллантириш мухим ахамиятга эга. Бирок, педагогик таълимнинг турли долзарб муаммоларини хал этишга шахснинг энг яхши фазилатларини узлаштирган мутахассис-укитувчигина мос ёки тайёр, дейиш бемаънилик булади. Шу уринда жисмоний тарбия мутахассисларининг узига хос ихтисосликлари бор, дейиш уринли.

"Жисмоний тарбия ва спорт оркали соглом ёшларни тарбиялаш бутун бир жамиятнинг вазифаси булмоги керак. Х,ар бир инсон, оила, махалла, ота-она жисмоний тарбия ва спорт билан шугулланишни одат даражасига чикариши билан бирга, кадрият сифатида эъзозлаши жамиятнинг узлуксиз равишда жисмоний тарбия ва спорт билан шугулланишига олиб келади. Шундай экан жисмоний тарбия ва спорт билан шуглланиш инсонга жисмоний жихатдан янги имкониятларни яратиб беради. Шу нуктаи назардан ёшлардаги маълум бир хусусиятлар хамда жисмоний тарбия ва спорт уртасидаги алокадорликни урганиш зарур хисобланади".

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Дидро принципига кура, "укишни тухтатган киши фикрлашни тухтатади". Адабий-бадиий асарларни талабаларга такдим этиш мухим ахамиятга эга. 4 йил давомида хеч кандай адабий китоб укимаган, институт ва факултет микёсида турли мавзуларда утказиладиган мухокама ва учрашув кечаларида катнашмаётган талабаларнинг маънавий савияси, дунёкараши пастдек куринади. Ушбу максадларга эришиш учун биз гурух мураббийи узининг таълим режасига куйидаги мавзуларни киритишини хохлаймиз:

1. Талабаларнинг мехнат кобилиятини ошириш ва уларни тадбиркорликка ургатиш;

2. Маънавий-маданий савиясини ошириш;

3. Инсон танасини акс эттирувчи буш вактдан унумли фойдаланиш йуналишида;

4. Фикр ва жисмоний мехнатни уйгунлаштиришга ургатади;

5. Ирода ва сиёсий муносабатни мустахкамлайди;

6. Х,аётнинг кийинчилик ва кийинчиликларини енгишга каратилган;

7. Бемор билан онгли курашга каратилган турли касалликлар. Талабалар билан олиб бориладиган тарбиявий тадбирларнинг турлари, мавзулари, гурух рахбарлари (мураббийлари) хар доим гурух хусусиятларига мос равишда, уларнинг диди ва кизикишларига эътибор каратиб утказилиши керак.

Тарихан жисмоний маданиятнинг ривожланиши жамиятнинг жисмонан ривожланган, жанговар харакатларда катнашишга тайёр ва мехнатга лаёкатли фукароларга булган эхтиёжи билан боглик эди. Таълим тизимининг шаклланиши билан жисмоний маданият восита куникмаларини шакллантиришнинг асосий омилига айланди.

Бундан ташкари, коида тарикасида, жисмоний тарбияда иккита узига хос хусусиятни ажратиб курсатиш кераклиги таъкидланади: харакатларга (харакатга) тайёргарлик ва жисмоний сифатларни тарбиялаш. Л.П.Матвеев томонидан куйидагича таъриф берилган: "Жисмоний маданият жамият аъзоларининг жисмоний камолотга эришишини максадга мувофик равишда амалга ошириш учун махсус воситалар, методлар ва шароитларни яратиш хамда улардан рационал фойдаланиш буйича эришган ютукларнингмажмуасидир. Жисмоний маданият умумий маданиятнинг таркибий бир кисми, унинг юксалиши, жамият ривожланишининг асосидир".

МУХАКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Жисмоний холат (холат, жисмоний сифатларнинг ривожланиш даражаси ва жисмоний тайёргарлик) инсон томонидан табиий усиш ва ривожланиш шароитида эришилади. Уни такомиллаштириш максадли, педагогик жихатдан ташкил этилган таъсирлар - жисмоний тарбия билан таъминланади.

Жисмоний маданият назарияси ва унинг таркибий кисмларидан бири - назария. Таълим назариясининг биринчи кисмидаги фундаментал мазмуни - жисмоний такомиллаштириш назарияси ижтимоий кузгалишлар туфайли жиддий узгаришларга дуч келмади. Иккинчи кисм жисмоний тарбия жараёнида шахсни ахлокий такомиллаштиришнинг умуминсоний (гуманистик) тамойиллари ва меъёрларини ишлаб чикиш ва тасдиклашга тубдан риоя килишга кайта йуналтирилган. "Жисмоний маданият инсоният томонидан тупланган моддий ва маънавий бойликлар йигиндиси, ундан кишиларнинг камолоти учун кенг фойдаланиланиш максадга мувофикдир. бунинг учун жисмоний камолотга эришишни максадга мувофик равишда амалга ошириш учун махсус воситалар, методлар ва шароитларни яратиш ва улардан рационал фойдаланиш зарурати мавжуд".

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 7 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Хулоса урнида шуни айтиш жоизки жисмоний маданият назариясида жисмоний тарбия жараёни узига хос "тарбия" тушунчаси билан белгиланади ва шунинг учун хам хар кандай педагогик жараённинг барча хусусиятлари билан тавсифланади. Купгина жисмоний маданият назариётчиларининг таърифига кура, узига хос хусусиятлар жисмоний тарбиянинг харакат куникмаларини шакллантириш ва шахснинг жисмоний фазилатларини ривожлантиришга каратилганлиги булиб, уларнинг умумийлиги унинг жисмоний курсаткичларини хал килувчи даражада белгилайдиДозирги вактда жисмоний тарбия ва спорт деганда шахс ва умуман ижтимоий вокеликни узгартиришга ёрдам берадиган мухим ижтимоий ходисалар тушунилади.

REFERENCES

1. Горбиков И.И. Критерии профессиональной пригодности будущих специалистов по направлению "физическая культура" : диссертация ... кандидата педагогических наук. - Краснодар, 2006. - 210 с.

2. 2.Орзиев А.А. Ёшларни жисмоний тарбия ва оммавий спортга жалб килиш хамда жисмоний куникма ва малакаларини самарали ривожлантириш. "Science and Education" Scientific Journal November 2020 / Volume 1 Issue 8. -Б.456.

3. 3.Матвеев Л. П. Теория и методика физической культуры (общие основы теории и методики физического воспитания; теоретикометодические аспекты спорта и профессиональноприкладных форм физической культуры): Учеб. для интов физ. культуры. — М.: Физкультура и спорт, 1991. —543 с.

4. 4.Шерматов М. Таълим муассасаларида жисмоний маданият таълими самарадорлигига эришишда замонавий таълим технологияларидан фойдаланиш. // Academic research in educational sciences volume 2 | issue 6 | 2021 issn: 2181-1385 scientific journal impact factor (sjif) 2021: 5.723 doi: 10.24412/2181-1385-2021-6-10501054

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.