Научная статья на тему 'ЖИНОИЙ ЖАВОБГАРЛИК ВА УНИ БОШКА ЖАВОБГАРЛИК ТУРЛАРИДАН ФАРҚИ'

ЖИНОИЙ ЖАВОБГАРЛИК ВА УНИ БОШКА ЖАВОБГАРЛИК ТУРЛАРИДАН ФАРҚИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
7
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қонун / ҳуқуқ / жиноят / жавобгарлик / жазо / суиқасд / ислоҳ / процесс / стратегия / интизом / усул / қилмиш / тизим / механизм / шакл / муқаррар / восита. / law / right / crime / responsibility / punishment / process / attempts / standard / technology / strategy / discipline / action / system / form / mechanism / inevitable / means / method.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Норметов, Тоҳиржон Хамитович

Ушбу мақолада Суд ҳуқуқ тизими ҳамдажиноят ва жиноят-процессуал қонунчилигини такомиллаштириш соҳасидаги давлат сиёсатининг энг муҳим йўналишларини ислоҳқилишнинг тарихий аҳамияти,шахснинг ҳуқуқ ва эркинликлари, жамият ва давлат манфаатлари, инсоният хавфсизлиги каби қадриятларни жиноий тажовузлардан қўриқлаш, жиноятчиликка қарши курашиш, яъни жиноий жазоларни либераллаштириш,жиноят, интизомий, маъмурий, фуқароқий-ҳуқуқий ҳуқуқбузарлик масалалари тўғрисидаги ишларни кўриб чиқиш ва хал қилишусуллари ёритилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CRIMINAL LIABILITY AND ITS DIFFERENCE FROM OTHER TYPES OF LIABILITY

This article examines the historical significance of reforming the most important directions of state policy in the field of improving the judicial system and criminal and criminal procedural legislation, individual rights and freedoms, the interests of society and the state, methods of protecting such values as human security from criminal aggression, the fight against crime, those. liberalization of criminal penalties, consideration and resolution of cases of criminal, disciplinary, administrative, civil offenses.

Текст научной работы на тему «ЖИНОИЙ ЖАВОБГАРЛИК ВА УНИ БОШКА ЖАВОБГАРЛИК ТУРЛАРИДАН ФАРҚИ»

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

ЖИНОИЙ ЖАВОБГАРЛИК ВА УНИ БОШКА ЖАВОБГАРЛИК

ТУРЛАРИДАН ФАРЦИ

Норметов Тохиржон Хамитович

Чирчик; олий танк кумондонлик мухдндислик билим юрти Гуманитар фанлар кафедраси катта укитувчиси, доцент

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Суд - ууцуц тизими уамдажиноят ва жиноят-процессуал цонунчилигини такомиллаштириш соуасидаги давлат сиёсатининг энг мууим йуналишларини ислоуцилишнинг тарихий ауамияти,шахснинг ууцуц ва эркинликлари, жамият ва давлат манфаатлари, инсоният хавфсизлиги каби цадриятларни жиноий тажовузлардан цурицлаш, жиноятчиликка царши курашиш, яъни жиноий жазоларни либераллаштириш,жиноят, интизомий, маъмурий, фуцароций-ууцуций ууцуцбузарлик масалалари тузрисидаги ишларни куриб чициш ва хал цилишусуллари ёритилган

Калит сузлар: цонун, ууцуц, жиноят, жавобгарлик, жазо, суицасд, ислоу процесс, стратегия, интизом, усул, цилмиш, тизим, механизм, шакл, муцаррар, восита.

В данной статье рассматривается историческое значение реформирования важнейших направлений государственной политики в области совершенствования судебной системы и уголовного и уголовно-процессуального законодательства, прав и свобод личности, интересов общества и государства, методы защиты таких ценностей, как безопасность человека от преступной агрессии, борьба с преступностью, т.е. либерализация уголовных наказаний, рассмотрение и разрешение дел об уголовных, дисциплинарных, административных, гражданско-правовых правонарушениях.

Ключевые слова: закон, право, преступление, ответственность, наказания, процесс, покушения, стандарт, технология, стратегия, дисциплина, действие, система, форма, механизм, неизбежное, средство, метод.

"Жиноятчиликнинг умумий олдини олиш вазифаси жиноят цонунининг бецарор одамларни турли жиноятларни содир цилишидан ушлаб турувчи, тацицловчи функцияси, шунингдек жиноят содир цилган шахслар учун жавобгарликнинг муцаррарлиги принципини белгилаш орцали амалга оширилади ".

АННОТАЦИЯ

Ш.М.Мирзиёев

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

KHPHm

^hhoat Ba :MHOflT-npo^ccyan KOHyHHunuruHH TaKOMunnamTupum coxacugaru gaBnaT cuëcaTHHHHr энг MyxuM HyHanumnapuHH ôenrunaô ôepraH 2017-2021 fiunnapga Y36eKHCTOH PecnyônuKacuHH pHBo:naHTHpHmHHHr ôemTa ycTyBop HyHanHfflH ôyfiHHa xapaKaraap CTpaTeruacu x,aMga 2022- 2026 fiunnapra Myn:annaHraH aHru y36eKHCTOHHHHr TapaKKHëT CTpaTerHflCHHHHr Kaôyn KunuHumu cyg-xyKyK th3hmhhh ucnox, KHnHmHHHr Tapuxufi axaMuarra эгa ôynraH ôockhhh ôyngu. XapaKaraap CTpaTeruacuga :hhohh :aBo6rapnuK Ba :a30 TH3HMHHH TaKOMunnamTupum ôopacuga Kyfiugaru Tanaônap KyHungu:

-:hhohh KHHMHmHHHr h:thmohh xaB^nunuK gapa:acH Ba xapaKTepuHH öenrunoBHH MyKpôun KypcaTKunnapHH :opuH этнm opKanu ^MHoaraapHu TacHH^nam th3hmh Ba Me30HnapuHH KafiTagaH Kypuô nuKum.

-:mhoot cogup этгaн maxcnapra HucôaTaH :aBo6rapnuK MyKappapnuruHHHr

umoHHHH Ka^onaTHHH TatMHHnam.

- :a3onap th3hmh Ba ynapHH TafiuHnam MexaHH3MnapuHH KaÖTagaH Kypuô HHKum, эскнpгaн xaMga 3aMOHaBuö Tanaônapra :aBOÔ ôepMaËguraH :a3onap maKHH Ba TypnapuHH HHKapuô Tamnam.

- :hhoat cogup этнmga aôôgop geô TonunraH maxcnapHu Tapôuanam, myHHHrgeK, cogup этнпнmн MyMKHH ôynraH ^MHoaraapHUHr onguHH onumra KaparanraH :a30 Typnapu Ba ôom^a xyKyKuö Tatcup nopanapuHu :opuH этнm.

- parôaTnaHTupyBHH HopManapHH, :yMnagaH :a30HH eHrunnamTupum ëKH maxcHH :mhohh :aBo6rapnuK ëxyg :a3ogaH o3og Kunum mapraapuHH ypHaTyBHH HopManapHu KeHraHTupum.

MYXOKAMA BA HATH^AÏÏAP

fflaxcHHHr xyKyK Ba эpкннпнкпapн, :aMHAT Ba gaBnaT MaH^aaraapu, hhcohhat xaB^cu3nuru Kaôu KagpuaraapHH :mhohh Ta:oBy3napgaH KypuKgam KumunuK :aMuaTuHuHr acocufi Ba3u^anapugaH ôupu ôynuô KenraH Ba ôyryHru KyHga xaM ^MHoaTHunuKKa Kapmu KypamHu gyHë MHKëcuga raoôan MyaMMonapgaH ôupu ôynuô KonMOKga.

Y36eKucTOH PecnyônuKacu ^mhoat KogeKCHHUHr 2-Moggacuga maxc Ba yHuHr xyKyK^aMga эpкннпнкпapн, myHHHrgeK, :aMuaT Ba gaBnaT MaH^aaraapuHH, y3ranap MynKHHu, TaôuuH My^uTHu, thh^hukhu, hhcohhat xaB^cronuruHH :uHOHH Ta:oBy3napgaH KypuKgam Kaôu h:thmohh MyHOcaôaraapra Kapmu KapaTunraH x,ap KaHgafi xapaKaT (xapaKaTcronuK), atHH KunMum ynyH :aBo6rapnuK Ha3apga TyrunraH.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Ана шу вазифаларни амалга ошириш учун мазкур Кодекс жавобгарликнинг асослари ва принципларини, кандай ижтимоий хавфли килмишлар жиноят эканлигини аниклайди, ижтимоий хавфли килмиш содир этган шахсларга нисбатан кулланилиши мумкин булган жазо ва бошка хукукий таъсир чораларини белгилайди.

Жиноий жавобгарликни амалга ошириш масаласи хам шу куннинг долзарб масалаларидан булиб, огир ва ута огир жиноят содир этган хавфли шахсларни жиноий жавобгарликка тортиб, уларга нисбатан жазонинг огир турини куллаш оркали жамиятни мухофаза килиш, жабрланувчиларнинг бузилган хукукларини тиклаш, бундай килмишларга нисбатан катъий чоралар куриб, уларнинг олдини олиш, бартараф этиш жиноятчиликка карши курашнинг кечиктириб булмайдиган масаласи хисобланади. Жиноятчиликка карши курашишнинг хозирги, яъни жиноий жазоларни либераллаштириш жараёнида хам гоятда мураккаб глобал муаммолардан бири эканлиги хеч кимга сир эмас.

Жиноий жавобгарлик хукуий жавобгарликнинг махсус тури булиб, Жиноят Кодексида такикланган килмиш содир этилган такдирдагина кулланиладиган жавобгарликнинг энг огир туридир.

Жиноят Кодексининг 16-моддаси биринчи кисмида жиноят учун жавобгарликнинг таърифи берилган булиб, жиноят учун жавобгарлик жиноят содир этишда айбдор булган шахсга нисбатан суд томонидан хукм килиш, жазо ёки бошка хукукий таъсир чораси кулланилишида ифодаланадиган жиноят содир этишнинг хукукий окибатидир.

Жиноий жавобгарлик шахснинг Жиноят Кодекси билан такикланган килмишни содир килганлиги учун шахс ва давлат уртасида вужудга келадиган жиноят-хукукий муносабатдир.

Жиноят хукукий муносабатларнинг субъектлари бир томондан давлат булса, иккинчи томондан жиноят содир килган шахсдир. Шахс томонидан жиноят содир килиниши муносабати билан давлатда жиноят хукукида назарда тутилган мажбурлов чораларини шахсга нисбатан мажбурий тарзда куллаш, суриштирув ва тергов харакатларини олиб бориш мажбурияти вужудга келади. Шахсда эса содир килган жинояти учун жавоб бериш, жиноят хукукида белгиланган тартибда унга нисбатан куйилган талабларга жавоб бериш мажбурияти вужудга келади. Жиноий жавобгарлик масаласи факат жиноят хукуки доирасида белгиланган асосларга биноан амалга оширилади.

Жамият уз аъзоларини муайян хукуклар билан таъминлаш билан бирга, берилган хукук ва мажбуриятларини бажариш талабини хам куяди.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

^HHOAT KOHyHuga :HHoaTnapHHHr KaTtufi pyfixarH ôepunraH ôynuô, $aKar ^HHoaT KogeKcuga TaKHKnaHraH KunMumHH cogup KunraHnuK ynyH maxc :HHoaT KOHyHH HopManapu acocuga :aBo6rapnuKKa TopTunagu. fflaxcHH :hhohh :aBo6rapnuKKa TopTum ynyH Kyfiugaru acocnap ôynumu KepaK:

a) cogup этнпraн h:thmohh xaB^nu KunMum :HHoaT geô KypcaTunuô, :HHoaT KoHyHuga TaKHKnaHraH ôynumu;

ô) :HHoaT KoHyHuga myHgafi KunMum ynyH :a3o ëKH ôomKana Tatcup nopacuHHHr öenrunaHraHnuru;

b) aHa myHgafi h:thmohh xaB^nu KunMumHH cogup этнmga maxcHHHr afiônu экaнпнrн.

^hhohh :aBoôrapnuKHHHr oKuôaraapu эca Kyfiugarunapga u^oganaHagu:

a) maxcHHHr cogup KunraH :HHoaTH ynyH gaBnar onguga Ba ôyHra BaKonarau opraHnap onguga :aBoô ôepum Ma:ôypuaTHHHHr nafigo ôynumu;

ô) cogup этнпraн :hhohh KunMumra cyg xyKMuga u^oganaHraH canôufi ôaxo ôepumgaH uôopaT;

b) cogup этнпraн :mhohh KunMum ynyH :a3o ëKH ôomKana Tatcup nopacuHH KynnaHumu;

r) :a3ora xyKM KHnHHraHnHrHHHHr oKHôaru cu^aruga maxcHHHr cygnaHraH geô xucoônaHHmu.

^HHoaT KogeKcu Maxcyc KucMuga :hhohh KunMumnapHHHr KaTtufi pyfixaru ôepunraH экaн, Ma3Kyp KogeKcga KypcarunMaraH x,ap KaHgafi KunMum :HHoaT xucoônaHMafigH Ba :hhohh :aBoôrapnuKHH KenTupuô HHKapMafigu. .HtHH ^hhoat KogeKcuga :mhohh KunMumnapHHHr Kartufi pyfixaru ôepunuô, ôy KunMumnapHH cogup этнmнн Taxuxnafigu Ba h:thmohh xaB^nu KunMumnapHH cogup xunMacnuK ynyH oroxnaHTupuô Typagu.

^HHoaT KogeKcu HopManapuHHHr aManga Ky^naHum aManuëTHHH Taxnun KunumgaH myHgafi xynocara Kenum MyMKHHKu, :a3o Ky^^aHMaraH :aBoôrapnuK, (^HHoaT KogeKcuHHHr 65, 66, 661-Mogganapu acocuga :aBoôrapnuKgaH o3og KunuHraH ôynca) cygnaHraH xucoônaHMafigu. Arap maxc ^hhoat KogeKcuHHHr 70-71-Mogganapu acocuga :a3ogaH o3og KunuHraH ôynca, Ma:ôypnoB nopacu KynnaHraHnuru Ty^afinu y cygnaHraH xucoônaHagu, aMMo Ma:ôypnoB nopacu yHra HucôaTaH TarôuK этнпмafigн. fflaxc ^HHoaT KogeKcuHHHr Maxcyc khcmh MyafiaH Moggacu ôunaH xyKM KunHHuô :a3o TafiuHnaHraH ôynca, :a3oHu xaKUKaTgaH yTafigu Ba cygnaHraH xucoônaHagu.

^hho^t KogeKcuHHHr 87-Moggacura MyBo^HK Boara eTMaraH maxcra HucôaTaH TapôuaBufi xycycuaTgaru Ma:ôypnoB nopanapu (^HHoaT KogeKcu 88-Moggacuga Ha3apga TyTunraH Ma:ôypnoB nopanapu) hh Ky^naô :aBoôrapnuKgaH

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

ёки жазодан озод килинган булса, жиноий жазодан бошка турдаги мажбурлов чораси кулланганлиги туфайли шахс судланмаган хисобланади.

Юкорида айтилганларга асосланиб жиноий жавобгарликнинг куйидаги турларини келтириш мумкин:

1) давлатнинг жиноий жазо чораси кулланмаган жавобгарликдан озод килиш;

2) давлатнинг жиноий жазо туридаги жазо чораси кулланиб, жазони уташдан озод килиш тарзидаги жавобгарлик;

3) жавобгарликка тортиб жиноий жазо тарзидаги жазо куллаш ва жазони хакикатдан уташ билан богик булган жавобгарлик;

4) жиноий жазо хисобланмаган бошкача мажбурлов чорасини куллаш билан боглик булган жавобгарлик.

Куриниб турибдики, жиноий жавобгарлик жазо куллаш билан боглик булмаган жиноий жавобгарликдан ва жиноий жазо куллаш билан боглик булган жиноий жавобгарликлардан иборат экан. Шунга кура жиноий жавобгарлик тушунчаси жиноий жазо тушунчасига нисбатан анча кенг тушунча булиб, жиноий жавобгарлик ва жазонинг максади хам бир хил. Амалдаги Жиноят Кодекси 42-моддасининг иккинчи кисмида жазонинг максади айтилган булса-да, жазонинг максадига жазо тарзидаги мажбурлов чораларини кулламасдан хам эришиш мумкин деган катъий хулосага келинса, жазо куллаш билан боглик булмаган жавобгарликка тортилади. Жавобгарликдан озод килиш муайян жазо тури, жазо муддати ёки микёси билан чегараланмаган. Чунки шахсга жазо тайинланмай жавобгарликдан озод килиш кулланган булса, содир этилган жиноятнинг ижтимоий хавфи катта булмаслиги ёки унча огир булмаган жиноят эканлиги билан богланган.

Жиноий жавобгарликнинг вакт буйича чегараси борми? Агар бор булса, качон бошланади ва качон тугайди? Жиноий жавобгарлик шахснинг содир килган жинояти учун мажбурлов чорасини куллашда ифодаланган жавобгар булиш мажбуриятидан иборат экан, ана шу мажбурият качондан бошланади?

Бу борада юридик адабиётларда ягона фикр йук. А.А.Пионтковский жиноий жавобгарлик жиноят содир килинган пайтдан бошланади деб ёзади.1 Я.М.Брайнин эса муайян шахснинг жиноят содир килганлиги тергов органлари томонидан аникланган пайтдан бошланади, деб хисоблайди.2

Жиноий жавобгарликнинг вужудга келиши ва тугагунча булган вакт жиноий жавобгарликни амалга ошириш вакти хисобланади. Жиноий

1 Курс советского уголовного права в 6 томах. Общая часть. М., 1970, 9-бет.

2 Брайнин Я.М. Уголовная ответственность и ее основание в Советском уголовном праве, М: 1963, стр. 27.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

жавобгарликни амалга ошириш эса, жиноят содир килганлиги муносабати билан шахсга нисбатан суриштирув ва тергов харакатларини олиб бориш (гумондорни кулга олиш, унга нисбатан эхтиёт чорасини куллаш), ишни судда куриш, айблов хукми чикариш, жазони ижро этишдан иборат. Судланганлик муддатининг тугаши билан жиноий жавобгарликни амалга ошириш батамом тухтатилади деб хисоблайди купчилик муаллифлар.

Бизнинг фикримизча, шахс жиноят содир килиши биланок, у кулга олинган ёки олинмаганлигидан катъи назар, унда килмиши учун давлат олдида жавобгар булиш, давлатда эса муайян давлат идоралари оркали Жиноят процессуал кодекси нормаларини куллаш вазифаси пайдо булади. Демак, жиноят-хукукий муносабатлар жиноят содир килиш пайтидан бошланади ва шунга мувофик жавобгар булиш мажбурияти хам шу пайтдан бошланиб, хукм конуний кучга кириши билан тугайди. Чунки жиноий жазони уташ ва судланганлик окибатлари, жиноий жавобгарликнинг окибатлари хисобланади. Чунки жиноий жавобгарлик, жазо куллаш билан боглик булган ва жазо куллаш билан боглик булмаган жавобгарликдан иборат. Айнан айблов хукмининг конуний кучга кириши билан шахс судланган хисобланади.3

Юридик фанлари доктори, профессор, Узбекистон Республикасида хизмат курсатган юрист М.Х.Рустамбоевнинг фикрига кура, жиноий жавобгарлик - бу субъектнинг жиноят хукуки билан такикланган килмишни содир этишда ифодаланган хулки учун кулланадиган давлатнинг мажбурлов чорасидир.4 Жиноий жавобгарлик масаласи шахсни дастлабки терговга жалб килиш, ишни судда куриш, айблов хукмини чикариш, шартли хукм килиш ва судланганлик шаклларида амалга оширилади.

Юкоридагилардан келиб чикиб шуни айтиш лозимки, биронта шахс содир килган жинояти учун жавобгарликсиз колмаслиги керак. Жиноий жавобгарлик факат давлат номидан суд томонидан кулланадиган жавобгарликдир. Бу дегани, шахсни жиноят содир этишда айблаб давлат номидан факат суд жавобгарликка тортади. Жавобгарликнинг бошка турларига эса, маъмурий орган ходимлари, корхона, муассаса рахбарлари ва шундай хукук берилган шахслар тортишлари мумкин. Демак, суддан бошка бирор мансабдор шахс шахсни жиноят содир этишда айблаб жавобгарликка тортишга хакли эмас.

3

Шундай фикрни 1994 йилда чоп этилган "Уголовная право Российской Федерации. Общая часть" ва 2001 йилда чоп этилган "Уголовная право Российской Федерации. Общая часть" дарслигининг муаллифлари хам баён килганлар.

4Рустамбоев М.Х. Узбекистон Республикаси Жиноят кодексига шархлар. Умумий кисм. -Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, "Адолат" нашриёти, 2016. - 40 б.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Жиноий жавобгарлик факат унинг узигагина хос булган белгиларга эга булиб, куйидаги белгилари оркали маъмурий интизомий фукаровий жавобгарликлардан фарккилади:

1) Кулланиш асослари буйича: жиноий жавобгарлик килмишида Жиноят Кодексида назарда тутилган жиноят таркибининг барча белгилари мавжуд булсагина кулланади. Жавобгарликнинг бошка турлари (интизомий, фукаровий жавобгарлик) да жиноят муносабати билан келтирилган зарар ёки бошкача хукукбузарлик учун кулланади.

2) Куллашнинг мазмуни буйича: жиноий жавобгарлик содир этилган жиноий килмиш учун факат давлат номидан суд томонидан айблов хукми чикариш билан боглик булган, Жиноят Кодексида назарда тутилган жиноий жазо ёки бошкача мажбурлов чорасини кулланиши билан боглик булиб, шахснинг хукукий холатини жиддий чеклашдан иборатдир. Жавобгарликнинг бошка турларида эса, хатто суд томонидан тайинланган мажбурлов чораси хам давлат номидан тайинланмайди. Демак, жиноий жавобгарлик уз мазмунига кура жавобгарликнинг энг огир тури хисобланади.

3) Жавобгарликнинг кулланиш субъекти буйича фарки: жиноий жавобгарлик факат суд томонидан тайинланади ва конуний кучга кирган айблов хукмида ифодаланади. Бошка бирорта орган ёки мансабдор шахс жиноий жавобгарликка тортишга хакли эмас.

4) Кулланиш тартиби буйича фарки: жиноят процессуал конунида жиноий жавобгарликка тортишнинг махсус тартиби белгиланган булиб, факат Жиноят процессуал кодексида тергов органлари ва суднинг жиноий жавобгарликка тортиш тугрисидаги фаолияти тартибга солинади. Бошка жавобгарлик турлари юзасидан жавобгарликка тортиш тартиби бошка хукукий нормалар билан тартибга солинади.

5) Жавобгарликка тортиладиган субъектларнинг доираси буйича фарки: жиноий жавобгарлик шахсий хусусиятга эга булиб, факат жисмоний шахсларгина жиноий жавобгарликка тортилади. Масалан, корхонадан чикаётган ифлос сувлар сув ёки атроф мухитни ифлослантирса ва бунинг учун Жиноят Кодексида назарда тутилган окибат юз берса, корхона эмас, балки корхонадаги бунинг учун масъул булган жисмоний шахслар жавобгарликка тортилади.

Бошка турдаги жавобгарлик, масалан, фукаровий жавобгар юридик шахслар булиши мумкин5.

5 Бу хахда харанг: Курс советского уголовного право в 6 томах. Том III. М. стр 7-18. Уголовное право Российской Федерации. Общая часть, М., «Юристь», 2001, стр. 70.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Хукукни бузиш харакатлари турли-туман булиб, улар хукук сохасининг турли тармоклари билан таъкиб килинади. Хукукбузарлик жиноий, маъмурий, интизомий, фукаровий, мехнат, оила, хужалик, ер, сув, экологик ва бошкалардан иборат булиши мумкин.

Ана шу хукукбузарликларнинг хусусияти ва улар учун маълум даражада умумий белгиларга караб, туртта гурухга ажратиб олиш мумкин. Булар: жиноий, маъмурий, интизомий ва фукаровий хукукбузарликлардир. Ана шу хукукбузарликларнинг субъектлари асосан фукаролар булиб, улар хукук бузишнинг хусусияти, жавобгарликнинг мохияти ва мазмуни хукукий жавобгарликка тортишнинг субъектлари жихатидан фарккилади. Ана шу хукукбузарликлар ичида бир-бирига нисбатан ухшашрок булгани жиноий ва маъмурий хукукбузарликлардир. Буларнинг тажовуз килиш объектлари хам куп холларда бир хил. Жумладан, Жиноят Кодексининг 2-моддасида жиноят конуни билан курикланадиган объектлар курсатилган булиб, шахсни, унинг хукук ва эркинликларини, жамият ва давлат манфаатларини, мулкни, табиий мухитни, тинчликни, инсоният хавфсизлигини жиноий тажовуздан куриклаш назарда тутилса, Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодекснинг 10-моддасида шахсга, фукароларнинг хукукларига ва эркинликларига, мулкчиликка, давлат ва жамоат тартибига, табиий мухитга тажовуз килувчи гайриконуний айбли килмишлар назарда тутилади.

Содир этилаётган хукукбузарликларнинг жуда оз кисмини жиноий килмишлар ташкил килса-да, жиноий килмиш узининг ижтимоий хавфлилиги жихатидан бошка барча хукукбузарликлардан фарккилади. Лекин жиноий ва маъмурий хукукбузарликлар бир-бирига жуда ухшаш булиб, уларнинг таркибини талкин килишда хам деярли фарклар йук. Жиноий ва маъмурий тартибда таъкиб килинадиган тажовузларда, тажовузнинг объекти, объектив томони, субъекти ва субъектив томонларини тахлил килиш масалалари хам бир хилдир. Демак, маъмурий килмиш билан жиноий килмиш, узларининг ижтимоий хавфлилик даражаси билангина фарккилади. Бу фаркнинг чегараси Узбекистон Республикаси Маъмурий жавобгарлик тугрисидаги кодекс ва ЖиноятКодекси билан белгилаб куйилган. Бу фарккилмишнинг ижтимоий хавфлилиги билан белгиланади.

Жазо микдори ва муддати килмишнинг ижтимоий хавфлилик даражасини белгиловчи мезон хисобланади.

^илмишни жиноят деб хисоблаш масаласини жиноят конунига асосланган холда факат суд хал килса, маъмурий хукукбузарлик деб хисоблаш масаласини маъмурий жавобгарлик тугрисидаги конунга асосланган холда маъмурий

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

xyKyKôy3apnuK TyrpucugarH umnapHH Kypuô HHKum BaKonarura эгa ôynraH MaHcaôgop maxcnap xan Kunagu.

OaKaT ^HHoaTKogeKcuga Ha3apga TyranraH Ba ^hhohh ®;a3o ôenrunaHraH KunMumnap ^hhoat xucoônaHca, MatMypufi xyKyKôy3apnuK Y3ôeKHcTOH PecnyônuKacu KoHyHnapu, Y3ôeKHcTOH PecnyônuKacu Onufi Ma^nucuHHHr Kapopnapu, Y3ôeKucToH PecnyônuKacu npe3ugeHTHHUHr ^apMoHnapu, Y3ôeKHcTOH PecnyônuKacu Ba3upnap MaxKaMacuHHHr Kapopnapu, KopaKannorucTOH PecnyônuKacu KoHyHnapu, KopaKannorucTOH PecnyônuKacu ^yKopru KeHrecuHHHr Ba Ba3upnap KeHramuHHHr Kapopnapu, xa^K genyTaraapu Bunoaraap Ba TomKeHT max,ap KeHramnapuHHHr, Bunoaraap Ba TomKeHT maxap xoKHMnapuHHHr KapopnapuHH ôy3umgaH uôopaT ôynumu MyMKHH.

HHmmoMuü xyKyKfiy3apnuK -gaBnar Ba xu3MaT Ba3H$acuHH ôa^apum hhth3omhhh ôy3um xapaKaraapugaH uôopaT. Hhth3omhh xyKyKôy3apnuK KunuHraH geô xucoônam Macanacu hhth3omhh ôy3raH maxc umnaëTraH KopxoHa, Myaccaca, Tammrot paxôapu Ba xapôufi KucMnapga khcm KyMoHgoHnapu ToMoHugaH xan KunuHagu.

0ympoeuü xyKyKfiy3apnuKnap MynKufi, maxcufi Ba ôomKa HoMynKufi MyHocaôaraapHH ôy3umgaH uôopaTgup.

OyKapoBufi xyKyKôy3apnuK cogup этнпraнga, acocaH eTKa3unraH 3apapHH yHgupum Ba xy^anuK xyKyKH cox,acu ôy3unraH ôynca, ®;apHMa TyrpucugarH caH^uanap Ky-MaHumu MyMKHH.

KynruHa xyKyKmyHoc onuMnap ^hhohh KHnMHmHHHr ôomKa xyKyKôy3apnuKnapgaH ^apKUHH ynTa Me3oHgaH uôopaT ôenru ôunaH u^oganafigunap. Eynap:

1) oôteKTH ^H^aTugaH;

2) KunMumHHHr xycycuaTH Ba h^thmohh xaB^nunuK gapa^acura Kypa;

3) xyKyKôy3apnuKHHHr Typura Kapaô a^paragunap.

OôteKTura Kypa $apKu myHgaKH, ^HHoaTHUHr yMyMufi oôteKTH ôomKa xyKyKôy3apnuKHHHr oôteKTura HucôaTaH KeHrpoK ôynuô, ôyHra gaBnarauHr xaB^cronuru acocnapu, hhcoh xaëTH, corauru Ba xoKa3onap ôynuô, $aKar ^HHoaT KoHyHHHHHr y3H ôunaH KypuKnaHaguraH oôteKraapHH KaMpaô onagu.

h^thmohh xaB^nunuK gapa^acura Kapaô $apKH myHgaKH, ^hhohh KunMumHHHr xycycuaTH eTKa3unraH 3apapHHHr MHKgopu, mothbh Ba MaKcagu, ^HHoaTHH aManra omupum ycynnapu Ba xoKa3onap ôynagu.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Юкоридагилардан келиб чикиб таъкидламокчиманки, жиноий жавобгарлик тушунчасини куйидагича таърифлаш лозим: жиноий жавобгарлик - жиноят содир килган шахс томонидан конунда белгиланган такик бузилганлигига, шахснингкилмишига давлатнинг жавоб хатти-харакати булиб, у айбдорни жиноий такиб этиш оркали, шу жумладан унинг ижобий хулк-атворини, жиноят-хукукий рагбатлантириш максадида хамда суднинг хукм чикариш ёхуд конунда назарда тутилган бошка мажбурлов чораларни куллашида намоён булади. Зеро, бу хулоса жиноят хукукидаги жавобгарлик ва ундан озод килиш билан боглик барча институтларни хам камраб олганлиги билан эътиборга лойикдир.

REFERENCES

1. Курс советского уголовного права в 6 томах. Общая часть. М., 1970, 9-бет.

2. Брайнин Я.М. Уголовная ответственность и ее основание в Советском уголовном праве, М: 1963, стр. 27.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. Шундай фикрни 1994 йилда чоп этилган "Уголовная право Российской Федерации. Общая часть" ва 2001 йилда чоп этилган "Уголовная право Российской Федерации. Общая часть" дарслигининг муаллифлари хам баён килганлар.

4. Рустамбоев М.Х. Узбекистон Республикаси Жиноят кодексига шархлар. Умумий кисм. -Тошкент: Узбекистон Республикаси ИИВ Академияси, "Адолат" нашриёти, 2016. - 40 б.

5. Денисов Ю. А. Общая теория правонарушения и ответственность. Л., 1983, с. 21.; Кузнецова Н.Ф. Понятие преступления. Советское уголовное право. Общая часть; МГУ. 1988, -С.54.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.