Научная статья на тему 'ЖАМИЯТ ҲАЁТИНИ БАРҚАРОР ТАРАҚҚИЁТИДА ДИН ОМИЛИНИНГ ТАЪСИРИ'

ЖАМИЯТ ҲАЁТИНИ БАРҚАРОР ТАРАҚҚИЁТИДА ДИН ОМИЛИНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
2
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дин / функция / роль / таррақиёт / диний хусусиятлар / эътиқод / сиғиниш / диний тарбия / ахлоқий қадриятлар / жамият барқарорлиги. / religion / function / development / religious characteristics / faith / worship / religious education / moral values / stability of society.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Ашурова, Сарвиноз Ураловна

Мақолада диннинг жамият хаётидаги урни, функциялари, жамиятга таъсир механизмларибаён қилинган. Жамият барқарорлигини таъминлаш учун амалга оширилиши лозим бўлган таклифлар билдирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INFLUENCE OF RELIGION FACTOR IN SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF COMMUNITY LIFE

The article describes the role of religion in the life of society, its functions, and its impact on society. Proposals were put forward to ensure the stability of the society.

Текст научной работы на тему «ЖАМИЯТ ҲАЁТИНИ БАРҚАРОР ТАРАҚҚИЁТИДА ДИН ОМИЛИНИНГ ТАЪСИРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

ЖАМИЯТ ХДЁТИНИ БАР^АРОР ТАРАВДИЁТИДА ДИН ОМИЛИНИНГ

ТАЪСИРИ

Ашурова Сарвиноз Ураловна

Alfraganus университети Ижтимоий фанлар кафедраси PhD катта укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Мацолада диннинг жамият хаётидаги урни, функциялари, жамиятга таъсир механизмларибаён цилинган. Жамият барцарорлигини таъминлаш учун амалга оширилиши лозим булган таклифлар билдирилган.

Калит сузлар: дин, функция, ролъ,таррациёт,диний хусусиятлар, эътицод, сигиниш, диний тарбия, ахлоций цадриятлар, жамият барцарорлиги.

АННОТАЦИЯ

В статье описывается роль религии в жизни общества, ее функции, ее влияние на общество. Были выдвинуты предложения по обеспечению стабильности общества.

Ключевые слова: религия, функция, развитие,религиозные особенности, вера, поклонение, религиозное воспитание, моральные ценности, стабильность общества.

ABSTRACT

The article describes the role of religion in the life of society, its functions, and its impact on society. Proposals were put forward to ensure the stability of the society.

Keywords: religion, function, development, religious characteristics, faith, worship, religious education, moral values, stability of society.

КИРИШ

Дин, купгина лугат ва энциклопедияларда таъкидланганидек, ижтимоий онг шакли, инсоният хаётидаги ижтимоий ходисадир. У дингдорнинг ички интилишлари ва кечинмалари билан боглик;. Дин тараккиётининг хар бир боскичида инсоният тарихининг ажралмас таркибий кисми булиб келган. Диннинг жамият хаётидаги урнини тушуниш учун унинг мохиятини, жамиятдаги вазифалари ва ролини диккат билан тахлил килиш ва тушуниш керак.

Дин функцияларни бажариш билан бир каторда жамиятда маълум роль ижро этади. "Функция" ва "роль" тушунчалари бир-бирига боглик; булсада бир хил эмас. Функция-диннинг фаолият йуллари , роль эса умумий натижа, вазифаларини бажариш окибатидир. Диннинг бир нечта функциялари мавжуд:

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

дунё караш, компенсатор, коммуникатив, тартибга солувчи, интеграцион-дезинтеграцион, маданий-узатувчи, конуний-ноконуний.

Дин дунёкараш функцияси инсон, жамият ва табиатга нисбатан муайян турдаги карашларнинг мавжудлиги туфайли амалга ошади. Инсон мавжудлигининг барча саволларига тулик жавоб берадиган билим сохаси йук; хар бир фан уз тадкикот доирасига эга. Динда эса хатто архаик шаклда хам , барча саволларга жавоб бериш тизими мавжуд. Муаммо шундаки, бу жавоблар канчалик тугри эмаслигида эмас, балки фандан фаркли уларок, жавоблар борлигида.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Дин кишиларнинг чекланиши, карама-каршилиги ва кучсизлигини-онг жихатидан хам, мавжудлик шароитларини узгартириш нуктаи назаридан хам ташкил килиб, компенсатор функцияни бажаради. Хдкикий зулм рухдаги эркинлик билан енгилашади; ижтимоий тенгсизлик, гунохда, азоб-укубатда тенгликка айланади; ажралиш ва изоляция жамиятдаги кардошлик билан алмаштирилади; шахсларнинг шахссиз ва бефарк жамоати Худо ва бошка диндорлар мулокоти билан алмаштирилади. Бундай компенсациянинг психологик окибати хаёлий тарзда юз берса хам, стрессдан кутилиш, покланиш, рохатланишни келтириб чикаради.

Реал мулокотни таъминловчи дин коммуникатив вазифани бажаради. Мулокот хам диний, хам нодиний тартибда амалга ошади. Ахборот алмашуви, белгиланган коидаларга мувофик диндор бошка одамлар билан маълум мухитга кириш жараёнини осонлаштирадиган, алока килиш имкониятини кулга киритади. Деярли барча динларда кабул килинган диндорлар уртасидаги мулокотга куйиладиган талаблар, узаро таъсир мухитини гуманистик мазмун, дустлик ва хурмат рухи билан тулдиришга ёрдам беради.

Диннинг тартибга солиш функцияси муайян гоялар, кадриятлар, муносабатлар, стереотиплар, фикрлар, анъаналар, урф-одатлар ва шахслар, гурухлар ва жамоаларнинг фаолияти, онги ва хулк-атворини назорат килувчи муассасалар ёрдамида амалга оширилади. Айникса диний ахлок ва хукук тизими мухимдир. Х,ар бир дин ахлокий эътикодларнинг бажарилиши устидан уз назорат тизимига эга.

Диннинг интеграцион-дезинтеграцион функцияси диннинг бир томондан диний гурухларни бирлаштириши, иккинчи томондан эса — уларни ажратишида намоён булади. Интеграция купрок ягона дин тан олинган чегаралар доирасида амалга оширилади. Агар жамиятда турли ва карама-карши конфессиялар мавжуд булса, унда дин парчаланувчи вазифани бажаради.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Баъзан бу хозирги дин пешволарининг истакларига карши хам юз бериши мумкин, чунки диний конфессияга карши чикишнинг аввалги тажрибаси доимо амалдаги сиёсат максадларида ишлатилиши мумкин.

Маданиятнинг ажралмас кисми булган дин маданий-узатувчичанлик вазифасини бажаради. Айникса, инсоният тараккиётининг дастлабки боскичларида вайронкор урушлар булган даврларда дин маданиятнинг муайян катламлари — ёзув, босма, рассомлик, мусика, меъморчиликнинг ривожланиши ва сакланиб колишига ёрдам берди.

Конуний-ноконуний функция маълум жамоат тартиблар, институтлар (давлат, сиёсий, хукукий ва хк.) нинг конунийлаштиришини англатади, ёки, аксинча, уларнинг ноконунийлигини тасдиклашидан иборат . Узок вакт давомида черков томонидан подшоларнинг тахтга уттиришининг мукаддаслиги давлат хокимиятининг конунийлигининг ажралмас хусусияти хисобланган. Хозирда хам айрим мамлакатлар президентлари ваколатини олгач, бу мамлакат учун етакчи дин булган мукаддас китобида касамёд кабул киладилар. Суд мухокамасида хам, мукаддас китобда сузларнинг хакконийлигини тасдикловчи касамёд кабул килиш одати хам сакланиб колган. Дин хукуматни конунийлигидан махрум килиши хам, жамиятни хокимиятни агдаришга мажбур килиши хам мумкин.

Барча (дунё) динларга мос хусусиятлар:

1. Жамиятда баркарорликни саклаш - тулик функционал давлат аппарати сифатида

2. Мафкуравий-жамиятдаги синфий зиддиятларни асослаш ва ижтимоий баркарорликни саклаш. Хдкикатдан олиб кочиш, хаёт давомидаги кийинчиликлари учун улимдан кейинги рагбат олиши тугрисида ваъда.

3. Х,имоявий-дин софлигини назорат килиш, диний гурух ичида бидъатни бостириш. Бошка динларнинг жамиятга кириб келишининг олдини олиш, диннинг ассимиляциясига йул куймаслик. Ва бунинг натижасида-жамиятнинг мувозанатсизлиги.

4. Хрзирги замон шароитида дин иктисодий муносабатларга ва жамиятнинг бошка сохаларига катта таъсир курсатсада, диннинг ролини дастлабки ва белгиловчи деб булмайди. Диний омил диндорлар, гурухлар ва ташкилотлар фаолияти оркали иктисодиётга, сиёсатга, миллатлараро муносабатларга, оилага ва маданиятга таъсир этиб, муайян карашларга санкция беради.

Аммо жамият хаётининг барча сохаларида диндорларнинг карашлари ва фаолияти иктисодий, сиёсий ва маданий тараккиётнинг объектив омилларига

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

TecKapn Tatcnp KypcaTagn. ^hhhh MyHocaSaraapHHHr SomKa h^thmohh MyHocaSaraapra "ycTMa-ycT KyfinnHm" xonara MaB^yg.

^hh эtтнкog, CHFHHHm, TamKunoTHunnK, этнкa Ba MyHocaSaT Konganapnga y3nra xoc xycycHaraapnra Kypa ®:aMHflTra Tatcnp этн6, y3 aKcuHH Tonagn. fflyHHHrgeK, guH Sup BaKTga oHrannuK gapa^anapnra эгa , cHFHHHm MyHOcaöaraapu Ba ^aonnaTH, guHnfi Ba guHnfi SynMaraH coxanapra fiyHamupyBHH TamKunoTnapHH y3 HHura onraH th3hmhh TatnuMgnp.

"^apxaKUKar, guH 3HggHtfran, cuH^nfi KenumMoBHunnKnap xpnaraga amaëTraH ^aMHarauHr MaB^ygnnrnHH Ky-MaS-KyBBaraafign Ba SyHgafi xonarnuHr y3rapnmHra, chh$ch3 ®:aMHflTra yTnmnra TycKUHnnK Kunagn."1

X,o3Hprn BaKTga yMyMHHcoHufi Ba guHnfi ngearnap Ba axnoKnfi HopManap Snp-Snpnra moc Kennmn TyFpncnga ^HKpnap KeHr TapKanraH. By $HKp Sup KaTop oMunnapHH xncoSra onMafign.

BupuHHugaH, guH, TypngaH KaTtn Ha3ap SapHa ^aMuaraap ynyH yHHBepcan SynraH MyHocaSaraapHH aKC эттнpagн;

HKKHHHugaH, guH ^aMHATHHHr Sup Typnra xoc SynraH. MyHocaSaraapHH aKC эттнpagн (Sy epga Sup xunnuK fiyKonagn);

yHHHHugaH, guH cuHKpeTHK ^aMnaraapgarn MyHocaSaraapHH aKC эттнpagн;

TypTHHHugaH, guH Typnn cuH^nap, rypyxnap, cuH^napHHHr MaB^ygnnK mapraapuHH aKC эттнpagн Ba Typnn MagaHuaraapHH n^ogarafign.

Xym MaMnaKaTHMH3ga guHnfi aHtaHanapHH KafiTa THKnaHum ®:apaëHH HHManapga y3 aKCHHu Tongn? Ha3apuMH3ga Sy Kyfingarnnapra oMnnnapra sof^hk:

-Y3HHH MycynMoH geS xnc KnnagnraH HHcoHnap coHHHUHr omnmn;

-Xo^ra SopyBHunap coHHHUHr KynafinS Sopnmn;

- ^HHufi SafipaMnapHHHr gaM onnm KyHnapn cn^arnga KaSyn KunnHumn;

- MapKa3ufi Ocnë guH MyTa$$aKHpnapHHHHr SafipaM caHanapuHH gaBnaT MHKHëcuga HnmoHnaHumn;

- hchom MaMnaKaraapn Ba TamKHnoraapn SnnaH xanKapo MyHocaSaraapHHHr KeHrafiumu;

- ^HHufi agaSuëTnapHHHr nafigo Synnmn.

XY.TOCA

Xynoca KunaguraH SyncaK xo3nprn ^aMuaTHMH3 MyaMMocn uHcoHHHHr Kaficn gyHëKapam th3hmhhh a$3an Kypnmn эмac, SanKH MaB^yg u^THMoufi BoKennKga y3 эtтнкogпapннн KaHgafi aManra omnpumngnp. ^HHrgopnap xaM, aTencraap xaM

1 B.H. rapag^a "Сoцнa^bнaa pe^nrna". CTp. 102

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

адолатли жамият куриш учун биргаликда самарали мехнат килишлари мумкин.

Жамиятнинг самарали фаолият курсатиши ва яшаши унинг хаёт фаолиятининг узлуксизлиги ва баркарорлигини хамда аъзоларининг ижтимоий максадга мувофик хатти-харакатларини назарда тутади. Бунга ижтимоий жараёнларга мукаммал караш, ижтимоий бушликларни тулдириш, одамларнинг умумий йуналтирилганлиги, шу билан инсоннинг "ички дунёси" нинг якуний интенсивлиги учун шароит яратиш мумкин булган такиклар, меъёрлар ва кадриятлар тизими оркали эришилади.

Бундай механизмлар хаётнинг хакикий элементларидан мавжуд, аник фактлар ва далиллардан курилиши мумкин булмаган шароитда ишончли регуляторлар ва кадриятлар гайритабиий кучлар билан богликлиги пайдо булади. Натижада дин ижтимоий организмнинг баркарорлиги ва яшовчанлигини оширади. Жамиятимизда одамлар абадий булган фундаментал муаммоларни хал килиш зарурлигини хис киладилар. Ушбу муаммолар ечими турли йуналишларда, жумладан, дин йуналишида хам бормокда. Шундай экан, жамиятимизда диннинг келажаги бундай муаммоларни Худо гоясига, ахлокий кадриятлар ва нормаларнинг диний мотивациясига мурожаат килишни талаб килмайдиган йул, яъний дунёвий тарзда хал килиш учун канчалик тез орада шароит яратилишига боглик.

Диний тарбия, жамият аъзоларинг дин нормаларига риоя килиши -ижтимоий баркарорлик ва ривожланиш омилидир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENSES)

1. Арх. Августин. Церковь и будущее России. 1996. № 6.

2. В. И. Гараджа. Социальная религия. Москва. 1996 г.

3. О. Ф. Лобазова. Религиоведение. 2005 г.

4. С. Макин. Спасительница веры и Отечества. 1996. № 11-12.

5. К. Маркс, Ф. Энгельс. Собрание сочинений. М. 1972 г.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.