Научная статья на тему 'ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИ НАМОЁНДАЛАРИ ҚАРАШЛАРИДА МАЪРИФАТПАРВАРЛИК ҒОЯЛАРИ'

ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИ НАМОЁНДАЛАРИ ҚАРАШЛАРИДА МАЪРИФАТПАРВАРЛИК ҒОЯЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

2017
153
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жадид / урф-одат / одоб-ахлоқ / оила / маҳалла / jadid / tradition / etiquette / family / mahalla

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Ч. А. Азимова

Ушбу мақолада жадидчилик ҳаракати намоѐндаларининг ѐш авлодни соғлом турмуш тарзи билан тарбиялаш ҳамда баркамол авлод қилиб шакллантиришда маърифатпарварлик, одоб-ахлоқ борасидаги қарашлари таҳлил этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ENLIGHTENMENT IDEAS IN THE VIEWS OF REPRESENTATIVES OF THE JADID MOVEMENT

The article analyzes the views of representatives of the Jadid movement on education, morality in the upbringing of the younger generation with a healthy lifestyle and the formation of a harmoniously developed generation.

Текст научной работы на тему «ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИ НАМОЁНДАЛАРИ ҚАРАШЛАРИДА МАЪРИФАТПАРВАРЛИК ҒОЯЛАРИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-170-174

ЖАДИДЧИЛИК ХДРАКАТИ НАМОЁНДАЛАРИ ^АРАШЛАРИДА МАЪРИФАТПАРВАРЛИК ГОЯЛАРИ

Ч. А. Азимова

Тошкент архитектура цурилиш институт уцитуБчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада жадидчилик харакати намоёндаларининг ёш авлодни соглом турмуш тарзи билан тарбиялаш хамда баркамол авлод цилиб шакллантиришда маърифатпарварлик, одоб-ахлоц борасидаги царашлари тахлил этилган.

Калит сузлар: жадид, урф-одат, одоб-ахлоц, оила, махалла.

ENLIGHTENMENT IDEAS IN THE VIEWS OF REPRESENTATIVES OF THE

JADID MOVEMENT

ASTRACT

The article analyzes the views of representatives of the Jadid movement on education, morality in the upbringing of the younger generation with a healthy lifestyle and the formation of a harmoniously developed generation.

Keywords: jadid, tradition, etiquette, family, mahalla.

Болаларни писанд цилмаган миллатлар инцирози уларни ёт цулларга ва ёт маданиятлар ихтиёрига бериб цуйганликлари сабаблики, улардан айрилишга мщкумдирлар.

А.Авлоний

КИРИШ

Давлатимизнинг асосий мацсадларидан бири келажак пойдевори булган ёшларни нафацат хуцуций, сиёсий, ицтисодий, балки маънавий-маданий, ижтимоий ва ахлоций етук, мустацил фикрловчи баркамол авлодни вояга етказишдир. Мана шу юртда яшаётган ёшларни хар томонлама мукаммал инсон цилиб тарбиялашни бугун замоннинг узи тацозо цилиб цуймокда. Кузланган мацсадга миллий урф-одатларимиз, анъаналаримизни сацлаб цолиш, цадрятларга содиц цолган холда, замонавийликка эришиш, бой тарихий меросимизни чуцур урганиш, цисцача цилиб айтганда, миллий маънавиятимизни юксалтириш орцалигина эришишимиз мумкин. Зеро фацатгина маънавият шахснинг, халцнинг, миллатнинг, давлатнинг, цолаверса, жамиятнинг кучи ва цудрати, инсоният тарацциёти ва истицболини белгиловчи

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-170-174

ички бир ижобий рухий омил булиб хизмат килади. Шу нуктаи назардан каралганда Президент Ш.М.Мирзиёев 2020 йил 24 январда Олий Мажлисга йуллаган Мурожаатномасида ёшларда юксак маънавиятни ривожланитриш ва юксалтириш борасида буюк аждодларимиз, хусусан жадидларнинг таълим тарбия тугрисидаги фикр-мулохазаларининг мухим ахамият касб этишини таъкидлаб, куйидаги фикрларни келтириб утади: "Умуман, биз жадидчилик харакати, маърифатпарвар боболаримиз меросини чукур урганишимиз керак. Бу маънавий хазинани канча куп ургансак, бугунги кунда хам бизни ташвишга солаётган жуда куп саволларга тугри жавоб топамиз. Бу бебахо бойликни канча фаол таргиб этсак, халкимиз, айникса, ёшларимиз бугунги тинч ва эркин хаётнинг кадрини англаб етади"[1].

Шу билан биргаликда, юртбошимиз ёшларнинг маънавий тарбиясида оила, махалла, тарбия муассасалари, барча ижтимоий давлат ва нодавлат институтларнинг амалий хамкорлигига эришиш улар орасида маънавий, гоявий хамжихатлик рухини янада мустахкамлаш масалаларига алохида ургу беради.

МЕТОДОЛОГИЯ

Маколада мантикийлик, функционал-тизимлилик, тахлил каби методлардан, шунингдек жадидчилик харакати намоёндалари тадкикотларидан фойдаланилган.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Утган асрнинг бошларида яшаб ижод этган жадидчилик намоёндалари хам бу масаланинг мохиятини теран англаган холда жамиятни маънавий-марифий ривожлантириш, халкни айникса ёшларни илм-маърифатга етаклашни узларининг юксак максади килиб белгилашган. Улар ёшлар тарбиясида диний ва дунёвий билимларни бир-биридан ажратмасдан, миллий узликни саклаган холда замонавийликка эришишга харакат килишган. Айнан шу жихатдан каралганда Махмудхужа Бехбудий халкни илм-маърифатли булишга чорлаб, жамиятни дунёга очик куз билан карашни, замонавий хужалик юритишда билим, фан билан куролланиб фаоллик курсатишни талаб килиб, "Дунёда турмок учун дунёвий фан ва илм лозимдур. Замона илми ва фанидан бебахра миллат бошкаларга поймол булур"[2, 200], деган хакконий фикрлари билан халкни уйготишга харакат килади. Тараккиётга элтадиган бирдан-бир ишга ярокли тарбия усули сифатида И.Гаспринскийнинг "усули жадид"ини тинмай таргиб килади. Хдётнинг турли сохаларига таалукли замон рухидаги

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-170-174

SuguMgapHu WKcaK TapSuaBufi TagaSnaHguK SugaH SomKagapra KaparaHga KrouKapgupoK, oggufipoK Tap3ga, xagK Tuguga efiumra xapaKaT Kugagu.

BapnaMrora MatgyMKu, maxc MatHaBuaTu энг aBBago ouga MyxuTuga maKggaHagu. EyryH ougaga KaHaKa MyxuT xyKMpoHguK KugaeTraH Sygca, эpтaгa my ougaga TapSuagaHaeTraH $ap3aHg SeBOCHTa aHa my MyxuTHuHr gaBOMHucu cu^arnga SyHeg Sygagu. YcuS KegaeTraH em aBgog OHru Ba Ta^aKKypuHHHr Kynu myHgaKH, y afiHaH emguK gaBpuga eH-arpo$gaH ograH TaaccypoTgapuHu xoTupacuga caKgaS Kogagu. Ougagaru ogoS-axgoK HopMagapu, y3apo MyHocaSaT KaHnanuK WKcaK Sygca, y MyxuTga Boara eTaeTraH $ap3aHg xaM myHra MoHaHg Sygagu. ffly MatHoga Su3 ougaHu xaKuKufi MatHaBuaT ynoru, Ma^KypaBufi TapSua oMugu Ba MyxuTu geS эtтнpo$ этнmнмнз MyMKuH. Muggufi Ma^KypaMrora xoc ugK TymyHnagap uhcoh KagSu Ba oHrura aBBago ouga MyxuTuga cuHragu. By ®;apaeH oTa-SoSogap yrmu, oHa Mexpu opKagu aMagra omagu.

Acpgap MoSafiHuga caKgaHuS KegaeTraH ougaHuHr MyKaggac aHtaHagapu opKagu BaTaHra MyxaSSaT, ufiMoH, эtтнкog, MactyguaT, BaTaHnapBapguK, uHcoHnapBapguK, ugMra umTueK Ba MagaHuaT KyHuKMagapu maKggaHagu. 3epo, xap Sup maxc ougaHuHr ^aMuaTgaru ypHu Ba Basu^acuHu, BaraHHu ocToHagaH SomgaHumuHu TymyHMacgaH TypuS, MyKaMMag uhcoh caHagMafigu.

fflapK Myra^aKKupgapuHuHr Kapamgapuga corgoM MuggarnuHr By^ygra Kegumuga ouga, ougaBufi TapSuaHuHr poguHu MKppu KyfiumraH, afiHuKca uHcoHHuHr aKgufi Ba axgoKufi KaMogoTuga ougaHuHr ypHu, oTa-oHa Ba aKuH KumugapHuHr fiyHagrnpyBHu Ba TapSuagoBnu Ba3u^agapura agoxuga эtтнSop SepumraH. A^goggapuMro ^aKaT ougagaruHa maKggaHumu MyMKuH SygraH cu^araap - xagogguK, noKguK, MapgguK, MexpuSoHguK, pocTryfiguK KaSu Sup KaTop uHcoHufi ^asugaraapHu Sapna cu^araapgaH WKopu Kyfiumgapu SugaH SupraguKga uHcoHufi MyHocaSaTgapga HaMoeH SygaguraH WKcaK cu^araap, aBBago, oTa-oHagaH Sogara yTumu Ba ygapHuHr ^aMuaT TapaKKueTura u^oSufi Tatcupu KaSu KuMMarau ^uKpgap Ba Sy Sopagaru aMagufi KypcamagapHu y3 ^agca^ufi-axgoKufi, Saguufi-ugMufi, metpufi Ba Hacpufi Kapamgapuga u^ogagaS SepraHgap.

y3uHuHr cagMoKgu u^ogu SugaH ^agugnuguK roagapuHu Ma3MyHaH SofiuTraH ASgypay^ OuTpaT "Ouga" acapuga ougaHuHr MuggaT Ba ^aMuaT acocuHu TamKug этнmннн TatKuggaS, yHuHr gaBgaT, xyKyK, Matpu^aT, TuSSueT SugaH SorguK TOMoHgapuHu MyxoKaMara Kyagu. Ougagaru MyxuT, $ap3aHg TapSuacu KaSu MacagagapHu SyTyH Sup MuggaTHuHr TaKgupu SugaH SorgaS KypcaTagu. y, "^ap Sup MuggaTHuHr caogara Ba u33aTu agSaTTa my xagKHuHr

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-170-174

ички интизоми ва тотувлигига боглик. Тинчлик ва тотувлик шу миллат оилаларининг интизомига таянади. ^аерда оила муносабати кучли интизомга таянса, мамлакат ва миллат хам шунча кучли ва муаззам булади"[3, 13], деб ёзади. Хдкикатдан хам оила хар бир халкнинг, миллатнинг давомийлигини саклайдиган миллий кадриятларни ривожлантиришни таъминлайдиган янги авлодни дунёга келтириб, уни маънавий, жисмоний баркамол килиб тарбиялайдиган мукаддас маскан хисобланади. Оилада соглом мухитни яратиш эса, уз навбатида, хам ота, хам онанинг зиммасига бирдек масъулият юклайди. Зеро, ота-онада фидоийлик, халоллик, мехр-мурувват деган тушунчалар кай даражада ривожланган, амалиётда кай даражада йулга куйилган булса, фарзанд хам ундан урнак олиб, уларга муносиб фарзанд булиб, ватанни авайлаб, асрашга харакат килади. Фикримизнинг далили сифатида файласуф Монтескъенинг куйидаги фикрларини келтириб утаман: "болаларда ватанга мухаббат уйготишнинг энг яхши воситаси - оталарнинг ватанни севишларидир" [4, 289].

Оила мустахкамлиги, унда фарзандларнинг камол топиши ва эзгу фазилатларга эга булиб тарбияланишида маърифатли, юксак маънавиятли, зукко оналарнинг урнини алохида этироф этиш лозим. Фитратнинг юкоридаги асарининг "^излар хам илм олишлари керакми?" деб номланувчи кисмида шундай фикрлар баён этилади: " Биз фарзандларимизни яхши хулк эгаси килиб тарбиялашимиз лозим, .... Бу матлабга эришишимиз учун хотинларимиз ва кизларимиз - миллат оналари тарбия ва илм олишлари лозим, ахлок ва билимларини камолга етказишлари зарур. Акс холда хотинларимиз эркаклардан хам куркокрок, заифрок ва гайратсиз булганларидан болаларимиз хам уларга ухшаб кетадилар "[3, 98]. Дархакикат, фарзанд илк бор мехр ва садокат, эзгулик ва яхшилик, мардлик, гурур, ифтихор ва чин инсонийлик сабогини онадан олади. Шу сабабли бугунги кунда юртимизда хотин-кизларни хар томонлама куллаб-кувватлаш, ижтимоий хаётда улар фаоллигини янада ошириш, айникса, кизларимизнинг талим-тарбия олишлари учун етарли шарт-шароитларни яратиш масаласига алохида эътибор каратилмокда. Хусусан, кейинги йилларда Олий таълим муассасаларида кизлар учун алохида давлат грантларининг ажратилиши фикримизнинг яккол далили булиб хисобланади.

Узбек халкининг энг кадимги даврлардан бошлаб хозирга кадар давом этиб келаётган, уз ахамиятини хеч качон йукотмайдиган ажойиб кадриятлардан бири ота-онанинг фарзандлар томонидан юксак даражада эъзозланиши, уларнинг хурматини жойига куйишдан иборатдир. "Оила" асарининг "Ота-

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 6 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 DOI: 10.24412/2181-1385-2021-6-170-174

онанинг хак-хукуклари" кисмида ота-онининг фарзанд устидан хаклари, уларни хурмат килиш, доимо уларни хизматида булиш ва шу каби бир канча жихатлар хадислар мисолида батафсил ёритиб берилади. Чунки, биз кайси даврда яшамайлик шаркона кадриятларимизга кура ота-онани хурмат килиш, уларга иззат-икром курсатиш инсонийликнинг олий даражаси сифатида эъзозланаверади.

Оилада тарбия жараёнининг яхши йулга куйилганлиги таълим-тарбия муассасаларида амалга оширилиши керак булган ишларни бирмунча енгиллаштиради. Ёшларга билим бериш билан бир каторда уларнинг тарбиясига хам эътибор каратиш вазифаси таълим муассасаларида фаолият олиб бораётган устоз - муаллимлар зиммасига масъулият юклайди.

Янги авлод тарбияси билан шугулланган жадидчи, педагог А.Авлоний хам уз даврининг зиёлиси сифатида ёшларни халол, уддабурон, матонатли, саховатли, ватанпарвар килиб тарбиялаш учун астойдил харакат килган. Аклнинг илм ва тажриба соясида камол топишига ишора килган адиб учун болаларда фикрлаш иктидорини хосил килиш, фикр тарбияси бенихоя зарур ва мукаддас бир вазифа хисобланади. Бинобарин, у муаллимларнинг "диккатларига суялган, виждонларига юкланган". Болаларнинг фикрлаши тарбиячининг узининг фикрлаш, интилиш доираси, савияси билин хам алокадор [5, 98]. Буюк маърифатпарваримизнинг бу сузлари асримиз бошида миллатимиз учун канчалик мухим, долзарб булган булса, хозирги кунда биз учун хам шунчалик, балки ундан хам купрок мухим ва долзарбдир.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтадиган булсак, ёш авлодда ватанга садокат туйгусини шакллантириш, уларни хар томонлама баркамол килиб вояга етказиш учун оила, махалла ва таълим муассасаларинг биргаликдаги фаолиятини таъминлаш жамиятда маънавий-ахлокий мухитни соглом булишида узига хос ахамиятга эга.

REFERENCES

1. Узбекистан Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси https://www.gazeta.uz/uz/2020/01/24/president-speech/

2. Махмудхужа Бехбудий. Танланган асарлар. - Т.: "Маънавият", 2006.

3. Фитрат А. "Оила". - Т.: "Маънавият", 2000.

4. "Хдкикат манзаралари". - Т.: "Янги аср авлоди", 2007.

5. Авлоний А. Танланган асарлар. - Т.: 2006.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.