Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОННИНГ ЖАНУБИЙ ҲУДУДЛАРИДА ҚИЗИЛ ЧЎЛ ВА ГОЛШТИН ЗОТЛИ СИГИРЛАР АВЛОДЛАРИНИНГ ПУШТДОРЛИК ХУСУСИЯТЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОННИНГ ЖАНУБИЙ ҲУДУДЛАРИДА ҚИЗИЛ ЧЎЛ ВА ГОЛШТИН ЗОТЛИ СИГИРЛАР АВЛОДЛАРИНИНГ ПУШТДОРЛИК ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қорамол / зот / пуштдорлик / пода / қизил чўл / голштин / қора-ола / қизил-ола / сут / насл.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Бойбулов Бурхон Шодиевич, Холиқов Нурбек, Бухарова Муҳаббат, Абулсаидов Баҳоуддинхон Самариддин Ўғли

Мақолада сигирларнинг юқори маҳсулдор подаларини яратишда ва молларнинг бош сонини кўпайтиришда уларнинг пуштдорлик хусусиятлари ўрганилган. Чунки яхши пуштдорлик хусусиятларига эга сигирлар ўз вақтида оталаниб, йил давомида авлод бериб боради ва одатда бундай сигирлар яхши даражадаги маҳсулдорликка эга бўлади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — Бойбулов Бурхон Шодиевич, Холиқов Нурбек, Бухарова Муҳаббат, Абулсаидов Баҳоуддинхон Самариддин Ўғли

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОННИНГ ЖАНУБИЙ ҲУДУДЛАРИДА ҚИЗИЛ ЧЎЛ ВА ГОЛШТИН ЗОТЛИ СИГИРЛАР АВЛОДЛАРИНИНГ ПУШТДОРЛИК ХУСУСИЯТЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

УДК: 636.22/28

УЗБЕКИСТОННИНГ ЖАНУБИЙ ^УДУДЛАРИДА ЦИЗИЛ ЧУЛ ВА ГОЛШТИН ЗОТЛИ СИГИРЛАР АВЛОДЛАРИНИНГ ПУШТДОРЛИК ХУСУСИЯТЛАРИ

1Бойбулов Бурхон Шодиевич, 2Холиков Нурбек, 3Бухарова Мух,аббат, 4Абулсаидов

Бах,оуддинхон Самариддин ^ли

Ч.х.ф.н., катта илмий ходим, ЧПИТИ ^ашкадарё илмий-тажриба станцияси, 2'3лаборантлар, 4таянч докторант (PhD) https://doi.org/10.5281/zenodo.13848112

Аннотация. Мацолада сигирларнинг юцори маусулдор подаларини яратишда ва молларнинг бош сонини купайтиришда уларнинг пуштдорлик хусусиятлари урганилган. Чунки яхши пуштдорлик хусусиятларига эга сигирлар уз вацтида оталаниб, йил давомида авлод бериб боради ва одатда бундай сигирлар яхши даражадаги маусулдорликка эга булади.

Калит сузлар: цорамол, зот, пуштдорлик, пода, цизил чул, голштин, цора-ола, цизил-ола, сут, насл.

Аннотация. В статье изучены особенности плодовитости коров при создании высокопродуктивных стад и увеличении поголовья крупного рогатого скота. Потому что коровы с хорошими показателями плодовитости вовремя телятся, рожают в течение всего года и обычно такие коровы имеют хороший уровень продуктивности.

Ключевые слова: крупный рогатый скот, порода, разведение, стадо, красно степная, голштинская, черно-пестрый, красно-пёстрый, молоко.

Abstract. In the article, the characteristics of cow fertility in creating high-yielding herds and increasing the number of cattle are studied. Because cows with good fertility characteristics will calve on time, give birth throughout the year, and usually such cows will have a good level of productivity.

Keywords: cattle, breed, herd, red desert, Holstein, black pied cattle, red pied cattle, milk, offspring.

Республикамиз ахолисининг эхтиёжини арзон ва сифатли чорва махсулотлари билан таъминлашида, сут ва гушт махсулотлари ишлаб чикариш хажмини оширишда хужалик фойдали белгиларини такомиллаштириш мухим ахамиятга эга. Бунга эришишда молларни тула кийматли озиклантириш билан биргаликда селекция-наслчилик ишларини олиб бориш хам хал килувчи ахамиятга эга. Чорвачиликда жумладан, корамолчиликка ихтисослашган фермер хужаликлари шароитида наслчилик-селекция ишларини яхшилашда, сермахсул подаларни яратишда четдан келтирилган корамолларнинг авлодларининг усиш, ривожланишини урганиш ва уларнинг махсулдорлик курсаткичларини ошириш усулини жорий этиш кузланган натижага эришиш имконини беради. Самарали танлаш ва жуфтлаш усулларидан кенг фойдаланиш, юкори махсулдор подалар барпо этишни таъминлайди.

Сохада озука базасини мустахкамлаш билан бирга насличилик ишини ва молларни асраш шароитларини яхшилаш хам катта ахамиятга эга. Чорва озукасидан унумли фойдаланиш хазмланишни яхшилаш, махсулдорликни оширишда мухим ахамият касб етади. А.А.Нурматов, Б.Д.Аллашов, Ш.Жабборов, И.Рустамова, Ш.Турсуновлар

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" _SEPTEMBER 26-27, 2024_

таъкидлашларича корамоллларни Кореянинг ТМР технологияси билан бокиш озука самарадорлигини ошириш ва шу билан бирга махсулдорликни оширишга олиб келади. Б.Д.Аллашов, Д.О.Рахмонов, А.П.Безверховларнинг ишларида махсар экинининг ейилувчанлик хусусиятлари, бошка озука экинларига нисбатан афзалликлари хакида умумий маълумотлар берилган. Шурланган ерларда озука базасини яхшилаш максадида М.И.Аннаева, Ф.Н.Тореев, М.М.Якубов, Б.Д.Аллашов, Н.Мавлоновалар томонидан кашкарбедани етиштириш агротехнологиясини ишлаб чикиш буйича тадкикотлар олиб борилган. Б.Д.Аллашов, А.Э.Янгибоев О.Р.Куччиевлар томонидан корамоллар сут махсулдорлигига озукабоп лавлагининг таъсири хамда элита уругларини етиштиришнинг жадал усулини ишлаб чикиш буйича тадкикотлар олиб борилган. И.Хафизов, БДахрамонов, С.Исамухаммедов., А.Хафизовнинг (2022) маълумотларига кура, озиклантириш омили кишлок хужалик хайвонларини махсулдорлиги оширишда мухим ахамиятга эга булиб, беда усимлиги, маккажухори ва оралик экинлардан тайёрланган пичан, силос хдмда сенаж асосий озукалардан хисобланади. И.Хафизов, У.Куччиев, А.Хафизовларнинг (2009) хулосасига кура, тула кийматли озиклантириш имкониятларини яратиш сигирларнинг сут махсулдорлигини ва пуштдорлик хусусиятларини оширади. Соха олимлари А. Нурматов, И.Хафизовларнинг (2024) фикрича, корабайир зот отларига макбул озиклантириш шароитини яратиш, уларни насл ва ишчанлик хусусиятларини яхшилайди

^орамолчиликда сигирларининг самарали сунъий уруглантириш хамда голштин зотли корамолларнинг авлодларини махсулдорлиги оширилади. Ушбу мавзу буйича амалий тадкикотлардан олинган натижаларни амалиётга жорий этиш максадга мувофик хисобланади.

Узбекистонда четдан келтирилган урчитиш режалаштирилган сут йуналишидаги бир нечта зотга мансуб корамоллар мавжуд. Бу корамол зотлари республикамиздаги жанубий минтакаларини иклим шароитига яхши мослашлаштириш ва уларнинг авлодларидан юкори сут махсулотини олиш, улар мухим хужалик ва биологик хусусиятларга эга. Бу корамол зотлари авлодларини иклим шароитларига яхши мослашишини, яхши озиклантириш шароитида сигирларнинг сут махсулдорлиги, махаллий озукаларнинг яхши истеъмол ва хазм килиши каби мухим хусусиятларини такомиллаштириш лозим. Бундай ижобий хусусиятларга эга ва махаллий шароитларга мослашган зотли корамолларнинг наслини яхшилаш ва махсулдорлигини ошириш хозирги кунда долзарб масала булиб хисобланади. Тадкикотлар натижасида кизил чул ва голштин зотли корамолларнинг авлодларини яхши асраш ва озиклантириш шароитларини яратиш натижасида, подага нисбатан тажрибадаги сигирларнинг сут махсулдорлигини ошириш мобайнида пуштдорлик хусусиятларини урганиш га эришилди хамда юкори махсулдор сигирлар подаси барпо этилдиДишлок хужалик хайвонларини насл ва махсулдорлик сифатларини такомиллаштиришда фермер хужаликлари шароитида наслчилик-селекция ишларини кучайтириш мухим ахамият касб этади.

Тадкикотларда кизил чул ва голиштин зотли корамолларнинг 3 та гурухида (n-30) насл ва махсулдорлик хусусиятлари урганилади. Ушбу тажриба гурухларидаги сигирлар юкори насл кийматига эга подани тулдирувчи гурухлари барпо этилади ва улар максадга мувофик парвариш килинмокда.

Тадкикотларда ёз фаслида барча гурухлардаги молларнинг клиник курсатгичлари куз, киш ва бахор фаслларига нисбатан юкори булганлигини курсатди, бу эса ёз фаслида

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE

"ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

иссик хаво харорати таъсирида моллар организмда модда алмашинув жараёнлари бироз юкори даражада кечганлигидан далолат беради.

Республикамизнинг иссик иклим шароитида кизил чул ва голштин зотли корамоллар авлодларининг махсулдорлигини оширишда усулини жорий этиш буйича тадкикотлар республакамизнинг иссик иклим шароитида олиб келинган зотли корамолларнинг авлодлари махаллий шароитда тула кийматли озукалар асосида озиклантирилиб, замонавий биноларда яхши асраш шароитларида сакланмокда хамда уларни махсулдорлигини ошириш усули наслчилик фермер хужаликларида жорий этилмокда.

Тадкикотларимизда республикамизнинг иссик иклим шароитида кизил чул ва голштин зотли корамоллар авлодлари тула кийматли озиклантириб, яхши асраб ва парваришлашмокда. Тажриба гурухидаги сигирларни наслдор букалар билан "яккама-якка" жуфтлаш режаси ишлаб чикилди ва ушбу режа асосида жуфтлаш ишлари амалга оширилмокда. Бу эса зотли корамоллар ва уларни авлодларини селекция белгиларин узида саклаб колишда хамда сигирларнинг сут махсулдорлиги ошишида мухим амалий ахамият касб этади.

^орамолчиликда сигирларнинг пуштдорлиги асосий селекция белги хисобланади. ^уйидаги жадвалда I-гурух, II-гурух ва назорат гурухидаги сигирларнинг пуштдорлик курсаткичлари келтирилади.

1-жадвал

Тажриба гурухидаги сигирларнинг пуштдорлик курсаткичлари

Г у р у х л а р

Курсаткичлар

I -гурух II -гурух Назорат-гурух

(n=10) (n=10) (n=10)

M±m Cv,% M±m Cv,% M±m Cv,%

Тугишлараро 282,4±1,01 3,20 282,7±1,12 3,56 281,5±0,84 2,67

давр

давомийлиги,

кунлар

Сервис даври 75,2±0,48 1,54 74,3±0,42 1,33 72,7±0,51 1,63

давомийлиги

кунлар

Биринчи кочириш 82,4±0,49 1,57 84,7±0,47 1,49 80,9±0,64 2,02

даги оталаниш

даври, %

^очириш 1,25±0,04 0,01 1,18±0,02 0,07 1,23±0,02 0,07

индекси, %

Биринчи 551,5±1,36 4,30 554,8±1,61 5,11 544,8±0,67 2,14

оталанишдаги

ёши, кунлар

Биринчи 834,0±1,22 3,85 837,5±1,60 5,06 830,6±0,87 2,75

тугишдаги ёши

кунлар

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS" SEPTEMBER 26-27, 2024

Биринчи 355,1±5,06 16,01 364,4±8,22 26,02 335,2±10,17 32,17

кочиришдаги

тирик вазни

1-жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, II-гурух сигирларининг оталаниш даражаси назорат-гурухидаги сигирларникидан 4 % га юкори булди. II-тажриба гурух сигирларининг назорат-гурухлардаги сигирларга нисбатан юкори сут махсулдорлигига эга булганилигини курсатади. Бу эса четдан келтирилган корамоллар авлодларининг махсулдорлигини оширишда тажрибадаги сигирларнинг хужалик фойдали белгиларини такомиллаштириш максадга мувофик эканлигидан далолат беради. Барча гурухлардаги сигирларнинг тугишлараро даври давомийлигида сезиларли гурухлараро фарк кузатилмади, аммо назорат гурух сигирларининг сервис-даври давомийлиги I гурухдаги тенгкурлариникидан уртача 2,5 кун киска булди, II гурухлардаги тенгкурлариникидан эса 1,6 кун киска булиб, тегишли равишда фарк сезилмади. Биринчи кочиришда оталаниш даври II-гурух сигирларида назорат гурухдаги тенгкурлариникига нисбатан тегишли равишда 3,8 % юкори булди. 1-жадвал маълумотларидан куринишича, назорат гурух сигирларининг биринчи оталанишдаги ёши кунлари I ва II-гурухлардаги тенгкурлариникидан тегишли равишда уртача 6,7 ва 10,0 кун киска булди. Биринчи кочиришдаги тирик вазни назорат гурухидаги сигирларнинг тирик вазни I ва II-тажриба гурухи сигирларига нисбатан 19,9 ва 29,2 кг кам булди. Олинган маълумотлар I ва II-гурух сигирлар етарли даражада яхши пуштдорлик хусусиятларига эга булганлигидан далолат беради, бунда айникса кизилчул ва голштин зотли сигирлар назорат гурухи сигирларга нисбатан бирмунча яхши пуштдорлик хусусиятларига эга булди.Шуни хам кайд килиш лозимки, I гурух сигирларининг согин давридаги сут махсулдорлиги тегишлича 5974,6 кг ва ёглилиги 3,8%, II гурухда 6370,9 кг ва 3,7 % хамда назорат гурухда 4932,4 кг ва 3,4% ни ташкил этди, яъни II- тажриба гурухидаги голштин зотли корамоллар авлодлари сигирларининг сут микдори 6370,9 кг - ни ташкил этиб, I-тажриба гурухидаги кизил чул зотли сигирлардан 396,3 кг га ва назорат гурухидаги сигирлардан эса 1438,5 кг га куп юкори курсаткичларга эга булди.

Бу II-тажриба гурухидаги голштин зотли корамоллар авлодлари сигирларининг яхши даражадаги пуштдорлик хусусиятлари билан бирга бошка гурухлардаги тенгкурларига нисбатан юкори сут махсулдорлигига эга булганлигидан далолат беради, бу эса юкори махсулдор подалар яратишда ушбу тизимга хос наслдор букалардан кенгрок фойдаланишнинг максадга мувофиклигидан далолат беради.

Хулоса. Иссик иклим шароитида кизил чул ва голштин зотли сигирларнинг пуштдорлик курсаткичларида гурухлараро сезиларли фарк кузатилмади ва улар етарли даражадаги яхши пуштдорлик хусусиятларига эга булдилар. Бу эса келиб чикишидан катъий назар, четдан келтирилган, ушбу шароитда кизил чул ва голштин зотли сигирлар бизнинг иссик иклимга яхши мослашганлигидан далолат беради.

REFERENCES

1. B.D.Allashov, Yangiboyev A.E. Kuchchiyev O.R. Qora-ola zotli qoramollar sut mahsuldorligiga ozuqabop lavlagining ta'siri hamda elita urug'larini yetishtirishning jadal usuli. Samarqand davlat veterinariya meditsinasi, chorvachilik va biotexnologiyalar universitetining 12-14 may 2022 yildagi "Qishloq xo'jaligida innovatsion texnologiyalarni

INTERNATIONAL SCIENTIFIC AND PRACTICAL CONFERENCE "ACTUAL PROBLEMS OF LIVESTOCK DEVELOPMENT, MODERN METHODS AND

DEVELOPMENT PROSPECTS"

_SEPTEMBER 26-27, 2024_

ishlab chiqarish va joriy etishning istiqboldagi vazifalari" mavzusidagi fnjuman materiallari to'plami.111-bet

2. Абдолниёзов Б., Худоёров Р. ^изил ола голштин билан кизил-чул зотлари дурагайларининг махсулдорлиги. "Агро-илм" журнали, 2007-йил, 2-сон, 33-бет.

3. Акмальханов Ш. Биологические и зоотехнические основы ведения молочного скотоводства в Узбекистане// Мехнат.- Тошкент: -1993.-С. 59-60.

4. Аширов М.Э. Сутдор корамоллар селекцияси. Тошкент-2017 йил, "Навруз"нашриёти, 285-297-бетлар.

5. Аллашов Б.Д, Рахмонов Д.О., Безверхов А.П. Использование сафлора в качестве нетрадиционной кормовой культуры. Ж.// Главный агроном. Россия № 6. 2019. 2019:6.

6. Б.Аллашов, С.Жамолов.Озукабоп экинларнинг иссикка ва сув танкислигига бардошли нав, намуналарини танлаш. Ж.Актуальные проблемы пустынного животноводства, экологии и создания пастбищных агрофитоценозов. 2023/11/11. Ст.230-233

7. Бойбулов Б., Шодиева Э. Голштин ва кизил чул зотли корамолларнинг пуштдорлик хусусиятлари. Самарканд-2023 йил. 171-175 бетлар

8. Нурматов А.А., Хафизов И.И., Хафизов А.И., Карибаева Д..Скороспелость жеребят карабаирский породы и их помесей с фризской породой. Материалы конференции:Актуальные вопросы совершенствование технологии производства и переработки продукции сельского хозяйства. Мосоловские чтения. Материалы международной научно-практической конференции. Марийский НИИС/Х-фил. Фед. аг.науч.ц.р Сев.-Вос. им.Н.В.Руницкого. 2024г., № XXVI.,C. 486-490.

9. С.Г.Жамолов, Б.Д.Аллашов. Кузги ва бахорги муддатларда экилган озукабоп экинларда олиб борилган селекция ва бирламчи уругчилик ишлари. Ж.Science and innovation. Том 2. Номер Special Issue 8, Ст. 302-306

10. Хафизов И.И., Куччиев У., Хафизов А.И.. Тула кийматли озиклантиришни ташкил этишнинг сигирлар сут махсулдорлигига таъсири. 2009 й., ж:"Узбекистон кишлок хужалиги" журналининг "Агро илм" иловаси., Тошкент, № 2-сон(6), 24-25б.

11. A.A.Nurmatov, B.D.Allashov, Sh.Sh.Jabborov, I.Rustamova, Sh.Tursunov. Feeding farm animals based on the new innovative total mixed ration (TMR) technology. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. 2020/12/1. 614 (1), 012161

12. B.Amanturdiev, B.Allashov, F.Toreev, N.Khudoyberdiev, U.Beknaev. Investigating stimulated ripening indicators of longbeak rattlebox (Crotalaria) planted in the coasts of the Aral Sea. E3S Web of Conferences, 2023, 421, 01001

13. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, F.Toreev. Effective agrotechnology for cultivation of forage crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 2020 614 (1), 012159

14. B.D.Allashov, M.X.Zulfikarov, M.N.Sattarov. Primary seed production of fodder crops. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 2020 614 (1), 012160

15. M.I.Annaeva, F.N.Toreev, M.M.Yakubov, B.D.Allashov, N. Mavlonova. Agrotechnology of Melilotus albus cultivation in saline area. IOP Conference Series: Earth and Environmental Science 614 (1), 012170

16. B.Mardatov, B.Allashev, U.Beknaev, R.Khalimmetova, A.Sharapov. Mixed cultivation of legumes and cereals to strengthen the fodder base in cattle husbandry. E3S Web of ConferencesЭта ссылка отключена., 2021, 258, 04048

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.