Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДАГИ ҚАДИМИЙ МАҲАЛЛИЙ БУҒДОЙ НАВЛАРИНИ ГЛИАДИН ОҚСИЛЛАРИ ПОЛИМОРФИЗМИ'

ЎЗБЕКИСТОНДАГИ ҚАДИМИЙ МАҲАЛЛИЙ БУҒДОЙ НАВЛАРИНИ ГЛИАДИН ОҚСИЛЛАРИ ПОЛИМОРФИЗМИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

78
37
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қадимий маҳаллий буғдой / электрофарез / глиадин / wheat landraces / electrophoretic analysis / gliadins

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Акмал Қаландар Ўғли Буронов, Саидмурод Кимсанбаевич Бабоев, Ойбек Эгамберди Ўғли Холлиев, Мохинур Бахтияр Қизи Алимова

Мақолада 31 та қадимий маҳаллий буғдой навларини глиадин оқсилларининг электрофоретик спектрлари бўйича 25 таси гамоген бўлиб, улардан 6 таси гетероген эканлиги аниқланган тадқиқот натижалари келтирилган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Акмал Қаландар Ўғли Буронов, Саидмурод Кимсанбаевич Бабоев, Ойбек Эгамберди Ўғли Холлиев, Мохинур Бахтияр Қизи Алимова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POLIMORPHIZM OF GLIADIN PROTEINS IN WHEAT LANDRACES OF UZBEKISTAN

The article presents the results of a study in which 31 ancient local wheat varieties were homogeneous on the electrophoretic spectra of gliadin proteins, 25 of which were found to be heterogeneous

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДАГИ ҚАДИМИЙ МАҲАЛЛИЙ БУҒДОЙ НАВЛАРИНИ ГЛИАДИН ОҚСИЛЛАРИ ПОЛИМОРФИЗМИ»

УЗБЕКИСТОНДАГИ ^АДИМИЙ МА^АЛЛИЙ БУГДОЙ НАВЛАРИНИ ГЛИАДИН О^СИЛЛАРИ ПОЛИМОРФИЗМИ

Акмал ^аландар yFли Буронов

УзРФА Генетика ва усимликлар эксприментал биология институти

buronova_1985 @mail. ru

Саидмурод Кимсанбаевич Бабоев

УзРФА Генетика ва усимликлар эксприментал биология институти

Ойбек Эгамберди yFли Холлиев

УзРФА Генетика ва усимликлар эксприментал биология институти

Мохинур Бахтияр кизи Алимова

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий Университети

АННОТАЦИЯ

Мацолада 31 та цадимий махдллий бугдой навларини глиадин оцсилларининг электрофоретик спектрлари буйича 25 таси гамоген булиб, улардан 6 таси гетероген эканлиги аницланган тадцицот натижалари келтирилган.

Калит сузлар: цадимий ма^аллий бугдой, электрофарез, глиадин.

POLIMORPHIZM OF GLIADIN PROTEINS IN WHEAT LANDRACES OF

UZBEKISTAN

Аkmal Kalandar ugli Buronov

Institute of Genetics and Experimental Biology of Plants of the Academy of Sciences of the

Republic of Uzbekistan buronova_1985 @mail. ru

Saidmurod Kimsanbayevich Baboyev

Institute of Genetics and Experimental Biology of Plants of the Academy of Sciences of the

Republic of Uzbekistan

Oybek Egamberdi ugli Xolliyev

Institute of Genetics and Experimental Biology of Plants of the Academy of Sciences of the

Republic of Uzbekistan

Mokhinur Baxtiyar kizi Alimova National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 2 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 ABSTRACT

The article presents the results of a study in which 31 ancient local wheat varieties were homogeneous on the electrophoretic spectra of gliadin proteins, 25 of which were found to be heterogeneous.

Keywords: wheat landraces, electrophoretic analysis, gliadins.

КИРИШ

Донли экинлар ичида бугдой узининг ахамияти буйича биринчи уринда туради, шунингдек ушбу донли экин инсонларнинг озик-овкат рационининг асосини ташкил килиб кишлок хужалиги ривожланган барча давлатларда етиштирилади.

Узбекистондаги кадимий махаллий бугдой навларини йигиш ва урганиш бугдой генофондини саклашда мухим ахамиятга эга. Бу навлар юзлаб йиллар давомида кийин иклим шароитида яратилган булиб, улар махаллий тупрок ва иклим шароитларига мослашган, турли стресс омилларга чидамли, кучли ва тукилмайдиган бошокка хамда мазали таъмга эга. Янги яратилаётган бугдой навларининг дон хосилдорлигини ошириш билан бир каторда унинг нонбоплик сифатини хамда туйимлилик даражасини яхшилашда кадимий махаллий бугдой навларидан фойдаланишни такоза этади [2].

Е.В. Храмцова, И.С Киселевалар [5] таъкидлашича, бугдойнинг кадимий махаллий турлари касалликларга карши чидамлиликни белгилаб берувчи, совукка чидамлилик, шунингдек доннинг сифати ва бошка фойдали хужалик белгиларини ифодаловчи генларнинг кимматли манбаи сифатида урин тутади, шу сабабли кадимий махаллий бугдой турларини туплаш ва урганиш селекция жараёнида бугдой навларини такомиллаштиришнинг ажралмас кисми хисобланади.

Бугдойнинг турли хил навлари дони таркибидаги оксилларнинг тупланиши синтез булиш жараёнининг генетик конуниятларини урганиш ва бугдой генотипини идентификациялашда маркер сифатида фойдаланишда глиадин оксилининг ролини тадкик килиш генетика ва селекцияда долзарб масалалардан бири хисобланади [7, 8].

Охирги 10 йилликларда доннинг захира оксили-глиадинлар Осиё ва Африка юмшок бугдойларининг полиморфизми даражаси ва тавсифини аниклашда кулланилмокда [1], шунингдек, уруглик материалининг хакикийлиги ва тозалигини текширишда жавдарнинг айрим фрагментлари ёки бутун хромосомалари мавжудлигини бахолашда, спельта бугдойи коллекцияси тузилишини тахлили килишда фойдаланилмокда [4].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бугдой дони таркибидаги захира оксиллардан глиадиннинг электрофоретик тахлили В.А.Бушук ва Р.Р.Зилман [6] усулида полиакриламид гелида (ПААГ) кислотали мухитда олиб борилди. Эталон сифатида Безостая-1 навининг электрофоретик спектридан фойдаланилди. Глиадин оксилларининг электрофоретик формулалари В.Г.Конарев [3] асосида турт (а, ß, у ва ю) фракцияга ажратиб урганилди.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Юмшок бугдой (Triticum aestivum) да глиадин оксиллари бир нечта узаро бир-биридан мустакил холатдаги (богланмаган) кластерлар оркали назорат килиниши аникланган булиб, битта нав популяциясига тегишли булган 100 та донни тахлил килиш ушбу нав популяцияси буйича генетик гомогенлик ёки гетерогенлик даражаси хакида ишонч билан фикр юритиш имконини беради.

Тажрибаларимизда Узбекистондаги кадимий махаллий юмшок бугдой нав намуналарини глиадин оксилларини электрофоретик спектридаги бандлар сони, жадаллиги, минор, уртача фаол ёки мажор гурухларга ажратган холда тахлил килинди. Морфологик белгилари буйича тахлил килиниб, алохида нав намунаси сифатида ажратилиб олинган 31 та навнинг электрофоретик спектрлари назорат сифатида олинган Безостая-1 навининг электрофоретик спектрига солиштирма холда тахлил килинганда бир биридан фарк килувчи 27 хил спектр намоён булди. Бунда урганилган нав намуналарнинг хар биридан 100 тадан дони тахлил килинганда 25 та навда электрофоретик спектрлари бир хил эканлиги кузатилиб, улар глиадин оксиллари спектри буйича гомоген эканлиги аникланди.

Олинган натижаларга кура, кадимий махаллий нав намуналар глиадин оксиллари электрофоретик таркиби буйича гомоген ёки гетероген навларга ажратилди. Тажриба натижаларига кура Кизил бугдойнинг 6 та, Ок бугдойнинг 4 та, Номсиз бугдойнинг 2 та, Сурхакнинг 3 та, Кизил Шаркнинг 2 та ва бундан ташкари Бухор бобо, Бойсун-тура-1, Кайроктош, Ок бошок, Кизил бошок, Пашмак нав намуналарида глиадин оксилларининг электрофоретик спектрида фаркли биотиплар кузатилмади ва улар мономорф (гомоген) эканлиги тажрибаларимизда аникланди (1-расмга каранг).

1. 2.3. 4. 5. 6. 7.8 .9.10.11.12.13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.

1-расм. Узбекистондаги кадимий махаллий юмшок буFдой нав намуналарида глиадин оксили полиморфизми

1.Безостая-1 (маркер) 7.Номсиз

2Д.Б

3 .ЬуБ(олтинсой) 4.0.Б 5 .Греккум б.Номсиз

8.Сурхак(Удамали)

9.Сурхак(Узун)

10. Бухор бобо

11.Бойсун-Т-1 12Дайро;тош

13.О; бошок 23 -24-25.Бобоки

14.Пашмак 26-27-28.Калбугдой

15 - 16.Сурхак(Бахмал) 17-18.Бойсун-Т-2 19-20.Туятиш 21-22.Хивит

Урганилаётган кадимий махаллий намуналарнинг 6 тасида полиморф биотиплар борлиги кузатилди. Бунда "Сурхак"(Бахмал), "Бойсун Тура-2", "Туятиш", "Хивит", "Бобоки", "Калбугдой" навлари гетероген булиб, глиадин оксилларининг электрофоретик жихатдан фаркланувчи биотипларидан ташкил топганлиги, жумладан "Сурхак" (Бахмал), "Бойсун Тура-2", "Туятиш", "Хивит" 2 та биотипдан ва "Бобоки", "Калбугдой" навлари эса 3 та биотипдан ташкил топганлиги аникланди.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1112 IB 14 1516 17 18 19 Б 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Б

2-расм Сурхак (Бахмал) навининг глиадин оксилларини электрофореграммаси (чапда) ва схемаси (унгда) Б-(Безостая-1)

"Сурхак" нави глиадин оксилларининг электрофоретик спектри буйича гетероген булиб, навнинг умумий спектр худудида жами 14 та минор, уртача фаол ва мажор компонентлар мавжудлиги аникланди. "Сурхак" навининг а худудида 2 та мажор ва 2 та уртача фаол компонентдан, в худуди 2 та мажор ва 2 та минор, у худуди 2 та мажор компонентлар, электрофоретик спектрнинг энг секин харакатланувчи компонентлардан иборат ю худуди 4 та минор компонентлардан ташкил топганлиги кузатилди (2-расм).

Тадкикот давомида "Сурхак" (Бахмал) навининг электрофореграммаси тахлил килинганда, нав узида битта фаркланувчи биотипни саклаши намоён булди.

"Сурхак" нави биотипининг умумий спектр худудида жами 15 та компонент мавжуд булиб, биотипнинг минор, уртача фаол ва мажор компонентларининг фоиз нисбати 40:13:47 % ни ташкил килди. "Сурхак" навининг глиадин спектри у фракциясида мавжуд булмаган у3 мажор компоненти унинг биотипида мавжудлиги нав ва биотип орасидаги узига хос фаркли белгиси булди (2 расм 5-6-13-14 спектрлар).

12345678 9 101112 13 141516 171819 Б 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 Б

3-расм Бойсун Тура-2 навининг глиадин оксилларини электрофореграммаси (чапда) ва схемаси (унгда) Б-(Безостая-1)

"Бойсун Тура-2" навининг умумий спектр худудида жами 17 та минор, уртача фаол ва мажор компонентлар мавжудли аникданди. "Бойсун Тура-2" навининг а худудида 2 та мажор ва 2 та уртача фаол компонентдан, в худуди 2 та мажор ва 2та уртача фаол компонентдан, у худуди 2 та уртача фаол 1та мажор 1 та минор компонентлар, ю худуди 5 та уртача фаол компонентлардан ташкил топганлиги кузатилди (3-расм).

"Бойсун Тура-2" нави узида битта фаркланувчи биотипни саклаши намоён булди. Бу нав биотипининг умумий спектр худудида жами 16 та компонент мавжуд булиб, биотипнинг минор, уртача фаол ва мажор компонентларининг фоиз нисбати 0:69:31 % ни ташкил килди. "Бойсун Тура-2" навининг глиадин спектри у фракциясида мавжуд булмаган у6 мажор, у7 минор компоненти ва ю фракциясида ю1 компоненти унинг биотипида мавжудлиги нав ва биотип орасидаги узига хос фаркли белгиси булди.

"Туятиш" навининг умумий спектр худудида жами 15 та минор, уртача фаол ва мажор компонентлар мавжудлиги аникланди

"Туятиш" навининг а худудида 2 та мажор ва 2 та уртача фаол компонент, в худуди 2 та мажор ва 2 та уртача фаол компонент, у худуди 2 та мажор ва 1 та минор компонент, ю худуди 4та минор компонентлардан ташкил топганлиги кузатилди (4-расм).

"Туятиш" навининг глиадин спектри у фракциясида мавжуд булмаган у2 мажор компоненти ва ю фракциясида ю1 минор компоненти унинг биотипида мавжудлиги нав ва биотип орасидаги узига хос фаркли белгиси булди.

"Хивит" навининг умумий спектр худудида жами 14 та минор, уртача фаол ва мажор компонентлар мавжудлиги аникданди.

"Хивит" навининг а худудида ва 4 та уртача фаол компонент, ß худуди 2 та мажор 2 та уртача фаол компонент, у худуди 2 та мажор 1 та минор компонент, ю худуди 3 та минор компонентлардан ташкил топганлиги кузатилди (5-расм).

"Хивит" нави узида битта фаркданувчи биотипни саклаши намоён булди. Бу нав биотипининг умумий спектр худудида жами 16 та компонент мавжуд булиб, биотипнинг минор, уртача фаол ва мажор компонентларининг фоиз нисбати 32:37:31 % ни ташкил килди. "Хивит" навининг глиадин спектри ю фракциясида ю4, ю6 минор ва у2 мажор компоненти унинг биотипида мавжуд эканлиги нав ва биотип орасидаги узига хос фаркди белгиси булди.

"Бобоки" навининг умумий спектр худудида жами 15 та минор, уртача фаол ва мажор компонентлар мавжудлиги аникланди. "Бобоки" навининг а худудида 4 та уртача фаол компонент, ß худуди 2 та мажор 1 та уртача фаол компонент, у худуди 1 та минор ва 2 та мажор компонент, ю худуди 4 та минор компонентлардан ташкил топганлиги кузатилди (6-расм).

1 2 3 4 5 6 7 8 9 1011 12 13 141516171819 Б

6-расм Бобоки навининг глиадин оксилларини электрофореграммаси (чапда) ва схемаси (унгда) Б-( Безостая-1)

"Бобоки" нави узида иккита фаркданувчи биотипни сакдаши намоён булди. Бу навнинг биринчи биотипини умумий спектр худудида жами 15 та компонент мавжуд булиб, биотипнинг минор, уртача фаол ва мажор компонентларининг фоиз нисбати 33:40:27 % ни ташкил килди. "Бобоки" навининг глиадин спектри ю фракциясида ю4 минор компоненти йуклиги нав ва биотип орасидаги узига хос фаркли белгиси булди. Бу навнинг иккинчи биотипини умумий спектр худудида жами 17 та компонент мавжуд булиб,

биотипнинг минор, уртача фаол ва мажор компонентларининг фоиз нисбати 32:36:32 % ни ташкил килди.

"Бобоки" навининг глиадин спектри ю фракциясида ю4, ю5 минор компоненти унинг иккинчи биотипида мавжуд эканлиги нав ва иккинчи биотип орасидаги узига хос фаркли белгиси булди.

"Бобоки" навининг 100 та бошоги электрофоретик жихатдан тахлил килинганда 3 та (65:20:15) фаркли биотиплар борлиги аникланган.

"Калбугдой" навининг умумий спектр худудида жами 19 та минор, уртача фаол ва мажор компонентлар мавжудлиги аникланди.

12345678 9 1011 12 13 14 1516 171819 Б

7-расм Калбугдой навининг глиадин оксилларини электрофореграммаси (чапда) ва схемаси (унгда) Б-(Безостая-1)

"Калбугдой" навининг а худудида 4 та уртача фаол компонент, в худуди 1 та мажор 3 та уртача фаол компонент, у худуди 1 та минор ва 3 та мажор компонент, ю худуди 2 та минор ва 5 та уртача фаол компонентлардан ташкил топганлиги кузатилди. "Калбугдой" навининг минор, уртача фаол ва мажор компонентларининг фоиз нисбати 16:63:21 % ни ташкил килди (7-расм).

"Калбугдой" навининг глиадин спектри в фракциясида мавжуд булмаган Р6 компоненти у фракциясида мавжуд булмаган у6, у7 мажор компоненти ва ю фракциясида ю1 минор компоненти унинг биринчи биотипида мавжуд эканлиги нав ва биотип орасидаги узига хос фаркли белгиси булди.

Бу навнинг иккинчи биотипини умумий спектр худудида жами 19 та компонент мавжуд булиб, биотипнинг минор, уртача фаол ва мажор компонентларининг фоиз нисбати 32:36:32 % ни ташкил килди. "Калбугдой" навининг глиадин спектри в фракциясида мавжуд булмаган в6 компоненти у фракциясида мавжуд булмаган у1, у2, мажор компоненти ва ю фракциясида ю3

минор компоненти унинг иккинчи биотипида мавжуд эканлиги нав ва биотип орасидаги узига хос фаркли белгиси булди.

ХУЛОСА

Олинган натижаларга кура, кадимий махаллий нав намуналар глиадин оксиллари электрофоретик таркиби буйича гомоген ёки гетероген навларга ажратилди. Тажриба натижаларига кура 31 та навнинг электрофоретик спектрлари назорат сифатида олинган Безостая-1 навининг электрофоретик спектрига солиштирма холда тахлил килинганда бир биридан фарк килувчи 27 хил спектр намоён булди. Бунда урганилган нав намуналарнинг хар баридан 100 тадан дони тахлил килинганда 25 та навда электрофоретик спектрлари бир хил эканлиги кузатилиб, улар глиадин оксиллари спектри буйича гомоген эканлиги аникланди.

Урганилаётган кадимий махаллий намуналарнинг 6 тасида полиморф биотиплар борлиги кузатилди. Бунда "Сурхак", "Бойсун Тура-2", "Туятиш", "Хивит", "Бобоки", "Калбугдой" навлари гетероген булиб, глиадин оксилларининг электрофоретик жихатдан фаркланувчи биотипларидан ташкил топганлиги, жумладан "Сурхак", "Бойсун Тура-2", "Туятиш", "Хивит" 2 та биотипдан ва "Бобоки", "Калбугдой" навлари эса 3 та биотипдан ташкил топганлиги аникланди.

REFERENCES

1. Аль-Юсеф В.А. Фенотипическое и генетическое разнообразие местной яровой мягкой пшеницы Азии и Африки из коллекции ВИР. // Автореф. дис. канд. биол. наук. СПб, 2009.C. 22.

2. Бабоев С.К., Буранов А.К., Бозоров Т.А., Адылов Б.Ш., Моргунов А.И., Муминжонов Х. "Биологическая и агрономическая оценка стародавних сортов пшеницы, возделываемых в горных районах Узбекистана" "Сельскохозяйственная биология" Международный научный журнал. Россия. 2017. №3 (52).С.53-60 .

3. Конарев В. Г. Белки растений как генетические маркеры. // - М.: Колос, 1983. - С. 194-195.

4. Романова Ю.А., Губарева Н.К., Конарев А.В. и др. Исследование коллекции вида пшеницы Triticum L. по полиморфизму глиадинов // Генетика. 2001. Т. 37. № 9.- С. 1258-1265.

5. Храмцова Е.В., Киселева И.С .Эгилопс и дикие виды пшеницы как источники полезных свойств для современных сортов пшеницы. // Матер. 6. Межд.симп. «Новые и нетрадиционные растения и перспективы их использования» Т.2.-М., 2005.- С. 402-403.

6. Bushuk W., Zillman R. Wheat cultivar identification by gliadin electro-phoregrams. 1.Apparatus, method and nomenclature // Can.J.Plant.Sci.-1978. №58. -P. 505-515.

7. Mahmudov R.U. Bugda dsninin qliadin zülallari vs seleksiyada ondan istifads imkanlan. Az.Elmi-Tsdqiqat 0kinçilik înstitutunun elmi sssrlsri mscmussi XXI cild. Baki-2005, - Р.191-196.

8. Simko I., Rauscher G., Sideman R.G., Mc.Creight J.D., Hayes R.J. Evaluation and QTL mapping of resistance to powdery mildew in lettuce.// Plant Pathol. - 2013. - P. 120-129.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.