Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА ОВЧИЛИК СОҲАСИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА ОВЧИЛИК СОҲАСИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
96
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Халқаро Конвенция / Ўзбекистон / Тошкент / Амударё / мўйна / oв тўғрисида / Европа / Сирдарё / биохилма-хиллик / питомник / қишлоқ. / International convention / Uzbekistan / Tashkent / Amu Darya / fur / hunting / Europe / Syr Darya / biodiversity / nursery / village

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Рахмонов, Рашид Рахимович, Нўмонов, Қувончбек Хасан Ўғли, Самадова, Ирода Шодийевна, Орипова, Юлдуз Сайфулло Қизи

Ўзбекистонда 1919 йилда дастлабки овчилик хўжалиги Тошкент шаҳри ва Тошкент уездида овчилар бирлашмаси шаклида ташкил этилган. Бирлашмага давлатга мўйна, парранда гўшти ва бошқа ов маҳсулотларини етказиб бериш билан бирга, браконъерликка қарши кураш мажбурияти юклатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Рахмонов, Рашид Рахимович, Нўмонов, Қувончбек Хасан Ўғли, Самадова, Ирода Шодийевна, Орипова, Юлдуз Сайфулло Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORY OF THE DEVELOPMENT OF THE FIELD OF HUNTING IN UZBEKISTAN

In 1919, the first hunting farm was established in Uzbekistan in the form of a hunting partnership in the city of Tashkent and the Tashkent district. The association was tasked with combating poaching, as well as supplying the state with fur, poultry and other hunting products.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА ОВЧИЛИК СОҲАСИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(3), March, 2023

УЗБЕКИСТОНДА ОВЧИЛИК СОХДСИНИНГ РИВОЖЛАНИШ ТАРИХИ

Рахмонов Рашид Рахимович

Бухоро давлат педагогика институти Табиий фанлар кафедраси доценти Нумонов ^увончбек Хасан ^ли Бухоро давлат педагогика институти Биология таълим йуналиши 1 боскич талабаси Самадова Ирода Шодийевна Бухоро давлат педагогика институти Биология таълим йуналиши 1 боскич талабаси Орипова Юлдуз Сайфулло цизи Бухоро давлат педагогика институти Биология таълим йуналиши 1 боскич талабаси

АННОТАЦИЯ

Узбекистонда 1919 йилда дастлабки овчилик хужалиги Тошкент шаури ва Тошкент уездида овчилар бирлашмаси шаклида ташкил этилган. Бирлашмага давлатга муйна, парранда гушти ва бошца ов маусулотларини етказиб бериш билан бирга, браконъерликка царши кураш мажбурияти юклатилган.

Калит сузлар: Халцаро Конвенция, Узбекистон, Тошкент, Амударё, муйна, ов тузрисида, Европа, Сирдарё, биохилма-хиллик, питомник, цишлоц.

АННОТАЦИЯ

В 1919 году в Узбекистане было создано первое охотхозяйство в виде охотничьего товарищества в городе Ташкенте и Ташкентском уезде. Перед ассоциацией поставлена задача по борьбе с браконьерством, а также поставке государству меха, птицы и другой охотничьей продукции.

Ключевые слова: Международная конвенция, Узбекистан, Ташкент, Амударья, мех, охота, Европа, Сырдарья, биоразнообразие, питомник, село.

ABSTRACT

In 1919, the first hunting farm was established in Uzbekistan in the form of a hunting partnership in the city of Tashkent and the Tashkent district. The association was tasked with combating poaching, as well as supplying the state with fur, poultry and other hunting products.

Keywords: International convention, Uzbekistan, Tashkent, Amu Darya, fur, hunting, Europe, Syr Darya, biodiversity, nursery, village.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

КИРИШ

Овчилик сохасининг ривожланиш тарихини урганиш оркали унинг бугунги холатини бахолаш имкониятини беради. Инсоният уз тараккиётининг дастлабки даврларидан бошлаб бугунги кунга кадар хайвонларни турли максадларда овлаш билан шуFулланиб келган. Ов килиш инсоннинг энг кадимги машFулотларидан бири булиб, кадимда асосан озик-овкат ва кийим-кечакка булган талабни кондиришга хизмат килган булса, хозирги вактда ундан саноатда, тиббиётда ва бошка сохаларда кенг фойдаланилмокда.

Адабиётларда республикамиз худудидаги кадимги ахолининг доимий яшаш манзилларидан (Тешиктош, Омонкутон, Мочай, Обишир, Замонбобо, Харабодтепа ва бошкалар) Cervus elaphus (хонгул), Capra sibirica (тог эчкиси), Ursus arctos (цунгир айиц), Lepus tolai (цум товушцони), Gazella subgutturosa (жайрон), Sus scrofa(ёввойи чучца), ёввойи от, ёввойи куйлар ва бошка хайвонларнинг суяклари топилган. Бу холат бошка манбалардаги каби республикамиз ахолисининг кадимдан овчилик билан шуFулланганлигидан, овланадиган турларнинг хилма-хиллиги ва куплигидан далолат беради.

Мамлакатимиз худудида дастлаб гушт, тери ва муйна берадиган хайвонларни овлашда махсус ов куролларидан фойдаланилмаган ёки улар жуда содда тузилишга эга булган тош ва суякдан ясалган. Мазкур куроллардан фойдаланган холда ов килиш билан Марказий Осиё халклари жуда кадимдан шуFулланган. Хдйвонларни овлашга оид маълумотлар Амир Темирнинг "Темир тузуклари", Алишер Навоийнинг "Лисон ут-тайр" ("Куш тили"), З.М. Бобурнинг "Бобурнома" асарларида келтирилган. Жумладан, З.М. Бобурнинг асарида кушларнинг миграция йуллари, овнинг турли шакллари ва услублари, лочин ови, кушларнинг хатти-харакатлари ва бошкалар хусусида суз юритилиши хам бундан далолат беради.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Жамият тараккиётининг кейинги боскичларида давлатлараро савдо-сотик алокаларининг йулга куйилиши, ов куролларининг ишлаб чикарилиши ва такомиллашуви натижасида саноат ва спорт максадларида ов килиш усуллари шаклланиб, ривожланиб бормокда. Дастлабки укотар куроллардан фойдаланган холда ов килиш билан шахарларда яшовчи ахоли шуFулланган. К,ишлок ва овуллар ахолиси эса турли йирткич кушлар (Falco pelegrinoides (шахин), Falco cherrug (балобан), Accipiter gentiles (циргий), Accipiter nisus (мицций), Aquila chrysaetos (бургут)) ва тузоклардан фойдаланган холда ов килишган ва бу анъана айни вактда хам Марказий Осиё халкларида сакланиб колган (1 расм).

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

Узбекистон худудида укотар ов куроллари пайдо булгунга кадар, ов килиш усуллари ва овчилик хужаликларига тегишли аник далилларга асосланган маълумотлар жуда кам. Аммо археологик казилмалар вактида топилган тош куроллар ва темирдан ясалган турли ов куроллари (найзалар, ук ёйлар), ёввойи хайвонларнинг суяклари, тошларга чизилган (петроглиф) суратлар, ов жараёнлари ифодаланган миниатюра асарлари кадимда аждодларимизнинг турли хайвонларни овлаш билан шуFулланганлигини исботлайди.

1 - расм. Х,айвонларни овлайдиган тузоцлар

Кддимдан кимматбахо муйнага ва хайвонларни овлашга ургатилган ов кушларига эга булишга кизикиш ов килишни туFри ташкил этишга туртки булган ва натижада ов сохасининг ривожланишига, унинг мухимлигига эътибор каратила бошланган. Овчи кушлар, айникса, шумкар (Falco rusticolus) Гарбий Европада жуда юкори бахоланган ва хатто XIII-XVIII асрларда дипломатик музокаралар предметига айланган (2 расм).

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

2 - расм. Овчи кушлар шумкар

XVII-XVIII асрларда хайвонот дунёсининг мухофазаси билан боFлик фаолият тахлили шуни курсатадики, жуда куп курикхоналар айнан ов ахамиятига эга булган турларни ва улар яшайдиган мухитни мухофаза килиш максадида ташкил этилган. Кейинчалик уларда йуколиб бораётган ва камёб хайвонлар хам мухофаза килина бошланган. Ахоли сонининг ошиши сабабли хайвонларни овлашга булган кизикишнинг кучайиши овчилик сохасини хам тартибга солувчи конунчиликнинг шаклланишига асос булган. 1730-1775 йилларда Европада табиатни мухофаза килишга каратилган катор меъёрий хужжатлар, жумладан, 1763 йилда "Ов туFрисида"ги конун кабул килинган. Мазкур конунга кура, хар кандай хайвонни 12 мартдан 9 июлгача булган муддатда овлаш чекланган. 1892 йилда Россияда "Ов туFрисида"ги конун кабул килинган ва аммо у амалиётда тулик ишламаганлиги сабабли самара бермаган. Мазкур конуннинг амал килиш доираси Сибирь ва Туркистон улкаларини камраб олмаган ва бу ерларда овчилик миллий ва махаллий анъаналар асосида амалга ошишда давом этган (3 - расмга каранг).

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

3 - pacM. EBponagara qbhh^HK Tapnxn

coôhk HTTH^OKga "ob TyFpHCHga"ru gacT-aôKH KoHyH 1920 Hu-ga Kaôy-KH-HHraH ôy-uô, yHga Ty-HK Ba KHCMaH Myxo$a3a этн.ragнгaн Typ-ap xaMga oB-aHaguraH Typ-ap pyHxaTH, ob KH-um Typ-apu Ba Myggaraapu ôe-ru-aô ôepH-raH. Ma3Kyp xy^^aT acocuga oB-aHaguraH xaHBoH-apra HucôaTaH gaB-aT mohoto-hach ypHaTH^raH xaMga y-apHHHr xa^Mura, Metëp-apHra, ob MyggaTura, ob Kouga-apura 3ug xo-ga oB-aHraH ob Maxcy-oT-apuHH coTum TatKHK-aHraH. Ymôy nopa-Tagôup obhhïïhk xy^a-HK-apu TOMOHHgaH TaHëpnaHaguraH Maxcy-OT-apHHHr gaB-aT TOMOHHgaH cothô onHHHmH, obhhïïhk xy^a-uru roprnum Ba yHH Ha3opaT KH-um MyHocaôaraapHHH TapTuôra conraH.

A.K. PycTaMoB Mat-yMoT-apura KaparaHga, MapKasuñ OcHëHHHr Maxa—HH axo-HCH KagHMgaH y3ura xoc Tap3ga mh—hh aHtaHa-apra Ta^HraH xo-ga ob KH-raH Ba ob ^apaëHuga ob Kym-apu Ba ob uraapugaH ^oñga-aHraH. ^yM-agaH, TypKMaHHCToHga ob ^apaëHHga KaguMga ôypryr (Aquila chrysaetos), khpfhh (Accipiter nisus) Ba KapnHFañ (Accipiter gentiles)-apgaH, xo3upru BaKTga 2 Typgaru -onHH-ap - hto-fh (Falco cherrug) Ba caxpo -ohhhh (Falco pelegrinoides)gaH ^onga-aHu-agu. 1940-1950 öu—apga KppaKyMga Moxup oBHH-ap hto-fh ôu-aH ôup oBga 10-30 Tarana ToBymKoH oB-araH-uru, HTo-FugaH ^añpoH, HypFa TyBa-oK, TyBa-oK Ba KupFoBy-HH xaM oB-amga ^onga-aHu-raH-uru KaHg KH-HHraH. XX acpHHHr ôom-apuga MapKa3HH KppaKyMga oBra ypram-raH axmu hto-fh (Falco cherrug) ^yga Kagp-aHraH Ba yHHHr Hapxu cu^arau эгap ôu-aH эгapnaнгaн ômra Tyara TeHr ôaxo-aHraH.

KeHHHru HH—apga yKoTap Kypo—apHHHr axo-ura HasopaTcro xo-ga coTH-umu, aKcapu^T axo-HHHHr ob Ba yHHHr Ma3MyH-Moxu^TH TyFpucugaru TymyHHa-apra эгa эмacnнгн Ba ôy coxaga Ha3opaTHHHr cycT-uru yromMaraH oBHH-ap oMMacHHHHr maK—aHumura o-uô Ke-raH. EyHHHr oKuôaTuga xen KaHgaH Metëp Ba neK-amnapHH TaH o-MaHguraH ôpaKoHtep-ap geô aTanyBHH ëBBoHH

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

табиат кушандаларининг пайдо булган ва бу холат бугунги кунда хам давом этмокда.

Узбекистонда 1919 йилда дастлабки овчилик хужалиги Тошкент шахри ва Тошкент уездида овчилар бирлашмаси шаклида ташкил этилган. Бирлашмага давлатга муйна, парранда гушти ва бошка ов махсулотларини етказиб бериш билан бирга, браконъерликка карши кураш мажбурияти юклатилган. 1930 йилларда Марказий Осиёда рептилияларни саноат максадида овлаш ташкил этилган ва бу максадда айрим турлар (Vipera lebetina - грюза, Varanus griseus -буз эчкемар ва Echis multisquamatus - эфа) овланган ва питомникларда сакланган. 1944 йилда Амударё дельтасида майдони 350 минг га булган Амударё ондатра хайвонотчилик ишлаб чикариш хужалиги ташкил этилган ва унда иклимлаштириш оркали саноат максадида етиштириш учун 3345 бош ондатра келтирилган. Кейинчалик 1956 йилда Хоразм ва Тошкент вилоятларида хам хайвонотчилик ишлаб чикариш хужаликларида Ondatra zibenthicus (ондатра) дан саноат ови сифатида фойдаланиш йулга куйилган, 1950 йилда Сирдарё вилоятига Myocastor coypus (нутрия) келтирилган (4-расм) ва уша даврда жами 11 турдаги муйнали хайвонлар овланган. Уларнинг муйнаси вилоятлардаги тайёрлов идораларига сунгра Тошкент муйна-тери базасига топширилган.

Бугунги кунда кайд этилган турлар деярли кирилиб кетган ва факат ондатра кам сонда сакланиб колган. Узбекистонда 1970 йиллардан кейин муйна етиштириш кескин камайган ва 2000 йилда саноат усулидаги ов амалий жихатдан тугатилган. 1950 йилда республикада Vulpes vulpes-тулш 54000 бош, Meles meles-бурсиц 1100 бош, Ondatra zibethicus- ондатра 506.600 бош овланган булса, 2017 йилга келиб, мазкур турлар жами 157 бош овланган (Vulpes vulpes-тулки 4 бош, Meles meles-бурсиц 153 бош). Узбекистонда 19501970 йилларда жадал ривожланган ва иктисодий самарадорлиги юкори булган саноат усулидаги ов тури бугунги кунда амалга оширилмайди.

Овчилик хужаликларини юритиш ва уни назорат килиш хам турли даврларда турли идоралар тасарруфида булган. Узбекистонда 1959 йилда Узбекистон овчилар ва баликчилар уюшмаси ташкил этилган булиб, у бугунги кунда хам фаолият юритади. Шу даврда фаолият юритган овчилар ва баликчилар харбий жамияти эса бугунги кунда уз фаолиятини тугатган.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

4 - расм. Нутрия (МуоейБШ еоурт)

Маълумотлар тахлили шуни курсатадики, бугунги кунда хайвонларни овлашнинг мавжуд булган асосий учта туридан (хаваскорлик, саноат ва спорт ови) хаваскорлик ови, яъни ов махсулотларидан асосан гушт ва кийим-кечак сифатида фойдаланиш энг кадимги ов тури хисобланади. Х,озирги вактда хам Узбекистонда, асосан хайвонларни овлашда хаваскорлик усулидаги овдан кенг фойдаланилади.

ХУЛОСА

2020 йил 19 май куни Олий Мажлис К,онунчилик палатасининг ялпи мажлисида мамлакат ижтимоий-иктисодий хаётига оид бир катор конун лойихалари каторида "Овчилик ва ов хужалиги туFрисида"ги конун лойихаси иккинчи укишда куриб чикилди. Мазкур хужжатнинг кабул килиниши, таъкидлаб утилганидек, ов хайвонларидан окилона фойдаланиш оркали атроф-мухитни мухофаза килиш учун кулай шарт-шароитлар яратилишига, ёввойи хайвонлар хисобини юритиш, уларни купайтириш ва овлаш нормаларини тартибга солиш устидан давлат назорати механизмлари такомиллаштирилишига, ов туризмининг ривожлантирилишига, овчилик хужаликлари холати яхшиланишига хизмат килади.

Узбекистон Республикаси кушилган "Биохилма-хиллик туFрисида"ги Халкаро Конвенция олдидаги учта максад, яъни биохилма-хилликни, жумладан, хайвонот дунёсини мухофаза килиш, ундан фойдаланиш ва олинган фойдани тенг хукуклилик асосида таксимлаш овланадиган хайвон турларини назарий ва амалий жихатдан чукур урганишни таказо этади.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

REFERENCES

1. Rakhmonov, R. R., & Rayimov, A. R. (2019). Ecological positions of hunting species in Bukhara region. International Journal of Genetic Engineering, 7(1), 15-18.

2. Рахмонов, Р. Р., Исломова, Ф. М., Хайдарова, М. О., & Зайниддинова, М. Ф. (2022). БУХОРО ВИЛОЯТИДА РАСМАН ОВЛАНАДИГАН ХАЙВОНЛАР БИОЛОГИЯСИ ВА ЭКОЛОГИЯСИГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР. BARQARORLIK VA YETAKCHI TADQIQOTLAR ONLAYN ILMIY JURNALI, 2(11), 1-13.

3. Rakhmonov, R. R., & Raimov, A. R. (2019). STRUCTURE AND DISTRIBUTION OF HUNTING ANIMALS IN BUKHARA. Природа Внутренней Азии. Nature of Inner Asia, (2), 65-68.

4. Rakhmonov, R. R., Naimovich, Z. A., & Khudoikulova, N. I. (2021). Possibilities of Introduction of Hunting Tourism in Hunting Farms of Bukhara Region. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 24(1), 253-

5. Рахмонов, Р. Р., Матмуродова, Г. Н., & Самадова, И. Ш. (2023). Одамларда Учрайдиган Айрим Бир Хужайрали Паразитлар Экологияси Ва Улар Келтириб Чщарадиган Касалликлар. AMALIY VA TIBBIYOT FANLARI ILMIY JURNALI, 2(2), 113-123.

6. Raximovich, R. R., & Qobi lo'g'li, H. B. (2023). O 'ZBEKISTON TABIATIDAGI AYRIM O'SIMLIKLARNI NIMA UCHUN "MUQADDAS" DEB HISOBLAYMIZ. BARQARORLIK VA YETAKCHI TADQIQOTLAR ONLAYN ILMIY JURNALI, 3(2), 24-33.

7. Raxmonov, R. R., Husenov, B. Q. O. G. L., Yo'Ldosheva, S. G., & Abdurahimova, A. A. Q. (2023). O'ZBEKISTON TABIATIDAGI NOYOB GULLAR HAQIDA MA'LUMOTLAR. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3(1), 806-818.

8. Raximovich, R. R., & Nuriddinovna, M. G. (2022). OLIY TA'LIM TIZIMIDA BOTANIKA FANINI O 'QITISHDA XOTIRANI MUSTAHKAMLASHNING YANGI USULLARI. Uzbek Scholar Journal, 73, 98-108.

9. Рахмонов, Р. Р., & Бехруз, Х. (2022). УМУРТКДСИЗЛАР ЗООЛОГИЯСИ ДАРСЛАРИДА "САРКОМАСТИГОФОРАЛАР ТИПИ" МАВЗУСИНИ УКДТИШДА ЗАМОНАВИЙ ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ. Uzbek Scholar Journal, 10, 558-569.

10. Raxmonov, R. R., Rayimov, A. R., Torayev, M. M., & Sharifova, S. S. Q. (2022). RAMSAR ROYXATIGA KIRITILGAN SUV BOTQOQLIK HUDUDLARINING BIOXILMA-XILLIKNI SAQLASHDAGI O'RNI. Central Asian Academic Journal

256.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

of Scientific Research, 2(6), 10-22.

11. Raimov, A. R., & Rakhmonov, R. R. (2019). Distribution and number of Common myna Acridotheres tristis (Linnaeus, 1766) in different habitats of the Kyzylkum region. Природа Внутренней Азии. Nature of Inner Asia, (2), 60-64.

12. Бакаев, С. Б., Холбоев, Ф. Р., & Рахмонов, Р. Р. (2017). Дополнение к списку гнездящихся птиц города Бухары. Русский орнитологический журнал, 26(1389), 61-65.

13. Rakhimovich, R. R., & Rustamovich, R. A. (2019). Structure and distribution of animals in the Bukhara region. European science review, 2(1-2), 34-36.

14. Rayimov, A. R., & Rakhmonov, R. R. (2019). The role of Acridotheres Tristis in Biotic Connection. International Journal of Virology and Molecular Biology, 5(1), 13.

15. Rayimov, A. R., & Rakhmonov, R. R. (2019). The distribution and number of Acridotherestristis in different habitats in the Kyzylkum. Nature of inner asia, 2(11), 60-64.

16. Rayimov, A., Rakhmonov, R., Nuriddinova, G., & Sanoqulov, R. (2021). BUKHARA REGION AND ITS RELATED TERRITORIES'SPECIES OF REPTILES PART AND NUMBERS'IN SPRING (AYOKOGITMA, KANDIM, AYOKGUJRUMLI, KIZILKUM STATE NATURE RESERVE). Universum: химия и биология, (5-2), 62-65.

17. Avaz, R., Rashid, R., Gulroy, N., & Ramizjon, S. (2021). BUKHARA REGION AND ITS RELATED TERRITORIES'SPECIES OF REPTILES PART AND NUMBERS'IN SPRING (AYOKOGITMA, KANDIM, AYOKGUJRUMLI, KIZILKUM STATE NATURE RESERVE). Universum: химия и биология, (5-2 (83)), 62-65.

18. Kholboev, F. R., Rakhmonov, R. R., & Rayimov, A. R. (2019). The role of adaptive reactions of starling synantropization. In Региональные проблемы экологии и охраны животного мира (pp. 167-169).

19. Rustamovich, R. A., & Rakhimovich, R. R. (2019). The distribution and number of Acridotheres tristis in different habitats in the Kyzylkum region. European science review, 2(1-2), 37-39.

20. Rustamovich, R. A., Rakhimovich, R. R., Gulroy, N., & Ramizjon, S. (2021). Around territories of dengizkul, kora-kir and zamonbobo lakes' species of reptiles part and numbers' in spring. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 77(3), 800-804.

21. Hayitov, I. Y., Sharopova, M. A., & Rakhimovich, R. R. (2022). Biology and Healing Properties of Pirus Communis L. Types Introduced at Kashkadarya Scientific

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

Experimental Station. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES, 3(3), 170-176.

22. Rustamovich, R. A., Rakhimovich, R. R., & Kenjayevana, N. H. (2021). Taxonomic Analysis of Hunting Milk Markers in Uzbekistan. Middle European Scientific Bulletin, 13.

23. Amanovna, S. M., Rakhmonov, R. R., & Naimovich, Z. A. (2021). Lagerstroemia indica l. high potential medicinal plant in introduction conditions of kashkadarya. Middle European Scientific Bulletin, 8.

24. Avaz, R., Rashid, R., Hikoyat, N., & Moxinur, R. (2021). DATA ON THE DISTRIBUTION AND ECOLOGY OF SANDSTONE LEPUS CAPENSIS IN BUKHARA REGION. Universum: химия и биология, (7-2 (85)), 4-8.

25. Shukurova, I. B., Rakhmonov, R. R., Ganieva, M. A., & Hayitova, S. (2022). "ЖАЙРОН" ЭКОЛОГИК МАРКАЗИДАГИ ХАЙВОНЛАР БИОЛОГИЯСИ ЭКОЛОГИЯСИ ВА УЛАРНИ МУ^ОФАЗА ^ИЛИШДАГИ УРНИ. Miasto Przyszlosci, 24, 312-317.

26. Рахимов, Ж. Р., Рахмонов, Р. Р., Райимов, А. Р., & Бакаева, Ш. Б. (2022). БУХОРО ВИЛОЯТИ СУВ хавзаларида ИНТРОДУКЦИЯ КДЛИНГАН УТХУР БАЛЩЛАРНИНГ БИОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ. BARQARORLIK VA YETAKCHITADQIQOTLAR ONLAYNILMIY JURNALI, 2(6), 23-28.

27. Kholboev, F. R., Rakhmonov, R. R., & Raimov, A. R. (2019). EVALUATION OF THE INFLUENCE OF ANTHROPOGENIC FACTORS ON THE TYPES OF ANIMALS IN BUKHARA REGION. In Региональные проблемы экологии и охраны животного мира (pp. 214-216).

28. Рахмонов, Р. Р., & Бакаев, С. Б. (2016). Гнездование перепелятника Accipiter nisus в Сармышсае. Русский орнитологический журнал, 25(1358), 4214-4215.

29. Рахмонов, Р. Р. (2022). БУХОРО ВИЛОЯТИДАГИ ОВЧИЛИК ХУЖАЛИКЛАРИ ХАСИДА ЯНГИ МАЪЛУМОТЛАР. BARQARORLIK VA YETAKCHI TADQIQOTLAR ONLAYN ILMIY JURNALI, 2(9), 169-176.

30. Рахмонов, Р. Р., Юсупова, С. Ж., Зарипова, З. Н., & Абдурахимова, А. А. (2022). БУХОРО ВИЛОЯТИ СУВ ХАВЗАЛАРИДАГИ ЙИРТ^ИЧ БАЛЩЛАРИ. BARQARORLIK VA YETAKCHI TADQIQOTLAR ONLAYN ILMIY JURNALI, 2(10), 71-82.

31. Рахмонов, Р. Р., Исломова, Ф. М., Кайимова, Р. У., & Коннов, И. Е. (2022). Биология, Экология И Распространение Кабана. Research Journal of Trauma and Disability Studies, 1(10), 49-61.

32. Рахмонов, Р. Р. (2022). Бухоро вилоятидаги овчилик хужаликлари хдвдда янги маълумотлар. Science and Education, 3(10), 68-76.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(3), March, 2023

33. Буриев, С. Б., Рахимов, Ж. Р., Рахмонов, Р. Р., & Султонова, Р. С. (2022).

БИОТЕХНОЛОГИЯСИ. AGROBIOTEXNOLOGIYA VA VETERINARIYA TIBBIYOTIILMIY JURNALI, 1, 40-48.

34. Рахмонов, Р. Р., Самандаровна, К. Д., & Норова, Д. Х. (2022). БУХОРО ВИЛОЯТИ СУВ ХДВЗАЛАРИДА УЧРАЙДИГАН НОДИР ВА КАМЁБ БАЛЩХУР КУШЛАР БИОЛОГИЯСИ ВА ЭКОЛОГИЯСИГА ДОИР МАЪЛУМОТЛАР. AGROBIOTEXNOLOGIYA VA VETERINARIYA TIBBIYOTI ILMIY JURNALI, 1, 28-34.

35. Rashit, R., Avaz, R., Lobar, K., & Moxinur, R. (2021). Species composition and distribution of birds in the ornithofauna of Uzbekistan. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(5), 435-440.

36. Akmalovna, A. C. (2022). SOG'LOM AVLOD QOLDIRISH-BUYUK KELAJAK POYDEVORI. Uzbek Scholar Journal, 5, 177-181.

БАЛЩЛАРНИ

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ОЗЩЛАНТИРИШ

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.