Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА ХИЗМАТ КЎРСАТИШ СОҲАСИ КЎРСАТКИЧЛАРИНИНГ ТАҲЛИЛИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА ХИЗМАТ КЎРСАТИШ СОҲАСИ КЎРСАТКИЧЛАРИНИНГ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Ветеринарные науки»

CC BY
47
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ХИЗМАТ КЎРСАТИШ / ЯИМ / АҲОЛИ БАНДЛИГИ / ТАҲЛИЛ

Аннотация научной статьи по ветеринарным наукам, автор научной работы — Рахмонов А.И.

Мақолада мамлакатимизда хизмат кўрсатиш соҳасининг ривожланганлик даражасини ифодаловчи кўрсаткичлар таҳлили келирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF SERVICE SECTOR INDICATORS IN UZBEKISTAN

The article provides an analysis of indicators representing the level of development of the service sector in our country.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА ХИЗМАТ КЎРСАТИШ СОҲАСИ КЎРСАТКИЧЛАРИНИНГ ТАҲЛИЛИ»

Рахмонов А.И.

"Ицтисодиёт назарияси" кафедрасиуцитувчиси Самарканд ицтисодиёт ва сервис институти

УЗБЕКИСТОНДА ХИЗМАТ КУРСАТИШ СОХДСИ КУРСАТКИЧЛАРИНИНГ ТА^ЛИЛИ

Аннотация: Мацолада мамлакатимизда хизмат курсатиш соуасининг ривожланганлик даражасини ифодаловчи курсаткичлар таулили келирилган.

Калит сузлар: хизмат курсатиш, ЯИМ, ауоли бандлиги, таулил.

Rakhmanov A.I.

teacher

department of "Economic theory " Samarkand Institute of Economics and Service

ANALYSIS OF SERVICE SECTOR INDICATORS IN UZBEKISTAN

Abstact: The article provides an analysis of indicators representing the level of development of the service sector in our country.

Key words: services, GDP, population employment, analysis.

Хизмат курсатиш сохасининг ривожланганлик даражаси ахоли юкори турмуш сифатини таъминлашнинг ва иктисодий усишсуръатларини жадаллаштиришнинг белгиловчи омилига айланди. Айникса, ушбу соханинг, айникса мехнатга лаёкатли ахолининг бандлигини таъминлаш ва унинг даромадларини ошириш муаммосини хал этишдаги бекиёс ахамиятини кишилик жамияти томонидан эришган катта ютук сифатида алохида эътироф этиш лозим.Соханинг ахоли турмуш даражасини хамда сифатини яхшилашдаги ролини ошириш, биринчи навбатда, ушбу сохани бугунги холати ва ривожланиш тенденцияларини чукур тахлил килишни, ушбу сохада мавжуд булган муаммоларни аниклашни ва уларнинг ечимларини излаб топишни, имкониятларни белгилашни ва келажакда улардан унумли фойдаланишни такозо этади. Ушбулардан келиб чиккан холда хамда хизмат курсатиш сохасининг холати, унда содир булаётган микдор ва сифат курсаткичларининг узгаришини тахлил асосида урганилди.

Мамлакат миллий иктисодиётининг мухим таркибий кисмихизмат курсатиш сохаси хисобланади. Хизмат курсатиш сохаси мамлакат ижтимоий-иктисодий тараккиётида, хусусан, ЯИМ ишлаб чикаришда, ахолини иш билан таъминлашда, унинг турли эхтиёжларини кондиришда турмуш даражаси ва сифатини оширишда, давлат бюджетини

шакллантиришда етакчи урин тутади. Шу билан бир каторда, хизмат курсатиш сохаси куп тармокли ва бир вактнинг узида бир неча йуналишда фаолият олиб борувчи соха. Ушбу сохада доимий тарзда узаро миллий иктисодиётнинг бошка сохалари билан узвий боFлик булган мураккаб ижтимоий-иктисодий жараёнлар содир булади ва ривожланиб боради. Хизмат курсатиш сохаси, бир томондан, миллий иктисодиётнинг бошка соха хамда тармокларига, уларнинг холати ва ривожланишига катта таъсир курсатса, иккинчи томондан, унинг ривожланиш имкониятлари хамда истикболлари бошка соха ва тармоклар динамикаси билан белгиланади.

Табиийки, хизмат курсатиш сохасини бахолаш услуби юкорида зикр этилган барча жараёнлар ва боFликликларни узида акс эттириши лозим. Мавжуд адабиётларда хизмат курсатиш сохасининг миллий иктисодиётдаги, унинг ижтимоий-иктисодий тараккиётидаги урнини, унинг самарадорлигини, ракобатбардошлигини ёки бошка баъзи бир жихатларини бахолаш, асосан, куйидаги макроиктисодий курсаткичлар оркали ифода этилган.

Хизмат курсатиш сохасини мамлакатнинг ЯИМ таркиби буйича бахолаш. Хизмат курсатиш сохасини бундай ёндашув асосида бахолаш, унинг мамлакат иктисодиётидаги мавкеини курсатади. Чунки, ЯИМ иктисодиётнинг моддий хамда номоддий сохалари буйича иктисодий фаолиятнинг якуний натижаларини тавсифловчи макроиктисодий курсаткичдир. ЯИМ таркибида хизмат курсатиш сохасининг улуши канча юкори булса, мамлакат ахолисининг турмуш даражаси ва сифати хам шунчалик юкори булади. Мамлакатимиз ЯИМда хизмат курсатиш сохасининг улуши 1-диаграммада келтирилган.

39.0 38.5 38.0 37.5 37.0 36.5 36.0 35.5 35.0 34.5 34.0 33.5

37.4

36.6 36.5

35.5

38.6

2017 йил

2018 йил

2019 йил

2020 йил

2021 йил

1-диаграмма. ЯИМда хизмат курсатиш сохасининг улуши, фоизда

Келтирилган 1-диаграммадан куриниб турибдики, Узбекистонда 2017 йилда хизмат курсатиш сохасининг ЯИМ таркибидаги улуши 37,4 фоизни ташкил килган булса, охирги турт йил мобайнида хизмат курсатиш сохасининг ЯИМдаги улуши муттасил усиб борганлигини кузатиш

мумкин. Жумладан, 2018 йилда - 35,5 фоиз, 2019 йилда - 36,6 фоиз ва 2021 йилда эса - 38,6 фоизгача усишга эришган. Ушбу курсаткич ривожланган мамлакатларда 74 фоизниташкил этади. Шундан келиб чиккан холда Узбекистонда ушбу сохани жадал суръатлар билан ривожлантириш ва унинг мамлакат ЯИМ таркибидаги улушини янада ошириш максад килиб куйилди.

Мамлакатда олиб борилаётган таркибий узгаришлар хам айнан шунга каратилган. ЯИМ таркибида хизматлар сохаси улушининг ошиб боришига асосан курсатилган хизматлар хажмининг йилдан-йилга ошишини курсатиб утиш мумкин (2-диаграмма).

2-диаграмма маълумотларидан хам куриниб турибдики, миллий иктисодиётда хизмат курсатиш сохасининг хажми 2021 йилда 2017 йил билан таккослаганда 165354,4 (284165,4-118811,0) млрд.сумга купайган. Бу эса албатта ижобий холатдир.

300,000.0

250,000.0

200,000.0

150,000.0

100,000.0

50,000.0

0.0

2017 йил

2018 йил

2019 йил

2020 йил

2021 йил

2-диаграмма. Узбекистонда хизмат курсатиш сохасининг полати,

млрд.сум.

Шу сабабли хам ЯИМ хажмини оширишда хизмат курсатиш сохасини ривожлантириш чора-тадбирларини ишлаб чикиш, унинг тармокларини модернизациялаш мухим ахамиятга эга.

Хизмат турларини ривожлантириш - мамлакатиктисодиётини ривожланишига асосий хисса кушади. Хизмат сифатини ошириш ва ривожлантириш бугунги кун курсатилаётган хизматнинг асосий максади ва вазифаси хисобланади. Хизмат курсатиш сохасини ривожлантириш, аввало уни иктисодиётда кандай холатда эканлигини аниклаб урганиб чикиб, тахлил килиш лозим булади. Шу сабабли бизлар тахлилни мамлакатда хизмат курсатиш сохаси холатини урганишдан бошладик (1-жадвал).

1-жадвал

Худудлар буйича курсатилган хизматлар хажми, млрд.сум

Худудлар 2019 йил 2020 йил 2021 йил 2021 йилда 2019 йилга нисбатан

Фарки (+;-) Усиши, %

Узбекистон Республикаси 193 697,8 219 978,5 284 165,4 64 186,9 129,2

^opaкaлпoFиcтoн Республи^си 5 671,8 6 520,3 8 458,4 1 938,1 129,7

Aндижoн 9 803,8 11 413,0 14 636,3 3 223,3 128,2

Бyхopo 8 413,2 9 843,1 12 574,1 2 731,0 127,7

Жиззaх 4 305,1 5 024,7 6 395,6 1 370,9 127,3

^amKaAapë 8 800,9 10 349,5 12 823,8 2 474,3 123,9

Haвoий 5 056,2 5 840,5 7 459,6 1 619,1 127,7

Haмaнгaн 7 747,6 8 928,6 11 619,5 2 690,9 130,1

Сaмapкaнд 12 786,8 14 086,1 18 259,0 4 172,9 129,6

Сypхoндapё 6 981,9 8 013,9 10 387,4 2 373,5 129,6

CnpAapë 2 726,8 3 303,0 4 183,1 880,1 126,6

Tom^rn 14 568,4 16 438,3 21 197,4 4 759,1 129,0

ФapFOнa 11 684,1 13 694,4 17 411,8 3 717,4 127,1

Xopaзм 5 763,3 6 461,2 8 325,8 1 864,6 128,9

Tomкент m. 65 759,2 79 879,3 106 502,8 26 623,5 133,3

1-жaдвaл мaълyмoтлapи acocидa кyйидaги хyлocaлap килинди:

• тaxлил oлиб 6op^ran 2019-2021 йиллapдa Узбекиcтoндa хизмaтлap хджми усиб бopиm тендецияcигa эгa булиб, хизмaтлap хджми 2019 йилдaги 193697,8 млpд.cyмдaн 2021 йилгa келиб 64186,9 млpд.cyмгa omиб, 284165,4 млpд.cyмни тaшкил килди.

• хизмaт кypcaтиm x,aжмлapи мaмлaкaтнинг бapчa xyдyлapидa 2021 йилдa 2019 Ba 2020 йиллap билaн тaккocлaгaндa y^mra эpиmгaн. Республик xyдyдлapи opacидa 2019 йилгa ниcбaтaн 2021 йилдa энг юкopи УСИШ cypъaтлapи Tomкент maxpи - 33,3 фoиз, Haмaнгaн вилoяти - 30,1 фoиз Ba K,opaкaлпoFиcтoн aвтoнoм Pеcпyбликacидa - 29,7 фoиз кyзaтилди.

• Республигамиз xyдyдлapи opacидa жaми кypcaтилгaн хизмaтлap x,aжмидa Tomкент maxp^ ^шкент, Сaмapкaнд, ФapFOнa вa Aндижoн вилoятлapининг yлymлapи юкopилигичa caклaниб кoлмoкдa.Узбекиcтoн миллий иктиcoдиётидa хизмaтлap шхдсининг йил caйин усишиш, aлбaттa хизмaт кypcaтиm тapмoклapининг КУМЙИШИ вa зaмoнaвий тypлapининг пaйдo 6улиши хдм acocий caбaблapдaн б^и булиб Xиcoблaнaди.

Xизмaт кypcaтиm cox,acидa бaнд aхoлининг иктиcoдиётдa бaнд умумий ax,oли coнидaги улуши хдм coxa фaoлиятини бaхoлaйди. Xизмaт

кyрсaтиш сохдси фaолиятини бyндaй ёндaшyв aсосидa бaxолaш соxaнинг миллий икгисодиётдaги ижтимоий axaM^raHH белгилaйди.

Ижтимоий йyнaлтирилгaн Ba axоли кенг кaтлaмлaри турмуш фaровонлигини тaъминлaшгa кaрaтилгaн бозор щтисодиётини изчиллик биган шaкллaнтирaётгaн Узбекистондa axоли бaндлиги мaсaлaлaригa жиддий эътибор кaрaтилaётгaнлигининг боиси хдм aHa шyндa. А^оли бaндлигини тaъминлaш мaмлaкaтдa aManra оширилaётгaн ижтимоий -щтисодий сиёсaтнинг устувор йУнвлиши xисоблaнaди.

А^оли бaндлигини тaъминлaш хyсyсидa Узбекистон Респyбликaси Президенти Ш.М.Мирзиёев шyндaй фикр билдиргaн: "А^олини иш билaн тaъминлaш биз учун нaфaкaт икгисодий, aйни пaйтдa кaттa ижтимоий axaMM^a эгaдир. Хркимликгар, вaзирликлaр Ba идорaлaр, иш берувчи тaшкилотлaр билaн бир кaтордa, бaнк мyaссaсaлaрини xaм бу ишга янaдa фaол жaлб этиши керaк. Ахоли бaндлигини xaл этишдa туризмни ривожлaнтириш бyйичa кaттa имкониятлaрни xaм ишгa солишимиз лозим". Ушбу мухим вaзифaлaрни бaжaришдa хизмaт кyрсaтиш соxaси етaкчи рол yйнaши лозим, деб yйлaймиз. Хизмaт кyрсaтиш соxaсининг бaндлик мyaммолaрини xaл этишдa мaвжyд имкониятлaрни aниклaш Ba yлaрдaн унумли фойдaлaниш мaксaдидa Узбекистон Респyбликaси кyрсaткичлaрини тaxлил yткaздик.

Стaтистик мaълyмотлaргa кyрa Узбекистон икгисодиётидa бaнд бyлгaн axолининг 50,7 фоизи хизмaт кyрсaтиш соxaсидa фaолият кyрсaтaди (3-диaгрaммa). Ривожлaнгaн мaмлaкaтлaрдa бу кyрсaткич VC фоизни тaшкил этaди. Шyндaн келиб чи^иб, ушбу соxaни жaдaл сyръaтлaр билaн ривожлaнтириш, янги иш yринлaрини ярaтиб, унинг axолини иш билaн тaъминлaш йyллaрини ишлaб чи^иш мyxим axaмияттa эт.

3-диаграмма. Хизмат курсатиш со^асида банд а^олисони, фоизда

Келт^илган диaгpaммa мaълyмoтлapидaн кypиниб тypибдики, 2017 йилдa иктиcoдиётдa бaнд ax,oлининг 50,2 фoизиишлaб чикapиm cox,acидa бaнд бyлca, 49,8 фoизи хизмaт кypcaтиm cox,acидa бaнд бyлгaн. 2021 йилдa иктиcoдиётдa бaнд ax,oлининг 49,3 фoизи ишлaб чикapиm cox,acидa бaнд бyлca, 50,7 фoизи хизмaт кypcaтиm cox,acидa бaнд бyлгaн.

Мaмлaкaтимиз иктиcoдиётидa хизмaт кypcaтиш cox,acидa бaнд ax,oли coни улушининг 2020 йилдa киcкapиmи пaндемия caбaбли дейиmимиз мумкин хoлoc. Ax,oли бaндлиги тapкибидa бyндaй yзгapиmлapни тaбиий XOлaт дейиmимиз мумкин. Чунки у мaмлaкaтдa хизмaт кypcaтиm шхдсининг ижтимoий-иктиcoдий тapaккиётдaги poлини omиpиm йyлидa oлиб бopилaётгaн мaкpoиктиcoдий cиёcaтнинг мox,иятигa мoc келaди.

Фойдаланилган адабиётлар рyйхати:

1. 2017-2021 йиллapдa Узбекистан Pеcпyбликacини pивoжлaнтиpиmнинг бештa ycтyвop йyнaлиmи бyйичa Xapararaap cтpaтегияcини "Xaлк билaн мyлoкoт вa иншн мaнфaaтлapи йили'^ aмaлгa omиpиmгa oид Дaвлaт дacтypини Уpгaниm бyйичa илмий-услубий pиcoлa.- Tomкент: Мaънaвият, 2017.- 166-б.

2. https://stat.uz. Узбекистан Pеcпyбликacи Дaвлaт cтaтиcтикa кУмитacи мaълyмoтлapи

3. https://stat.uz/uz/rasmiy-statistika/ мaълyмoтлapи acocидa x,иcoблaнди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.