Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА ЧЕТ ЭЛ ЮРИДИК ШАХСЛАРИНИ ҚАЙТА ТАШКИЛ ЭТИШНИ КОЛЛИЗИОН-ҲУҚУҚИЙ ТАРТИБГА СОЛИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ'

ЎЗБЕКИСТОНДА ЧЕТ ЭЛ ЮРИДИК ШАХСЛАРИНИ ҚАЙТА ТАШКИЛ ЭТИШНИ КОЛЛИЗИОН-ҲУҚУҚИЙ ТАРТИБГА СОЛИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
8
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Юридик шахс / қайта ташкил этиш / коллизия / чет эл юридик шахслари / қўшиб юбориш / қўшиб олиш / жамиятни қўшиб юбориш / ташкилий–ҳуқуқий шакли. / Legal entity / reorganization / collision / foreign legal entities / merger / acquisition / merger of society / organizational-legal form.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Эргашев, Азамат Эргашевич

Ушбу мақолада халқаро хусусий ҳуқуқда юридик шахсларни қайта ташкил этиш ва тугатишни ҳуқуқий тартибга солишни такомиллаштиришга қаратилган норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар, ҳуқуқни қўллаш амалиёти, айрим хорижий мамлакатлар қонунчилиги ва амалиёти ҳамда юридик фанда мавжуд бўлган концептуал ёндашувлар, илмий-назарий қарашлар ва ҳуқуқий категориялардан иборат эканлиги тахлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPROVING THE REORGANIZATION OF FOREIGN LEGAL ENTITIES IN THE COLLISION-LEGAL REGIME IN UZBEKISTAN

In this article, it is analyzed that it consists of normative legal documents aimed at improving the legal regulation of the reorganization and liquidation of legal entities in international private law, the practice of applying the law, the legislation and practice of some foreign countries, as well as the conceptual approaches, scientific-theoretical views and legal categories that exist in legal science. done

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА ЧЕТ ЭЛ ЮРИДИК ШАХСЛАРИНИ ҚАЙТА ТАШКИЛ ЭТИШНИ КОЛЛИЗИОН-ҲУҚУҚИЙ ТАРТИБГА СОЛИШНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

УЗБЕКИСТОНДА ЧЕТ ЭЛ ЮРИДИК ШАХСЛАРИНИ ЦАЙТА ТАШКИЛ ЭТИШНИ КОЛЛИЗИОН-ХУКУЦИЙ ТАРТИБГА СОЛИШНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Ушбу мацолада халцаро хусусий хуцуцда юридик шахсларни цайта ташкил этиш ва тугатишни хуцуций тартибга солишни такомиллаштиришга царатилган норматив-хуцуций уужжатлар, хуцуцни цуллаш амалиёти, айрим хорижий мамлакатлар цонунчилиги ва амалиёти уамда юридик фанда мавжуд булган концептуал ёндашувлар, илмий-назарий царашлар ва хуцуций категориялардан иборат эканлиги тахлил цилинган.

Калит сузлар. Юридик шахс, цайта ташкил этиш, коллизия, чет эл юридик шахслари, цушиб юбориш, цушиб олиш, жамиятни цушиб юбориш, ташкилий-хуцуций шакли.

In this article, it is analyzed that it consists of normative legal documents aimed at improving the legal regulation of the reorganization and liquidation of legal entities in international private law, the practice of applying the law, the legislation and practice of some foreign countries, as well as the conceptual approaches, scientific-theoretical views and legal categories that exist in legal science. done

Keywords. Legal entity, reorganization, collision, foreign legal entities, merger, acquisition, merger of society, organizational-legal form.

Замонавий шароитларда идтисодий-ижтимоий алодаларнинг кенгайиши, чет элементи билан мураккаблашган турли юридик шахслар иштирокидаги муносабатларни самарали тартибга солиш долзарблигини белгилаб беради.

Миллий конунчилик чет эл юридик шахсларининг Узбекистон Республикасида фаолият юритиши учун кенг имкониятлар яратиб беради. Статистик маълумотлар шуни курсатадики, "2019 йилда Узбекистон Республикасида янги ташкил этилган корхона ва ташкилотларнинг (дехкон хужаликлари ва фермер хужаликларсиз) 339 мингта руйхатга олинган. Шундан 323 мингтаси фаол, 15,5 мингтаси нофаол. Янги ташкил этилганлари 55

Эргашев Азамат Эргашевич

ТДЮУ Халдаро хусусий хукук кафедраси доценти в.б., Email: Azamat_8668@mail .ru

АННОТОЦИЯ

ABSTRACT

КИРИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

мингтани ташкил этган булса, 16,7 мингта ташкилот фаолияти тугатилган. Бу курсаткичларнинг асосий дисми Тошкент шахрига тугри келади"1.

Идтисодий фаолият турлари буйича кичик корхоналар (дехдон хужаликлари ва фермерларсиз) янги ташкил этилганларининг курсаткичлари «2017 йилда 31,3 минг, 2018 йил 38,2 минг, 2019 йил холатида эса, 48,9 мингтани ташкил этган булса, тугатилганлари сони 2017 йилда 25,2 минг, 2018 йил 21,9 минг, 2019 йил холатида эса, 15,6 мингтани ташкил этди»2.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Юдоридаги курсаткичлари юридик шахсларни фаол ёки нофаол холатда булиши, унинг муайян вадт оралигида албатта дайта ташкил этилиши ёки тугатилишини курсатади. Юридик шахсни дайта ташкил этиш унинг ташкилий-худудий шакли, миллий худуд тизими хамда коллизион нормалар билан боглидлиги нудтаи назаридан дандай узига хосликларга эга? деган савол тугилиши табиий. Кайд этиш лозимки, юридик шахсни дайта ташкил этиш буйича миллий худудшунос олимлар томонидан муайян таддидот ишлари олиб борилган булсада, айнан ушбу саволлар дуйилмаган.

Фударолик худудида юридик шахсларни коллизион худудий тартибга солиш Фударолик кодексининг 1177-моддаси назарда тутилган булиб, "унда агар Узбекистон Республикасининг донунида чет эл юридик шахслари учун бошдача тартиб белгиланган булмаса, чет эл юридик шахслари Узбекистон Республикасида фударолик донун хужжатлари билан тартибга солинадиган тадбиркорлик фаолиятини ва бошда фаолиятни амалга ошириш назарда тутилган"3.

Бу уринда Узбекистонда чет эл юридик шахсларини дайта ташкил этишни коллизион-худудий тартибга солиш зарурати нимада? деган уринли савол тугилади. Юридик адабиётларда мазкур масалада турлича фикрлар мавжуд. Хусусан, М.М.Богуславскийнинг фикрича, "коллизион норма хаволаки хусусиятга эга, у фадат тегишли масалани хал дилувчи моддий худудда хавола дилади. Халдаро хусусий худуд дастлаб айнан коллизион худуд тарзида вужудга келган ва хозирга дадар бир датор давлатларда шундай дабул дилинади"4.

1 http://web.stat.uz/open_data/uz/18.1%20Number%20of%20enterprises%20and%20organizations%20by%20area_uzb. pdf

2 http ://web. stat.uz/open_data/uz/18.4%20Number%20of%20 small%20businesses%20by%20types%20of%20economic %20activity%20in%20terms%20of%20territory_uzb.pdf

3 Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Ахборотномаси, 1996 й., 11-12-сон, 1-модда

4 Богуславский М.М. Международное частное право. Издание пятое, переработанное и дополненное. -Москва.: Юристь, 2005. 60-61-б. (-510-с.)

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

С.Джолдасованинг таъкидлашича, "халкаро мерос хукукида коллизияни шундай хукукий холат сифатида аниклаш лозимки, бунда меросга оид муносабатлар чет эл элементи оркали узаро таъсир йули билан тартибга солиш имконини берувчи икки ёки ундан ортик миллий хукукий тизим билан богланади"5.

Муаллифнинг бу борадаги фикрларида айнан коллизион хукукий нормалар етарли даражада баркарорликка эга булишни таказо этади. Бу эса, юридик шахсларга нисбатан куллаш ва хукукий тартибга солишга имкон беради. Коллизион нормаларда ифодаланган юридик терминлар бевосита халкаро хусусий хукукда кулланиладиган терминларга мос келишини англатади. Асосийси, юридик терминлар чет элда мавжуд юридик институтларни тезкорлик билан, окилона ва тулик таснифлашга имкон бериши ва бу билан тегишли муносабатга нисбатан кулланиши мумкин булган нормани руёбга чикаришни таъминлайди.

Бу уринда коллизион норма факат мерос муносабатларига эмас, балки халкаро хусусий хукук предметига кирувчи бошка масалаларни хам камраб олади. Х,ар кандай холатда хам коллизион норма албатта бир неча миллий хукук тизими билан алокада булади. Коллизион норма хавола килсада ундан у хавола килган муайян моддий-хукукий норма асосида фойдаланиш мумкин. Унинг воситасида юзага келган муаммо конун хужжати асосида хал килинади. Бирок, бу билан коллизион норманинг ахамиятини шунчаки курсаткич берувчи, маълумот такдим килувчи норма сифатида кабул килмаслик лозим. Чунки, коллизион норма моддий хукукий норма билан биргаликда фукаролик муомаласи иштирокчилари учун муайян коидаларни назарда тутади.

Юридик шахсларни кайта ташкил этиш ва тугатишга доир чет эл элементи билан мураккаблашган муносабатларда коллизион нормаларни куллаш муайян мураккабликларни хам келтириб чикаради. Жумладан, коллизион нормани куллашда у чет эл давлати хукукига хавола килар экан суд ёки бошка давлат органи фаолиятини мураккаблаштиради. Чунки, ушбу орган узининг миллий конунчилиги, икки томонлама тузилган шартномаларга асосланган холда коллизион нормани куллаш оркали чет эл хукукини куллаши лозим. Чет эл хукуки мазмунини аниклаш, унинг мохиятини тушуниш эса, яна бошка масалаларни келтириб чикариши мумкин.

Л.Х.Мингазовнинг фикрича, "оптимал хукукий нормани яратишга харакат килиш зарур. Бунда оптимал нормани тавсифловчи хусусият булиб норма

5 Джолдасова С.Д. Регулирование отношений наследования в международном частном праве на основе коллизионных норм. Диссертация на соискание ученой степени кандидата юридических наук. Т.: ТГЮИ, 2010. 12-б.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

мазмунининг ва таркибий элементларининг такомиллашганлиги, ифодаланишнинг аниклиги ва бошка техник-юридик курсаткичлар хисобланади. Хукукий норманинг самарадорлиги хукукий таъсир курсатишнинг муваффакияти ва самарадорлигини таъминлайди"6.

Л.Х.Мингазовнинг фикрини А.Я.Аухатов куллаб-кувватлайди ва "хукукий норманинг амал килиши ва самарадорлиги унинг ички такомили, ижтимоий киймати, оптималлиги ва бошка хусусиятлари билан боглик деб хисоблайди"7. ^онун чикарувчи коллизион нормаларни шакллантиришда муаммони "халкаро микёсдаги конун чикарувчи" сифатида куриши зарур. Бунда "у бошка хукукий тартиботларга эга давлатларнинг моддий хукукида мавжуд фарклар, шу жумладан компанияларнинг ташкилий-хукукий шакллари маълум булади"8.

А.Б.Левитин фикрича "коллизион нормалар чет эл элементлари билан мураккаблашган фукаролик хукукий муносабатларни тартибга солмайди, уларнинг вазифаси асосан кулланиши зарур булган бирон бир давлатнинг ички моддий хукуки нормасини курсатишдан, яъни унга хавола килишдан иборат. Коллизион норма воситасида вужудга келган муносабатларни келажакда тартибга солиниши маълум хукукий соханинг моддий-хукукий нормаси воситасида амалга оширилади"9.

Х.Рахмонкуловнинг фикрича, "фукаролик-хукукий ва халкаро хусусий хукук нормаларини бир-биридан ажратиб, ёки уларни бир-бирига карама-карши куйиб булмайди, фукаролик-хукук нормаларисиз халкаро хусусий хукук нормаларини куллашнинг иложи булмаганидек, коллизион, яъни халкаро хусусий хукук нормаларисиз моддий хукук нормаларини халкаро мулкий, мулк билан боглик шахсий, оилавий, мехнат муносабатлари ва процессуал харакатларга нисбатан куллаб булмайди, улар биргаликда вазифани бажаришга каратилади"10.

Юкоридагилардан куриниб турибдики, коллизион нормалар воситасида тартибга солинадиган муносабатлар табиати турли хукук нормаларининг мажмуаси сифатида намоён булади. Бунда муносабатларнинг хар бир хусусияти узига хосликка эга булади.

Фикримизча, юридик шахсни кайта ташкил этиш хар доим хам юридик шахсни тугатишни англатмайди. Масалан, кушиб юбориш, кушиб олиш, булиш

6 Мингазов Л. Х. Эффективность норм международного права: теоретические проблемы. - 1999. - С. 86.

7 Аухатов А.Я. Российское законодательство в области коллизионно-правового регулирования юридических лиц. Журнал российского права. 2009. №7 (151), 104-б. (100-110-с.).

8 Аухатов А.Я. Российское законодательство в области коллизионно-правового регулирования юридических лиц. Журнал российского права. 2009. №7 (151), 105-б. (100-110-с.).

9 Левитин А. Б. Спорные вопросы международного частного права //Учен. зап. ВИЮН. - 1957. - №. 2/6. - С. 7076.

10 Муаллифлар жамоаси. Халкаро хусусий хукук. Т.: Иктисодиёт ва хукук дунёси. 2002. 17-б. (448-б.).

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

узига хос тарзда амалга оширилади ва бунда юридик шахс фаолиятини тугатади. Ажратиб чикариш шаклидаги кайта ташкил этишда эса, кайта ташкил этилаётган юридик шахс уз фаолиятини тугатмайди («Акциядорлик жамиятлари ва акциядорларнинг хукукларини химоя килиш тугрисида»ги конуннинг 96-моддаси).

И.Б.Зокировнинг фикрича, "юридик шахсни бекор килишнинг иккинчи шакли - уни хукук субъекти сифатида тугатиш хисобланади. Корхонани тугатиш унинг хукук ва бурчларини хукукий ворислик тартибида бошка шахсга утмасдан бекор булишига олиб келади. Зеро, ташкилотларни тугатиш уларни кайта ташкил этишдан хам мухимрок ахамиятга эга. Бунинг асосий сабаби юридик шахс кайта ташкил этилганда кредиторларнинг талаби ворислик асосида янгидан ташкил этилган корхонага ворислик буйича утади. Тугатилганда эса юридик шахс уз-узидан хукук субъекти сифатида бархам топади ва шу билан биргаликда унинг хукук ва бурчлари хам тугай ди. Шунинг учун хам корхонани тугатишда кредиторларнинг хукук ва бурчларини таъминлашга алохида эътибор каратиш талаб этилади"11.

Юридик шахсларни «кушиб юбориш» атамаси айни пайтда юридик шахсларни «бирлаштириш» атамаси билан бир маънода ишлатилиш холатларига хам тухталиб утиш лозим. «1963 йилдаги Гражданлик кодексида юридик шахснинг тугатилиши билан унинг кайта тузилиши тартибига факат битта 38-модда багишланган булиб, ундабундай тартиб, "агар СССР Иттифоки конунлари билан бошкача хол белгиланмаган булса, Узбекистан ССР конунлари билан белгиланади" урнатилган эди, холос. Хакикатда эса, бундай масалалар ушбу Кодекснинг 3-моддасига биноан собик СССР конунлари билан тартибга солинарди»12.

С.С.Гуломовнинг фикрига кура, "жамиятни кушиб юбориш деганда, икки ёки бир неча юридик шахсни уз фаолиятларини тугатиб, узларининг хукук ва мажбуриятларини утказиш йули билан янги юридик шахсни вужудга келтиришлари тушинилади ва шу оркали кушиб юборишда янги вужудга келган жамият бирлашган жамиятларнинг универсал хукукий вориси хисобланади"13.

Ф.Кутлымуратовнинг фикрича, "юридик шахсни кайта ташкил этиш ихтиёрий асосда амалга оширилади. Айрим холларда юридик шахс ажратиб

11 Фукаролик хукуки: Дарслик. I кисм. И.Б.Зокиров; Масъул мухаррир: ХРахмонкулов: К^айта ишланган ва тулдирилган бешинчи нашр. -Т.: ТДЮИ нашриёти, 2009. 187 б. (-611 бет).

12 Рахмонкулов Х.Р. Фукаролик хукукининг субъектлари. -Тошкент: O'zbеkistоn. 2008. -92 б.

13 Рахманкулов Х.Р., Гулямов С.С. Корпоративное право.-Тошкент: ТГЮИ, 2004.-394 с.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

чикариш ёки бир ёки бир неча юридик шахсга булиш ваколатли давлат органи ёки суднинг карорига кура амалга оширилиши мумкин .

Фикримизча, юридик шахсларни ташкилий-хукукий шакллари уни ташкил этишга узини таъсирини курсатади. Масалан, тижоратчи ва нотижорат ташкилотларини кайта ташкил этиш узига хос режимга эга. Юридик шахсни кайта ташкил этишни тугри талкин килиш зарур. Бунда юридик шахсни тугатиш унинг хукук ва бурчлари хукукий ворислик тартибида бошка шахсга утмасдан бекор килинишига олиб келади (ФКнинг 53-моддаси). Юридик шахсни кайта ташкил этиш эса, анъанавий равишда бешта усулда, яъни кушиб юбориш, кушиб олиш, булиш, ажратиб чикариш, узгартириш шаклида амалга оширилади (ФКнинг 49-моддаси). Юридик шахсни кайта ташкил этишда юридик шахс тугатилиши, хукук субъекти бекор булишини хам эътибордан четда колдирмаслик лозим.

Н.Имомовнинг фикрича, "Фукаролик кодексига тижоратчи булган ташкилотларнинг мутлак руйхатини киритиш амалий жихатдан зарур булган, чунки бу бозор иктисодиётига утиш даврида мухим шарт булиб хисобланар эди. Тижоратчи булган ташкилотларнинг ташкилий-хукукий шаклларини белгилаш конун чикарувчи учун уларни оммавий-хукукий жихатдан тартибга солиш зарурати билан изохланади"15.

Д.М.Караходжаеванинг фикрича, "мулкий муносабатларни тартибга солиш концепцияси давлат назорати ва узини узи тартибга солиш институтлари томонидан узаро тенг равишда уйгун холатда куллашни таказо килади ва бу давлат хамда мулкдор манфаатларини таъминлайди. Бунда нафакат суд ва маъмурий органлар балки, нодавлат узини узи тартибга солувчи хамда жамоат ташкилотлари хам фаол катнашиши зарур"16.

Фикримизча, тижоратчи булган ташкилотларнинг ташкилий-хукукий шаклларини белгилаш анъанавий шаклланган ва бутун дунёда амал килувчи тизим коидаларидан келиб чикиши зарур.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 7 июндаги ПФ-5739-сон Фармонига кура, янги тартиб амал килмокда. Унга кура, "тадбиркорлик субъектлари - юридик шахсларни ихтиёрий тугатишда бир ёки бир неча даврий босма нашрларда корхонанинг тугатилиши тугрисида эълонлар бериш талаб

14 Кутлымуратов Ф.К. Проблемы гражданско-правового регулирования принудительной реорганизации юридических лиц: Дисс....канд.юрид.наук. - Т.,2009. -С.104 -106.

15 Имомов Н. Юридик шахсларни турларга булишнинг тащидий та^лили. //Yuridik fanlar axborotnomasi-Вестник юридических наук-Review of Law Sciences. 1 (2017) 68-74.

16 Караходжаева Д.М. Проблемы развития и совершенствования законодательства о праве собственности юридических лиц в Республике Узбекистан. Диссертация на соискание ученой степени доктора юридических наук. Т.: ТГЮИ, 2008.

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN: 2181-1784

educational, natural and social sciences 3(12), Dec., 2023

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 www.oriens.uz

этugмafigu, 6yHga Terumgu MatgyMoTgap pyfixaTgaH yTKa3yBHu opraHHuHr pacMufi cafiTura ^ofigamTupugagu. ^aBgaT pyfixaragaH yTKa3ugraH BaKTgaH 6omga6 Mogua-xy^aguK ^aoguaraHu aMagra omupMaraH xaMga coguK Kap3u MaB^yg 6ygMaraH KopxoHagapHuHr Mogua-xy«:aguK ^aoguara TeKmupugMafigu. ^aBgaT coguK xu3Mara opraHgapu TOMOHugaH yTKa3ugaguraH, TyraragaguraH KopxoHaHHHr Mogufl-xy^aguK ^aoguaraHu TeKmupumHuHr энг y3oK gaBpufiguru yn fiugHu TamKug этagн.

Mogua-xy^aguK ^aoguaraHu TeKmupum ynyH BaKogarau gaBgaT opraHgapugaH KopxoHa Tyrpucugaru MaB^yg MatgyMoTgapHu ogum Tag6upKopguK cy6teKTgapuHu gaBgaT pyfixaragaH yTKa3um Ba xuco6ra KyfiumHuHr aBTOMaraamTupugraH tu3umu opKagu aMagra omupugagu. KopxoHaHu нхтнёpнfi TyraramHuHr yMyMufi Myggara pyfixaTgaH yTKa3yBHu opraH нхтнёpнfi Tyraram Tyrpucuga xa6apgop KuguHraH KyHgaH 6omga6 omu ofigaH omMacguru KepaK"17.

Ma3Kyp OapMoH "ropuguK maxcHu TyraTumga MyxuM HopMaTuB-xyKyKufi xy^^aT Ba3u^acuHu öa^apMoKga. ^yHKu, ugrapu MaB^yg 6ygraH TapTu6 Typgu oBoparapnuguKgap, caHcagopguKgap xaMga öropoKparaK TycuKgapHu 6euxTuëp Kyfiugumura ogu6 Kegap эgн. Eup Tapa^gaH coguK Kap3uHu yHgupumgaH u6opaT эзгy MaKcaggap KyfiugraH xogga, 6omKa Tapa^gaH кoppyпцнaгa fiyg onum ëKu ropuguK maxcHu TyraTumHuHr "Ty6cu3 nyKypguKgaH" u6opaT ®:apaëH 6omgaHap эgu"18.

Y36eKucTOH Pecny6guKacu Ba3upgap MaxKaMacuHuHr 2019 fiug 21 aBrycTgaru «Tag6upKopguK cy6teKTgapuHu uxTuëpufi TyraTum Ba ygapHuHr ^aoguaraHu TyxTaram TapTu6u xaMga Mogua-xy^aguK ^aoguaraHu aMagra omupMaëTraH Tag6upKopguK cy6teKTgapuHu gaBgaT peecTpugaH nuKapum TapTuôu Tyrpucugaru Hu3oMgapHu TacguKgam xaKuga»ru 704-coH Kapopuga «Mogua-xy^anuK ^aoguaraHu aMagra omupMaëTraH Tu^opaT TamKugoTgapu ^aoguaraHu xapaKaTcu3 xogaTra yTKa3um ynyH TyKKu ofi Mo6afiHuga Mogua-xy^aguK ^aoguara öyfiuna 6aHK xucoÖBapaKgapura nyg Maögargapu TymMaraHguru xaMga TyKKu3 ofi MoôafiHuga coguK xuco6oTgapu TaKguM этнgмaгaнgнгн acoc 6ygagu» 19.

ffl.HypugguHoBaHuHr ^uKpuna, "ropuguK maxcgap 6eKop 6ygumuHu TapTu6ra cogyBHu ^yKapoguK KoHyH xy^®aTgapuHuHr yMyMufi TaBcu^u myHu KypcaraguKu,

17 Y36eKucTOH Pecny6guKacu npe3ugeHTuHuHr 2019 fiug 7 uroHgaru n®-5739-coH ®apMoHu // KpHyH xy^^araapu MatgyMoTgapu Muggufi 6a3acu, 08.06.2019 fi., 06/19/5739/3249-coH.

18 Y36eKMcToH Pecny6guKacu npe3ugeHTuHuHr 2019 fiug 7 uroHgaru n®-5739-coH ®apMoHu // KpHyH xy^^aTgapu MatgyMoTgapu Muggufi 6a3acu, 08.06.2019 fi., 06/19/5739/3249-coH.

19 Y36eKucTOH PecnyôguKacu Ba3upgap MaxKaMacuHuHr 2019 fiug 21 aBrycTgaru «TagôupKopguK cyôteKTgapuHu uxTuëpufi TyraTum Ba ygapHuHr ^aoguaTuHu TyxTaTum TapTu6u xaMga Mogua-xy^aguK ^aoguaTuHu aMagra omupMaëTraH Tag6upKopguK cy6teKTgapuHu gaBgaT peecTpugaH nuKapum TapTu6u Tyrpucugaru Hu3oMgapHu TacguKgam xaKuga»ru 704-coH Kapopu // ^oHyH xy^^aTgapu MatgyMoTgapu Muggufi 6a3acu, 22.08.2019 fi., 09/19/704/3608-coH.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

ropuguK maxcnapHu SeKop Synumu SunaH Sornu; MyHocaSaraapHu TapTuSra conyBnu ;0HyH xy^^araapu MyafiaH Sup Tu3uMra conuHMaraH Ba ynapHu aManuëTga Tynu; TaTSu; этumнuнr u3nun MexaHu3Mu x,aM MaB^yg эмaс. 'TOpuguK maxcnapHu ;afiTa TamKun этum TapTuSu Tyrpucuga" ru YsSeKucTOH PecnySnuKacu Ba3upnap MaxKaMacuHuHr hh30mhhh ;aSyn ;unum Ma;cagra MyBo^u;"20. YmSy ^uKpra a;uH ^HKpHH A.fflyKpynnaeB xaM unrapu cypagu Ba "YsSeKucTOH PecnySnuKacuHuHr 'TOpuguK maxcnapHu gaBnaT pyfixaragaH yTKa3um, ;afiTa TamKun этнm Ba Tyraram TyFpucuga"ru ;aSyn ;aSyn ;unum 3apypuaTu SopnuruHu TatKugnafigu"21.

OuKpuMrona, ropuguK maxcnapHuHr Typu, TamKunufi-xyKyKufi maKnu, gaBnaT umTupoKura goup HopManap MaB^yg экaн, ynapHu ;afiTa TamKun этнmгa goup KOHyH xy^^araapu xaM Synumu TaSuufi. EyHga Öapna TamKunufi-xyKyKufi maKngaru ropuguK maxcnapHu SuTTa hu30m SunaH TapTuSra conum ;oHyHHunuK TexHuKacu Hy;Tau Ha3apugaH nyxTa Taxnun KunuHumu TanaS KunuHagu.

OOH^A^AHH^rAH A^ABHËT^AP (REFERENCES)

1. y36eKucTOH PecnySnuKacu Ba3upnap MaxKaMacuHuHr 2019 nun 21 aBrycTgaru «TagSupKopnuK cySteKTnapuHu uxTuëpufi TyraTum Ba ynapHuHr ^aonuaraHu TyxTaTum TapTuSu xaMga Monua-xy^anuK ^aonuaraHu aManra omupMaëTraH TagSupKopnuK cySteKTnapuHu gaBnaT peecTpugaH Hu;apum TapTuSu Tyrpucugaru Hu3oMnapHu Tacgu;nam xaKuga»ru 704-coH ;apopu // ^oHyH xy^^araapu MatnyMoTnapu Munnufi 6a3acu, 22.08.2019 fi., 09/19/704/3608-coH.

2. Y36eKucTOH PecnySnuKacu npe3ugeHTuHuHr 2019 fiun 7 uroHgaru nO-5739-coh OapMoHu // KoHyH xy^^araapu MatnyMoTnapu Munnufi 6a3acu, 08.06.2019 fi., 06/19/5739/3249-coH.

3. Y36eKucTOH PecnySnuKacu npe3ugeHTuHuHr 2019 fiun 7 uroHgaru nO-5739-coh OapMoHu // KoHyH xy^^aTnapu MatnyMoTnapu Munnufi 6a3acu, 08.06.2019 fi., 06/19/5739/3249-coh.

4. HypugguHoBa ffl.T. MpuguK maxcnapHuHr SeKop Synum ycynnapu Ba ynapHu KynnamHuHr $y;aponuK-xyKyKufi MyaMMonapu. MpuguK ^aHnap HoM3ogu guccepтaцuflcu. TgMH, -T., 2008. -41-S.

5. fflyKpynnaeB A.X. ^umno; xy^anuK KopxoHanapuHu ;afiTa TamKun этнm Ba TyraTumHuHr $y;aponuK xyKyKufi TapTuSra conuHumu. MpuguK ^aHnap HoM3ogu

20 HypugguHoBa ffl.T. ropuguK maxcnapHuHr 6eKop Synum ycynnapu Ba ynapHu KynnamHuHr ^yKaponuK-xyKyKuu MyaMMonapu. ropuguK $aHnap HoM3ogu guccepTa^acu. TgMH, -T., 2008. -41-S.

21 fflyKpynnaeB A.X. Kumno; xy^anuK KopxoHanapuHu ;afiTa TamKun этum Ba TyraTumHuHr $y;aponuK xy;yKuu TapTuSra conuHumu. ropuguK ^aHnap HoM3ogu unMufi gapa^acuHu onum ynyH guccepтaцuн. T.: YsSeKucTOH PecnySnuKacu npe3ugeHTu xy3ypugaru gaßnaT Ba mmuht ;ypunumu aKageMuacu. 2001. 12-S.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

илмий даражасини олиш учун диссертация. Т.: Узбекистон Республикаси Президенти хузуридаги Давлат ва жамият курилиши академияси. 2001. 12-б.

6. Имомов Н.Ф. Юридик шахс мохиятининг фукаролик-хукукий талкини (назарий масалалар). Монография. Тошкент: ТДЮУ, 2017. 125-б. (-156 б.)

7. Мингазов Л. Х. Эффективность норм международного права: теоретические проблемы. - 1999. - С. 86.

8. Аухатов А.Я. Российское законодательство в области коллизионно-правового регулирования юридических лиц. Журнал российского права. 2009. №7 (151), 104-б. (100-110-с.).

9. Узбекистон Республикаси Олий Мажлисининг Ахборотномаси, 1996 й., 11-12-сон, 1 -модда

10. Богуславский М.М. Международное частное право. Издание пятое, переработанное и дополненное. -Москва.: Юристь, 2005. 60-61-б. (-510-с.)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.