Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОНДА АТРОФ-МУҲИТ МУҲОФАЗАСИ СОҲАСИДАГИ СИЁСАТНИНГ УСТУВОР ЙЎНАЛИШЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОНДА АТРОФ-МУҲИТ МУҲОФАЗАСИ СОҲАСИДАГИ СИЁСАТНИНГ УСТУВОР ЙЎНАЛИШЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
199
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Ключевые слова
яшил иқтисодиёт / экологик сиёсат / глобал муаммолар / минтақавий муаммолар / экология муҳофазаси / “яшиллаштириш”. / green economy / environmental policy / global problems / regional problems / environmental protection / "greening".

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Хашимов Пазлиддин Зукурович, Холмирзаева Махлиё Зарифжон-Қизи

Мақолада инсонларнинг табиатга, атоф муҳитга таъсири жараёнлари жуда жиддий тус олаётгани ҳамда чексиз эҳтиёжларни қондиришда чекланган ресурслардан оқилона фойдаланиш шароитида экологияга бўлаётган салбий муносабатларнинг олдини олиш ҳар бир мамлакат ижтимоий-иқтисодий сиёсатининг устувор йўналишларидан бири бўлиб ҳисобланиши таъкидланган. Шунингдек, Ўзбекистонда атроф муҳитни муҳофаза қилиш соҳаси доирасида олиб борилаётган сиёсатнинг устувор йўналишлари бўйича муаллифларнинг таклифлари келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PRIORITY DIRECTIONS OF ENVIRONMENTAL PROTECTION POLICY IN UZBEKISTAN

The article states that the processes of human influence on nature and the environment are becoming very serious and that the prevention of negative attitudes towards the environment in the context of the rational use of limited resources to meet unlimited needs is considered one of the priorities of the socio-economic policy of each country. Also, the opinions of the authors on the priority directions of the policy carried out in the field of environmental protection in Uzbekistan are given.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОНДА АТРОФ-МУҲИТ МУҲОФАЗАСИ СОҲАСИДАГИ СИЁСАТНИНГ УСТУВОР ЙЎНАЛИШЛАРИ»

УЗБЕКИСТОНДА АТРОФ-МУ^ИТ МУ^ОФАЗАСИ СО^АСИДАГИ СИЁСАТНИНГ УСТУВОР ЙУНАЛИШЛАРИ Хашимов Пазлиддин Зукурович

Узбекистан Миллий университети, и.ф.н., проф. в.б.

Холмирзаева Махлиё Зарифжон-кизи

Иктисодиёт факультети талабаси https://doi.org/10.5281/zenodo.6815780 Аннотация. Мацолада инсонларнинг табиатга, атоф мущтга таъсири жараёнлари жуда жиддий тус олаётгани уамда чексиз э^тиёжларни цондиришда чекланган ресурслардан оцилона фойдаланиш шароитида экологияга булаётган салбий муносабатларнинг олдини олиш щр бир мамлакат ижтимоий-ицтисодий сиёсатининг устувор йуналишларидан бири булиб щсобланиши таъкидланган. Шунингдек, Узбекистонда атроф му^итни му^офаза цилиш соцаси доирасида олиб борилаётган сиёсатнинг устувор йуналишлари буйича муаллифларнинг таклифлари келтирилган.

Калит сузлар: яшил ицтисодиёт, экологик сиёсат, глобал муаммолар, минтацавий муаммолар, экология мууофазаси, "яшиллаштириш ".

ПРИОРИТЕТНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ ПОЛИТИКИ В ОБЛАСТИ ОХРАНЫ ОКРУЖАЮЩЕЙ СРЕДЫ В УЗБЕКИСТАНЕ Аннотация. В статье подчеркивается, что в условиях очень серьёзных ситуаций воздействия людей на природу и окружающую среду, а также рациональное использование ограниченных ресурсов в удовлетворении безграничных потребностей предотвращение негативных отношений людей к экологии является одной из приоритетнцх направлений социально-экономической политики любой страны. Также в нём приводятся предложения авторов по приоритетным направлениям осуществляемой политики в Узбекистане в рамках сферы охраны окружающей среды.

Ключевые слова: зеленая экономика, экологическая политика, глобальные проблемы, региональные проблемы, охрана окружающей среды, «озеленение».

PRIORITY DIRECTIONS OF ENVIRONMENTAL PROTECTION POLICY

IN UZBEKISTAN

Abstract. The article states that the processes of human influence on nature and the environment are becoming very serious and that the prevention of negative attitudes towards the environment in the context of the rational use of limited resources to meet unlimited needs is considered one of the priorities of the socio-economic policy of each country. Also, the opinions of the authors on the priority directions of the policy carried out in the field of environmental protection in Uzbekistan are given.

Keywords: green economy, environmental policy, global problems, regional problems, environmental protection, "greening".

КИРИШ

Инсоният хдёт кечирар экан, уз эх,тиёжларини кондириш учун албатта,табиат неъматларига мурожаат килади. Эх,тиёжларнинг турлари, микдори, эх,тиёжларни кондириш максадлари, хдётий неъматларни истеъмол килиш усуллари кундан кунга янгиланиб боради. Шу билан бир вактда табиат неъматлари х,ам уз шакл-у шамойилини

доимо узгартириб боради. Бу янги уй-жой ва транспорт инфратузилмасини куришдан тортиб, чикинди ва сув тозалаш иншоотларигача, энергетика ва саноатдаги технологияларни жамият эх,тиёжларини кондириш учун кишлок хужалигининг янада интенсив шаклларига утказишгача булган барча жараёнларни уз ичига олиб, барчаси табиат, атроф-мух,ит билан бевосита чамбарчас боглик. Бу узгаришлар ва ривожланишларнинг барчаси бизнинг табиий мух,итимизга таъсир килади.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Агар ишлаб чикариш, хизмат курсатиш ва мах,сулотни истеъмол килиш билан боглик иктисодий боскичлар яхши режалаштирилса, исрофгарчиликнинг олди олиниб, табиат неъматларидан окилона фойдаланилса, "яшиллаштириш" чоралари кулланилса, бундай тадбирлар, албатта, бизва келажак авлод хдётининг ижобий тарафга узгаришининг кафолати булиб х,исобланади. Баъзида ривожланиш жиддий экологик муаммоларга ва кайтариб булмайдиган таназзулга олиб келиши мумкин. Бу эса одамларнинг саломатлиги, хавфсизлиги ва хдёт сифатини жиддий хавф остига куяди. Шу сабабли бугунги кунга келиб х,ар бир мамлакат атроф мух,итни мух,офаза килиш сиёсатига жиддий эътибор каратмокда. Бундай сиёсат мамлакат ах,олисининг ижтимоий-иктисодий фаровонлигини таъминлашда, келгуси авлоднинг х,ам эх,тиёжларини таъминлай олиш учун табиий ресурслар захирасининг тежалишида жуда мух,им ахдмият касб этади.

Мавзуга оид адабиётлар тах,лили

Атроф мух,итга эх,тиёткорона муносабатда булиш, уни асраб-авайлаш чора-тадбирлари,яшил иктисодиёт сиёсатининг назарий ва амалий жихдтлари А.В.Вахабов, Ш.Х.Хажибакиев, Ш.А.Ташматов, М.Т.Бутабоевларнинг илмий-тадкикот ишларида урганилган [1].

Хорижлик иктисодчи олимлар Т.В.Вашалова, Н.И.Ивановава Л.В.Левченко иктисодиётнинг экологияга зарарли таъсирларини бартараф этиш, "Яшил" иктисодиёт тамойилларини жорий этиш буйича бир канча изланишлар олиб борганлар [3], [4].

Узок хорижлик тадкикотчи олимлар Д.Реагсе, Э.Барбиер ва С.Бедерлар "яшиллаштириш" сиёсати, "Яшил" иктисодиёт ва "Экологик" иктисодиётнинг мох,ияти ва уларнинг мамлакат ривожидаги урни ва ахдмиятини уз тадкикот ишларида тавсифлаб беришган [5], [6].

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Атроф-мух,ит мух,офазаси - табиат неъматларидан окилона фойдаланиш, табиат гузаллиги, унинг мусаффолигини таъминлашга хдмда усимлик ва хдйвонларнинг нав ва зотларини саклаб колиш ва бойитишга каратилган тадбирлар мажмуйи булиб х,исобланади. Табиатни мух,офаза килиш нафакат давлат, давлар органлари, идора ва ташкилотлар вазифаси, балки, х,ар бир фукаронинг бурчидир. Бу хдкида бир катор конун, конуности хужжатларда, энг олий юридик куч булмиш Узбекистон Республикаси Конституциясининг 50-моддасида "Фукаролар атроф табиий мух,итга эх,тиёткорона муносабатда булишга мажбурдирлар" - дея кайд этилган. Узбекистон Республикасида атроф табиий мух,итни х,имоя килиш, экологик шароитнинг ижобий мух,итини яратиш, мавжуд конун-коидаларга риоя этиш назоратини урнатиш, объектлар мух,офазасини таъминлаш ва табиат мух,офазаси буйича амалий чора-тадбирларни ишлаб чикиш каби сиёсатни амалга ошириш Экология ва атроф-мух,итни мух,офаза килиш давлат кумитаси

SCIENCE AND INNOVATION 2022

№ 3

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

фаолиятининг асосий вазифаларибулиб хисобланади. Мамлакатимизда экологик

сиёсатнингишлаб чикилиши, кандай чора-тадбирлар кулланилиши, мукобил вариантлар танлови, албатта, экологик муаммолар билан чамбарчас богликдир. Яъни мамлакатда экологик вазият тахлил килиниб, урганилиб, юзага келган ва келаётган муаммоларга ечим топиш оркали экологик сиёсат ишлаб чикилади. Маълумки, экологик муаммолар хам турлича таснифланади ва улар куйидагилар:

□ Глобал муаммолар - жахон мамлакатлари орасида ута мухим хисобланган муаммолар. Масалан, Озон катламининг емирилиши, глобал исиш муаммолари.

□ Минтакавий ва миллий муаммолар - маълум бир худудларга тегишли булган экологик муаммолар. Масалан, минтакадаги сув ресурсларининг ифлосланиши, флора ва фауна дунёсининг зарарланиши, чикиндиларни назорат килишнингиздан чикиши ва шу кабилар.

□ Атроф мухитни мухофаза килишнинг институционал муаммолари - экологик вазият билан боглик булган иктисодий, ижтимоий ва сиёсий механизмларнинг бузилиши билан боглик муаммолар. Бунда иктисодиётни экологиялаштириш, атроф-мухит мухофазаси устидан давлат назорати, жамоатчилик муносабати, экология химоясини илмий жихатдан таъминлаш каби масалаларга эътибор каратилади.

^уйида маълумот урнида атмосферага чикарилган ифлослантирувчи моддаларнинг худудлар кесимида таксимоти берилган. Жадвални тахлил киладиган булсам, энг куп микдорда ифлослантирувчи моддалар чикарадиган худуд Тошкент вилоятига тугри келади. Бунга Тошкент вилоятида фаолият курсатадиган саноат, курилиш корхоналарини мисол килиб келтирсак булади. Биргина Олмалик шахрида жойлашган "Олмалик тог-кон металлургия" комбинатидан чикадиган зарарли газлар, ифлослантирувчи моддалар, шахар атрофида жойлашган бошка шахарларни, жумладан, Охангарон, Ангреннинг хавосига зарарли таъсир курсатади. Шунингдек, Бекобод кора металлургия саноат корхонаси, Ангрен Кумир заводи, жойлардаги цемент, шагал заводлари ва бошка комбинатлар фаолияти атмосферага чикарилган ифлослантирувчи моддалар хажмининг ошишига таъсир курсатади.

1-жадвал

Атмосферага чикарилган ифлослантирувчи моддалар

Минг тонна

Худудлар 2017 2018 2019 2020

Узбекистон Республикаси 853,5 883,7 952,8 924,4

^оракалпогистон Республикаси 37,7 34 37,2 28,9

Андижон 15,8 15,9 14,3 11,5

Бухоро 63,8 74,8 69,1 37,1

Жиззах 5,2 11,8 4,3 3,4

^ашкадарё 165,7 152,2 140,4 128,1

Навоий 44,1 49,9 43,6 48,4

Наманган 15,9 15,2 15,8 15

Самарканд 37,2 52,1 44,2 52,7

Сурхондарё 3,2 5,1 6,9 6,5

Сирдарё 59,6 60,5 47,8 71,8

SCIENCE AND INNOVATION 2022

№ 3

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL

Тошкент 302,9 336,6 397,9 430

Фаргона 60,1 53,2 49,6 50,5

Хоразм 9,2 7,1 7,2 6,8

Тошкентш. 33,1 15,3 74,5 33,7

МУ^ОКАМА

Юкорида таъкидлаб утганимиздек, бугунги кунда бундай таснифдаги муаммолар урганилиб, уларнинг олдини олиш борасидаги чора-тадбирлар бир катор концепция ва стратегияларда уз аксини топмокда. Хусусан, Республикамизда амалга оширилаётган экологик вазият билан боглик сиёсатнинг устувор йуналишлари Президентнинг 30.10.2019 йилдаги «2030 йилгача булган даврда Узбекистон Республикасининг атроф мухитни мухофаза килиш концепциясини тасдиклаш тугрисида»ги фармони доирасидаги максадли вазифалар каторига киради. Жумладан,

I. Оролбуйи минтакаларида худудлар холатини яхшилаш -жумладан, Орол денгизининг куриган тубида урмонзор майдонларини кенгайтириш; янток, саксовул каби кумга чидамли булган усимлик турлари майдонларини кенгайтириш; ^оракалпогистон Республикасида Орол денгизининг зарарли тузларидан зарар кураётган худуларда, шунингдек, Урганч, Хива шахарлари атрофида турли хилдаги кумга чидамли булган дарахт-буталардан иборат «яшил белбог»лар барпо этиш ва экологик вазиятни яхшилаш.

II. Ер ресурслари ва ер ости ресурсларини мухофаза килиш-жумладан,кишлок хужалиги экинларининг хосилдорлигини ошириш максадида пахта-беда алмашлаб экишни таъминлаш; ^ишлок хужалигида органик кишлок хужалиги усулларини жорий этиш, яъни махсулот хосилдорлигини таъминлашда интенсив усуллардан фойдаланиш.

III. Сув ресурсларини мухофаза килиш -жумладан, сув ресурсларининг исрофгарчилигини кискартириш; окава сувлар самарадорлигини ошириш; канализация билан боглик муаммоларни хал килиш; кишлок хужалигида тежовчи технологиялардан, масалан, томчилатиб сугориш усулидан фойдаланиш

IV. Атмосфера хавосини мухофаза килиш, жумладан,атмосфера хавосини ифлослантирувчи чикиндиларни камайтириш; транспорт воситаларидан чикадиган зарарли газларни камайтириш максадида, жамоат транспортини электр энергиясида ишлашга утказиш; ифлослантирувчи чанг ва газларни тутиб колувчи курилмаларни куллаш; энергия олишда кайта тикланадиган мукобил манбалар (куёш ва шамол энергияси) улушини купайтириш.

V. Биологик ресурсларни мухофаза килиш ва кайта тиклаш-жумладанДизил китобга киритилган хайвон зотлари ва усимлик турларини саклаб колиш ва уларнинг биологик турларини купайтириш чораларини куллаш; курикланадиган худудлар назоратини кучайтириш; табиий мухитдан техник усимликлар олишни кискартириш.

VI. Чикиндилар билан боглик ишларни амалга ошириш тизимни такомиллаштириш, жумладан, каттик маиший чикиндиларни кайта ишлаш хажмини ошириш; чикиндиларни йигиш, кумиш, зарарсизлантириш тизимини самарали ташкил этиш; ахолида маиший чикиндиларга, уларни йигиш, туплашга экологик билим муносабатларини кучайтириш.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтадиган булсам, атроф табиий мухит холати сифатини яхшилаш максадида амалга оширилаётган сиёсатнинг устувор максадларига эришиш учун экология сохасидаги барча назорат функциялари таъминланиши, атроф мухитни мухофаза килиш экспертлари учун ягона методология ишлаб чикилиши, экологик жихатдан ахамиятли булган карорларни кабул килишда жамоатчилик фикрини урганиш механизмини яратиш, шунингдек, укув дарсларига экология, атроф табиий мухитни мухофаза килиш юзасидан илмий манбалар киритиш оркали эко-таълим бериш тизимини ривожлантириш ва бу сохада етакчи малакали кадрларни тайёрлаш ва кайта тайёрлаш дастурларини амалга ошириш мухим ахамият касб этади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикасининг Конституцияси - Тошкент, "Узбекистон", 2020.

2. «2030 йилгача булган даврда Узбекистон Республикасининг атроф-мухитни мухофаза килиш концепциясини тасдиклаш тугрисида» Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони 30.10.2019 й. N ПФ-5863

3. Vaxabov A.V., Xajibakiyev Sh.X., Tashmatov Sh.A., Butaboyev M.T..Yashil iqtisodiyot. Darslik. - T.: "Universitet", 2020, -296 b.

4. Ващалова Т.В. Экологические основы природопользования. Устойчивое развитие: учебное пособие. -М.: Юрайт, 2020.

5. Иванова Н.И., Левченко Л.В. «Зеленая» экономика: сущность, принципы и перспективы. //Вестник Омского университета. Серия «Экономика». 2017. № 2 (58)- С.20-21.

6. David Pearce and Edward Barbier: Blueprint for a Green Economy. Earthscan, London, Great Britain, 2019. -192 p.

7. Beder S. 2017, "Environmental economics and ecological economics: the contribution of interdisciplinary to understanding, influence and effectiveness", Environmental Conservation, vol. 38, №2, - 140-150 p.

8. https://stat.uz/uz/rasmiy-statistika/ecology-2

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.