Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН ЖАНУБИДА ЎСАДИГАН ЭФИР МОЙЛИ ЎСИМЛИКЛАР ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОН ЖАНУБИДА ЎСАДИГАН ЭФИР МОЙЛИ ЎСИМЛИКЛАР ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Эфир мойли ўсимликлар / учувчан органик моддалар / доривор ва зиравор ўсимликлар / эфир мойлари миқдори. / Essential oil plants / volatile organic substances / medicinal and aromatic plants / content of essential oils.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Джумаев Х.К.

Juniperus seravschanika Kom., Atamantha macrophylla (Rеgеl et Schmalh.) Pimen.; Angelica ternate Rеgеl et Schmalh.; Bunium persicum (Boiss.) K. Pol.; Lipskya insignis (Lipsky) Nevski; Melissa officinalis L.; Mentha asiatica Boriss.; Salvia sclarea L.; Origanum tyttanthum Gontsch.; Ziziphora brevicalyx Juz.; Ziziphora tenuior L.; Hyssopus zeravschanicus (Dubj.) Pasij; Рerovskia scrophularifolia Вng.; Achillea filipendulina Lam.; Achillea arabica Kotschy.; Achillea millefolium L.; Artemisia dracunculus L.; Artemisia beldschuanica Krasch. et Zopr.; Hypericum perforatum L. ва Hypericum scabrum L. ўсимликларининг турли органларида ҳосил бўладиган эфир мойлари миқдори ўрганилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ESSENTIAL OIL PLANTS GROWING IN THE SOUTH OF UZBEKISTAN AND PROSPECTS FOR THEIR USE

The content of essential oils in different organs of Juniperus seravschanika Kom., Atamantha macrophylla (Regel et Schmalh.) Pimen.; Angelica ternate Regel et Schmalh.; Bunium persicum (Boiss.) K. Pol.; Lipskya insignis (Lipsky) Nevski; Melissa officinalis L.; Mentha asiatica Boriss.; Salvia sclarea L.; Origanum tyttanthum Gontsch.; Ziziphora brevicalyx Juz.; Ziziphora tenuior L.; Hyssopus zeravschanicus (Dubj.) Pasij; Рerovskia scrophularifolia Вng.; Achillea filipendulina Lam.; Achillea arabica Kotschy.; Achillea millefolium L.; Artemisia dracunculus L.; Artemisia beldschuanica Krasch. et Zopr.; Hypericum perforatum L. and Hypericum scabrum L.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН ЖАНУБИДА ЎСАДИГАН ЭФИР МОЙЛИ ЎСИМЛИКЛАР ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ»

Джумаев Х.К.

Термиз давлат педагогика институты, б.ф.н., доцент

УЗБЕКИСТОН ЖАНУБИДА УСАДИГАН ЭФИР МОЙЛИ УСИМЛИКЛАР ВА УЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ ИСТЩБОЛЛАРИ

Аннотация. Juniperus seravschanika Kom., Atamantha macrophylla (Regel et Schmalh.) Pimen.; Angelica ternate Regel et Schmalh.; Bunium persicum (Boiss.) K. Pol.; Lipskya insignis (Lipsky) Nevski; Melissa officinalisL.; Mentha asiatica Boriss.; Salvia sclarea L.; Origanum tyttanthum Gontsch.; Ziziphora brevicalyx Juz.; Ziziphora tenuior L.; Hyssopus zeravschanicus (Dubj.) Pasij; Perovskia scrophularifolia Bng.; Achillea filipendulina Lam.; Achillea arabica Kotschy.; Achillea millefolium L.; Artemisia dracunculus L.; Artemisia beldschuanica Krasch. et Zopr.; Hypericum perforatum L. ва Hypericum scabrum L. усимликларининг турли органларида уосил буладиган эфир мойлари мицдори урганилди.

Калит сузлар: Эфир мойли усимликлар, учувчан органик моддалар, доривор ва зиравор усимликлар, эфир мойлари мицдори.

Djumaev H.K., Ph.D. associate professor Termiz State Pedagogical Institute

ESSENTIAL OIL PLANTS GROWING IN THE SOUTH OF UZBEKISTAN AND PROSPECTS FOR THEIR USE

Abstract. The content of essential oils in different organs of Juniperus seravschanika Kom., Atamantha macrophylla (Regel et Schmalh.) Pimen.; Angelica ternate Regel et Schmalh.; Bunium persicum (Boiss.) K. Pol.; Lipskya insignis (Lipsky) Nevski; Melissa officinalis L.; Mentha asiatica Boriss.; Salvia sclarea L.; Origanum tyttanthum Gontsch.; Ziziphora brevicalyx Juz.; Ziziphora tenuior L.; Hyssopus zeravschanicus (Dubj.) Pasij; Perovskia scrophularifolia Bng.; Achillea filipendulina Lam.; Achillea arabica Kotschy.; Achillea millefolium L.; Artemisia dracunculus L.; Artemisia beldschuanica Krasch. et Zopr.; Hypericum perforatum L. and Hypericum scabrum L.

Key words: Essential oil plants, volatile organic substances, medicinal and aromatic plants, content of essential oils.

Эфир мойлари усимликларнинг турли органларида хосил буладиган мураккаб таркибли учувчан органик моддалардир. Усимликлардан ажратиб олинган эфир мойлари парфюмерия-косметика, озик-овкат ва фармацевтика саноатларида кенг куламда кулланилиб келинади [1-2,10]. Жахон микёсида аксарият эфир мойлари тропик ва субтропик усимликлардан, лекин айрим -

кориандр, анис, ялпиз ва бошка шу каби усимликлардан муътадил икдимли минтакаларда хам ажратиб олинади [3-11].

Эфир мойли усимликлар махаллий ахоли томонидан хам азалдан доривор ва зироворлар сифатида кулланилиб келинган. Бу бебахо хисобланган усимликлардан эфир мойлари хом-ашёсини ажратиб олиш учун унинг табиий захиралари етарли эмас. Шу сабабли уларнинг табиий захираларини саклаб колиш максадида бу усимликларни тогли худудларда уругидан экиб устириш, етарли захирага эга булгандан кейингина улардан эфир мойларини ажратиб олиш максадларида фойдаланиш мумкин булади.

Олинган махсулотларни озик-овкат саноатида турли хил конфетлар, кондитер махсулотлари ва алкаголсиз ичимликлар тайёрлашда, парфюмерия-косметика саноатида юкори сифатли атир-упалар тайёрлашда, фармацевтика саноатида турли касалликларни (кон айланиш, овкат хазм килиш, нафас олиш, айириш, таянч-харакат, асаб тизими касалликларини ва бошкаларни) даволашда ва турли доривор препаратлар тайёрлашда хамда аччик дориларнинг таъмини яхшилашда (хушбуй таъм бериш максадида) фойдаланиш имконияти юзага келади [9].

Сунги вактларда усимликлардан ажратиб олинган эфир мойлари тиббиётнинг янги сохаси - ароматерапияда инсоннинг асаб тизими фаолиятига ва психикасига ижобий таъсир курсатиш хусусиятлари аникланиб, даволаш муассасаларида хамда ишлаб-чикариш корхоналарида улардан фойдаланиш усуллари ишлаб чикилган ва кенг кулланилмокда [56].

Эфир мойли усимликлар Болгария, Венгрия, Юнонистон, Испания, Италия, Чехия, Шимолий Америка давлатларида хамда Кримда катта майдонларда экиб устирилади. Ушбу усимликлар эфир мойлари хужаликнинг турли йуналишларида фойдаланилади. Лекин купгина олимлар Марказий Осиёда усадиган усимликларда бошка минтака усимликларига нисбатан куп микдорда ва таркиби жихатидан нозик ва хушбуй хидли, сифатли булган эфир мойлари тупланишини аниклашган ва бу усимликлардан селекция ва уругчилик сохаларида фойдаланишни таклиф килишган [7-8]. Эфир мойлари купрок кургокчил худудларда усадиган усимликлар усимликлар органларида куп микдорда хосил булади.

Шу сабабли биз куйидаги таклифларни бермокчимиз:

Кизикиш уйготган ва энг истикболли деб топилган эфир мойли усимликлар уруглари уларнинг табиий холда усаётган популяцияларидан йигиб олиниб, тогли ёки адирли худудларда экилади. Экилган усимликлар парвариш килиниб, угитлаш, ишлов бериш, сугориш ишлари олиб борилади. Парваришланган усимликлардан биринчи йили кисман ва иккинчи йилдан бошлаб бир неча йиллар давомида асосий хом-ашё олиш максадларида тулик фойдаланиш мумкин.

Ушбу усимликларнинг хом-ашёларидан эфир мойларини ажратиб олиш максадида махсус асбоб ва анжомлар реализация килинади. Асбоблар

катта микдордаги хом-ашёлардан эфир мойларини ажратиб олишга мулжалланган ва 80-100 литрлик хажмларда булади.

Усимлик органларидан ажратиб олинган эфир мойлари парфюмерия-косметика ва фармацевтика корхоналари талаблари ва тузилган шартномалар асосида реализация килинади.

Бундан ташкари эфир мойли усимликларнинг уруглик питомниклари хам ташкил килиниши кузда тутилган. Ушбу питомникларда нафакат усимлик уруглари йигилибгина колмасдан, уругчилик ва селекция ишларини хам олиб бориш имконияти яратилади.

Жанубий Узбекистон худудида усадиган куйидаги эфир мойли усимликлар турларини экиб устириб, уларнинг хом-ашёвий плантацияларини яратиш ва улардан саноат микёсида (озик-овкат, парфюмерия, косметика, фармацевтика саноатларида) фойдаланиш учун тавсия киламиз:

Жадвал

Усимликларнинг турли органларида ажратиб олинган эфир

мойларининг микдори (фоизлар хул масса хисобидан чикарилган).

№ YCHM^HK Typu Усимлик органи Эфир мойлари, %

1. Juniperus seravschanika Kom. Яшил новдалари 0.7- 1.35

2. Atamantha macrophylla (Regel et Schmalh.) Pimen.; Ер устки кисми 0.74-1.10

3. Angelica ternate Regel et Schmalh.; Ер устки кисми 0.60-0.78

4 Bunium persicum (Boiss.) K. Pol.; Уруги 2.50-2.95

5. Lipskya insignis (Lipsky) Nevski; Ер устки кисми 0.08-0.18

6. Melissa officinalis L.; Ер устки кисми 0.08-0.14

7. Mentha asiatica Boriss.; Ер устки кисми 0.17-0.23

8. Salvia sclarea L.; Тупгули 0.42-0.51

9. Origanum tyttanthum Gontsch.; Ер устки кисми 0.24-0.32

10. Ziziphora brevicalyx Juz.; Ер устки кисми 0.65-0.74

11. Ziziphora tenuior L.; Ер устки кисми 0.24-0.35

12. Hyssopus zeravschanicus (Dubj.) Pasij; Ер устки кисми 0.63-0.75

13. Perovskia scrophularifolia Bng.; Ер устки кисми 0.51-0.71

14. Achillea filipendulina Lam.; Барги Тупгули 0.33-0.40 0.40-0.48

15. Achillea arabica Kotschy.; Ер устки кисми Тупгули 0.27-0.30 0.52-0.60

16. Achillea millefolium L.; Ер устки кисми 0.22-0.30

17. Artemisia dracunculus L.; Ер устки кисми 0.36-0.45

18. Artemisia beldschuanica Krasch. et Zopr.; Ер устки кисми 0.31-0.38

19. Hypericum perforatum L. Ер устки кисми 0.09-0.11

20. Hypericum scabrum L.; Ер устки кисми 0.16-0.25

Хулоса урнида шуни айтиш мумкинки, Сурхондарё вилояти худудида усадиган ва номлари юкорида келтирилган усимлик турларининг эфир мойлари ута хушбуй булиб, уларни хам парфюмерия-косметика (атир-упа

тайёрлашда), озик-овкат (зиравор яъни махсулотларга таъм бериш максадида) хамда фармацевтика саноатларида (доривор препаратлар тайёрлашда хамда уларнинг таъмини яхшилаш максадида) кенг куламда фойдаланиш мумкин.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Технология лекарств промышленного производства: учеб. для студ. высш. учеб. завед.: перевод с укр.: в 2 ч. Ч. 1 / В.И. Чуешов [и др.]. Винница: Нова Книга, 2014. 696 с.

2. Пономарева Е.И., Молохова Е.И., Холов А.К. Применение эфирных масел в фармации // Современные проблемы науки и образования. 2015. № 4. С. 567.

3. Хейфиц Л.А., Дашунин В.М. Душистые вещества и другие продукты для парфюмерии. М.: Химия, 1994. 226 с.

4. Джумаев К. Дикорастущие эфирномасличные растения Сурхан-Шерабадской долины. Автореф. дис....канд.биол.наук.-Ташкент. 1974. -39 с.

5. Паштецкий В.С., Невкрытая Н.В. Использование эфирных масел в медицине, ароматерапии, ветеринарии и растениеводстве. Таврический вестник аграрной науки. № 1(13). 2018. С. 16-38.

6. Михельсон Л.А. Биохимия мускатного шалфея // Биохимия культурных растений. Т.6. Эфирно-масличные растения. - М.-Л.: Сельхозгиз, 1938. С. 108-118.

7. Ходжиматов К.Х. Формирование надземной массы и содержание эфирных масел у перспективных эфироносов в различных экологических условиях и растительных сообществах // Эколого-биологические особенности важнейших сырьевых растений в культуре. - Ташкент, 1978. -С. 116-127.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.