Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН “СУПЕРЛИГАСИ” ФУТБОЛЧИЛАРИНИНГ ҲАРАКАТЛАНИШ ФАОЛЛИГИ КЎРСАТКИЧЛАРИ БЎЙИЧА МАХСУС ТАЙЁРГАРЛИК ДАРАЖАСИ ТАҲЛИЛИ'

ЎЗБЕКИСТОН “СУПЕРЛИГАСИ” ФУТБОЛЧИЛАРИНИНГ ҲАРАКАТЛАНИШ ФАОЛЛИГИ КЎРСАТКИЧЛАРИ БЎЙИЧА МАХСУС ТАЙЁРГАРЛИК ДАРАЖАСИ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
27
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Махсус жисмоний тайѐргарлик / ҳаракатланиш фаоллигини назорат қилиш / ўйин вақтида ҳаракатланиш ҳажми ва тезлиги / юқори малакали футболчилар.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Р. Мельзиддинов

Ушбу мақолада юқори малакали футболчиларнинг махсус жисмоний тайѐргарлиги билан боғлиқ муаммолар кўриб чиқилади. 2018 йилги Жаҳон чемпионати иштирокчилари бўлган футболчиларнинг ҳаракатланиш фаоллиги тўғрисидаги маълумотлар келтирилган ва Ўзбекистон “Суперлигаси” футболчилари ҳаракатланиш фаоллигининг ҳажми қиѐсий таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН “СУПЕРЛИГАСИ” ФУТБОЛЧИЛАРИНИНГ ҲАРАКАТЛАНИШ ФАОЛЛИГИ КЎРСАТКИЧЛАРИ БЎЙИЧА МАХСУС ТАЙЁРГАРЛИК ДАРАЖАСИ ТАҲЛИЛИ»

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-527-534

УЗБЕКИСТОН "СУПЕРЛИГАСИ" ФУТБОЛЧИЛАРИНИНГ ХДРАКАТЛАНИШ ФАОЛЛИГИ КУРСАТКИЧЛАРИ БУЙИЧА МАХСУС ТАЙЁРГАРЛИК ДАРАЖАСИ ТАХДИЛИ

Р. Мельзиддинов

Узбекистон давлат жисмоний тарбия ва спорт университети

АННОТАТЦИЯ

Ушбу маколада юкори малакали футболчиларнинг махсус жисмоний тайёргарлиги билан боглик муаммолар куриб чикилади. 2018 йилги Жахон чемпионати иштирокчилари булган футболчиларнинг харакатланиш фаоллиги тугрисидаги маълумотлар келтирилган ва Узбекистон "Суперлигаси" футболчилари харакатланиш фаоллигининг хажми киёсий тахлил килинган.

Калит сузлар: Махсус жисмоний тайёргарлик, харакатланиш фаоллигини назорат килиш, уйин вактида харакатланиш хажми ва тезлиги, юкори малакали футболчилар.

КИРИШ

Россияда утказилган 2018 йилги жахон чемпионати уйинлари тахлили футболчиларнинг юкори тезлиги, якка, гурух ва жамоавий харакатларни бажариш суръати ва уйинчиларнинг юкори функционал тайёргарлиги замонавий футболда муваффакиятларга эришган жамоаларни хусусиятловчи асосий омиллар эканлигини курсатди. Уйинчиларнинг жисмоний тайёргарлиги жамоалар уйинлари натижаларига бевосита таъсир этувчи энг мухим омиллардан бири хисобланади.

Шу туфайли илмий ишимиздан кузланган максад Узбекистон чемпионатида иштирок килаётган футболчиларнинг харакатланиш фаоллигини 2018 йилги жахон чемпионатида катнашган энг яхши футболчиларнинг худди шундай курсаткичлари билан киёсий тахлил килиш ва урганишдан иборат булди.

АДАБИЙОТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Тахлил учун уйин жараёнида футболчиларнинг куйидаги каби харакатланиш фаоллиги курсаткичлари танлаб олинди:

- максимал тезлиги;

- спринтлар (киска масофаларга югуриш) микдори;

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-527-534

- уйин давомида футболчилар томонидан югуриб утиладиган умумий масофа.

Футболчиларнинг харакатланиш фаоллигини кайд этиш учун "Polar Team Pro" тизимидан фойдаланилди. Ушбу мобиль ва фойдаланишда кулай булган спортчиларни мониторинг килиш тизими харакатланиш тугрисидаги юкори аникликка эга GPS-маълумотларини, инерциал датчик ва ичига урнатилган модул ёрдамида юрак уриши маромини кузатиб бориш курсаткичларини узида бирлаштиради. Ушбу тизим туфайли, юкорида кайд этилган курсаткичлардан ташкари, GPS ёрдамида уйинчилар холатини хам кузатиб бориш, тезлик ва масофани, юрак кискаришлари частотасини, тезлашишни, максимал спринтлар микдорини, кадамлар частотасини, шунингдек алохида тезлик зоналаридаги масофани улчаш мумкин.

Тадкикотда «Насаф», «Бунёдкор», «Андижон», «Локомотив», «Навбахор», «Сугдиёна» клублари футболчилари иштирок этишган.

Тадкикотни ташкиллаштириш 2019 йилги "Суперлига" чемпионати уйинлари давомида амалга оширилган.

1-жадвалда "Суперлига" чемпионати уйинларида хужум чизигидаги футболчиларни кузатиш жараёнида олинган энг яхши маълумотлар такдим этилган.

1-жадвал

Узбекистон "Суперлигаси" футболчиларининг харакатланиш фаоллиги

курсаткичлари

Максимал Спринтлар Умумий масофа

/р Уйинчилар исм-шарифлари тезлиги [км/соат] микдори (м)

Б. Аб-ов 32,3 18 10564

И. К-ов 32,0 15 11324

И. К-ев 32,2 17 10995

С. Ко-ов 31,8 14 11480

М. М-ов 30,6 29 10345

Ш. Уб-ев 32,2 25 10486

Р. Ах-ов 30,7 18 10412

Д. Ис-ов 29,9 19 11342

Б. Ам-ов 30,1 15 9880

21

0 Х. Ал-ов 30,8 9214

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-527-534

Уртача 31,26 19,1 10604

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Жадвалда куриниб турганидек, уртача максимал тезлик 31,26 км/соатни ташкил этади. Умумий хдракатланиш хажми уртача 10604 м ни ташкил этган. Уч нафар футболчи: Б. Аб-ов, И. К-ев ва Ш. У-ев максимал югуриш тезлигини курсатган - 32,3 км/соат ва 32,2 км/соат.

Жахрн чемпионати иштирокчиларининг максимал тезликда бажариладиган харакатланишлари билан солиштирилганда, бизнинг футболчиларимиз улардан анча ортда колади. Энг яхши хорижий футболчиларнинг максимал тезлиги курсаткичлари 2-жадвалда такдим этилган.

2-жадвал

Жахондаги энг яхши футболчиларнинг максимал тезлиги

/р Уйинчилар исм-шарифлари Максимал тезлиги, км/соат

Гарет Бэйл 36,9

Ксилиан Мбаппе 36,0

3 Тео Уолкотт 35,7

Антонио Валенсия 35,2

Ван Дейк 34,5

Лерой Сане 34,4

Кайла Уокер 34,2

Криштиану Роналду 33,9

Ромелу Лукаку 32,8

0 Лионель Месси 32,5

Жадвалда куриниб турганидек, юкори малакали футболчилар уйинда максимал тезликни 32,5 км/соатдан 36,9 км/соатгача ривожлантирадилар. Бу жуда юкори тезлик. "Суперлига" футболчилари мамлакат чемпионатида бундай тезлик даражасини курсатмаганлар.

Уйин давомида бажариладиган спринтлар микдори футболчилар махсус жисмоний тайёргарлик даражасининг янада мухим курсаткичи хисобланади. Энг яхши хорижий клублар футболчилари 6,7 м/сониядан юкори тезликда уртача 40 тадан 65 тагача спринтни амалга оширадилар. Узбекистон

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-527-534

чемпионатида бир уйинда уртача спринтлар микдори 19,1 ни ташкил этади. Бу футболчилар харакатланиш фаоллигининг жуда паст курсаткичидир.

Минимал вакт ичида катта масофаларни босиб утадиган уйинчилар куп нарсани, деярли барчасини хал киладилар. «Манчестер Сити» тренери Пеп Гвардиола сухбатлардан бирида кайд этганидек: "Футболда югуриш ва курашиш керак. Мен хар кандай хатоларни кечиришим мумкин, бирок сен югурмасанг - сен жамоада эмассан. Бизларни тахлил килиб, одамлар бизда жисмоний тайёргарлик билан боглик муаммолар йук дейдилар. Жамоа югуриб утган масофа ва жадал югуришлар микдори хар доим яхши даражада булиб келмокда. Бу бизнинг сирларимиздан бири. Фикримча, бу тактикадан хам мухимрокдир" Югуриш куплаб тактик муаммоларни яшириши мумкин, унинг етишмовчилиги эса кучли тактик режани хам барбод килади.

FIFA статистикасига мувофик жахон чемпионати иштирокчиларида харакатланиш фаоллиги курсаткичлари шундан далолат берадики, Сербия терма жамоаси футболчилари барча уйналган уйинларда энг куп километрни -хар бир уйинда уртача 113 км дан босиб утганлар. Солиштириш учун Франция терма жамоаси ушбу курсаткич буйича 28-уринни эгаллаган: унинг уйинчилари бир уйинда уртача 101 км югуриб утганлар.

Хорватия терма жамоасида хаммадан куп югуриб утган уйинчилар: хужумчи Иван Перешич - 7 та уйинда 632 дакика давомида 72,5 км ва "Олтин туп" эгаси, ярим химоячи Лука Модрич - 7 та уйинда 694 дакика давомида 72,3 км. Агар уртача курсаткичлар куриб чикилса, Иван Перешич хар бир уйинда бир ярим соат давомида 10,4 км югуриб утган булади.

2018 йилги жахон чемпионатида футболчилар уйин амплуасига караб, бир уйин давомида уртача 11 км дан 13 км гача югуриб утишган. Узбекистон чемпионатида умумий харакатланиш хажми 10,5 км дан 11 км гача масофани ташкил этган. Шундай килиб, хорижий спортчилар Узбекистон чемпионатида иштирок килаётган футболчиларга нисбатан деярли 1,5-2 км купрок югуриб утганлар.

Кайд этиш керакки, жахон чемпионатида, футболчиларнинг уйин амплуасига караб, харакатланиш тезлиги индивидуаларо фаркларга эга булган. Хусусан, химоя уйинчилари бир уйин давомида 9427 м дан 10572 м гача масофани босиб утганлар. Улардан 5,5-7 м/сония тезликда 423 м дан 646 м гача масофа; 7 м/сониядан юкори тезликда 88 м дан 140 м гача масофа босиб утилган. Урта чизик уйинчилари бир уйин давомида 9042 м дан 10272 м гача масофани югуриб утганлар. Улардан 5,5-7 м/сония тезликда 655 м дан 729 м

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-527-534

гача масофа; 7 м/сониядан юкори тезликда 72 м дан 240 м гача масофа босиб утилган.

Ушбу маълумотлар шундан далолат берадики, субмаксимал ва максимал тезлик билан югуриш учун уйин вактининг 25% гача кисми тугри келади. Шу туфайли, агар уйинчи 5000 м масофани, ундан максимал тезлик билан 500 м масофани югуриб утса, унинг машкдаги югуриш юкланишлари (югуриш ва уйин машкларида) худди шундай булиши керак, яъни бу ерда футболчиларнинг югуриш юкланишлари индивидуал меъёрларини режалаштириш хусусида суз юритилмокда.

Бу, биринчи навбатда, юкори малакали футболчиларда машк жараёнини режалаштиришга, энг аввало, машгулот таъсирларини

индивидуаллаштиришдан иборат мутлако янгича ёндашувни назарда тутади [2].

Футболчилар уйин вактида уйин вазиятлари билан талаб килинадиган куплаб субмаксимал ва максимал тезлашишларни бажаришлари керак. Бундай хар бир тезлашишдан сунг эса организмга тикланиш учун дам олиш вакти талаб килинади. Тезлашиш канчалик тезрок ва узокрок булса ёки уйинчининг бундай тезлашишларни канчалик купрок кетма-кет бажаришига тугри келса, унинг уйин давомида ракобатбардош булиб колиши учун тикланишига шунчалик купрок вакт керак булади. Шу туфайли тренер (мураббий) махсус жисмоний тайёргарлиги турли даражада булган футболчиларда тикланиш реакциялари кечишининг индивидуал хусусиятларини хисобга олиши жуда мухимдир.

Барча машклар мусобака фаолиятига максимал якинлаштирилган булиши керак. Футболчининг енгил атлетикачидан фарки шундан иборатки, футболчида копток билан югуриш тезлиги у ёхуд бу масофа оралигига оддий югуриш тезлигидан кам булмаслиги керак. Футболчи машгулотида алохида югуриш машклари йук. Шу туфайли юкори малакали футболчиларнинг махсус жисмоний тайёргарлик даражасини такомиллаштириш буйича машгулотларда такрорланиш жадаллиги календарь уйинига тугри келадиган юкланишларни режалаштириш керак.

ХУЛОСА

Шуни ёдда тутиш керакки, футболчи хар томонлама ривожланган булиши керак, факат битта фазилатига ахамият бериш мумкин эмас. Европа клублари 12 ёшдан эътиборан турли йуналишда машк килишни бошлайди, бизда эса бу анча кечрок амалга оширилади.

2018 йилги жахон чемпионати уйинлари курсатганидек, футбол

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-527-534

сезиларли даражада узгарган: уйин суръати, техник-тактик харакатлар тезлиги ошган, жамоалар бутун майдон буйлаб фаол прессинг кулламокда. Бунинг барчаси укув-машгулот ишлари тузилиши ва сифати узгартирилишини талаб килади. Шу туфайли юкори малакали футболчиларнинг махсус жисмоний тайёргарлигини такомиллаштириш буйича машгулот жараёнини ташкиллаштиришнинг янги воситалари, усуллари ва шаклларини топиш билан боглик тадкикотлар алохида актуалликка эга булмокда.

REFERENCES

1. М.А. Годик. Футболчиларнинг жисмоний тайёргарлиги. - М., 2006. - 270 б.

2. ФИФА 2018 йилги Жахон чемпионати якунлари тугрисидаги техник хисоботи.

3. П. Черепанов. Махоратли уйинчилар жамоаларини тайёрлашда назария ва амалиёт. Методик ишланмалар. Казань. 2012. - 252 б.

4. Mukhsinov, S. N. (2021). Improvement to the means and methods of developing special physical preparation of young handball players as well as controling the level of preparation. Mental Enlightenment Scientific-Methodological Journal, 2021(06), 143-152.

5. ХОЛМУРОДОВ, Л. (2021). Мактабгача ёшдаги болаларнинг жисмоний сифатларини ривожлантириш. Фан^портга, (1), 46-49.

6. Abdurashidovich, S. S. Exercise programs which are devoted to preparing by technical trainings for gymnastics, their attitudes to motor skills and rhythm-tempo-structure.

7. Халмухамедов, Р. Д., Махмудова, М. М., Рахматов, Б. Ш., Маъмурова, Л. К., & Эркинова, Н. М. (2021). Методика физической подготовки студенток высших образовательных учреждений на основе использования комплексов «Узбек жанг санъати». Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1), 220227.

8. Yarashev, K. D., & Rakhmatov, B. S. (2021). The effectiveness of the formation during the experiment of the accuracy of the impact on the right and left foot when exposed to the load on the rotational movement in taekwondo at the age of 15-16 years. Eurasian Journal of Sport Science, 1(2), 124-130.

9. Ishtayev, J. M., & Gapparov, Z. (2022). Development of explosive ability in schoolchildren (on the example of 10-11 grades). Eurasian Journal of Law, Finance and Applied Sciences, 2(2), 56-59.

10. Эштаев, С. А., Мусаев, Б. Б., Мусаева, А. Р., & Пахрудинова, Н. Ю. (2021).

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-527-534

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Степень влияния вариантов чередование видов гимнастического многоборья на организм юных гимнастов. Фан-спортга, 18-20.

11. Сулейманов, М. А. Э. У. (2022). Методы и средства управления процессом обучения гимнастическим упражнениям на кольцах. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES, 3(1), 28-36.

12. Давурбаева, М. Ж. (2020). 1 -4 синф укувчиларининг жисмоний тайёргарлигини ривожлантиришда асосий гимнастика воситаларининг самарадорлиги. FANva JAMIYAT, 48-51.

13. Эргашев, Б. Д., & Захритдинов, А. Т. (2020). Общие педагогические методы физического воспитания. Наука, образование и культура, (1 (45)).

14. Артиков, Ф. Б. (2021). Ёш футболчиларнинг умумий ва махсус жисмлний тайёргарлигини ошириш усуллари. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 1(4), 111-118.

15. Юлдашева, Н. Н. (2021). Собик совет иттифокининг катагонлик сиёсатини юритишида "гулаг" нинг урни. Scientific progress, 2(4), 507-512.

16. КАРИМОВ, А. А. (2022). Результаты педагогических наблюдений оценки физической и общей характеристики тренировочных нагрузок хоккеистов 13-14 лет. Фан-спортга, 28-30.

17. Kutlimuratov, I. K. (2021). Effectiveness of methods for improving the speed endurance of chief referees in football. Eurasian Journal of Sport Science, 1(2), 6165.

18. Igamberdiev, O. R. O. (2021). Organization of football clubs in schools and improving the physical fitness of those involved in them (on the example of 4-5 graders). Eurasian Journal of Sport Science, 1(2), 177-184.

19. Kanganovich, D. I. (2021). The compositional structure of the body of young football players 13-14 years old. Eurasian Journal of Sport Science, 1(2), 98-102.

20. Пулатов, С. Н. (2021). Футболчи аёлларни мусобака фаолиятини тахлил килиш. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1), 179-184.

21. Adilovich, M. I. (2021). Control of special agility of football players of children's young teams using expert estimates. Berlin Studies Transnational Journal of Science and Humanities, 1(1.5 Pedagogical sciences).

22. Кутлимуратов, И. Х. (2021). Футбол буйича бош хакамларнинг тезкор чидамкорлигини ошириш усуллари самарадорлиги. Academic research in educational sciences, 2(4), 1743-1751.

23. Исмагилов, Д. К. (2017). О методах оптимизации физического совершенствования студентов на базе спортивно-ориентированного

Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS)

ISSN (online): 2181-2454 Volume 2 | Issue 3 | March, 2022 | SJIFactor: 5,965 | UIF: 7,6 | Google Scholar | www.carjis.org

DOI: 10.24412/2181-2454-2022-3-527-534

физического воспитания. Ученые записки университета им. ПФ Лесгафта, (2 (144)), 89-92.

24. Исмагилов, Д. К. (2018). Инновационные системы физического воспитания учащейся молодежи. In Педагогика сегодня: проблемы и решения (pp. 1-3).

25. Шаймарданов, Д. Б. (2021). Ёш футболчиларда анъанавий ва оптималлаштирилган техник тайёргарликка хос юкламалар хажмини махсус харакат сифатларига таъсир этиш динамикаси. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1), 141-145.

26. Абидов, Ш. У. (2020). Ёш футболчиларни техник-тактик харакатларини мусобака шароитида бахолаш ва самаладорлигини аниклаш. Фан^портга, (6), 17-19.

27. Кутлимуратов, И. Х. (2021). Футболчиларнинг турли йуналишлардаги тупни ошириб бериш харакатларини урганиш. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1), 146-151.

28. Кошбахтиев, И. А., Дадабаев, О. Ж., & Ибрагимов, Б. Б. (2020, September). Эффективность оптимизации планирования подготовки юных спортсменов по спортивным единоборствам. In Актуальные проблемы совершенствования системы непрерывного физкультурного образования: Материалы IV международной научно-практической конференции. Грозный, 24 сентября 2020 года (p. 236).

29. Чориев, Д. (2021). Планирование подготовки футболистов и организация тренировочной работы. Общество и инновации, 2(6/S), 126-131.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.