Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА АГРАР СЕКТОРДА ТАДБИРКОРЛИК РИВОЖЛАНИШИНИНГ ЎЗИГА ҲОС ЖИҲАТЛАРИ'

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА АГРАР СЕКТОРДА ТАДБИРКОРЛИК РИВОЖЛАНИШИНИНГ ЎЗИГА ҲОС ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Агробиотехнологии»

30
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тадбиркорлик / экспорт / аграр сектор / жаҳон бозори / кичик бизнес / меҳнат. / entrepreneurship / export / agrarian sector / world market / small business / labor.

Аннотация научной статьи по агробиотехнологии, автор научной работы — Одина Насридиновна Тешабаева, Насибахон Хасановна Ташматова

Мамлакат ялпи ишлаб чиқаришида хусусий тадбиркорлик улушининг ортиб бораѐтгани ички бозорни рақобатбардош ва сифатли товарлар билан тўлдириш, замон талабларини инобатга олган ҳолда хизматлар кўрсатиш соҳасини кенгайтириш, экспорт таркибида жаҳон бозорларида харидоргир, юқори қўшимча қийматга эга маҳсулотларни кўпайтириш, аввало ѐшлар учун янги иш ўринларини яратиш ва шу асосда аҳоли даромади ҳамда фаровонлигини оширишнинг муҳим омилларидан бири ҳисобланади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по агробиотехнологии , автор научной работы — Одина Насридиновна Тешабаева, Насибахон Хасановна Ташматова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Increasing the share of private entrepreneurship in the gross production of the country is one of the important factors in filling the domestic market with competitive and high-quality goods, expanding the sphere of provision of services taking into account the requirements of the time, increasing products of high added value in world markets in the export structure, creating new jobs

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА АГРАР СЕКТОРДА ТАДБИРКОРЛИК РИВОЖЛАНИШИНИНГ ЎЗИГА ҲОС ЖИҲАТЛАРИ»

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА АГРАР СЕКТОРДА ТАДБИРКОРЛИК РИВОЖЛАНИШИНИНГ УЗИГА ^ОС ЖИХДТЛАРИ

Одина Насридиновна Тешабаева

Фаргона давлат университети укитувчиси odina_0505@mail.ru

Насибахон Хасановна Ташматова

Фаргона давлат университети магистри

АННОТАЦИЯ

Мамлакат ялпи ишлаб чикаришида хусусий тадбиркорлик улушининг ортиб бораётгани ички бозорни ракобатбардош ва сифатли товарлар билан тулдириш, замон талабларини инобатга олган холда хизматлар курсатиш сохасини кенгайтириш, экспорт таркибида жахон бозорларида харидоргир, юкори кушимча кийматга эга махсулотларни купайтириш, аввало ёшлар учун янги иш уринларини яратиш ва шу асосда ахоли даромади хамда фаровонлигини оширишнинг мухим омилларидан бири хисобланади.

Калит сузлар: тадбиркорлик, экспорт, аграр сектор, жахон бозори, кичик бизнес,мехнат.

ABSTRACT

Increasing the share of private entrepreneurship in the gross production of the country is one of the important factors in filling the domestic market with competitive and high-quality goods, expanding the sphere of provision of services taking into account the requirements of the time, increasing products of high added value in world markets in the export structure, creating new jobs

Keywords: entrepreneurship, export, agrarian sector, world market, small business,labor.

КИРИШ

Бугунги кунда мамлакатимизда иш билан банд булган жами ахолининг 80% купроги хусусий тадбиркорлик сохасида мехнат килмокда. Мавжуд барча хужалик субъектларининг 90 фоизидан ортигини кичик бизнес корхоналари ташкил этади. Хрзирги кунда ялпи ички махсулотнинг 53,9% якини, ишлаб чикарилаётган саноат махсулотларининг 27,5%

January, 2023

22

ва кишлок хужалиги махсулотларининг 97,0% айнан шу соха -хусусий тадбиркорлик хиссасига тугри келмокда.

"Ишбилармонлик мухитининг яхшиланиши кичик бизнес секторининг мустахкам асосда иктисодий тараккий этиши ва баркарор суръатларда усишига замин яратиб берди. 2005-2020 йиллар давомида ЯИМда кичик бизнеснинг улуши 38,2% дан 53,9% га ёки 15,7 пунктга, жумладан кичик корхоналар ва микрофирмаларнинг ЯИМдаги улуши мос равишда 21,5% дан 35,2% га ёки 13,7 пунктга усди. Кичик бизнес секторида банд булганлар сони 2008 йилда 8,0 млн. 2017 йилда 9,9 млн. кишини ташкил этгани холда, 2020 йилда ушбу секторда банд булганлар сони 10,4 млн кишини ёки Республика иктисодий фаол ахолисининг 78,3 фоизини ташкил килди.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Таккослайдиган булсак, умумий бандликда кичик бизнеснинг улуши АКЩда 54%, Буюк Британияда 56%, Германияда 69,5%, Италияда эса 71 %ни ташкил килади. Кичик бизнес сохасида бандликнинг ортиши кам таъминлаган ахоли даражасини кискартиришда мухим омил саналади. Янгидан ташкил этилаётган кичик бизнес субъектларининг баркарор усиши, кулай бизнес -мухитнинг барпо этилши, ягона солик туловлари буйича солик ставкаларининг пасайтирилиши, ишлаб чикариш инфратузилмаси ва ресурсларга етишиш шартларининг соддалаштирилиши ва шунингдек, йирик компаниялар билан кичик бизнес субъектлари уртасида кооперацион алокаларнинг ривожланиши эвазига саноат махсулотлари ишлаб чикаришда кичик бизнеснинг улуши 2005 йилдаги 9,8%дан 2020 йилда 27,5 %гача усди".

1-жадвал

Кичик бизнеснинг 2005-2020 йилларда ривожланишининг асосий курсаткичлари[2]

№ Курсаткичлар Улчов 2005 2010 2017 2020

бирлиги

1. ЯИМда кичик бизнеснинг улуши % 38,2 52,5 53,3 53,9

2. Шу билан бирга кичик корхоналар ва микрофирмалар % 21,5 32,7 36,3 36,7

3. Кичик бизнесда банд булганлар сони Млн киши 6,7 8,6 9,9 10,4

4. Умумий бандликдаги улуши % 65,5 74,3 78,3 79,4

Кичик бизнес секторининг жадал суръатлар билан ривожланиши куп жихатдан таркибий ислохотларнинг муваффакиятини белгилаб берди. "Хдркатлар стратегиясида хусусий мулк хукуки ва кафолатларини ишончли химоя килишни

January, 2023

23

таъминлаш, хусусий тадбиркорлик ва кичик бизнес ривожи йулидаги барча тусик ва чекловларни бартараф этиш, унга тулик эркинлик бериш, "Агар халк бой булса, давлат хам бой ва кучли булади" дeган тамойилни амалга ошириш борасидаги тадбирларга алохида эътибор каратилган"[1].

Натижада кичик бизнес субъектлари товарлар бозорида давлат корхоналари эгаллай олмаган катта улушларга эга булди. Кичик корхоналар томонидан махсулот ишлаб чикариш улушининг бир мунча юкори 16,1 пунктга усиши озик - овкат саноатида кузатилди, мазкур тармокда кичик бизнес субъектлари томонидан ишлаб чикариш хажми 2008 йилга нисбатан 2020 йилда 33%га усди. Фермер хужаликларини ривожлантиришга катта ургу берилиши натижасида кишлок хужалиги ишлаб чикаришида кичик бизнеснинг улуши 2005 - 2020 йиллар оралигида 85,7% дан 97,0% гача усди.

2-жадвал

2005-2020 йилларда иктисодиёт тармоклари мах,сулотида кичик бизнеснинг

улушининг узгариши[2]

№ ^рсаткичлар 2005й 2010й 2017й 2020й

1. Caroar 9,8 18,8 39,6 27,5

2. Кишлок xyжaлиги 85,7 97,8 99,0 97,0

3. Курилиш 49,4 53,1 65,1 72,4

4. сaвдо 43,7 50,3 88,4 82,4

5. Пуллик xизмaтлaр 52,5 47,0 50,5 51,5

Уй - жой мaссивлaрини бутед этиш билaн бир кaтордa кичик бизнес сyбъектлaри томонидaн ичимлик суви тaрмоклaри, кишлок врaчлик пyнктлaри, умум тaълим мyaссaсaлaри, ижтимоий инфрaтyзилмa, сервис Ba xизмaт кyрсaтиш объектлaри куриб фойдaлaнишгa топширилмокдa. Респyбликa вилоятлaридa курилиш ишлaри умумий х^мининг 90%дaн ортиги кичик бизнес сyбъектлaри томонидaн бaжaрилмокдa, xyсyсaн бу кyрсaткич Андижон вилоятидa - 94,3%, Нaмaнгaн вилоятидa - 93,9% Ba Сaмaркaнд вилоятидa -92,3% ни тaшкил этaди. товaр aйлaнмaсидa кичик бизнес

субъекттарининг улуши 112,2 % Усиш сyръaтидa 2020 йилдa 47,4%ra етди, бу эсa 2005 йилгa нисбaтaн 3,7 пунктга куп. Худудтар кесимидa умумий чaкaнa товaр aйлaнмaсидa кичик бизнес корxонaлaрининг улушини тaxлил килaдигaн бyлсaк, бу кyрсaткич 2005 йилгa нисбaтaн 2020 йилдa Букоро вилоятидa 14,7 пунктга, Сyрxондaрë вилоятидa 8,2 пунктга Ba КорaкaлпоFистон Респyбликaсидa 8,9 пунктга ошганлигини куришимиз мумкин. Бaндликдa эсa, Андижон Ba Сaмaркaнд вилоятлaри (84,5%), Нaмaнгaн (93,9%), Хорaзм (82,9%) тaшкил килди.

January, 2023

24

МУХОКАМА

Экспортбоп махсулотлар ишлаб чикарувчи кичик бизнес субъектларининг давлат томонидан куллаб - кувватланиши экспорт махсулотлари ва хизматлари хажмининг усишида кичик бизнес хиссасининг ортиб боришига замин яратиб берди. Кичик бизнес субъектларининг экспорт хажмидаги улушининг 6%дан 20,5 %га усиши эвазига, мамлакат умумий ташки савдо айланмаси хажмида кичик бизнес корхоналарининг улуши 2005 йилдаги 18,0%дан 2020 йилда 20,5%га усди.

2020 йилда глобал инкироз ва каронавирус пандемияси таъсири натижасида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари томонидан амалга оширилган экспорт хажми 3100,6 млн долларни ёки умумий экспорт хажмининг 20,5%ни ташкил килди.

2020 йилда худудлар буйича кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари томонидан амалга оширилган экспорт хажми жами экспорт хажмига нисбатан энг юкори улуш Сирдарё вилоятида 80,8%ни, Хоразм вилоятида 70,0%ни, Сурхондарё вилоятида 63,9%ни, Жиззах вилоятида 62,7%ни, Фаргона вилоятида 58,5%ни, Самарканд вилоятида 57,6%ни ва энг паст курсаткични Навоий вилоятида 11,7%ни ташкил килди.

2020 йилда глобал инкироз ва каронавирус пандемияси таъсири натижасида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари томонидан амалга оширилган импорт хажми 10972,2 млн долларни ёки умумий импорт хажмининг 51,8%ни ташкил килди.

2020 йилда худудлар буйича кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари томонидан амалга оширилган импорт хажми жами импорт хажмига нисбатан энг юкори улуш Жиззах вилоятида 93,3%ни, Сурхондарё вилоятида 92,3%ни, Наманган вилоятида 76,3%ни, Фаргона вилоятида 73,8%ни, Сирдарё вилоятида 71,1%ни, ва энг паст курсаткични Андижон вилоятида 12,9%ни ташкил килди.

Кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари томонидан 100796,9 млрд сумлик саноат махсулотлари ишлаб чикарилди. 2020 йилда худудлар буйича кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари томонидан ишлаб чикарилган саноат махсулотлари хажми буйича энг юкори улуш Жиззах вилоятида 64,3%ни, Наманган вилоятида 50,3%ни, Сурхондарё вилоятида 47,3%ни, Фаргона вилоятида 45,8%ни, Самарканд вилоятида 45,5%ни Сирдарё вилоятида 37,3%ни, ва энг паст курсаткични Навоий вилоятида 6,6%ни ташкил килди.

January, 2023

25

Саноат махсулотлари хажмида кичик бизнес субъектлари улушининг сезиларли даражадаги усиши куйидаги тармокдарда: озик -овкат саноатида -17,9%дан 94,0%га (78,1 пунктга), медицина сохасида - 6,7%дан 68,4%га (61,7 пунктга), полиграфия саноатида - 35,1%дан 89,0%га (53,9 пунктга), курилиш материаллари саноатида - 5,3%дан 40,0%га (34,7 пунктга), ёкдлги саноатида -10,5%дан 26,8%га (16,3 пунктга) ва машинасозлик саноатида - 2,3%дан 16,7%га (14,4 пунктга) кузатилди. 100% усиш курсаткичига эришган микробиология саноати махсулотлари экспорти хажмида кичик бизнеснинг улуши етарлича катта булганлигини алохида кайд этиш лозим.

Худудлар кесимида асосий капиталга инвестициялар хажмида кичик бизнес субъектларининг бир мунча юкори улуши Самарканд вилоятида -62,0%, Андижон вилоятида - 56,9%, Тошкент шахрида - 56,3%, Хоразм вилоятида - 61,7% ва Сурхондарё вилоятида - 53,3 % кузатилди. Шу тарика, мамлакатни ижтимоий - иктисодий жихатдан ривожлантиришда кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг урни ва ахамияти йил сайин ошиб бораётганлигини статистик курсаткичлар динамикасидан хам куришимиз мумкин.

Бирок глобал инкироз ва каронавирус пандемияси таъсири натижасида кичик бизнес ва хусусий тадбиркорлик субъектлари томонидан махсулот ва хизматлар сотувидан тушган соф тушум мавжудлари буйича утказилган кузатув натижаларига кура утган йилнинг шу даврига нисбатан иктисодий вазиятни кулай деб бахоланган корхоналар улушида барча иктисодий фаолият турлари буйича пасайиш кузатилган. Шу билан бирга утган йилнинг шу даврига нисбатан таккосланганда саноат сохасида 1,4 пункга, курилишда 4,7 пунктга, савдо сохасида 6,8 пунктга иктисодий вазиятни коникарли дэган корхоналар улуши усди.

ХУЛОСА

Хyлосa килиб aйтгaндa, Узбекистоннинг жaxон иктисодий xaмжaмиятигa муносиб тaрздa кириб боришидa кичик бизнес мухим рол yйнaйди. Чунки кyплaб бизнес тaxлилчилaри Ba тaдкдкотчилaр XXI aсрдa кичик бизнес Ba xyсyсий тaдбиркорлик кaтор мaмлaкaтлaрдa иктисодиëтнинг динaмик кисмига aйлaниб, миллий иктисодиëтнинг тaрaккиëтининг мyстaxкaм тaянчини тaшкил этaди дэгaн фикрдaлaр. Бошкaчa килиб aйтгaндa, кичик бизнес xaр кaндaй дaвлaтнинг мyвaффaкдятли ртожтаниши Ba гyллaб яшнaшининг aсосий негизи булиб, бозор мyносaбaтлaригa утиш шaроитидa иктисодиëтнинг тaянч соxaси сифaтидa тaн

January, 2023

26

олинган. Шу боис мамлакат ялпи ички махсулотининг усиш суръатлари хамда ахоли фаровонлигининг ошиши хал килувчи даражада айнан кичик бизнес ва хусусий тадбиркорликнинг ривожланишига боглик.

Узбекистонда коронавирус пандемияси ва глобал инкирознинг салбий окибатларини юмшатиш максадида 2020 йил 19 мартда "Коронавирус пандемияси ва глобал инкироз холатларининг иктисодиёт тармокларига салбий таъсирини юмшатиш буйича биринчи навбатдаги чора-тадбирлар тугрисида"ги ПФ-5969-сон, 2020 йил 4 апрелдаги "Коронавирус пандемияси даврида ахоли, иктисодиёт тармоклари ва тадбиркорлик субъектларини куллаб-кувватлашга доир кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги ПФ-5978-сон, 2020 йил 27 апрелдаги "Коронавирус пандемияси даврида ахоли ва тадбиркорлик субъектларини куллаб-кувватлаш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги ПФ-5986-сон, 2020 йил 18 майдаги "Коронавирус пандемияси даврида ахоли ва тадбиркорлик субъектларини куллаб-кувватлаш буйича навбатдаги чора-тадбирлар тугрисида"ги ПФ-5996-сон, 2020 йил 27 июлдаги "Коронавирус пандемиясининг салбий таъсирини камайтириш учун ахоли, тадбиркорлик субъектлари, умумий овкатланиш, савдо ва хизматлар сохасини куллаб-кувватлашнинг кушимча чора-тадбирлари тугрисида"ги ПФ-6029-сон фармонлари кабул килинди.

Пандемиянинг мамлакат иктисодиётига салбий таъсирларини юмшатиш юзасидан Инкирозга карши курашиш жамгармаси ташкил этилди. Жорий йилнинг 17 июнь холатига мазкур (10 трлн.сумлик) жамгарманинг даромадлари 7,44 трлн.сумни ташкил этди, яъни шу кунга кадар жами сумманинг 74,4 фоизи шакллантирилди. Шундан, 7,32 трлн.сум халкаро молия институтлари маблаглари хисобига, 123,5 млрд.сум эса, давлат бюджети хисобига шакллантирилиб, жами сарфланган харажатлар микдори 3,3 трлн.сумни ташкил этди. 30 май холатига кура, 500 мингдан ортик тадбиркорлик субъектлари ва 8 миллион нафардан зиёд фукаро 30 трлн. сумга якин ёки карийб 3 млрд АКШ доллари (ЯИМнинг 6 фоизи) микдорида имтиёз ва преференциялар олган[3].

Тадбиркорлик субъектларини ривожлантириш ва уларнинг инвестицион фаоллигини куллаб кувватлаш максадида "2020 йил 1 апрелдан 1 октябргача булган даврда якка тартибдаги тадбиркорлар учун ижтимоий соликнинг ойлик энг кам суммаси базавий хисоблаш микдорининг 50 фоизига кадар камайтирилди" [4] Шунингдек, хисобот йилида амалга оширилган товарларнинг умумий экспортига нисбатан 10 фоиздан ошмаган муддати утган дебитор карздорлиги мавжуд булган такдирда, кафолатланган туловни таъминламасдан товарлар

January, 2023

27

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | ASI-Factor: 1,3 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

экспортини амалга оширишга, 2020 йил давомида ташки савдо операциялари буйича муддати утган дебитор карздорлигини сундириш эвазига технологик асбоб-ускуналар ва хомашё товарларини импорт килиш буйича бир марталик операцияларни амалга оширишга рухсат берилди.

жорий йилнинг биринчи чорагига нисбатан 50 фоиздан купрокка камайган микрофирма, кичик корхона ва якка тартибдаги тадбиркорларга (2020 йил 31 декабрга кадар) айланма солик, мол-мулк солиги, ер солиги, сув ресурсларидан фойдаланганлик учун солик (кейинчалик 12 ой давомида) ва ижтимоий соликларни (кейинчалик 6 ой давомида) фоизсиз кечиктириш (булиб-булиб тулаш) хукуки такдим этилди. Ушбу имтиёзлар эса карийб 4 000 та корхона учун жами 230 млрд.сум микдоридаги маблагларни иктисод килинишига ва мазкур маблаглар айланма маблаг сифатида ишлатилишига имкон яратди. [3]

Микрофирма ва кичик корхоналар учун товарларни (ишларни, хизматларни)ни олиб киришда (импортда) кушилган киймат солигини тулашни 120 кунгача кечиктириш хукуки берилди. 2020 йилнинг 1 майидан 1 июлигача булган даврда микрофирмалар ва кичик корхоналар учун ижтимоий солик ставкаси 12 фоиздан 1 фоизгача камайтирилди. Мазкур такдим этилган имтиёз республика буйича барча микрофирмалар ва кичик корхоналарга 550 млрд.сумлик маблагларни айланма маблаг сифатида эркин ишлатиш имконини яратди. Микрофирма ва кичик корхоналарнинг айланма маблаглари камайишининг олдини олиш максадида, 2020 йил 15 май холатига солик карзлари ва солик конунчилигини бузганлик учун пеня ва хисобланган жарималар буйича карздорликларини ундириш 1 сентябргача тухтатилди.

Эндиликда, тадбиркорлик субъектларининг фаолиятларини боскичма-боскич кайта тиклаш хамда коронавирус пандемиясига карши кураш чораларини куллаган холда хавфсиз фаолиятларини юритишлари учун куйидагиларни амалга ошириш максадга мувофик булади:

• хусусий тадбиркорлар учун хом ашё ресурсларидан фойдаланиш механизмини тубдан кайта куриб чикиш, уни янада соддалаштириш, очик ва ошкора булишини таъминлаш. Бунинг учун ресурсларни очик биржа ва ярмарка савдоларида сотиш хажмини кенгайтириш;

• эркин ракобат мухитини ва барча тадбиркорлик субъектларига тенг имкониятлар яратиш максадида имтиёз ва преференцияларни окилоналаштириш, уларни айрим корхоналарга эмас, балки

алохида ишлаб чикариш ва хизмат турларини

Уз фаолиятини тухтатган ва товарлар (хизматлар) сотишдан тушуми

рагбатлантириш максадида бериш;

January, 2023

• текширишлар утказишга рухсат беришнинг махсус электрон ахборот тизимига утиш. Шунингдек, тадбиркорлар хукукларини ишончли химоя килишда Савдо - саноат палатаси иштирокини таъминлаш.

REFERENCES

1. ПФ-4947-сон 07.02.2017. Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида https://lex.uz

2. Узбекистон Республикаси давлат статистика кумитасининг маълумоти

3. Туляков Э. COVID-19: Узбекистон томонидан амалга оширилган чоралар" //https://strategy.uz/index.

4. ПФ-5969-сон 19.03.2020. Коронавирус пандемияси ва глобал инкироз холатларининг иктисодиёт тармокларига салбий таъсирини юмшатиш буйича биринчи навбатдаги чора-тадбирлар тугрисида https://lex.uz

5. Олимова, Н. Х. (2019). Пути формирования и эффективного развития стратегии управления персоналом предприятия. Тенденции развития мировой торговли в XXI веке: Материалы VIII, 536.

6. Олимова, Н. Х., & Эргашев, А. Х. (2017). Особенности оценки инвестиционной привлекательности реального сектора экономики. www. issledo. ru Редакционная коллегия, 120.

7. Kh, O. N. (2021). Prospects for the food industry development of Uzbekistan. Ceteris Paribus, (2), 8-11.

8. Олимова, Н. Х., Тешабаева, О. Н., & Жураева, Н. Х. К. (2022). Узбекистонда инновацион жараёнларни такомиллаштириш оркали корхоналар ракобатдошлигини ошириш масалалари. Scientific progress, 3(3), 276-282.

9. Олимова, Н. Х., & Сотволдиев, Н. Н. (2021). Денежно-кредитная политика государства в обеспечении пропорционального развития реального и финансового секторов экономики. Cognitio rerum, (7), 35-39.

10. Akhunova, O. E., Kh, O. N., & Kh, E. A. (2019). Role of innovative technologies in ensuring competitiveness of export products in Uzbekistan. Process management and scientific developments.

11. Юлчиев, А., Эрматов, Р., & Мохинур, Ж. (2022). Мамлакатимизда кичик бизнес ва тадбиркорликни ривожлантириш ва ахоли бандлигини таъминлаш. Research and Education, 1(2), 104-111.

12. Xomidov, Q. (2019). Iqtisodiyotimizni raqobatbardoshligini oshirishda innovatsion tadbirkorlikning o'rni va ahamiyati.

13. Xomidov, Q. (2020). Iqtisodiyotni investitsiyaviy jozibadorligini oshirishda erkin iqtisodiy zonalarni

January, 2023

29

ISSN: 2181-138S

Cite-Factor: 0,89 j SIS: 1,12 j ASI-Factor: 1,3 j SJIF: S,? j UIF: 6,1

rivojlantirishning ahamiyati.

14. Олимова, Н. Х., & Ахунова, О. Э. (2019). Научно-теоретические аспекты организации торговли текстилем. In Тенденции развития мировой торговли в XXI веке (pp. 66-69).

15. Teshabaeva, O., & Yulchiev, A. (2022). Innovative marketing strategy aimed at maximizing the development of the tourist industry in Uzbekistan. Asia Pacific Journal of Marketing & Management review Issn: 2319-2836 Impact Factor: 7.603, 11(05), 1-6.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

16. Олимова, Н. Х. (2021). Анализ развития и факторов конкурентоспособности промышленных предприятий региона. Cognitio rerum, (7), 32-35.

17. Kh, O. N., & Kh, E. A. (2021). Prospects for effective use of marketing strategies to increase investment activity of Fergana region. Ceteris Paribus, (2), 11-14.

18. Олимова, Н. Х. (2022). Зарубежный опыт оценки эффективности корпоративного управления в акционерных обществах. Eurasian Journal of Law, Finance and Applied Sciences, 2(2), 93-99.

19.Тешабаева, О. Н., & Нишонбоев, Д. Э. У. (2021). Корхоналарнинг таркетинг салохдятини бахолаш омиллари. Scientific progress, 2(7), 657-661.

20. Юлчиев, А., Эрматов, Р., & Мохинур, Ж. (2022). Мамлакатимизда кичик бизнес ва тадбиркорликни ривожлантириш ва ахрли бандлигини таъминлаш. Research and education, 1(2), 104-111.

January, 2023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.