Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПРОБАЦИЯ ХИЗМАТИДА ЖАЗО ЎТАЁТГАН ШАХСЛАРНИ НАЗОРАТИНИ ТАШКИЛИЙ-ҲУҚУҚИЙ ҲОЛАТИ'

ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПРОБАЦИЯ ХИЗМАТИДА ЖАЗО ЎТАЁТГАН ШАХСЛАРНИ НАЗОРАТИНИ ТАШКИЛИЙ-ҲУҚУҚИЙ ҲОЛАТИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
191
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
пробация / озодликдан маҳрум қилиш билан боғлиқ бўлмаган жазо / ижтимоийлашув / жарима / аҳлоқ тузатиш ишлари / мажбурий жамоат ишлари / озодликни чеклаш. / probation / non-custodial punishment / socialization / fine / correctional labor / compulsory community service / restriction of liberty.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Анваров, Турдимурод Анварович

Мазкур мақолада муаллиф томонидан Ўзбекистон Республикаси Пробация хизматининг асосий вазифалари ва фаолият йўналишларидан бири сифатида жазо ўтаётган шахсларни назоратини ташкилий-ҳуқуқий ҳолати илмий ва амалий жиҳатдан кўриб чиқилган. Хусусан, озодликдан маҳрум қилиш билан боғлиқ бўлмаган жазоларни ижро этишни самарали ташкил этиш, айрим тоифадаги шахсларнинг хулқ-атвори устидан таъсирчан назоратни амалга ошириш, уларнинг ижтимоий мослашувига амалий кўмаклашиш, ҳамда уларнинг шахсини ўрганиш орқали қайта жиноят содир этилиши борасида профилактик чора-тадбирларни амалга ошириш вазифалари атрофлича ўрганиб чиқилган. Мақолада озодликдан маҳрум қилиш билан боғлиқ бўлмаган жазоларни ижро этилишидаги айрим камчиликлар кўрсатилган, муаллиф томонидан пробация хизматида жазо ўтаётган шахсларни назоратини ташкил этишни янада тартибга солиш бўйича илмий ва амалий таклиф, тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ORGANIZATIONAL AND LEGAL STATUS OF SUPERVISION OF PERSONS SERVING THEIR SENTENCE IN THE PROBATION SERVICE OF THE REPUBLIC OF UZBEKISTAN

In this article, the author, from a scientific and practical point of view, as one of the main tasks and activities of the Probation Service of the Republic of Uzbekistan, studied the organizational and legal state of supervision of persons serving sentences. In particular, the implementation of the tasks of effective organization of the execution of punishments not related to deprivation of liberty, effective control over the behavior of certain categories of persons, practical assistance in their social adaptation, implementation of preventive measures to prevent relapse by studying their personality were comprehensively considered. The article indicates some shortcomings in the execution of sentences not related to deprivation of liberty, the author presents scientific and practical proposals and recommendations for further regulation of the organization of supervision of persons serving sentences.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПРОБАЦИЯ ХИЗМАТИДА ЖАЗО ЎТАЁТГАН ШАХСЛАРНИ НАЗОРАТИНИ ТАШКИЛИЙ-ҲУҚУҚИЙ ҲОЛАТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 11

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ПРОБАЦИЯ ХИЗМАТИДА ЖАЗО УТАЁТГАН ШАХСЛАРНИ НАЗОРАТИНИ ТАШКИЛИЙ-ХУЦУКИЙ

ХОЛАТИ

Анваров Турдимурод Анварович

Тошкент вилояти Ички ишлар бош бошкармаси Тезкор-кидирув хизмати, Терроризмга карши курашиш бошкармаси ходими,

майор Мустакил изланувчи murodanvarov021 @gmail .com тел. 90-338-77-51

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада муаллиф томонидан Узбекистон Республикаси Пробация хизматининг асосий вазифалари ва фаолият йуналишларидан бири сифатида жазо утаётган шахсларни назоратини ташкилий-ууцуций уолати илмий ва амалий жщатдан куриб чицилган. Хусусан, озодликдан маурум цилиш билан бозлиц булмаган жазоларни ижро этишни самарали ташкил этиш, айрим тоифадаги шахсларнинг хулц-атвори устидан таъсирчан назоратни амалга ошириш, уларнинг ижтимоий мослашувига амалий кумаклашиш, уамда уларнинг шахсини урганиш орцали цайта жиноят содир этилиши борасида профилактик чора-тадбирларни амалга ошириш вазифалари атрофлича урганиб чицилган. Мацолада озодликдан маурум цилиш билан боглиц булмаган жазоларни ижро этилишидаги айрим камчиликлар курсатилган, муаллиф томонидан пробация хизматида жазо утаётган шахсларни назоратини ташкил этишни янада тартибга солиш буйича илмий ва амалий таклиф, тавсиялар берилган.

Калит сузлар: пробация, озодликдан маурум цилиш билан боглиц булмаган жазо, ижтимоийлашув, жарима, аулоц тузатиш ишлари, мажбурий жамоат ишлари, озодликни чеклаш.

АННОТАЦИЯ

В данной статье автором с научной и практической точки зрения в качестве одной из основных задач и направлений деятельности Службы пробации Республики Узбекистан изучено организационно-правовое состояние надзора за лицами, отбывающими наказание. В частности, всесторонне рассмотрены реализация задач эффективной организации исполнения наказаний, не связанных с лишением свободы, действенного контроля за

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 11

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

поведением отдельных категорий лиц, практической помощи в их социальной адаптации, осуществления путем изучения их личности профилактических мер по предупреждению рецидива. В статье указаны некоторые недостатки в исполнении наказаний, не связанных с лишением свободы, автором представлены научно-практические предложения и рекомендации по дальнейшему регулированию организации надзора за лицами, отбывающими наказание.

Ключевые слова: пробация, наказание, не связанное с лишением свободы, социализация, штраф, исправительные работы, обязательные общественные работы, ограничение свободы.

ABSTRACT

In this article, the author, from a scientific and practical point of view, as one of the main tasks and activities of the Probation Service of the Republic of Uzbekistan, studied the organizational and legal state of supervision of persons serving sentences. In particular, the implementation of the tasks of effective organization of the execution of punishments not related to deprivation of liberty, effective control over the behavior of certain categories of persons, practical assistance in their social adaptation, implementation of preventive measures to prevent relapse by studying their personality were comprehensively considered. The article indicates some shortcomings in the execution of sentences not related to deprivation of liberty, the author presents scientific and practical proposals and recommendations for further regulation of the organization of supervision ofpersons serving sentences.

Key words: probation, non-custodial punishment, socialization, fine, correctional labor, compulsory community service, restriction of liberty.

КИРИШ

Инсон дунёга ёмон булиб келмайди, унинг килган хатти-харакатлари нотугри булиши мумкин, холос. Х,еч бир инсон атайлаб бошка бир кишига зиён етказишни истамайди. ^отиллик, угирлик ва муштумзурлик каби иллатларни эса билиб билмай жахл устида, ё булмаса, мажбур булгани учун килиши мумкин. Уз килмишидан пушаймон булган, тузалиш йулига утган инсонларни куллабкувватлаш эса савобли амаллардандир. Х,ар кандай жамиятда турли тоифадаги шахслар фаолияти давомида интеллектуал холати ёки яшаш мухити, шароити таъсирида хато ва камчиликларга йул куяди, мавжуд тартиботни бузади, жиноят деб аталмиш ножуя хатти-харакатни содир этади. Бундай холатда конунбузар шахсни тарбиялаш, унда муносиб хулкатворни кайта

780

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 11

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

THKnarn Ba HyKcoHnu xy^KUHM Ty3aram ^apoBoHnuK Ba 6apaKapopnuKHM MaKcag KunraH ®:aMMaTHMHr энг MyxuM Ba3M$anapMgaH 6upM xucoGnaHagu.

ffly 6ouc MaMnaKaTHMH3garn ®;a30HH u^po этмm Myaccacanapu ^aKaiTMHa o3ognuKgaH MaxpyM этмпгaн maxcnapHM caK^am 6unaH myrynnaHMaftgu, aKcuHHa ynapHM COOOM TypMym Tap3ura KaftTapum, ®&MMaTra MocnamTupum umnapuHM xaM 6a^apagu. AftHMKca, 6yHga orup ^MHoaraapra ;yn ypMaraH, axno; Ty3arnm umnapu, Ma^6ypuH ^aMoar umnapu, MyaftaH xyKyKgaH MaxpyM Kunum, 030gnuKHH Ba maprau xyKM Kunum Ka6u Tatcup nopanapu Ky^^aHraH maxcnapHM ®:aMMaTra MOcnamTupum Huc6aTaH ocoHpo; Kenagu. AMMO ynapHM ^aMuaTga y3 xpnura Tamna6 KyHum xaM apaMaftgu. EyHgaft maxcnap 6unaH anoxuga umnam, axnoKMH nopanap, ncuxonoruK Myno;oT Ba cyx6araap yTKa3um, GaHgnuruHM TatMMHna6, xaeTMHu u3ra Tymupumura KyMaKnamum Tana6 этмпagм.

MYX,OKAMA BA HATH^AHAP

XycycaH, ropTMMM3ga Ha3opaT ocTugaru maxcnapHMHr xynK-areopu ycTugaH TatcupnaH Ba3M$anapHM Ga^apum MaKcaguga Hhkm umnap Basupnuru ^a3oHM u^po этнm 6om 6om;apMacu xy3ypuga Пpo6aцмa xu3MaTu ^aonuaTM ftynra KynunraH. Ty3unMa Пpeзнgeнтнмнзнннг 2018 nun 7 Hoa6pgaru "^MHoaT-M^poua KoHyHHunuruHu Ty6gaH TaKoMunnamTupum nopa-TagGupnapu Tyrpucuga^ru Kapopu1 acocuga TamKun этмпgм. 2019 nun 1 aHBapgaH y3 ^aonuaTMHu 6omnaraH ym6y xu3MaT MaxKyMnapHMHr xyKyKgapu, эpкмнпмкпapм Ba KoHyHMH MaH^aaraapu XMMoacMHM TatMMHnam, ;aHTa ^MHoaT cogup этмпмmмнмнг onguHM onumra xu3MaT KunMoKga.

Ha3opaT ocTugarunapHMHr KaHTa ^mho^t cogup этнm xaB^u aHHKnaHu6, 6yHra nyn KyHMacnuK 6yHMHa npo^unaKTMK HoparagGupnap Ga^apunMoKga. 2020 HHHHHHr 14 ^eBpan KyHH "HHKM umnap opraHnapu пpo6aцмa xu3MaTH ^aonuaTMHu caMapanu TamKun этмm 6yHMHa KymuMHa Hopa-Tag6upnap TyrpucMga^rH Ba3upnap MaxKaMacu Kapopu2 ;a6yn KunuHgu.

Arap cyg ^mho^t umuHH Kypu6 HMKaeTraHga, MaxKyMHM ®:a3oHM aManga yTaMacgaH Ty3aTum MyMKHH geraH xynocara Kenca, y TaftuHnaHraH ®:a3oHM maprau ge6 xuco6nam Tyrpucuga ;apop ;a6yn Kunagu. MaxKyMra yHHHr Ty3anumura xucca Kymum ynyH KymuMHa Ba3M$anap WKnaHumu MyMKHH.

1 "^MHoaT-H^poMa KoHyHHM^MrMHM Ty6gaH TaKoMM^amTMpum Hopa-Tag6Mp^apM TyrpucHga^rM Y36eKHcToH Pecny6^HKacH npe3ugeHTMHMHr n^-4006-coH Kapopu 2018 hm^ 7 Hoa6pb TomKeHT maxpu.

2 "Hhkm um^ap opraH^apu пpo6aцмн xu3MaTM ^ao^MHTMHM caMapa^u TamKM^ этмm 6ynMHa KymuMna nopa-Tag6Mp^ap Tyrpucuga^rM Y36eKHcTOH Pecny6^MKacM Ba3up^ap MaxKaMacu 2020 ftu^HMHr 14 ^eBpa^b 84 -COH Kapopu

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Бундай мажбуриятлар руйхати очик ва масалан, доимий яшаш жойини, ишини, укишини узгартирмаслик, маълум жойларга бормаслик, ичкиликбозлик, гиёхвандлик, гиёхвандлик ёки жинсий йул билан юкадиган касалликларни даволаш, оилани моддий таъминлаш мажбуриятларини уз ичига олиши мумкин (Жиноят кодексининг 72-моддаси).

Жиноят кодексининг 4-моддаси 1-кисмига мувофик, килмишнинг жиноийлиги, шунингдек жазога сазоворлиги ва бошка жиноят-хукукий окибатлари жиноят конуни билан белгиланади.

Жиноят кодексининг 8-моддаси биринчи кисмига мувофик, жиноят-хукукий тусдаги бошка чоралар, шунингдек жазо адолатли булиши керак, яъни жиноятнинг ижтимоий хавфлилик даражасига, уни содир этиш шартларига мос келиши керак. Жазо сингари, жиноят содир этган шахсга нисбатан кулланиладиган жиноят-хукукий тусдаги бошка чоралар жисмоний азоб-укубатларга ёки инсон кадр-кимматини камситишга каратилган булиши мумкин эмас3. Ушбу моддаларнинг коидалари Жиноят кодексида назарда тутилган жазо булмаган жиноят ёки ижтимоий хавфли килмишга жавоб чораларини жиноят-хукукий тусдаги бошка чоралар билан тушунишга тулик асос беради.

Шу билан бирга, Жиноят кодексида назарда тутилган жиноят ёки ижтимоий хавфли килмишнинг барча жиноят-хукукий окибатлари тахлили шуни курсатадики, улар хар хил юридик ахамиятга эга. Шундай килиб, Жиноят кодексининг 8-моддасида курсатилган бошка жиноят-хукукий тусдаги чоралар юридик мохиятига кура хар хил. Масалан, Жиноят кодексининг 72 -моддаси судланганларга конуний чекловлар ва суд хукмида курсатилган мажбуриятларни мажбурий бажариш билан боглик назорат ва тузатиш чоралари тизимини куллашни назарда тутади.

Шартли хукм жазо эмас, балки махкумга нисбатан мажбурлов чораларини куллаш билан боглик. Буни жиноят-хукукий тусдаги яна бир чора сифатида талкин килиш мумкин. Шу билан бирга, бундай талкин шартли хукмнинг жиноят-хукукий мохиятини тулик акс эттира олмаслиги аник, чунки бу жуда мавхум. Жиноий жавобгарлик жихатидан шартли хукмнинг хукукий табиати шундаки, у жавобгарликни амалга ошириш шакли хисобланади4.

3 Батанов А.Н. Иные меры уголовно-правового характера - самостоятельный институт российского уголовного законодательства? / А.Н. Батанов // Общество и право. - 2018. - № 5(37). - Б. 151-154.

4 Безбородов Д.А. Иные меры уголовно-правового характера: понятие, признаки и виды: учебное пособие / Д.А. Безбородов, А.В. Зарубин. - СПб.: С.-Петерб. юрид. ин-т (филиал) Акад. Генер. прокуратуры Рос. Федерации,

2015. - Б. 80.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Жиноят хукуки институтлари нуктаи назаридан шартли жазонинг табиати жазони уташдан озод килиш билан боглик. Шартли хукмнинг узига хос хукукий белгиларининг таърифи, уни жазо булмаган чора сифатида (мавхум шаклда, жиноят-хукукий тусдаги бошка улчов) тасвирлашни маъносиз килади. Абстракт маънода бошка жиноят-хукукий тусдаги чора-тадбирлар, масалан, тарбиявий таъсир курсатишнинг мажбурий чораларини куллаш билан жазодан озод килишни уз ичига олади (Жиноят кодексининг 87-моддаси). Бу жиноят-хукукий шакл, шартли жазо каби, жиноят содир этган шахсга мажбурлов таъсирини хам уз ичига олади, бу хам конуний чекловлар, хам муайян мажбуриятларнинг мажбурий бажарилиши билан боглик. Бирок, бу таъсир жиноятнинг мустакил жиноят-хукукий окибати эмас, факат вояга етмаганни жазодан озод килиш муносабати билан амалга оширилади. Шунинг учун Жиноят кодексининг 87-моддасига мувофик мажбурий таълим чораларини куллаш вояга етмаганларни жазодан озод килишнинг узига хос тури сифатида белгиланади.

Жиноят кодексининг 88-моддасига мувофик мажбурий таълим чоралари вояга етмаганларни жиноий жавобгарликдан озод килишнинг мазмунини билдиради. Бу жихатдан бу чораларни жиноий жавобгарликни амалга ошириш шакли сифатида тавсифлаб булмайди. "Ва улар узларининг (мустакил) юридик ахамиятига эга булмагани учун, уларнинг жиноят-хукукий табиати жиноий жавобгарликдан озод килиш институти доирасида белгиланади" 5 . Буларнинг барчаси билан биз тарбиявий таъсир курсатадиган мажбурий чораларни, улар кандай имкониятларга эга булишидан катъи назар, жиноят-хукукий тусдаги бошка чораларга киритишимиз мумкин (жазодан озод килиш ёки жиноий жавобгарликдан озод килиш элементи сифатида).

Жиноят-хукукий тусдаги бошка чоралар мустакил жиноят хукуки институти сифатидаги гоялар бирлигига карамай, олимлар уларнинг хукукий мохиятига, натижада унинг мазмуни ва унга киритилган чора-тадбирлар тизимига булган карашларида хам фарк килади.

С.Г.Келина жиноят-хукукий тусдаги бошка чораларни жиноий жавобгарликни амалга ошириш шакли сифатида, жазога мукобил деб белгилайди ва уларни куйидаги таснифини таклиф килади: 1) тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари; 2) тарбиявий таъсирга эга мажбурий чоралари; 3) шартли хукм; 4) хомиладор аёллар ва ёш болали аёллар учун жазо муддатини

5 Звечаровский И. Понятие мер уголовно-правового характера / И. Звечаровский // Законность. - 2017. № 1. - Б.

19-21.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 11

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

кечиктириш; 5) шартли равишда муддатидан илгари жазодан озод килиш; 6) судланганлик6.

Ф.Б.Гребенкин жиноят-хукукий тусдаги бошка чораларни куллашни жиноий жавобгарликни амалга ошириш билан богламайди. У таклиф килган тасниф узининг сифат жихатидан узига хослиги билан ажралиб туради. У тиббий йусиндаги мажбурий чораларни уз ичига олади, чунки улар Жиноят кодексида назарда тутилган. Аммо, жиноят-хукукий тусдаги бошка чораларга кушимча равишда, у жиноий жавобгарликни амалга ошириш шаклларини уз ичига олмайди (масалан, шартли ёки жазони уташдан шартли равишда озод килиш), лекин бу шаклларнинг алохида элементлари: 1) синов ва муддатидан илгари шартли равишда озод килиш буйича шахсий мажбуриятлар тугрисида; 2) ихтисослаштирилган давлат органи томонидан шартли равишда хукм килинган ва шартли равишда озод килинган шахсларнинг хулк-атвори устидан назоратни амалга ошириш; 3) вояга етмаганларга нисбатан кулланиладиган мажбурий тарбиявий чоралар; 4) вояга етмаганларни таълимни бошкариш

7

органининг ёпик турдаги махсус таълим муассасасига жойлаштириш7.

Шу билан бирга, жиноят-хукукий тусдаги барча чора-тадбирлар (жазодан ташкари) хар хил жиноят-хукукий хусусиятга эга ва хар хил муаммоларни хал килади. Улардан баъзилари махкумга нисбатан максадли индивидуал тузатиш харакатларини амалга ошириш учун мулжалланган. Масалан, шартли равишда хукм килинган ва жазони уташдан шартли равишда озод килинган шахсларга махсус вазифалар юклаш. Тарбия вазифаларига куйиладиган талаблар тарбиявий таъсирнинг бир катор мажбурий чоралари мазмунини аниклайди.

Жкумладан, Пробация хизмати томонидан 2020 йил 1 мартдан бошлаб назорат остидаги шахсларга ижтимоий-хукукий ва психологик ёрдам курсатиш буйича вазирлик ва идоралар уртасида узаро хамкорлик йулга куйилади. Асосий максад - назорат остидаги шахсларда конунга итоаткор хулк-атворни, инсонга, жамиятга, мехнатга, мавжуд турмуш коидалари ва анъаналарига хурмат муносабатини шакллантиришдан иборат. Бундан келиб чикиб айтиш мумкинки, пробация хизмати тегишли ташкилотлар билан, хусусан, Узбекистон Ёшлар иттифоки, Бандлик ва мехнат муносабатлари вазирлиги, Согликни саклаш вазирлиги, нодавлат нотижорат ташкилотлар, узини узи бошкариш органлари ва бошка мутасадди идоралар билан самарали хамкорликни йулга

6 Келина С.Г. Наказание и иные меры уголовно-правового характера / С.Г. Келина // Государство и право. 2017. - № 6. - Б. 51-58.

7

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 11

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

куяди. Бандлик ва мехнат муносабатлари вазирлиги назорат остидагилар ва уларнинг оила аъзоларини иш билан таъминлаш, касбга йуналтириш, улар учун буш иш уринлари ярмаркаларини ташкил этиш билан шугулланади.

Бошкалар махкумнинг хатти-харакати устидан назорат урнатиб, махсус огохлантириш макксадини кузлайдилар. "Шартли равишда хукм килинган ва жазони уташдан шартли равишда озод килинганлар назорат коидаларига риоя килиши шарт" 8 . Бундай катор талаблар вояга етмаганларга нисбатан кулланиладиган муайян мажбурий таълим чораларининг мазмунини белгилайди. Бошкалар мажбурлаш элементларидан махрум килинган (масалан, хомиладор аёллар ва кичик болали аёллар учун жазони уташни кечиктириш), улар оналик ва болалик манфаатларини таъминлашнинг жиноят-хукукий воситаси булиб, жиноий жавобгарликни амалга ошириш кафолатидир. Яна бир таъсир чораси тури, мажбурлаш билан боглик булса-да, жиноий жавобгарлик масаласидан катъий назар, жамиятни хавфли шахсдан химоя килиш максадида кулланади. Жумладан, рухий касалликка чалинган шахсга нисбатан, тиббий йусиндаги чоралар акли норасолик жиноят содир этилишидан олдин ёки ундан кейин вужудга келганидан катъий назар, мажбурий равишда кулланилади. Бу чоралар акли норасолик холатида ижтимоий хавфли харакатни содир этган, яъни жиноят субъекти булмаган ва шунинг учун жавобгарликка тортилиши мумкин булмаган шахсга нисбатан хам кулланилади.

"Жиноят-хукукий тусдаги бошка чораларни Жиноят хукуки умумий кисмининг мустакил институти сифатида ажратишнинг ижтимоий-сиёсий негизи - бу давлатнинг шахсни, жамиятни ва давлатнинг узини жиноий тажовуздан хавфсизлигини таъминлаш буйича вазифаси. Бу вазифани жиноий жавобгарликни амалга ошириш механизмлари оркали хал килиб булмайдиган холларда, у жиноят конунчилиги доирасида бошка мажбурлов чораларини куллаш оркали амалга оширилади"9. Жумладан, Дания Жиноят кодекси 68-моддасида бу борада куйидаги айтилади: "Агар айбланувчининг акли норасолиги аникланса.., у холда суд келажакда содир этилиши мумкин булган жиноятларнинг олдини олиш учун бошка чораларни куллашни белгилаши мумкин. Агар кузатув, яшаш ёки иш жойини аник белгилаш, гиёхвандлик ёки алкоголга карамликни даволаш, психиатрик даволаниш каби нисбатан енгилро чоралар етарли эмаслиги аникланса, суд бу шахсни рухий касаликлар

8 . Келина С.Г. Наказание и иные меры уголовно-правового характера / С.Г. Келина // Государство и право. -2017. - № 6. - Б. 51-58.

9 Костюк М. Ф., Носков О. С. Принудительные меры воспитательного воздействия: уголовно-правовые и криминологические аспекты / Уфа, 2008. Б. 8.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

шифохонасига жойлаштириши ёки унга кафил булган масъул шахс тайинлаши мумкин..."

Хорижий жиноят хукукида жиноят-хукукий характердаги бошка чоралар хавфсизлик чоралари (Польша Жиноят кодекси), ахлок тузатиш ва хавфсизлик чоралари (Германия Жиноят кодекси), озодликдан махрум килиш билан боглик хавфсизлик чоралари (Испания Жиноят кодекси), нуксонли хукукбузарларни алохида ажратиш, алкоголизмни мажбурий даволаш, гиёхвандларни ижтимоий реабилитация килиш кабилар (АКЩ) сифатида белгиланади.

Хорижий ва миллий жиноят конунчилигида жиноят-хукукий тусдаги бошка чоралар институтини солиштирганда шуни таъкидлаш керакки, хавфсизлик чоралари тизими унинг тарафдорлари томонидан кайта ижтимоийлаштириш гоясининг тимсоли, эрта профилактика чоралари сифатида бахоланади. Масалан, хорижий давлатларда хавфсизлик чоралари жиноий жавобгарликка тортилмайдиган, оддийрок ижтимоий хавфли килмишни содир этган, бизнинг таснифга кура, Ижтимоий хавфи катта булмаган жиноятларни содир этган шахсларга нисбатан кулланилиши мумкин.

Хавфсизлик чоралари, жазодан фаркли уларок, касос олиш ёки куркитиш максадларини кузламайди, балки ижтимоий хавфли килмишни содир этган ёки содир этиши мумкин булган шахснинг хавфли холатини бартараф этишга каратилган. Хавфсизлик чоралари жиноятчиларга нисбатан кулланиладиган куплаб турли санкциялар ва чекловларни уз ичига олади.

^ушма Штатларда жиноий жазога ухшаш булган хавфсизлик чоралари кенг ишлаб чикилган. Бу чораларга куйидагилар киради:

а) айрим тоифадаги шахсларни жамиятдан ажратишга каратилган чора-тадбирлар (бундай ажратиш учун асос шахснинг "хавфлилиги" хисобланади):

б) жиноий жавобгарликка тортиладиган айрим тоифадаги шахслар учун узайтирилган (ёки профилактик) озодликдан махрум килиш (бу одатда, ашаддий, рецидивист, профессионал жиноятчилар учун кулланилади). Федерал конун уларни "ута хавфли жиноятчилар" деб атайди10.

Озодликдан махрум килиш муддатини узайтириш учун куйидагилар асос булади: утмишда судланганлик холатининг мавжудлиги (бир умрга озодликдан махрум килиш учун огир жиноятлар учун икки ёки учта судланганлик етарли);

жиноий фаолиятдан олинган ута куп даромад;

10 Уголовное право зарубежных стран (Англии, США, Франции, Германии): учеб, пособие / Н. Е. Крылова, А. В. Серебренникова. Изд. 2-е, перераб. и доп. М., 1998. Б. 160—161.

786

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

суднинг ихтиёри билан белгиланадиган жамоат манфаатларини химоя килиш зарурати;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

нуксонли хукукбузарларни жамиятдан профилактик равишда ажратиш зарурати.

Масалан, Мериленд штати конунларига кура, бундай шахс жиноий конун билан такикланган хатти-харакатларга мойил булган ёки унинг жамият учун хдкикий хавфли касаллик орттирган булса, ажратиш талаб килинади. АКШ суд амалиётида купинча жинсий зуравонликка мойил булган, рухий шахси бузилишидан азият чекадиган шахсларни (жинсий психопатлар) профилактик ажратиш кулланилади;

жиноий гиёхвандлар ёки алкоголизмга мойил шахсларни мажбурий изоляция килиш ва даволаш.

Д^Шнинг 1966 йил 8 октябрдаги "Гиёхвандлик билан касалланган шахсларни ижтимоий тиклаш тртрисида" Федерал конунига биноан, алкоголизм, гиёхвандлик билан касалланган жиноятчиларга нисбатан мажбурий ажратиш ва даволаш чоралари кулланилиши мумкин. Махкум махсус тиббий муассасага жойлаштирилади. Дгар рухий касаллик суд томонидан тайинланган жазо муддати тугагунга кадар тузалиб кетса, колган муддат камокхонада уталади.

1908 йилда Англияда "Жиноятнинг олдини олиш тугрисида"ги конун кабул килинди. У инглиз хукукига "одатий жиноятчи" тушунчасини киритди, шунингдек, бундай шахсларга нисбатан хавфсизлик чораларини куллашни тартибга солди. Х,акамлар хайъатининг хукми билан "оддий жиноятчи" деб эътироф этиш ун олти ёшга тулган шахсга, охирги жиноят содир этгунга кадар камида уч марта шунга ухшаш жиноят учун судланган ва "жиддий ёки шафкатсиз жиноят" содир этганлигини аникланган, "жиноий хаёт" кечирадиган шахс булиш шарт эди11.

Спиртли ичимликларга карам булганларга нисбатан кулланиладиган хавфсизлик чоралари турларидан бири алкоголизмга мойил булганларни махсус муассасада саклашдан иборат. Суд шахсни уч йилгача булган муддатга алкоголизмга карши махсус муассасага юборишга хакли, башарти: а) шахс айблов хулосасига кура жиноий жавобгарликка тортилган жиноят учун судланган булса; б) суд жиноятни маст холда содир этилганлигини тан олган ва жиноятчининг узи ёки судьялар хайъати уни "одатий маст" деб хисоблаган

11 Уголовное право зарубежных стран (Англии, США, Франции, Германии): учеб, пособие / Н. Е. Крылова, А. В. Серебренникова. Изд. 2-е, перераб. и доп. М., 1998. С. 160.

787

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

булса. Режимига кура, бундай муассаса камокдан унчалик фарк килмайди. Шунинг учун камок жазоси алкоголизмга карши муассасада саклаш хавфсизлик чораси билан алмаштирилиши мумкин.

Рухий касалларга нисбатан махсус муассасада саклаш кулланилади. У факат ижтимоий хавфли килмишларни содир этган ва акли норасо деб топилган шахсларга нисбатан кулланилади. Бундай муассасага юбориш тугрисида карор куйидаги холларда кабул килиниши мумкин: а) асосий мухокама бошланишидан олдин судьяларнинг карори билан шахснинг жараёнда иштирок эта олмаслиги тан олиниши ва б) асосий мухокама натижасида суд хукми билан "айбдор, лекин аклан кисман норасо" деб топилган булса.

Маълумот учун, Узбекистонда Пробация хизмати томонидан Согликни саклаш вазирлиги эса назорат остидаги шахсларни тиббий курикдан утказиш, уларга тиббий масалаларда ёрдам курсатиш, ичкиликка ружу куйган шахсларни реабилитасия килиш, энг асосийси, назорат остидагилар уртасида соглом турмуш тарзини таргиб килишга каратилган вазифаларни бажаради. Тизимнинг самарадорлигини ошириш максадида килинаётган ишлар натижасида биргина шахс тузалиш йулига утади, бир неча жиноятларнинг олди олинади, ишга жойлашиб, жамиятда уз урнини топишга интилса, у яшаётган оиланинг турмуш фаровонлиги таъминланади.

Инглиз хукукида алохида уринни кафиллик институти эгаллайди. Шахс кафил оркали яхши хулк-атворли булиш мажбуриятини зиммасига олишдан иборат. Уз зиммасига олган мажбурият бажарилмаган такдирда, шахс ёки унинг кафиллари узлари кафолатлаган суммани газнага киритишлари шарт. Кафиллик: а) жиноят содир этган шахсга тайинлаган жазога кушимча сифатида; б) хали жиноят содир этмаган шахсга нисбатан белгиланиши мумкин. Иккинчи холат икки хил юз бериши мумкин: тинчликни саклаш мажбурияти (тинчликни саклаш) ва узини тугри тутиш мажбурияти (яхши хулкли булиш).

Тинчликни саклаш мажбурияти суд томонидан хар кандай шахсдан касамёд килган холда, бу шахс узига ёки унинг оила аъзоларига "жисмоний зарар етказиши" мумкинлиги тугрисида баёнот берган холларда белгиланиши мумкин. Узини тугри тутиш кафиллиги хам хар кандай шахсдан олиниши мумкин. Шахснинг "тинчликни саклаш" ёки "узини тугри тутиши" шарт булган даврнинг давомийлиги суднинг ихтиёрида, лекин бир йилдан ошмаслиги керак.

Франция жиноят хукуки хам "хавфсизлик чораси" тушунчаси билан таниш. 1934 йилги Франция Жиноят кодекси лойихасида жазолар тизими билан параллел равишда кулланиладиган хавфсизлик чораларининг пухта ишлаб

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

чикилган тизими таклиф килинган. Бу француз жиноят конуни томонидан кабул килинмаган ва 1992 йил Жиноят кодекси кабул килинган вактда хавфсизлик чоралари тизими мавжуд эмас. Бундай чора-тадбирларнинг факат айрим турлари хакида гапиришимиз мумкин:

расман эътироф этилган ва кулланиладиган хавфсизлик чоралари (ижтимоий хавфли килмишларни содир этган вояга етмаганларга нисбатан кулланиладиган тарбия чоралари);

рухий касаллик туфайли акли норасо деб топилган шахсларга, алкоголизмга, гиёхвандликка, гиёхвандликка чалинганларга нисбатан кулланиладиган тиббий чоралар;

жазо никоби остида амал киладиган хавфсизлик чоралари (баъзи кушимча жазолар, масалан, муайян жойларда яшашни такиклаш, шунингдек, ахлок тузатиш ишлари урнини босувчи жазолар ва бошкалар);

маъмурий-хукукий режимда фаолият юритувчи хавфсизлик чоралари (хавфли рухий касал беморларни психиатрия шифохонасига жойлаштириш, жинсий йул билан юкадиган касалликларга чалинган беморларни даволаш учун мажбурий жойлаштириш, конун хужжатлари бузилган такдирда, жамоат муассасасини маъмурий ёпиш ва бошкалар);

шартли равишда тайинлаш ёки буйрук билан ёки шартли озодликдан махрум килиш билан жазони ижро этишни тухтатиб туриш ёки тайинлашнинг бир кисми булган хавфсизлик чоралари12.

Ахлокан тузатиш ва хавфсизлик чоралари Германия жиноят хукукининг узига хос институти, алохида хукукий окибат булиб, улар нафакат шахснинг айби суд томонидан аникланганда ва суд хукми мавжуд булганда, балки айбдорлик йуклигида, масалан, шахсни психиатрия шифохонасига жойлаштирилганида хам кулланилади.

Жиноят содир этишга мойил шахсдан жамиятни куриклашни таъминлаш, агар хукукбузар муносиб жазога тортилган булса хам, давлат бурчидир. Масалан, Норвегия Жиноят кодексининг 33-моддасида шундай дейилган: "Агар содир этилган килмиш хукукбузарнинг мавжудлиги хавфли булиши ёки бошкаларга муаммо тугдириши мумкинлигини курсатса, жиноятчи маълум худудларда булиши такикланиши мумкин". Купгина давлатларнинг жиноят кодексларида жиноятга мойил шахсга нисбатан кулланиладиган жиноят-

12 Уголовное законодательство зарубежных стран (Англии, США, Франции, Германии, Японии): сб. законодат. материалов / под ред. И. Д. Козочкина. М., 2001. С. 42—45.

789

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

хукукий тусдаги мажбурлов чоралари "хавфсизлик чоралари" сифатида белгиланади.

Швейцария Жиноят кодексида жазо, жиноят-хукукий тусдаги бошка чоралар ва хавфсизлик чоралари уртасида жуда аник фарк белгиланган. Жумладан, жазо, масалан, озодликдан махрум килиш; бошка жиноят-хукукий чоралар - шартли хукм; хавфсизлик чоралар эса - "одатий жиноятчилар"ни алохида ажратиш (42 -модда); рухий касалларга нисбатан кулланиладиган чоралар (43-модда); алкоголли ичимликлар ва гиёхванд моддаларни суиистеъмол киладиган шахсларни даволаш (44 -модда); шартли ёки синов асосида озод килиш (45 -модда).

Италия Жиноят кодексига мувофик хавфсизлик чоралари шахсий эркинликни чеклаш билан боглик, эркинликни чеклаш билан боглик булмаган ва мулкий чораларга булинади. Эркинликни чеклаш билан боглик шахсий хавфсизлик чораларига куйидагилар киради:

кишлок хужалиги посёлкаси ёки мехнат муассасасига юбориш; махсус тиббий муассасага жойлаштириш; махсус психиатрия муассасасига жойлаштириш; вояга етмаган шахсни реформаторияга жойлаштириш. Италия конунчилиги тиббий муассасада колиш муддатини биринчи навбатда шахснинг соглиги холати билан эмас, балки содир этилган килмишнинг огирлиги билан боглайди.

^ишлок хужалиги поселкасида ёки мехнат муассасасида хавфсизлик чораси сифатида булишнинг энг кам муддати бир йил, одатий жиноятчилар учун - икки йил, касбий жиноятчилар учун - уч йил, жиноят содир этишга ашаддий мойил шахслар учун - турт йил этиб белгиланади (ЖК 217-модда).

Реформаторияга жойлаштириш вояга етмаганлар учун махсус чора булиб, унда колиш муддати камида бир йил булиши керак (Италия Жиноят кодексининг 223-моддаси).

Японияда шахснинг янги жиноят содир этишининг олдини олиш ва уни тузатиш учун жазони тулдирувчи ёки алмаштирувчи хавфсизлик чоралари кенг кулланилади. Масалан, шартли равишда судланганлар учун уларни назорат килиш, иш билан таъминлаш ва уй-жой билан таъминлашда кумаклашувчи химоя назорати пункти ("Жазони шартли равишда уташга хукм килинган шахсларни химоя килиш назорати тугрисида"ги ва "Жиноятчиликнинг олдини олиш ва уларни реабилитация килиш тугрисида"ги конунларга мувофик) мавжуд.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МДХ, давлатларини олсак, масалан, Украина Жиноят кодексида жиноят содир этган ва бошкаларнинг соглиги учун хавф тугдирадиган касалликдан азият чеккан шахсларга нисбатан мажбурий даволашни куллаш тугрисидаги коида мавжуд. Украина Жиноят кодексининг 92-моддасига биноан тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари амбулатор психиатрия ёрдамини курсатиш, ижтимоий хавфли килмиш содир этган шахсни мажбурий даволаш максадида махсус тиббий муассасага жойлаштириш, шунингдек унинг ижтимоий хавфли килмишларни содир этишини олдини олишдан иборат.

"Хавфсизлик чоралари" атамаси Беларус Республикаси Жиноят кодексининг "Мажбурий хавфсизлик чоралари ва муомаласи" номли IV булимида хам мавжуд. Жиноят кодекснинг 100-моддасида ижтимоий хавфли килмишларни содир этган рухий касалларга, акли норасо деб топилган шахсларга, сурункали алкоголизм, токсикомания ёки гиёхвандликка чалинган шахсларга нисбатан суд томонидан мажбурий хавфсизлик ва даволаш чоралари кулланилиши мумкинлиги белгиланган.

Молдова Жиноят кодексида жиноят конунида назарда тутилган хатти-харакатларни содир этган, акли норасо холатда шундай килмишларни содир этган шахсларга нисбатан кулланилиши мумкин булган тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари (98-модда) каби хавфсизлик чораларини назарда тутади.

Акли расо, лекин хукм чикарилгунга кадар ёки жазони уташ пайтида уз харакатларининг маъносини англаш ёки уларни бошкариш кобилиятидан махрум киладиган рухий касаллик билан касалланганларга хам юкоридаги чора кулланилади.

Россия жиноят конунчилигига кура, тиббий йусиндаги мажбурлов чоралари факат акли заиф ёки акли чекланган холатда конун билан такикланган ижтимоий хавфли килмишни содир этган ёки жиноят содир этганидан кейин рухий касалликка чалинган шахсларга нисбатан кулланилади, боиси уларга жазо тайинлаш ёки уни амалга ошириш мумкин эмас.

Тожикистон Республикаси ва ^озогистон Республикаси конун чикарувчилари хам Россия конун чикарувчисига ухшаш ёндашувга эга.

Узбекистон Республикаси Жиноят кодексида "хавфсизлик чоралари" атамаси мавжуд эмас. Бирок, бу купчилик давлатлар Жиноят кодексида булгани каби, жамиятни жиноятчи шахсдан химоя килиш муаммосини хал килишни истисно килмайди. "Бошка жиноят-хукукий тусдаги чораларнинг хукукий вазифаси - жамиятни хавфли (криминоген) одамдан химоя килишдир. Адабиётда жиноий жавобгарликни амалга ошириш шаклларидан фаркли

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

уларок, хавфсизлик чораларининг хукукий функциясининг узига хос хусусияти кайд этилган 13 . У жамиятнинг жиноятга мойил шахсдан хавфсизлигини таъминлаш, келажакда жисмоний ва юридик шахсларнинг хукуклари ва конуний манфаатларини химоя килишдан иборат. Шу нуктаи назардан, жамиятнинг жиноятчидан, хатто махкумдан хам хавфсизлигини таъминлаш жиноят конунининг профилактик вазифаси ва жазонинг профилактик максадларидан фарк килади.

Хрзирги кунга кадар жазони Пробация хизмати томонидан озодлик чеклаш жазосига хукм килинган шахслар устидан назоратни таъминлаш учун фойдаланиладиган аудиовизуал, электрон ва бошка техник назорат ва назорат воситаларининг руйхати аникланмаган.

Хусусан, озодлик чекланишини амалга оширишда электрон кузатув воситаларини куллаш тартиби хозирги вактда муайян хукукдан махрум килиш, ахлок тузатиш ишлари ва озодликни чеклаш ва жазони ижро этиш тарзидаги жазоларни ижро этишни ташкил этиш ва шартли хукм килинган шахслар устидан назоратни амалга ошириш тартиби тугрисидаги йурикнома билан тартибга солинади14.

Жиноятларнинг олдини олиш жиноят хукукининг вазифаларидан бири булиб, жиноят хукукида умумий ва хусусий профилактика билан боглик. Умумий олдини олиш бутун жамиятга, индивидуал олдини олиш эса - маълум фукароларга тегишли. Бу холда, жиноий жазодан озод килиш институти мухим рол уйнайди. Жазодан озод килиш институти Жиноят кодексининг XIII бобида мустахкамлаб куйилган. У жазодан озод килишнинг етти турини назарда тутади, уларнинг хар бирида шахсни жазодан озод килиш ёки жазони уташдан озод килиш ёки утмаган кисмини жиноий жазонинг юмшокрок тури билан алмаштириш ёки уни куллашни кейинга колдириш учун асослар мавжуд. Бундан ташкари, жазодан озод килишнинг хар хил турлари жиноятдан кейинги хатти-харакатларига кура конун бузилишига мойил шахсларга нисбатан жиноий жазо кулланилишини кайта тиклашга имкон берадиган шартларни уз ичига олади.

Х,ар хил турдаги жазодан озод килишнинг шартли (синовли) табиати, шахснинг хулк -атворига таъсир этувчи омиллардан биридир.

13 Дядькин Д. С. Теоретические основы назначения уголовного наказания: алгоритмический подход / СПб.,

2014. Б. 18.

14 Адлия вазирлигининг 2017 йил 28 августдаги 2922-сонли буйруги билан тасдикланган.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Х,ар бир инсон миллатнинг бир булаги. Жамиятнинг юксалишида барчасининг алохида урни бор. Шундай экан, жамиятимизда шахсни тарбиялаш оркали соглом мухит яратиш вазифасина факат давлат ва мутасадди ташкилотлар, балки кенг жамоатчилик, колаверса, хар бир фукаронинг бурчи эканини унутмаслик лозим. Мамлакатимизда амалга оширилаётган ислохотлар, авваламбор, инсон, унинг манфаатлари, хукуклари ва эркинликлари химоясини таъминлашга хизмат килади. Ривожланаётган мамлакатимизда инсонпарварлик, инсоннинг кадр-киммати ва эркинлиги хар доим энг мухим масала сифатида кадрланиб келган.

Айникса, ёшлик чогида билиб билмай, хавойи хавасга берилиб жиноят кучасига кириб колган ёшларни ахлокан тузатиш, уларни жамиятдан ажратмаган холда кенг жамоатчилик билан узвий хамкорликда кайта тарбиялаш борасида кенг куламли чора-тадбирлар амалга оширилмокда. Хусусан, Пробация назорати остида турган ёшлар билан мунтазам равишда "Синовдан юксалишга цатъий цадам" шиори остида профилактик тадбирлар амалга оширилаётганлиги, Ёшлар иттифокининг махаллий кенгашлари билан хамкорликда "Синовдан кутарилиш учун уал цилувчи цадам" шиори остида утказилган турли спорт мусобакалари ва маданий тадбирларнинг утказилиб келинаётганлиги назорат остидаги ёшларнинг онгида конунларимизга итоаткорлик, Ватанга мухаббат, миллий ва умуминсоний кадриятларга хурмат рухиятини шакллантиришга хизмат килмокда.

Бу борада Пробация хизмати ва Узбекистон Ёшлар иттифоки хамда унинг жойлардаги кенгашлари билан тизимли хамкорлик йулга куйилган. Муддатидан илгари шартли жазодан озод килишдан аввал жазони амалда уташ муддатлари жиноят конуни билан белгиланади ва суд томонидан у ёки бу томонга узгартирилиши мумкин эмас. Мажбурий равишда уташ шарт булган жазонинг минимал муддати содир этилган жиноятнинг огирлигига боглик. Агар бирор киши бир неча жиноятларда айбланган булса, у холда бу муддат у содир этган энг огир жиноят асосида аникланиши керак.

Махкумларни рагбатлантиришни урнатиш ва куллаш билан боглик булган муайян ижтимоий муносабатларни тартибга солувчи нормалар туплами рагбатлантириш институтини ташкил килади. Рагбатлантириш институтлари -бу жиноят-ижроия конунчилигидаги турли рагбатлантирувчи воситалари булиб, махкумнинг ихтиёрий, муносиб, ижтимоий фаол хатти -харакатларини конуний тасдиклаш воситаси булиб, натижада у рагбат олади, бу унинг учун ижобий окибатларга олиб келади, улар жамият учун хам фойдали булади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

O

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

MaxKyMnapHH Ty3aTHmHHHr MyxuM paFSaraaHTupyBnu oMunnapugaH Supu -®:a3ogaH maprau MyggarugaH onguH o3og Kunnrn paFSaraaffrapyBHu uHcraTyra xucoSnaHagu. EupoK, y KynuHna ^aMuargaH a^parnnMaraH xonga ®;a30HH yTaeTraHnapra HucöaraH Ky-maHunMafigu. H.B. Ohbxobhk Ba B.H. OpnoBaHuHr cy3napura Kypa, axnoK Ty3aram umnapu ^a30cura xyKM KunuHraHnapra HucöaraH MyggarugaH onguH 030gnuKgaH MaxpyM KHnum HMKOHuaTugaH ^ofiganaHunMacnuru myHH KypcaTaguKH, öyHgafi maxcnap y3 Ba3H$anapuHH BH^goHaH Ba cy3cu3 u^po этнmнн xoxnaMafigunap .

TagKHK0TnapuMH3 myHu KypcaTaguKu, "^aMuargaH roon^ufl KunuHMaraH MaxKyMnapHuHr Kaficu Tou^anapura ^a30Hu yTamgaH 030g KunumHuHr paFSaraaHTupyBnu uHCTuTyTuHu Ty3anumHuHr caMapanu BocuTacu cu^araga Kynnam MyMKuH?" geraH caBonra Пpo6aцнfl xroMara xoguMnapuHuHr 38,5 ^orou Kyfiugaru Tou^agaru MaxKyMnapHu KypcarraH: ^a3oHuHr acocufi Typu cu^aruga TafiuHnaHraH o3ognuKHu neKnamra xyKM KunuHraH; axroK Ty3aram umnapura xyKM KunuHraH maxcnap; ^a3oHuHr acocufi Typu cu^araga TafiuHnaHraH MyafiaH naBo3uMnapHu эгaмam eKu MyafiaH ^aonuaT öunaH myFynnaHum xyKyKugaH MaxpyM этнпгaнпap.

Пpo6aцнfl xu3MaTu xoguMnapuHuHr 31,2 ^oroura Kypa, o3ognuKgaH MaxpyM Kunum ^a3ocura xyKM KunuHraH, ^a3oHuHr acocufi Typu cu^araga TafiuHnaHraHnapra, myHuHrgeK axnoK Ty3aram umnapura xyKM KunuHraHnapra HucöaraH MyggarugaH onguH o3ognuKgaH MaxpyM Kunum ^a3ocu Ky^naHunumu MyMKuH. 26,3% pecnoHgeffraap ^a3oHuHr acocufi Typu cu^araga TafiuHnaHraH axnoK Ty3aTum umnapu Ba MyafiaH naBo3uMnapHu эгaмam eKu MyafiaH ^aonuaT öunaH myFynnaHum xyKyKugaH MaxpyM этнпгaнпapгa HucöaraH maprau paBumga o3ognuKgaH MaxpyM Kunum ^a3ocu Ky^naHunumu KepaK, geö xucoSnafigunap.

ffly öunaH Supra, xoguMnapHuHr 12,3 ^orou o3ognuKHu neKnamra xyKM KunuHraHnapra, 17,5 ^orou $aKar axroK Ty3arnm umnapu ^a3ocura xyKM KunuHraHnapra, Ba huxoat, MyafiaH ®:a3onapgaH MaxpyM Kunum ^a3ocura xyKM KunuHraHnapra HucöaraH maprau paBumga MyggaragaH onguH ^a3ogaH o3og KunumHu Ky^^amHu MaKcagra MyBo^uK geö Sunumagu. ^a3oHuHr acocufi Typu cu^araga TafiuHnaHraH naBo3uM eKu Myafi^H ^aonuaT SunaH myFynnaHumgaH MaxpyM Kunum ^a3ocugaH MyggaTugaH onguH o3og KunumHu - 10,2% MaKcagra MyBo^uK Kypagu. ffly SunaH Supra, xoguMnapHuHr 75,9 WKopugaru

15 ^apaHr: O^xobuk H.B. CpegcTBa oöecneHeHna нeпeннтeнцнapнoгo pe^KMa // Bccthuk PoccuficKofi npaBoBofi aKageMnn. 2011. № 1. E. 57; Op^oB B.H. Hcno^HeHne u oTÖHBaHne yro^oBHHx HaKa3aHufi B Buge o6a3aTe^bHHx paöoT, ucnpaBuTe^bHax paöoT, orpaHnneHna cboöo^h u ucnpaBuTe^bHoe Bo3geficTBue Ha ocy^geHHbix: Пeкцнн. M.,

2011. E. 36.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

MaxKyMnapra HucöaraH ®:a3oHH yTamHH paröaraaHTHpum uHcTUTyTUHH Ky-Mamga xaKUKarga ^a30HH MyggaTHHHHr apMHHH yTamHH, 10,3 $oh3h - yngaH öup khcmhhh, 11,4% - yngaH hkkh khcmhhh yTam KepaK, geö xucoönafigHnap.

^eMaK, xogHMnapHHHr aKcapuaTH WKopuga caHaö yranraH Tou^agaru MaxKyMnapra maprau paBumga MyggarugaH onguH maprau ®;a30HH Kynnam MaKcagra MyBo^HK geö xucoönafigHnap. TatKugnam ®öh3kh, öat3H M^X MaMnaKaraapuga (YKpauHa, To^hkhctoh) axnoK Ty3arum umnapura xyKM KunuHraH MaxKyMnapra maprau paBumga 030g Kunum Ky-MaHunagu. ^yMnagaH, YKpauHa ^HHoaT KogeKCHHHHr 81-Moggacu 1-KucMHra MyBo^HK, axnoK Ty3arum umnapu, xapöufi xroMarnunapra xu3Mar KypcaramHH neKnam, 030gnuKHH neKnam, xapöufi xu3MaTHunapHHHr hhth30mhh öaranboHuga ymnaö Typum eKH 030gnuKgaH MaxpyM Kunum Tap3uga ®;a30HH yTaeTraH maxcnapra HucöaraH maprau paBumga ®;a3ogaH 030g Kunum Ky-MaHunumu MyMKHH. Eu3HHHr ^HKpuMrona, axnoK Ty3aTum umnapu, 030gnuKHH neKnam Ba ^a30HHHr acocufi Typnapu cu^arnga öenrunaHraH MyafiaH naBo3HMnapHH эгaмam eKH MyafiaH ^aonuaT öunaH myrynnaHum xyKyKugaH MaxpyM этнпгaн maxcnap ynyH maprau paBumga ®;a3ogaH o3og KunumHH Ky^nam MyggaTHHH xen öynMaraHga cyg öenrunaraH ®;a3o MyggaTHHHHr apMH cu^araga öenrunam MaKcagra MyBo^HKgup, nyHKH caHaö yTunraH ®;a3o Typnapu o3ognuKgaH MaxpyM Kunum, Ma^öypufi umnap Ba HHTH3oMufi xapöufi KucMga caxgamra HucöaraH eHrunpoK ®:a3onoBHH xycycuaTra эгa.

^eMaK ^HHoaT KogeKcuHHHr 73-Moggacu 1-KucMuga KemupunraH MaTHHH "xu3Mam 6yüuua uewaw, 030dRUKHU neKnaw Sku rna30Hum acocuü mypnapu cufyamuda maüuHxamaH axnox; my3amuw uwxapu" cy3napu öunaH Tyngupum TaKHH^ этнпagн.

fflyHHHrgeK, ^hhoat KogeKcuHHHr 79-Moggacu 4 -KucMuga, MaxKyM ToMoHugaH axnoK Ty3arum umnapu, o3ognuKHH neKnam Myggaru aManga KaMuga ooth ofiu yTanraH öynumu KepaKnuruHH Ky3ga TyTum mapT.

ffly öunaH öupra, axnoK Ty3arum umnapu, o3ognuKHH neKnam ^a3ocu ^HHoaT KogeKcuHHHr 74-Moggacu TapTuöuga mapTnu paBumga MyggaTugaH unrapu ^a3ogaH o3og KH^um TapTuöuga, atHH ^a3oHHHr yTMaraH khcmhhh eHrunpoK ^a3o Typura anMamTupum maKnuga aManra omupunraH TaKgupga KynnaHunMacnuru KepaK. fflyHgafi khhhö, öh3 ^HHoaT KogeKcuHHHr 73-Moggacu öupuHHH khcmhhh Kyfiugaru Taxpupga öaeH этнmнн TaKnu$ KH^aMH3:

"ÄxnoK, my3amuw uwxapu, 030dRUKHU uernaw, MyaünH naeo3UMRapHU эгмxaw SKU MyaünH tyaonunm 6UMH wysyxxaHuw xynyKjudaH MaxpyM KUMUW,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

интизомий цисмга жунатиш, мажбурий ишлар ёки озодликдан махрум цилиш жазосини утаётган шахс, агар суд уни ахлоцан тузалиши учун суд тайинлаган жазони тулиц уташи шарт эмас деб топса, жазони уташдан муддатидан илгари шартли озод цилинишимумкин".

Шунингдек, ЖК 73-моддасини куйидаги мазмундаги 6-кисм билан тулдириш лозим:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

«Жазони уташдан муддатидан илгари шартли озод цилиш, ЖК 74-моддаси тартибида цулланилган ахлоц тузатиш ишлари, озодликни чеклаш, муайян лавозимларни эгаллаш ёки муайян фаолият билан шугулланиш хуцуцидан махрум цилиш жазосини утаётган шахсларга цулланилмайди».

Назаримизда, ахлок тузатиш ишлари жазосига хукм килинганларга нисбатан, шунингдек, шахснинг уз вазифаларига виждонан муносабати ва конунбузарликларни содир этмаганлигини хисобга олиб, суд томонидан жазони Пробация хизмати такдимига кура иш хакидан ушлаб колиш микдорини, масалан, 5%гача камайтириш имкониятини хам назарда тутиш даркор. Бу, шунингдек, махкумнинг ижобий хулк-атвори ва тузалишини рагбатлантиради.

Шу нуктаи назардан, Жиноят кодекси 46 -моддасини куйидаги мазмундаги 5-кисм билан тулдириш максадга мувофик:

«Ижобий тавсифланган махкумларга суд, Пробация хизматининг тацдимига биноан, иш хацидан ушлаб цолиш мицдорини беш фоизгача камайтириши мумкин».

Шартли хукм рагбатлантириш институтининг мохияти суд томонидан шартли равишда жазони муддатидан олдин тугатишдан иборат. Жиноят кодексининг 72 -моддаси 1 -кисмида шартли хукм килинган шахс уз хулк -атвори билан тузалганлигини исботлаган булса, яъни белгиланган синов муддати давомида жазонинг шартлилигини бекор килиш асослари келиб чикмаса, тайинланган жазони ижро этмаслик тугрисида карор чикаради, дейилган. Шу билан бирга, шартли хукм автоматик равишда судланганликни олиб ташлашга олиб келади, чунки у факат синов даврида амал килади. Тадкикот жараёнида "Сизнингча, Жиноят кодексининг 72-моддасига, шартли хукмни бекор килиш ва махкумни судланганлигини олиб ташлаш тугрисида ижобий карор кабул килинган такдирда, суд уни кушимча жазо туридан хам озод килиши мумкинми?" деган саволга Пробация хизмати ходимларининг 67,2 фоизи ижобий, 27,7 фоизи салбий жавоб берди, 5,1 фоизи жавоб беришга кийналди. Демак, ходимларнинг аксарияти, агар кушимча жазо уталмаган

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 11 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

булса, шартли хукмни бекор килиш ва судланганликни олиб ташлашда кушимча жазони хам олиб ташлаш зарур деб хисоблайдилар.

Шу муносабат билан, Жиноят кодексининг 72 -моддаси 1-кисмини куйидаги норма билан тулдириш максадга мувофикдир:

«Шартли жазони бекор цилиш ва ма;кумнинг судланганлигини олиб ташлаш тугрисида ижобий царор цабул цилинган тацдирда, суд уни цушимча жазодан ;ам озод цилади».

Утказилган киёсий тахлил хорижий ва миллий конунчиликда бошка жиноят-хукукий чоралар институтини хукукий тартибга солиш ухшаш ва фаркловчи хусусиятларга эга деган хулосага келади. Бирок, куриб чикилаётган аксарият мамлакатларнинг жиноят кодекслари урганилаётган чоралар тушунчасини аник белгиламайди.

ХУЛОСА

Умуман олганда, айрим хорижий мамлакатлар тажрибаси миллий конунчиликни янада такомиллаштириш учун фойдали булиши мумкин. Хусусан, Жиноят кодексига жинсий асосда жиноят содир этган шахсларга нисбатан тиббий мажбурлов чораларини куллашни назарда тутиши керак (Германия, А^Ш тажрибаси); жиноят содир этган ва бошкаларнинг соглигига хавф тугдирувчи касалликка чалинган шахсларга нисбатан мажбурлов чорасини куллаш; тиббий йусиндаги мажбурлов чораси турини танлашда нафакат шахснинг рухий холатини, балки у томонидан содир этилган ижтимоий хавфли килмишнинг хусусиятини хам хисобга олиш (Италия ва Украина тажрибаси) жоиз.

Айни чогда, жамиятдан ажратилмаган холда хукм килинган шахсларга мажбурлов институтларини куллаш ахлокан тузатиш чоралари жараёнининг ажралмас кисми булиб, махкумларнинг конуний манфаатларини амалга оширадиган, шунингдек, тузатишнинг асосий воситаларидан фойдаланишни таъминлайдиган анча мослашувчан механизмдир. Шунинг учун махкумларнинг конунга итоаткор хулк-атворини рагбатлантиришнинг мухим воситаси сифатида тегишли рагбатлантирувчи нормалар ва институтларни хукукий тартибга солиш ва амалга ошириш механизмларини янада такомиллаштириш максадга мувофикдир.

Oriental Renaissance: Innovative, VOLUME 2 | ISSUE 11

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor (J) SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

REFERENCES

1. "Жиноят-ижроия конунчилигини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги Узбекистон Республикаси Президентининг П^-4006-сон карори 2018 йил 7 ноябрь Тошкент шахри.

2. "Ички ишлар органлари пробация хизмати фаолиятини самарали ташкил этиш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида"ги Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси 2020 йилнинг 14 февраль 84-сон карори

3. Батанов А.Н. Иные меры уголовно-правового характера - самостоятельный институт российского уголовного законодательства? / А.Н. Батанов // Общество и право. - 2018. - № 5(37). - Б. 151-154.

4. Безбородов Д.А. Иные меры уголовно-правового характера: понятие, признаки и виды: учебное пособие / Д.А. Безбородов, А.В. Зарубин. - СПб.: С.-Петерб. юрид. ин-т (филиал) Акад. Генер. прокуратуры Рос. Федерации, 2015. -Б. 80.

5. Звечаровский И. Понятие мер уголовно-правового характера / И. Звечаровский // Законность. - 2017. № 1. - Б. 19-21.

6. Келина С.Г. Наказание и иные меры уголовно-правового характера / С.Г. Келина // Государство и право. - 2017. - № 6. - Б. 51-58.

7. Костюк М. Ф., Носков О. С. Принудительные меры воспитательного воздействия: уголовно-правовые и криминологические аспекты / Уфа, 2008. Б.8.

8. Уголовное право зарубежных стран (Англии, США, Франции, Германии): учеб, пособие / Н. Е. Крылова, А. В. Серебренникова. Изд. 2-е, перераб. и доп. М., 1998. Б. 160—161.

9. Дядькин Д. С. Теоретические основы назначения уголовного наказания: алгоритмический подход / СПб., 2014. Б. 18.

10. Адлия вазирлигининг 2017 йил 28 августдаги 2922-сонли буйруги билан тасдикланган.

11. Ольховик Н.В. Средства обеспечения непенитенциарного режима // Вестник Российской правовой академии. 2011. № 1. Б. 57;

12. Орлов В.Н. Исполнение и отбывание уголовных наказаний в виде обязательных работ, исправительных работ, ограничения свободы и исправительное воздействие на осужденных: Лекция. М., 2011. Б. 36.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.