Научная статья на тему 'Ўзбекистон минтақаларининг мутаносиб ривожланишини таъминлашда инвестициялардан самарали фойдаланиш'

Ўзбекистон минтақаларининг мутаносиб ривожланишини таъминлашда инвестициялардан самарали фойдаланиш Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
44
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
инвестиция / хорижий инвестиция ва кредитлар / минтақавий тафовут / иқтисодиётни ҳудудий ташкил этишнинг янги шакллари / эркин индустриал зоналар / кластер / инвестиция / иностранные инвестиции и кредиты / региональная дифференциация / новые формы территориальной организации экономики / свободные индустриальные зоны / кластер

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Назарова Феруза Усмановна

Мақолада Ўзбекистон ижтимоий-иқтисодий ривожланишидаги минтақавий тафовутларни қисқартиришда инвестициялардан самарали фойдаланиш, асосий капиталга киритилаётган инвестициялар, шунингдек, жалб этилаётган хорижий инвестиция ва кредитларнинг ҳудудий таркибини такомиллаштириш, бу соҳада мавжуд муаммолар ва уларни ҳал этиш масалалари ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ЭФФЕКТИВНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИНВЕСТИЦИЙ В ОБЕСПЕЧЕНИИ СБАЛАНСИРОВАННОГО РАЗВИТИЯ РЕГИОНОВ УЗБЕКИСТАНА

В статье рассмотрены вопросы эффективного использования инвестиций для выравнивания региональных дифференциаций в социально-экономическом развитии Узбекистана, совершенствования территориальной структуры инвестиций в основной капитал, а также привлекаемых иностранных инвестиций и кредитов, имеющиеся проблемы в данной сфере и пути их решения.

Текст научной работы на тему «Ўзбекистон минтақаларининг мутаносиб ривожланишини таъминлашда инвестициялардан самарали фойдаланиш»

НАЗАРОВА Феруза Усмановна,

Мирзо УлуFбек номидаги Узбекистон Миллий университети «Иктисодиёт» факультети «Минтакавий иктисодиёт» кафедраси катта укитувчиси

УЗБЕКИСТОН МИНТАКАЛАРИНИНГ МУТАНОСИБ РИВОЖЛАНИШИНИ ТАЪМИНЛАШДА ИНВЕСТИЦИЯЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ

УДК 330.322.2

НАЗАРОВА Ф.У. УЗБЕКИСТОН МИНТАЦАЛАРИНИНГ МУТАНОСИБ РИВОЖЛАНИШИНИ ТАЪМИНЛАШДА ИНВЕСТИЦИЯЛАРДАН САМАРАЛИ ФОЙДАЛАНИШ

Маколада Узбекистон ижтимоий-иктисодий ривожланишидаги минтакавий тафовутларни кискартиришда инвестициялардан самарали фойдаланиш, асосий капиталга киритилаётган инвес-тициялар, шунингдек, жалб этилаётган хорижий инвестиция ва кредитларнинг худудий таркибини такомиллаштириш, бу сохада мавжуд муаммолар ва уларни хал этиш масалалари ёритилган.

Таянч иборалар: инвестиция, хорижий инвестиция ва кредитлар, минтакавий тафовут, иктисодиётни худудий ташкил этишнинг янги шакллари, эркин индустриал зоналар, кластер.

НАЗАРОВА Ф.У. ЭФФЕКТИВНОЕ ИСПОЛЬЗОВАНИЕ ИНВЕСТИЦИЙ В ОБЕСПЕЧЕНИИ СБАЛАНСИРОВАННОГО РАЗВИТИЯ РЕГИОНОВ УЗБЕКИСТАНА

В статье рассмотрены вопросы эффективного использования инвестиций для выравнивания региональных дифференциаций в социально-экономическом развитии Узбекистана, совершенствования территориальной структуры инвестиций в основной капитал, а также привлекаемых иностранных инвестиций и кредитов, имеющиеся проблемы в данной сфере и пути их решения.

Ключевые слова: инвестиция, иностранные инвестиции и кредиты, региональная дифференциация, новые формы территориальной организации экономики, свободные индустриальные зоны, кластер.

NAZAROVA F.U. INVESTMENTS EFFICIENCY IN PROVIDING BALANCED DEVELOPMENT OF UZBEKISTAN'S REGIONS

There is considered in the article the issues of investments efficiency for limiting differentiations of Uzbekistan's region's social and economic development. The attention is paid to improvement the territorial structure of investments into basic capitals, as well problems of foreign investments and credits attraction, existing problems in this area and made suggestions of solving these.

Keywords: investment, foreign investments and credits, regional differentiation, new forms of territorial organization of the economy, free industrial zones, cluster.

Узбекистонда амалга оширилаётган туб ижти-моий-иктисодий узгаришлар мамлакатимизнинг барча минтакаларида истикомат килаётган ахоли турмуш фаровонлигини оширишга каратилган. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев рахбарлигида ишлаб чикилган ва кенг халк мухокамасидан сунг кабул килинган «20172021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналишлари буйича Харакатлар стратегияси»да «худудлар, туман ва шахарларни комплекс ва мутаносиб холда ижтимоий-иктисодий тараккий эттириш, инвестициявий мухитни яхшилаш оркали мамла-катимиз иктисодиёти тармоклари ва худудларига хорижий сармояларни фаол жалб этиш»1 маса-лаларига алохида эътибор каратилганлиги бежиз эмас. Зеро, инвестициялар баркарор иктисодий усишни таъминлаш, минтакаларни мутаносиб ривожлантириш, мамлакатимиз ижтимоий-икти-содий ривожланишидаги минтакавий тафовут-ларни юмшатишда мухим роль уйнайди.

Тахлиллар шуни курсатадики, сунгги йилларда мамлакатимиз иктисодиётига жалб этилаётган инвестициялар хажми усиш тенденциясига эга булмокда. Хусусан, 2016 йилда Узбекистон иктисодиётига жами 49770,6 млрд. сум ёки 16782,3 млн АКШ доллари микдорида инвестициялар жалб килинди. Бу 2015 йилга нисбатан 7,7 фоизга куп демакдир. Умуман олганда, 2016 йилда асосий капиталга киритилган инвестициялар хажми 1991 йилга нисбатан 4,2 марта, 2000 йилга нисбатан 5,4 марта, 2005 йилга нисбатан 4,3 марта ва 2010 йилга нисбатан 1,7 марта купайди2.

Фаол инвестиция сиёсатини амалга ошириш, минтак,аларда мавжуд табиий-иктисодий ресурс-лардан самарали фойдаланиш, миллий икти-содиётнинг худудий таркибини такомиллаштириш буйича республикамиз хукумати томонидан амалга оширилаётган чора-тадбирлар натижасида 2010 йилга нисбатан 2016 йилда К,орак,алпотистон Республикасининг мамлакатимиз ялпи ички махсулотидаги улуши 2,6 фоиздан 3,3 фоизгача, Наманган вилоятининг улуши 3,9 фоиздан 4,4 фоизгача, Самарканд - 6,4 фоиздан 7,1 фоизгача, Сурхондарё - 3,5 фоиздан 4,6 фоизгача, Сирдарё

1 2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналишлари буйича харакатлар стратегияси. // ЬйрУЛ^еду. regulation.gov.uz/uz/document/2

2 https://stat.uz/uz/432-analiticheskie-materialy-uz/2030-asosiy-kapitalga-investitsiyalar

- 1,7 фоиздан 2,1 фоизгача, Хоразм 3,2 фоиздан 3,6 фоизгача усди3.

Шунга к,арамасдан, мамлакатимиз ижтимоий-иктисодий тараккиётида минтакавий тафовутлар нисбатан юкори даражада сакланиб колмокда. Хусусан, худудлар кесимида ахоли жон бошига туFри келадиган асосий иктисодий курсаткичлар буйича индекс хисоб-китоблари натижалари шуни курсатадики, 2016 йилда ялпи ички махсулот буйича тафовут 3,9 мартани, саноат ишлаб чикариши буйича 12,6 мартани, кишлок хужалиги махсулоти буйича 3,3 мартани ташкил этди4. Шу сабабли ушбу тафовутларни минтакаларда тад-биркорлик мухитини шакллантириш, уларнинг табиий-иктисодий салохиятидан самарали фойдаланиш, инвестицияларни фаол жалб этиш асо-сида кискартиришга эришиш бугунги кунда дол-зарб масалалардан хисобланади.

Жахон тажрибаси шуни курсатадики, мамла-катлар минтакаларининг мутаносиб равишда ривожланишини таъминлашда инвестициявий сиёсат мухим ахамиятга эга. Инвестициялар барча ресурслар: моддий, мехнат, илмий ва бошкаларни мамлакат иктисодиётининг мухим тармоклари ва минтакаларининг ривожланишига оптитмал таксимлаш, улардан самарали фойдаланиш оркали мамлакат иктисодиётининг минтакавий таркибини такомиллаштириши мумкин.

Аммо тахлиллар шуни курсатмокдаки, асосий капиталга киритилаётган инвестицияларнинг минтакавий таркибида ишлаб чикариш ва ижти-моий инфратузилма тармоклари ривожланган, фойдали казилмаларга бой минтакалар юкори улушга эга булмокда. Бу, табиий хол, албатта. Аммо бундай тенденциянинг узок давом этиши мамлакатимиз минтакалари ижтимоий-иктисодий ривожланишидаги тафовутнинг сезиларли даражада ошиб кетишига олиб келиши мумкин.

Жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, мамлакатимизда асосий капиталга киритилган инвестицияларнинг асосий кисми Тошкент шахри (2016 йилда жами инвестицияларнинг 20,5 фоизи), Кашкадарё (14,2 фоиз), Бухоро (11,6 фоиз), Тошкент (7,9 фоиз), Самарканд (6,7 фоиз), Навоий (5,7 фоиз) вилоятлари ва КоракалпоFистон Республикаси (7,5 фоиз) хиссасига туFри келмокда. Агар

3 https://stat.uz/uz/432-analiticheskie-materialy-uz/2023-makroiqtisodiy-ko-rsatkichlari-tahlili маълу-мотлари асосида хисобланган.

4 https://stat.uz/uz/432-analiticheskie-materialy-uz/2028-sanoat-ishlab-chiqarish маълумотлари асосида хисобланган.

2-жадвал. Узбeкиcтoн минтакаларида 2010-2016 йилларда адо^й капиталга киритилган инвecтициялардаги тафoвyтлар даражаcи (ах^ли жoн бoшига индeкcи буйича)2.

1-жадвал. 2010-2016 йилларда Узбeкиcтoнда аcocий капиталга киритилган инвecтицияларда

минтакаларнинг улуши, фoизда1.

2G1G 2G16

КopaкaлпoFиcтoн Рв^бли^^ 3,0 7,5

Андижoн 3,6 4,0

Бyxopo 13,5 11,6

Жиззax 2,3 2,5

K,aoiK,aAapë 11,0 14,2

Нaвoий 11,1 5,7

Нaмaнгaн 3,5 5,2

Сaмapкaнд 6,1 6,7

Сypxoндapë 3,7 4,0

^pAapë 2,5 2,5

Toшкeнт 9,8 7,9

ФapFoнa 5,5 4,8

Хopaзм 2,3 2,9

Toшкeнт шaхpи 21,6 20,5

2G1G 2G16

KopaкaлпoFиcтoн Рв^бли^^ 0,512 1,314

Андижoн 0,375 0,430

Бyxopo 2,278 2,013

Жиззax 0,608 0,611

KaoïKaAapë 1,110 1,475

Нaвoий 3,442 1,947

Нaмaнгaн 0,446 0,624

Сaмapкaнд 0,512 0,584

Сypxoндapë 0,513 0,517

Сиpдapë 0,870 0,942

Toшкeнт 1,019 0,889

ФapFoнa 0,552 0,428

Хopaзм 0,455 0,519

^шкант шaхpи 2,887 2,715

y^e^ci^ Pecпyбликacи 1,000 1,000

Mинтaкaвий тaфoвyт, мapтa 9,2 мapтa 9,9 мapтa

2010 йилдa уш6У eтти минтaкaнинг жaми инвec-тициялapдaги биpгaликдaги улуши 76,1 фoизни тэшкил этгэн бул^, 2016 йилдэ бу ^^т^ч 74,1 фoизгa тeнг булди. Айни вaктдa Жиззax (2,5 фoиз), Сиpдapë (2,5 фoиз), Хopaзм (2,9 фoиз) вилoятлa-pининг жaми инвecтициялapдaги улуши aнчa пacт.

1 https:||stat.uz|uz|432-analiticheskie-materialy-uz|2030-asosiy-kapitalga-investitsiyalar мaълyмoтлapи acocидa тyзилгaн.

2 https:||stat.uz|uz|432-analiticheskie-materialy-uz|2030-asosiy-kapitalga-investitsiyalar мaълyмoтлapи acocидa тузила.

Албaттa, минтaкaлapнинг жaми инвecтиция-лapдaги улуши инвecтициялapнинг кaнчaлик тeкиc тaкcимлaнaëтгaнлиги xa^a тупик мaълyмoт бep-мaйди. 3epo, минтaкaлap aхoлиcи coни биp-биpидaн ceзилapли дapaжaдa фapк килaди. Шу caбaбли aхoли жoн бoшигa ïyfpM кeлaдигaн ki^ec-тициялap х^жмини тaхлил килиш мaкcaдгa мyвoфик.

Taхлиллap шyндaн дaлoлaт бepaдики, acocий кaпитaлгa киpитилгaн инвecтициялap бyйичa минтaкaвий тaфoвyт у^н: aгap 2010 йилдa aхoли жoн бoшигa тyFpи кeлaдигaн инвecтициялap

ИКТИМД ВА MGЛИЯ I ЭKGHGMИKA И ФИHAHCЫ 2018, 2

3-жадвал. 2010-2016 йилларда Узбекистан иктисодиётига жалб этилган хорижий инвестициялар

ва кредитларда минтакаларнинг улуши, фоизда1.

2010 2016

Корак1алпоFистон Республикаси 1,4 15,9

Андижон 1,4 1,0

Бухоро 31,3 29,2

Жиззах 0,8 1,0

Кашкадарё 10,9 18,9

Навоий 10,1 1,4

Наманган 0,7 6,0

Самарканд 0,8 0,8

Сурхондарё 0,8 2,0

Сирдарё 0,9 1,0

Тошкент 6,1 5,5

ФарFона 2,6 2,2

Хоразм 0,9 0,9

Тошкент шах,ри 30,1 14,3

буйича энг юкори ва энг паст курсаткичлар урта-сидаги нисбат 9,2 мартани ташкил этган булса, 2016 йилга келиб бу курсаткич 9,9 мартага тенг булган. Айни вактда ах,оли жон бошига тутри кела-диган капитал куйилмаларнинг уртача республика даражасидан паст курсаткичлар кайд этган минта-калар сони 2010 ва 2016 йилларда 9 тани ташкил этган.

Агар мамлакатимиз иктисодиётига жалб этилган хорижий инвестициялар ва кредитларнинг минтакавий таркибини куриб чикадиган булсак, бу ерда х,ам шундай х,олатнинг гувох,и буламиз.

3-жадвал маълумотларидан куриниб туриб-дики, мамлакатимиз иктисодиётига жалб этила-ётган хорижий инвестициялар жуда нотекис таксимланган. Жами жалб этилган хорижий инвестициялар ва кредитларнинг асосий кисми углеводород ресурслари захираларига бой булган ва инфратузилма тармоклари ривожланган минтакалар - Тошкент шах,ри (2016 йилда жами хорижий инвестиция ва кредитларнинг 14,3 фоизи), Бухоро (29,2 фоиз), К,ашк,адарё (18,9 фоиз), КоракалпоFистон Республикаси (15,9 фоиз) х,исобига туFри келган. Айни вактда Самарканд (0,8 фоиз), Хоразм (0,9 фоиз), Андижон (1 фоиз), Жиззах (1 фоиз) ва Сирдарё (1 фоиз) вилоятлари-нинг жами хорижий инвестициялардаги улуши атиги 1 фоизни ташкил этган, холос.

Агар 2010 йилда энг юкори улушга эга булган 4 та минтака - Тошкент шах,ри, Бухоро, К,ашк,адарё

1 https://stat.uz/uz/432-analiticheskie-materialy-uz/2030-аБОБ|У-кариа1да-^еБ1:и81уа1аг маълумотлари асосида тузилган.

ва Навоий вилоятларининг жами хорижий инвестициялар ва кредитлар х,ажмидаги биргаликдаги улуши 82,4 фоизни ташкил этган булса, 2016 йилга келиб бундай минтакалар (Тошкент шах,ри, Бухоро, Кашкадарё ва К,орк,алпотистон Республикаси)нинг улуши 78,3 фоизга тенг булди.

Агар мамлакатимиз иктисодиётига жалб эти-лаётган хорижий инвестиция ва кредитларнинг минтак,авий х,амда тармок таркибини солиштир-сак, бу инвестицияларнинг асосий кисми тоF-кон ва казиб олиш саноати х,исобига тутри келаётган-лиги ва шу сабабли ушбу хом ашёларга бой минтакалар улуши жами инвестициялар тарки-бида салмокли эканлигининг гувох,и буламиз. Бунинг энг асосий сабаби шундан иборатки, хорижий инвесторлар уз маблаFларини юкори даро-мад келтирадиган ва таваккалчилик даражаси паст сох,аларга сарфлашни афзал курадилар. Шу муно-сабат билан хорижий инвесторлар Узбекистон иктисодиётининг энг ишончли ва жозибадор сох,аси сифатида фойдали захираларни излаб топиш сох,асини танламокдалар. Бу эса бугунги кунда мамлакатимизда хорижий инвестициялар таркибини такомиллаштириш буйича жиддий чора-тадбирлар амалга ошириш лозимлигини курсатади.

^-кон саноатига киритилган инвестицияларнинг деярли 90 фоизини хом нефть ва табиий газ ишлаб чикариш ташкил килади. Куриниб туриб-дики, жалб этилаётган хорижий инвестицияларнинг жуда катта кисми табиий ресурсларни излаб топиш ва улардан фойдаланиш билан боFлик сох,аларга киритилмокда. Кайта ишлаш саноатига

ИКТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ 2018, 2

киритилган хорижий инвестицияларнинг жами инвестициялардаги улуши жуда кичик.

Фикримизча, Узбекистон ва минтак,аларнинг хом ашёга асосланмаган сохаларига хорижий инвестициялар кириб келишига салбий таъсир курсатаётган омиллар куйидагилардан иборат:

- мамлакатимиз минтакаларининг халкаро савдога етарли даражада жалб этилмаганлиги;

- транспорт-логистика инфратузилмасининг етарли даражада ривожланмаганлиги;

- хорижий инвесторларнинг ер участкалари-дан фойдаланишларидаги мураккабликлар;

- хорижда Узбекистон Республикаси хакида маъмурий бошкарув устувор уринга эга мамлакат сифатидаги имижнинг шаклланганлиги ва х.к.

Юкоридагилардан ташкари, минтакалардаги кадрларнинг малакаси, лаёкатли ва истеъдодли кадрларни сак,лаб к,олиш билан боFлик муаммо-лар хам минтакалар иктисодиётига хорижий инвестициялар жалб этишга салбий таъсир курсатмокда.

Шу сабабли иктисодиётнинг хом ашёга асосланмаган сохаларига хорижий инвестициялар хажмини ошириш учун уларга киритилган инвес-тициялардан олинадиган даромаднинг хом ашё секторидан олинадиган даромадларга якин булиши ва риск даражасининг паст булишини

таъминлаш лозим. Бу эса давлатнинг хорижий инвестицияларни мак,садга мувофик, жалб к,илишга каратилган фаолиятини кайта куриб чикиш ва уларга тузатишлар киритишни такозо этади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Бизнинг фикримизча, мамлакатимиз минтакаларининг комплекс ва мутаносиб ривожланишини таъминлашда инвестициялардан самарали фой-даланишни таъминлаш учун куйидаги чора-тадбирларни амалга ошириш максадга мувофик:

- минтак,аларни ижтимоий-ик,тисодий ривож-лантириш сиёсатида инвестиция дастурларидан фойдаланиш самарадорлигини ошириш;

- ишлаб чик,аришни худудий ташкил этишнинг янги шаклларидан ок,илона фойдаланиш. Хусусан, «Навоий», «Ангрен», «Жиззах», «Хазорасп», «Ургут», «Кукон» ва «Тиждувон» каби махсус индустриал зоналар шаклида алохида худудларни тарак,к,ий эттириш амалиётини давом эттириш, бу худудларга инвестициялар, айникса, туFридан-туFри хорижий инвестицияларни фаол жалб этиш ва уларнинг самарадорлигини ошириш;

- хорижий инвесторлар билан хамкорликда иктисодиётни худудий ташкил этишнинг кластер тизимини жорий этиш ва шу асосда минтак,аларда махсулот ишлаб чик,ариш ва сотишнинг самарали механизмини жорий этиш ва бошк,алар.

Адабиётлар руйхати:

1. 2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналишлари буйича Харакатлар стратегияси. // http://strategy.regulation.gov.uz/uz/ document/2

2. Бакша Н.В. Социально-экономическое развитие регионов: инновационная восприимчивость и индикаторы результативности. - Тюмень: ТГУ, 2013.

3. stat.uz - Узбекистон Республикаси Давлат статистикаси кумитаси расмий сайти.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.