Научная статья на тему 'ЎЗБЕКИСТОН КЕЛАЖАГИНИ ЁШ АВЛОД БИЛАН БИРГА ЯНГИ БОСҚИЧГА ОЛИБ ЧИҚИШ'

ЎЗБЕКИСТОН КЕЛАЖАГИНИ ЁШ АВЛОД БИЛАН БИРГА ЯНГИ БОСҚИЧГА ОЛИБ ЧИҚИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

30
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Янги Ўзбекистонни / инсон маънавий камолоти / таълим ва тарбия / ѐш авлод / баркамоллик / Учинчи Ренессанс / New stage of Uzbekistan / factors / education and upbringing / young generation / perfection / the Third Renaissance

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — З. Н. Бобошев, У. З. Искандаров, М. У. Қобилов

Мақолада янги Ўзбекистон келажагини ѐш авлод билан бирга янги босқичга олиб чиқиш, инсон маънавий камолотига таъсири таҳлил қилинган ҳамда Ўзбекистонни янги босқичга олиб чиқиш омилларига бўлган эҳтиѐжнинг ортиши билан боғлиқ масалалар илмий муҳокама қилинлиги. Рақобатбардош миллий кадрларнинг янги авлодини тайѐрлаш мақсадида Тошкент шаҳрида янги замонавий университет ташкил этилади. Мазкур университетда хорижлик етакчи олимлар ва профессор-ўқитувчилар жалб қилиниб, ѐшларга энг замонавий дастурлар асосида таълим-тарбия берилиши ҳақида фикр юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article analyzes the ongoing reforms in Uzbekistan and its sociophilosophical significance, social significance and impact on the spiritual development of man, as well as the growing need for factors to bring Uzbekistan to a new level

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕКИСТОН КЕЛАЖАГИНИ ЁШ АВЛОД БИЛАН БИРГА ЯНГИ БОСҚИЧГА ОЛИБ ЧИҚИШ»

УЗБЕКИСТОН КЕЛАЖАГИНИ ЁШ АВЛОД БИЛАН БИРГА ЯНГИ

БОС^ИЧГА ОЛИБ ЧЩИШ

З. Н. Бобошев

Тошкент давлат транспорт университети укитувчиси

У. З. Искандаров М. У. ^обилов

Тошкент давлат транспорт университети талабасилари

АННОТАТЦЯ

Маколада янги Узбекистон келажагини ёш авлод билан бирга янги боскичга олиб чикиш, инсон маънавий камолотига таъсири тахлил килинган хамда Узбекистонни янги боскичга олиб чикиш омилларига булган эхтиёжнинг ортиши билан боглик масалалар илмий мухокама килинлиги. Ракобатбардош миллий кадрларнинг янги авлодини тайёрлаш максадида Тошкент шахрида янги замонавий университет ташкил этилади. Мазкур университетда хорижлик етакчи олимлар ва профессор-укитувчилар жалб килиниб, ёшларга энг замонавий дастурлар асосида таълим-тарбия берилиши хакида фикр юритилган.

Калит сузлар: Янги Узбекистонни, инсон маънавий камолоти, таълим ва тарбия, ёш авлод, баркамоллик, Учинчи Ренессанс.

ABSTRACT

The article analyzes the ongoing reforms in Uzbekistan and its socio-philosophical significance, social significance and impact on the spiritual development of man, as well as the growing need for factors to bring Uzbekistan to a new level.

Keywords: New stage of Uzbekistan, factors, education and upbringing, young generation, perfection, the Third Renaissance.

КИРИШ

Бугун жахон микёсида юртимиз хакида суз кетганда «Янги Узбекистон» ибораси такрор-такрор тилга олинмокда. Бу кейинги йилларда тараккиётнинг мутлако янги боскичига кадам куйганимиз, эришаётган залворли ютукларимизнинг эътирофи, жахон хамжамиятининг юртимизга жиддий эътиборидир. Чунки бизга мустакиллик гояси, истиклол рухи тогдек таянч булмокда. Бизни илгор

October, 2022

302

ниятлар, буюк максадлар, улкан марралар йулида адашмасликка ундамокда, танлаган йулимиз тугрилигига инонтирмокда. Кайси сохани олмайлик, кайси жабхага назар солмайлик, илгари сурилаётган халк ташаббуси албатта куллаб-кувватланмокда, шароит яратилмокда, инвестиция киритилмокда, рагбатлантирилмокда, бир суз билан айтганда, халкнинг розилиги йулида тинмай изланмокда. Зеро, иктисодиётни сиёсатдан, маънавиятни таълим-тарбиядан айро куриб булмаганидек, «халкимизнинг улугвор кудрати жуш урган хозирги замонда Узбекистонда янги бир уйгониш - Учинчи Ренессанс даврига пойдевор яратилмокда, десак, айни хакикат булади. Чунки бугунги Узбекистон - кечаги Узбекистон эмас. Бугунги халкимиз хам кечаги халк эмас», дейди давлат рахбари.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Миромонович Мирзиёевнинг хар бир чикишлари, маърузалари ва нуткларини биз зиёлилар доимо интиклик билан кутамиз. Бунинг сабаби нимада? Энг аввало бу чикишларда янги фикрлар, янги гоялар, тараккиётимизни белгилайдиган устувор йуналишлар, Узбекистонни янги боскичга олиб чикиш омиллари, шу билан бир каторда ривожланишимизга гов булаётган холатлар, мавжуд муаммоларни хал килишнинг ностандарт ечимлари аник, равон, содда тилда ифодалаб берилади. Мисол сифатида мустакиллигимизнинг 29 йиллигига багишланган тантанали маросимдаги[1], БМТ Бош ассамблеясининг 75-сессиясидаги[2], Конституциямизнинг 28 йиллигига багишланган тантанали маросимдаги, Узбекистон Ёшлари форумидаги нутклари ва нихоят Олий мажлисга килган Мурожаатномани келтириш мумкин[3]. Энг мухими - барча маърузалардаги марказий масала бу - халкимизнинг турмуш даражаси, фаровонлигини ошириш, Узбекистон халкига муносиб турмуш шароитини яратиш. Собик Иттифок даврида шундай шиор буларди: "Биздан кейинги авлод албатта коммунизмда яшайди", яъни, бахтли хаёт факат келажакда булади, дегани. Мухтарам Президентимиз эса халкимиз эртага, индинга, келажакда эмас, бугун бахтли хаёт кечиришга муносиб, деган гояни доимо илгари сурадилар. Шу уринда машхур донишманд Конфуцийнинг куйидаги хикматини келтирмокчиман: "Хукмдор халкни уз фарзандидек севиши, фукаролар эса хукмдорни уз отасидек хурмат килиб, эъзозлаши лозим" .

Мурожаатномада устувор йуналиш сифатида таълим-тарбия сохасига алохида ургу берилди. Чунки хар кандай жамият тараккиётида унинг келажагини таъминлайдиган ёш

October, 2022

303

авлоднинг соглом ва баркамол булиб вояга етиши хал килувчи урин тутади. Шу максадда "Янги Узбекистон - мактаб остонасидан, таълим-тарбия тизимидан бошланади" [3], деган гоя асосида кенг куламли ислохотлар амалга оширилмокда.

Шу уринда бир нарсага эътиборингизни каратмокчи эдим. Биз качонки таълим тугрисида гапирсак, албатта тарбияни хам кушиб айтамиз. Сабаби таълим ва тарбия ягона, узвий жараён. Таълим бор жойда, албатта тарбия хам булади. Лекин бу масалада бошкача карашлар хам бор. Яъни тарбия оилада берилади, таълим муассасаларида эса факат таълим бериш керак, деган. Менинг фикримча, мактаб, лицей, техникум, университет укитувчисими, шу билан бирга у хам тарбиячидир. Нафакат таълим даргохида, балки махаллада хам, оилада хам. Чунки азал-азалдан кишлокда хам, махаллада хам укитувчига муносабат, эътибор бошкача булган. Зиёли инсон сифатида унинг фикрларига кулок солишган.

Давлатимиз рахбари "Укитувчи ва мураббийлар куни"да сузлаган нуткларида шундай таъкидладилар: "Биз Учинчи Ренессанс масаласини стратегик вазифа сифатида олдимизга куйиб, уни миллий гоя даражасига кутармокдамиз. Биз мактабгача таълим ва мактаб таълими, олий ва урта махсус таълим тизими хамда илмий-маданий муассасаларни булгуси Ренессанснинг турт узвий халкаси, деб биламиз. Богча тарбиячиси, мактаб муаллими, профессор-укитувчилар ва илмий-ижодий зиёлиларимизни эса янги Уйгониш даврининг турт таянч устуни, деб хисоблаймиз. Мен ишонаман - хурматли ота-оналар бу ташаббусни албатта куллаб-кувватлаб, янги Ренессанснинг бешинчи халкаси, бешинчи устуни буладилар"

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Узбекистон Президенти томонидан Мурожаатномада келтирилган куйидаги вазифалар профессор-укитувчилар жамоаси учун таълим-тарбия сохасида туб узгаришларни амалга оширишдек улкан масъулият юклайди: "Биз уз олдимизга мамлакатимизда Учинчи Ренессанс пойдеворини барпо этишдек улуг максадни куйган эканмиз, бунинг учун янги Хоразмийлар, Берунийлар, Ибн Синолар, Улугбеклар, Навоий ва Бобурларни тарбиялаб берадиган мухит ва шароитларни яратишимиз керак. Бунинг учун энг аввало ёш авлодга богча, мактаб ва олийгохда сифатли таълим-тарбия беришни йулга куямиз" [3].

Мурожаатномада бола тугилганидан то 30 ёшгача булган даврда уни хар томонлама куллаб-кувватлайдиган, хаётда муносиб урин топиши учун кумак берадиган, яхлит ва

October, 2022

304

узлуксиз тизим яратилиши зарурлиги таъкидланади. Чунки дунё тажрибасидан маълумки, ёш авлодни хар томонлама баркамол этиб вояга етказиш учун сарфланган сармоя жамиятга ун, юз баробар куп фойда келтиради[3].

Сунгги йилларда миллий таълим тизимида сезиларли ислохотлар амалга оширилмокда. Бу узгаришларни куйидагиларда куриш мумкин.

1. Мактабгача таълим тизими тубдан узгармокда. Алохида вазирлик ташкил килинди. Илгари мактабгача таълим муассасалари Халк таълими вазирлиги тасаввурида эди. Ушбу вазирлик республикамиздаги энг катта вазирлик хисобланарди. Болалар богчалари, 10 мингга якин мактаб, пединститутлар, педколлежлар ва х.з. Мактабгача таълим камрови тахминан 17-18 фоизни ташкил киларди. 2021 йил якуни билан мактабгача таълим камрови 65 фоизга, 2023 йил охирида эса 75 фоизга етказилиши, кушимча 2 мингта нодавлат богча ташкил этилиб, хусусий сектор улуши 25 фоизга етказилиши кутилмокда.

2. Мактаб таълимини тубдан яхшилаш учун 2021 йили 30 та янги мактаб курилиши, 320 та мактабни таъмирлаш ва моддий-техник базасини яхшилаш максадида бюджетдан 2 триллион сум ажратилиши режа килинган. Таълим сифатини тубдан яхшилаш максадида, аввало, укув дастурлари, укитувчи ва домлалар учун услубий кулланмаларни илгор халкаро мезонларга мослаштириш ишлари бажарилади.

Мурожаатномада болаларнинг тахлилий ва креатив фикрлаш кобилиятини ривожлантириш учун уларга сермазмун ва тушунарли дарсликлар яратиш зарурлигига алохида эътибор каратилган. Бу борада келгуси укув йилида бошлангич синфларда давлат таълим стандарти урнига, илгор хорижий тажриба асосида, болага ортикча юклама бермайдиган "Миллий укув дастури" жорий этилади. Умумтаълим мактабларидаги таълим сифати пойтахтда хам, олис кишлокларда хам юкори булиши таъминланади. Бошка тумандаги олис мактабга бориб, дарс берадиган укитувчилар ойлигига 50 фоиз, бошка вилоятга бориб ишласа - 100 фоиз устама хак туланаши кузда тутилган. 2021 йилда 10 та Президент мактаби, кимё-биология, математика, ахборот технологияларига ихтисослашган 197 та мактаб уз фаолиятини бошлайди[3].

Ракобатбардош миллий кадрларнинг янги авлодини тайёрлаш максадида Тошкент шахрида янги замонавий университет ташкил этилади. Мазкур университетда хорижлик етакчи олимлар ва профессор-укитувчилар жалб килиниб, ёшларга энг замонавий дастурлар асосида таълим-

тарбия берилади.

October, 2022

3. Олий таълимнинг камрови ва сифатини оширишга алохида эътибор каратилади. 2021 йилдан бошлаб олий таълимга ажратиладиган давлат грантлари сони камида 25 фоизга оширилади. ОТМга кабул килишда эхтиёжманд оилалар кизлари учун грантлар сонини 2 баробарга купайтириб, 2 мингтага етказамиз. Кириш тестларида энг юкори балл туплаган 200 нафар талабага 4 йил мобайнида Президент стипендияси берилади[3].

ХУЛОСА

Бозор муносабатлари конуниятларига кура, махсулотнинг сифатига ижобий таъсир курсатадиган асосий омиллардан бири бу ракобатдир. Мамлакатимизда турли сохаларда, жумладан, кишлок хужалиги, курилиш, саноат, тиббиёт, фармацевтика ва хоказо сохаларда давлат-хусусий шерикчилиги жорий килингани холда таълим тизимида мавжуд эмас эди. Энди эса мактабгача таълим, урта таълим, олий таълимда хам соглом ракобат мухити яратилмокда. Хусусий богча, мактаб, университетлар ташкил килинмокда. Давлат-хусусий шерикчилик асосида Кукон нодавлат университети, "Tashkent International University" халкаро университети, Британия менежмент университети, TEAM университети, Акфа университети каби нодавлат олий таълим муассасалари ташкил этилди [4, 5, 6, 7, 8, 9, 10].

Натижада ёшларимизда танлаш имконияти пайдо булди. Бу эса табиий равишда таълим муассасалари уртасида соглом ракобат мухитини шакллантиради. ОТМ молиявий томондан мустакил булаётганини эътиборга олсак, энди улар уртасида купрок ёшларни жалб килиш учун амалий харакатлар олиб борилади.

REFERENCES

1. Ш.Мирзиёев.Узбекистон Республикаси Мустакиллигининг йигирма туккиз йиллигига багишланган нутки. //Халк сузи №186 сон.2020.

2. Узбекистон Президенти Ш.Мирзиёевнинг БМТ Бош Ассамблеясининг 75-сессиясидаги нутки // https://president.uz/uz/lists/view/3851.

3. Узбекистон Республикаси Президент Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси.2020 йил 29 декабрь https : //www. youtube.com

4. Бобошев, З. Н., ^асанов, М. Н., & Нуруллаев, Э. А. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ПЕДАГОГИКА ФАНИНИНГ АСОСЧИСИ СИФАТИДА.

5. Раматов, Ж. (1991). Гипотеза и прогноз в социальном познании (философско-методологический анализ). Ташкент: Узбекистон.

October, 2022

З06

6. М. Н. Дасанов, С. У. Бошмонов, & Т. О. Жонибеков (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ИЛМ-ФАНЛАР ТАСНИФИДА АДЛОКИЙ ВА ДИНИЙ КАРАШЛАРИНИНГ ТАДЛИЛИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 608-613.

7. Rashid Usarovich Baratov, & Nilufar ^„Rayevna Nazarova (2022). YOSHLAR HAYOTIY STRATEGIYASINI SHAKLLANTIRISHDA TA"LIMNING O"RNI. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 830-833.

8. Жуманиёз Султанович Раматов (2021). БАРКАМОЛ ВА СОЕЛОМ АВЛОД -УЗБЕКИСТОН КЕЛАЖАГИНИНГ ПОЙДЕВОРИ. Academic research in educational sciences, 2 (2), 225-229. doi: 10.24411/2181-1385-2021-00187

9. М.Н.Дасанов, Б.Ж.Бекмуратов, Б.Ш.Тургунов, & У.С.Маматкулов. (2022). ФОРОБИЙНИНГ ТАЪЛИМОТИДА ЁШЛАР ВА ИНСОН ТАЛИМ-ТАРБИЯСИ МАСАЛАЛАРИ ТАХЛИЛИ . JOURNAL OF NEW CENTURY INNOVATIONS, 4(3), 124-129. Retrieved from http: //wsrj ournal .com/index.php/new/article/view/625

10. Ж. С. Раматов, & М. Н. Дасанов (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙНИНГ ЖАДОН ИЛМ-ФАН ТАРАККИЁТИГА КУШГАН ДИССАСИ ВА УНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АДАМИЯТИ. Academic research in educational sciences, 3 (TSTU Conference 1), 648-653.

11. Abduraxmanova, X. K., Nalibayeva, Z. O., & Nazarova, N. J. R. (2022). IJTIMOIY TARAQQIYOTGA ERISHISHDA TA'LIM MAZMUNINI TAKOMILLASHTIRISH. Academic research in educational sciences, 3(5), 13641370.

12. Раматов, Ж. (1991). Гипотеза и прогноз в социальном познании (философско-методологический анализ). Ташкент: Узбекистон.

13. Раматов, Ж. С., Дасанов, М. Н., & Шукуов, Ж. К. (2022). АБУ НАСР ФОРОБИЙ НИГОДИДА ИНСОН КАДР-КИММАТИ ВА ДУКУКЛАРИ МАСАЛАСИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 1), 976-979.

14. Ramatov, J., Inoqov, K., Ismailova, S., & Khudoykulov, S. (2021). Requirements of Education of Young People with Active Citizenship. Academicia Globe: Inderscience Research, 2(05), 1-3.

15. Ramatov, J., Rakhmanova, S., & Yunusova, N. S. (2020). Philosophical analysis of socio-economic forecasting of the future. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(S1), 991-999.

October, 2022

307

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.