Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ЖАДИД МУТАФАККИРИ АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ ИНСОН ВА ТАБИАТ МУНОСАБАТЛАРИГА ДОИР ИЖТИМОИЙ-ПЕДАГОГИК ҚАРАШЛАРИ'

ЎЗБЕК ЖАДИД МУТАФАККИРИ АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ ИНСОН ВА ТАБИАТ МУНОСАБАТЛАРИГА ДОИР ИЖТИМОИЙ-ПЕДАГОГИК ҚАРАШЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
36
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
табиат / жамият / экология / этноэкология / табиатга муносабат / табиатни эстетиклаштириш / экологик муаммолар / иқлим ўзгариши. / Nature / Society / Ecology / ethnoecology / attitude to nature / esthetics of nature / environmental problems / climate change.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Ходжиболаева, Нозимахон Маъмуровна

Мақолада Абдулла Авлонийнинг шахснинг табиатга эстетик муносабатини жамият экологик онги ва маданияти билан корреляцион ва интегратив алоқадорлиги, инсон билан табиатнинг экоэстетик мулоқотини ривожлантириш, манфаат ва эҳтиёжларни оптималлаштириш, шахснинг табиатга эстетик муносабатини шакллантириш билан экологик онгни ривожланиш даражалари ўртасидаги ўзаро алоқадорликлар ҳақидаги қарашлари таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOCIO-PEDAGOGICAL VIEWS OF THE UZBEK JADID MUTAFAKKIRI ABDULLA AVLONI ON THE RELATIONSHIPS OF MAN AND NATURE

The article analyzes Abdulla Avloni's views on the aesthetic attitude of a person to nature, its correlation and integration with the environmental consciousness and culture of society, development of eco-aesthetic communication of nature with Man, optimization of interests and needs, formation of aesthetic attitude of a person to nature and interaction between the levels of development of environmental consciousness.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ЖАДИД МУТАФАККИРИ АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ ИНСОН ВА ТАБИАТ МУНОСАБАТЛАРИГА ДОИР ИЖТИМОИЙ-ПЕДАГОГИК ҚАРАШЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

УЗБЕК ЖАДИД МУТАФАККИРИ АБДУЛЛА АВЛОНИЙНИНГ ИНСОН ВА ТАБИАТ МУНОСАБАТЛАРИГА ДОИР ИЖТИМОИЙ-ПЕДАГОГИК

Мацолада Абдулла Авлонийнинг шахснинг табиатга эстетик муносабатини жамият экологик онги ва маданияти билан корреляцион ва интегратив алоцадорлиги, инсон билан табиатнинг экоэстетик мулоцотини ривожлантириш, манфаат ва эутиёжларни оптималлаштириш, шахснинг табиатга эстетик муносабатини шакллантириш билан экологик онгни ривожланиш даражалари уртасидаги узаро алоцадорликлар уацидаги царашлари таулил цилинган.

Калит суз ва иборалар: табиат, жамият, экология, этноэкология, табиатга муносабат, табиатни эстетиклаштириш, экологик муаммолар, ицлим узгариши.

В статье проанализированы взгляды Абдуллы Авлони на эстетическое отношение личности к природе, корреляционную и интегративную связь общества с экологическим сознанием и культурой, развитие экоэстетического общения человека с природой, оптимизацию интересов и потребностей, формирование эстетического отношения личности к природе и взаимодействие между уровнями развития экологического сознания.

Ключевые слова и фразы: природа, общество, экология, этноэкология, отношение к природе, эстетизация природы, экологические проблемы, изменение климата.

The article analyzes Abdulla Avloni's views on the aesthetic attitude of a person to nature, its correlation and integration with the environmental consciousness and culture of society, development of eco-aesthetic communication of nature with Man, optimization of interests and needs, formation of aesthetic attitude of a person to nature and interaction between the levels of development of environmental consciousness.

Key words and phrases: Nature, Society, Ecology, ethnoecology, attitude to nature, esthetics of nature, environmental problems, climate change.

КАРАШЛАРИ

Ходжиболаева Нозимахон Маъмуровна

Фаргона давлат университети мустакил тадкикртчиси

АННОТАЦИЯ

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

КИРИШ

Дунё илм-фанида халкдар этноэкологияси, этноэстетик муносабат-ларининг табиат ходисалари ва кундалик турмуш тарзини уйгунлаштириш, экологик онг ва маданиятнинг халклар фольклорида акс этишини тадкики буйича илмий-назарий тадкикотлар олиб борилмокда. Айникса, анъанавий халк экологик маданияти яхлит ва куп киррали ходиса сифатида урганиш, унинг тузилиши, асосий куринишлари, шаклларини аникдаш мухим ахамият касб этади. Чунки халк экологик маданиятининг тасарруфида унинг асосий сохалари, жумладан, халк донишмандлиги, халк эътикоди, халк педагогика-си, байрам-маросим маданияти, халк уйинлари, халк ижоди, халк табобати каби комплекс этномаданий фалсафий мерос шаклланган. Шу сабабли табиат ва инсон эхтиёжлари уйгунлиги муаммосини урганиш, халк экологик маданияти анъаналарини тиклаш ва ривожлантириш тенденцияларини ишлаб чикиш заруриятини такозо этмокда.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Мамлакатимизда баркарор экологик вазиятни, табиий атроф-мухит мусаффолигини саклаш ва табиий ресурслардан окилона фойдаланишнинг мухим субъектив омили булган экологик онг ва маданиятни янада юксал-тиришга алохида эътибор каратилмокда. "Энг мухим масала - ахолининг экологик маданиятини ошириш хакида жиддий бош котиришимиз

зарур.....бунга ёш авлод калбида она табиатга мехр-мухаббат, унга дахлдорлик

хиссини тарбиялаш оркали эришиш мумкин"[1]. Шу сабабли республикамизда экология сохасида таълим-тарбия ва таргибот-ташвикот ишлари ахволини яхшилаш билан бир каторда узбек халк экологик маданияти анъаналарини тиклаш ва ривожлантириш тенденцияларининг илмий-назарий асосларини ишлаб чикиш ва такомиллаштириб бориш бугунги кунда объектив зарурат хисобланади.

Дунёда шахснинг табиатга эстетик муносабатини шакллантиришда экологик онг ва маданиятнинг ролини ошириш буйича катор, жумладан, куйидаги устувор йуналишларда тадкикотлар олиб борилмокда: шахснинг табиатга эстетик муносабатини шакллантиришда санъат асарлари ва бадиий маданиятнинг устуворлигини таъминлаш; шахсни табиатга экоэстетик муносабатини шакллантириш оркали соглом турмуш тарзи ва табиат туризмини ривожлантириш; турли тарихий даврларда яратилган экоэстетик кадриятлар, табиатга эстетик муносабатни ифодаланиш усуллари ва йуналишларини ишлаб чикиш; атроф-мухитни мухофаза килиш борасида

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

институционал узгаришлар асосида шахс экоэстетик муносабати баркарорлигини таъминлаш.

Шахснинг табиатга эстетик муносабатини шакллантиришда экологик онг ривожланиш боскичлари уртасидаги ворисийлик ва алокадорлик, унинг санъат асарлари бадиий образларида ифодаланиш хусусиятлари табиатни мухофаза килишда алохида ахамиятга эга булган. Кейинчалик, "табиат-жамият-инсон" тизими элементлари уртасидаги муносабатларнинг ривожланиб бориши билан экологик онг ва маданият бошка ижтимоий онг шаклларини интеграциялаштирувчи омилга айланган. Шу жумладан, табиатга эстетик муносабатда экологик максад устуворлашиб, унинг функционал йуналишини белгилаб беришини объектив жараён сифатида эътироф этиш керак. Зеро, табиатга эстетик муносабатни ривожлантиришдаэкологик онг даражаларининг функционал роли кучайиб ва ахамиятининг ошиб бориши инсоният эхтиёжларидан келиб чикади хамда цивилизация келажаги манфаатларига мосдир.

Х,ар кандай тарихий даврда инсониятнинг экологик дунёкараши табиатга эстетик муносабатни шакллантириши билан мухим ижтимоий функцияни бажариб келган. Лекин, бир томондан, тоталитар коммунистик мафкура хукмронлиги даврида табиатни санъат асарларида бадиий ифодалаш хам муайян сиёсий максадларга буйсундирилган ёки унинг талкинида мавжуд тизимга ошкора маддохлик булса хам, иккинчи томондан, табиат хакида яратилган санъат асарларида Она-заминга инсоний муносабат "чакириги" баралла куриниб ва эшитилиб турар эди. Бу эса, шахснинг санъатдаги "табиат борлигига" эстетик муносабати характерини белгилайдиган интеллектуал салохиятига ва уни бахолаш мезонларига богликдир.

Инсоннинг комиллиги ва маданияти табиатга булган муносабати билан хам белгиланади. Олмон олими И.Кант табиатни инсон ахлоки билан боглаб тушунтираркан шундай дейди: «кимники бевосита табиат гузаллиги кизиктирса, бу унинг фикрлаш тарзида, йук деганда, ахлокийликка, эзгуликка кобилияти мавжудлигидан далолат беради»[2].

Марказий Осиё худудидаги халклар, шу жумладан узбек халки хар кандай шароитда хам тежамкорлик маданиятига амал килади. Бу - мехнат сарфланадиган барча махсулотларга, кундалик хаётга тегишлидир. Халк орасида бу маданиятни кискача, «увол» деб номлайдилар. Табиат ресурслари булмиш сув, тупрок, усимликлардан бемаксад, хаддан ташкари фойдаланиш хам увол хисобланади. Ахлокка зид харакатлар, яъни одамнинг хаддан зиёда

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

еб-ичиши, табиат ашёларидан катта бойлик орттириш йулида беаёв фойдаланиши, ут-уланларни пайхон килиши - буларнинг хаммаси увол хисобланади. Шунинг учун уз вактида жадид мутафаккири Абдурауф Фитрат барчани огохликка чакириб шундай ёзган эди: «Вакиллари исроф касаллигига йуликкан миллат, шубха йукки, нобуд булади. Агар олам тарихига назар солсангиз, дунёдаги кавмларнинг нобуд булиш сабабларидан бири шу исрофгарчиликдир»[3]. Х,озирги пайтда борган сари кам ишлатилаётган бу тушунча одамларнинг ким булишларидан катъи назар, барча катламлари учун баб-баробар тааллукли. Увол килмаслик, хаддан ошмаслик, тежамкор булиш, баъзилар уйлаганчалик хасислик белгиси эмас. Тежомкорлик юксак даражадаги маънавий маданият белгисидир.

Бу борада халкимизнинг атокди фарзанди А. Авлонийнинг хам она табиатга нисбатан усиб келаётган ёш авлодда окилона муносабат маданиятини шакллантириш зарурияти хакидаги карашлари хозир хам уз ахамиятини йукотмаган.

Абдулла Авлоний меросида табиатга муносабат масаласи хам алохида урин тутади. Авлоний узининг 1904 йилда усули жадид мактабини очади. Ушбу мактабда эса 6 ойда укиш-ёзиш, география, хисоб, табиатни ургатиш йулга куйилган[4,6]. Авлоний уз мактабида ёшларда табиатга окилона муносабатни шакллантириш муаммосни назардан кочирмаган. Лекин, жохиллар Авлонийнинг прогрессив карашларини тушуна олишмагани ортидан унинг мактабини 1908 йилда ёптиришади. Ушбу мактабнинг ёпилиш сабабларини мутафаккирнинг узи шундай хотирлаган эди: "Мактабимда ер, одамлар, тог-тошлар, дарё, осмон хакинда сухбатлар утказмокка харакат килганимни Миробод жохил кишилари билишиб, мени кофир булдинг деб, мактабимни ёпдилар..."[5] Бу фикрлардан англаш мумкинки, мактабнинг ёпилиши Авлонийнинг табиатшунослик масалаларига ёшларнинг эътиборини купрок жалб килганлиги билан изохланади.

Абдулла Авлоний ватанпарварлик, ватан туйгуси хакидаги мулохазаларида хам инсонларнинг бирор жойга муким жойлашиб, унга мухаббат хиссини туйиши, ватанининг иклими, табиати кандай булса уни бутун борлиги билан севишини содда, лекин чукур фалсафий мазмун билан ёритиб беради: "Биз туркистонликлар уз ватанимизни жонимиздан ортик суйдигимиз каби, араблар Арабистонларини, кумлик, иссик чулларини, эскимулар Шимол тарафларини, энг совук кор ва музлик ерларини бошка ерлардан зиёда суярлар. Агар суймасалар эди, хавоси яхши, тириклик осон ерларга уз ватанларини ташлаб,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

xu^par Kunypnap эgн"[2]. Ymöy ^uKpnap xo3upru KyHga xaM y3 axaMuaTuHu Hy^OTMaraH. ffly öouc SyryHru KyHga xap öup ^yKapoga xanKuMu3HuHr Taöuar yHcypnapura SynraH a3anuö эxтнpoм Ba Mexp-MypyBBarnu TuKnam HmHHH öynra Kyöum; cyBra, epra, ycuMnuK Ba xaHBOHOT onaMura Mexp Ba ma^Karnu xap öup em ^yKapoga uhcohuh MagaHuaT Tap3uga My^accaM этнm ynyH xapaKaT öomnaö roöopum; Taöuar Ba uHcoHnap эxтнe^пapн acocuga naögo öynraH HaBpy3, Mexp^OH öaöpaMnapuHu aHaga MyKaMMan caBuara KyTapum, CyB caßunu Ba Caga öaöpaMnapuHu 3aMOHaBHH y3aHga TuKnam umnapuHu onuö öopum; ryn öaöpaMu Ba Kymnap öaöpaMuHu MyHTa3aM, WKcaK 3aMOHaBHH caBuaga yTKa3umHH TamKun этнm; gexKOHnapHHHr coxa öaöpaMnapuHu Munnuö aHtaHanap acocuga, MyKaMMan gacTyp öunaH MyHTa3aM yTKa3umHH öynra Kyöum; MaKTaönapga экonoгнagaн caöoK öepum Ba 6y gapcnapga xanKuMu3HuHr Taöuar öunaH öoFnuK KaguMuö MagaHHH Tagöupnapu, aHtaHanapu nyKyp yprarum; TaSuarnu Myxo$a3a Kunum ^aMuaTnapu, gaBnaT KyMuTanapu Ba экonoгнaгa oug öapna TamKunoTnap öeBocura ^yKaponap öunaH aManuö um onuö öopumu; TaSuarnuHr TypT MyKaggac yHcypu -ep, cyB, Hyp Ba xaBo gouM uhcoh эtзoзнga öynumura эpнmнm 3apyp.

fflyHuHrgeK, Aögynna ABnoHuÖHuHr xap öup MunnaT y3 TapaKKueTuHu TatMuHnamu ynyH y3 BaTaHuHuHr Taöuuö uMKoHuaTnapugaH unM-^aH MTyKnapu acocuga ^oöganaHa onumu MyxuM axaMuaTra эгa экaнnнгнгa anoxuga guKKaT Kaparuö myHgaö e3agu: "AMepuKanuKnap öup goHa öyFgoö экy6, öurupMa KagoK öyFgoö onypnap. EBpynonuKnap y3uMu3gaH onraH onraH 6em TuöuHnuK naxTaMu3Hu KeTypuö, y3uMu3ra 25 TuöuHra coTypnap!"[4]. Ymöy ^uKpnapHuHr öyryHru KyHgaru axaMuaTuHu Kyöugarunap öunaH rooxnam MyMKuH. h^tumouö-экonoгнк MyaMMonap enuMuga 3aMoHaBuö нннoвaцнoн eHgamyBnap öunaH öup Karopga Maxannuö axonuHuHr TaöuargaH ^oöganaHum aHtaHanapura acocnaHraH этнoэкonoгнк eHgamyBHuHr axaMuaTu xaKuga pecnyönuKaMu3 npe3ugeHTu ffl.M.Mup3ueeB myHgaö e3agu: «XanKnapuMroHuHr Taöuarra yHuHr öoönuKnapuHu acpaö-aBaönaraH xonga MyHocaöarga Synum Ba yMyMuö cyB pecypcnapugaH öupranuKga ^oöganaHum öopacuga Kyn acpnuK aHtaHanapura cyaHraH xonga öu3 xaKuKaTaH xaM ynKaH HaTu^anapra эpнmaмнз»[6]. EyHgaH TamKapu, EMTHuHr 2030 fiunrana öapKapop puBo^naHum SyHuna xanKapo gacTypuga SenrunaHraH 17 Ta «MaKcag»napgaH öupu «KypyKnuK экocнcтeмanapннн Myxo^a3a Kunum Ba TuKnam, ynapgaH oKunoHa ^oöganaHum, ypMoHnapHu paцнoнan (oKunoHa) SomKapum, nynnaHumra Kapmu Kypamum, epnapHuHr geгpagaцнacннн TyxTaTum Ba SuonoruK xunMa-xunnuK HyKonumuHuHr onguHu onнm»вaзн$anapн enuMura HyHanTupunraH [7]. Ma3Kyp Ba3u$anap enuMu

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

демографик юки огир, табиатга курсатилаётган антропоген босим микдори юкори булган минтакаларда янада долзарб ахамият касб этмокда.

Абдулла Авлонийнинг лирик меросида табиатга мухаббат масаласи хам кенг урин олган. Жумладан, мутафаккирнинг "Бахор", "Ёз", "Куз", "Киш", "Гулистондан бир нарса", "Бахор келди" каби шеърларида ватан табиати, ундаги фаслларнинг жозибадорлиги жуда юксак поэтик махорат билан тасвирлаб берилган. Шунингдек, Авлоний "Иккинчи муаллим" китобининг "Йилнинг фасллари", "Ёз фасли", "Куз фасли", "Киш фасли", "Бахор фасли" каби кичик булимларида йил фаслларининг узига хос хусусиятларини болалар учун содда тилди баён этади[8].

Авлоний экологик холатнинг инсон ва хайвонот олами генофонди учун мухимлиги хакида хам узининг киска, лекин кенг маъноли мулохазаларини баён этган. У шундай таъкидлайди: "Ифлослик балосидан поклик давоси ила кутулмок керак. Баликнинг хаёти сув ила улдиги каби, инсоннинг саломатлиги хаво иладир"[14]. Ушбу фикрлар хам бугунги кун учун нихоятда долзарбдир. Зеро, кейинги йилларда энг огрикли глобал экологик муаммолардан бири сифатида хаво мухитининг ифлосланиб, иклимнинг узгариб бориши муаммоси юзага келди. Шунингдек, бугунги кунда инсониятга чучук сув захираларининг камайиб бориши, Орол денгизининг куриши, экиладиган ерларнинг эрозияга учраши, урмонларнинг кесилиши, биологик хилма-хилликнинг йуколиб кетиши, дарёлар, денгизлар ва океанлар сувларининг шафкатсизларча ифлослантирилаётгани каби глобал экологик хавфлар тахдид солмокда. Бу каби камчиликлар атроф-мухитнинг холатига салбий таъсир этиб, экологик мувозанатнинг бузилишига олиб келмокда. Мана шу сабаблар нафакат табиий мухитни, балки ижтимоий мухитни хам ёмонлаштирмокда.

Кундалик хаётимизда купинча локал экологик муаммоларнинг юзага келишига экологик норма ва меъёрларнинг купол равишда бузилаётгани, экологик маданият даражасининг пастлиги сабаб булмокда. Оламдаги барча мавжудотларнинг согломлиги, баркарор тараккий этишида хаво, сув, тупрокнинг мусоффолиги мухим урин тутади. Мамлакатимиз микёсида хар учала табиат ходисасига хос локал экологик муаммолар мавжудлигини куришимиз мумкин. Шунингдек, статистик маълумотлардан мамлакатимиз фукароларининг атроф-мухитга утказаётган босимининг салбий натижаларини сезиш, англаш кийин эмас.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтиш мумкинки, жадид мутафаккири, маърифатпарвар бобомиз Абдулла Авлоний узининг ижтимоий-фалсафий, педагогик карашларида уз аксини топган ёш авлоднинг табиатшунослик борасидаги билимларини ошириш, уларнинг табиат конуниятларига монанд фаолият олиб бориш, табиат-жамият-инсон муносабатларини теран англаш, жамиятнинг экологик онги ва маданиятни юксалтириш мухим вазифа эканлиги борасидаги фикрлари бугунги кунда хам уз ахамиятини йукотмаган.

REFERENCES

1. Халматова, Ш., Усманова, Т., & Акрамов, А. (2022). ЭКОЛОГИЧЕСКИЕ ПОСЛЕДСТВИЯ ВОЗДЕЙСТВИЯ ЧЕЛОВЕКА НА РАСТИТЕЛЬНЫЙ И ЖИВОТНЫЙ МИР. THEORY AND ANALYTICAL ASPECTS OF RECENT RESEARCH, 7(5), 547-554.

2. Abarjon o'g'li, A. A., & Barchinoy, M. (2022). YER USTI VA OSTI SUVLARINI IFLOSLANTIRUVCHI ASOSIY MANBALAR. IJODKOR O'QITUVCHI, 2(20), 216-219.

3. Abarjon o'g'li, A. A. (2022). SHO'RLANGAN ERLARDA DUKKAKLI DON EKINLARINI EKISHNING AFZALLIGI. INNOVATION IN THE MODERN EDUCATION SYSTEM,, 2(18), 351-354.

4. Холикулов, М., & Ёкубов, Ж. (2022). ГУЛШИРАНИНГ КАЙТА-КАЙТА ОЛИНИШИНИ УНИНГ УМУМИЙ МЩДОРИНИ ОШИРИЛИШИГА ИЖОБИЙ ТАЪСИРИ. INNOVATIVE DEVELOPMENTS AND RESEARCH IN EDUCATION,, 1(6), 81-86.

5. Холикулов, М. Р., & Хамидов, Г. Х. ФЛОРИСТИЧЕСКИЙ СОСТАВ МЕДОНОСНЫХ РАСТЕНИЙ ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЫ И ПУТИ ИХ РАЦИОНАЛЬНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ И ОХРАНЫ.

6. Xolikulov, M. R. (2020). THE HERB (Capparis spinosa L) IS AN IMPORTANT HONEY PLANT. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(3), 165-170.

7. Ahmedova, D. M., & Maksudova, G. M. (2020). THE ROLE OF MOISTURE AS AN ECOLOGICAL FACTOR IN GROWTH OF COTTON PLANTS. Theoretical & Applied Science, (8), 73-76.

8. Ahmedova, D. M., & Maksudova, G. M. (2020). МОРФОЛОГИЯ ПЫЛЬЦЫ НЕКОТОРЫХ ВИДОВ И ГИБРИДОВ ХЛОПЧАТНИКА. Theoretical & Applied Science, (5), 84-87.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

9. Zakirova, S., Axmedova, D., & Artikova, G. Z. (2021, July). AGROTECHNICAL MEASURES FOR SAND DEVELOPMENT. In Конференции.

10. To'lanovna, M. A., & Erkinovna, U. T. (2022). FARG'ONA SHAHAR INFRASTRUKTURASIDA MANZARALI O 'SIMLIKLARNING TUTGAN O'RNI VA RO'LI. INNOVATION IN THE MODERN EDUCATION SYSTEM, 2(18), 360365.

11. Abdullayeva, M., & Gaybullayeva, M. (2022). NO 'XATNI FOTOSINTEZ JADALLIGI VA MAXSULDORLIGIGA EKOLOGIK OMILLAR TA'SIRI. IJODKOR O'QITUVCHI, 2(22), 341-346.

12. Abdullayeva, M. (2022). KUZGI BUG 'DOYNING FOTOSINTEZ MAHSULDORLIGIGA KO 'CHAT VA O 'G 'ITLAR MIQDORINI TA'SIRI. IJODKOR O'QITUVCHI, 2(22), 334-340.

13. Гайбуллаева, М. Ф., & Абдулазизова, Н. (2019). Роль развития экологического образования в Республике Узбекистан. Молодой ученый, (17),

14. Гайбуллаева, М. Ф., Баратова, Ф., & Норкузиева, Т. (2019). Общие проблемы экологии. Молодой ученый, (28), 203-205.

15. Turdaliyev, A., Asqarov, K., & Xodjibolayeva, N. (2019). Geoenergetic features of lanthanoids and radioactive elements in irrigated soils. Scientific journal of the Fergana State University, 2(4), 53-57.

64-66.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.