Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ТИЛИДАН УРДУ ТИЛИГА ТАРЖИМАЛАРДА ДУО, ОЛҚИШ ВА ТИЛАКНИ ИФОДАЛОВЧИ БИРЛИКЛАР ТАРЖИМАСИ (ЎЗБЕК НАСРИ НАМУНАЛАРИ АСОСИДА)'

ЎЗБЕК ТИЛИДАН УРДУ ТИЛИГА ТАРЖИМАЛАРДА ДУО, ОЛҚИШ ВА ТИЛАКНИ ИФОДАЛОВЧИ БИРЛИКЛАР ТАРЖИМАСИ (ЎЗБЕК НАСРИ НАМУНАЛАРИ АСОСИДА) Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
168
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дуо / олқиш / тилак / таржима усуллари / аналогия / миллий колорит. / benevolence / wish / blessing / translation methods / analogy / national coloring.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Умарова, Моҳира Азим Қизи

Ушбу мақолада Пиримқул Қодировнинг “Юлдузли тунлар” романи ва Ғофур Ғуломнинг “Шум бола” қиссаларининг урду тилидаги таржималарида дуо, олқиш ва тилакни ифодаловчи бирликларнинг таржимон Манзар Салим томонидан таржима қилиш усуллари, уларнинг ўзбек миллийлигини таржима асарларида юзага чиқариш масалалари атрофлича ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TRANSLATION OF UNITS EXPRESSING PRAYER, APPLAUSE AND WISH IN TRANSLATIONS FROM UZBEK TO URDU (BASED ON EXAMPLES OF THE UZBEKI VERSION)

This article discusses in detail the methods of translating units representing blessings, applause and wishes in Pirimkul Kadyrov's novel "Starry Nights" and in Gafur Gulyam's story “Mischief Maker” into Urdu by translator Manzar Salim, as well as the issues of the appearance of Uzbek nationality in translation works into this language.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ТИЛИДАН УРДУ ТИЛИГА ТАРЖИМАЛАРДА ДУО, ОЛҚИШ ВА ТИЛАКНИ ИФОДАЛОВЧИ БИРЛИКЛАР ТАРЖИМАСИ (ЎЗБЕК НАСРИ НАМУНАЛАРИ АСОСИДА)»

УЗБЕК ТИЛИДАН УРДУ ТИЛИГА ТАРЖИМАЛАРДА ДУО, ОЛЦИШ ВА ТИЛАКНИ ИФОДАЛОВЧИ БИРЛИКЛАР ТАРЖИМАСИ (УЗБЕК НАСРИ НАМУНАЛАРИ АСОСИДА)

d https://doi.org/10.5281/zenodo.7393909

Умарова Мо^ира Азим кизи

таянч докторант Tel: +99899 851 30 90; E-mail: mohiraumarova3090@gmail .com

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада Пиримцул Цодировнинг "Юлдузли тунлар" романи ва Гофур Гуломнинг "Шум бола" циссаларининг урду тилидаги таржималарида дуо, олциш ва тилакни ифодаловчи бирликларнинг таржимон Манзар Салим томонидан таржима цилиш усуллари, уларнинг узбек миллийлигини таржима асарларида юзага чицариш масалалари атрофлича урганилган.

Таянч сузлар: дуо, олциш, тилак, таржима усуллари, аналогия, миллий колорит.

ABSTRACT

This article discusses in detail the methods of translating units representing blessings, applause and wishes in Pirimkul Kadyrov's novel "Starry Nights" and in Gafur Gulyam's story "Mischief Maker" into Urdu by translator Manzar Salim, as well as the issues of the appearance of Uzbek nationality in translation works into this language.

Keywords: benevolence, wish, blessing, translation methods, analogy, national coloring.

Бирон-бир халкнинг узига хос миллий колоритини очиб берувчи унсурлар сирасига - дуо, олкиш ва каргиш сузларини хам киритиш мумкин. У асарнинг ажралмас булаги булиб, уша миллатнинг маданиятини, нуткини, менталитетини юзага чикариш учун хизмат килади. Бундай сузлар хар бир тилда мавжуддир.

Маълумки, олкиш хам, дуо хам кишиларга нисбатан ижобий муносабатни, яхшиликлар тилашни узида мужассамлаштиради. Олкиш оркали хам, дуо

оркали хам инсоннинг бир-бирига нисбатан илик ижобий муносабати яккол сезилади.

Покистонда хам ва умуман, урдузабон халкларда дуо ва олкишларга катти; эътибор каратилади. Покистон халки хам албатта, хар бир килинган эзгу ишдан сунг шу ишни килган инсонни мактайди, унинг номига дуолар килади, олкиш сузларини айтади. Покистон Ислом Руспубликаси булгани учун, уларнинг куп олкиш сузлари ва дуолари Ислом дини билан богликдир. Хдтто куп китобларнинг бошланиши, кириш кисми Аллохга хамд билан ва Куръон суралари билан бошланади.

Дуо, олкиш ва тилаклар боглик сузлар халк турмуш тарзи, босиб утган

с с х Т "

йули таъсирида шаклланади. У узида том маънода миллийликни мужассам этади. Бундай «нозик» суз ва ибораларни таржима килиш эса мутаржимдан анча билим ва куникмани талаб этади.

Бу борада Ф.Эшбоева: "Узбек фольклоршунослигида каргишга якин турувчи жанрлардан бири олкишдир. Олкиш хам теран миллий негизга эга булган, яъни "таржимага буйин бермайдиган" жанр"1, - деган фикрни билдириб утади. Дархакикат, олкиш сузлари тарихан шаклланган, йиллар оша вужудга келган суз бирикмалари саналади. Б.Саримсоков хам каргиш ва олкишларни бир-бирига зид жанрлар эканлиги хакида шундай фикр билдиради: "Сузнинг сехр-жоду кудратидан куркиш хамма вакт сузга эхтиёткорлик билан муносабатда булиш фольклор жанрлари составида бир-бирига мохиятан тамомила карама-карши булган жанрларнинг вужудга келишига сабаб булган. Олкиш ва каргишлар ана шундай бир-бирига зид жанрлар саналади"2. Мана шу бир-бирига тамомила зид булган икки жарн "таржимага буйин эгмас"лиги жихатидан узаро якин саналади.

Куйидаги "Шум бола" киссасидан олинган мисоллар оркали олкиш, тилак ва дуоларни таржима килиш усуллари, улар таржима асарда уз ифодасини канчалик топганини тахлил килдик. Бундай сузлар хакида яна шуни айтиш мумкинки, улар асосан ёши катталар нуткида ишлатилади ва олкиш хамда дуо сузлари хар бир тил лексикасида мавжуд. Халкнинг менталитетидан, эътикод килувчи динидан, тарихий такомилидан келиб чиккан холда лексик бирликлар хам шаклланади. Масалан, узбек тилида баракалла, балли, офарин каби сузлар шулар сирасидандир. Уларнинг бошка тилларда хам эквивалент ва мукобил

1 Эшбоева Ф. Узбек халк каргишларининг жанр хусусиятлари ва бадиияти: Филол. фан.номз. ... дисс. -Тошкент, 2008. - Б. 30.

2 Саримсоков Б. Олкишлар ва каргишлар // Узбек фольклори очерклари. 1 -жилд. - Тошкент: Фан, 1988, - Б. 143.

R О #

вариантлари мавжуд, албатта. Хар бир тилда улар турли ифода этилади. Киссадан келтирилган ана шундай сузларни урду тилига таржима килинган вариантлари билан чогиштирилди:

- Ха, балли азамат, неча кундан буён кузим учиб, йулпашша айланиб юрган эди, хайтовур яхшиликка куринди. [ Ш.Б.76]

hL _j .hL _i jj jbj jl yjJb s JAA _j i^jj^j ! ¡_JiLiLL""

_Jlj jl^A jjL J^j ^L jja jj ^jj ^¿AA jja ^jal ¡JL g] .bL ^ь JJAJ

[. ^H . ^L _Lj ^Ljij^] ! jj

- Яхши, яхши, баракалла.. [Ш.Б. 65]

- Жуда маъкул, балли-балли, Хожи бобо. [Ш.Б.100]

- Ха баракалла, баракалла, азамат, баракалла. [Ш.Б. 85]

[. . ^L ^___LjJ ^ji ^LjSj^i ] ___(_^jLLuj (^¡jljlj

Келтирилган туртта мисолдан куп кисмида аслият матнидаги "баракалла", "балли" олкиш сузлари урду тилига айни эквиваленти - "^LiL билан берилган. "Баракалла" сузи араб тилидан олинган булиб, "сени Худо муборак килсин; офарин деган маъноларни англатади. УТИЛ да унинг уч хил маъноси келтирилади: 1. Кимсанинг бирор харакатидан мамнунликни, маъкуллаш, мактовни англатади. 2. Маъкуллаш, тасдиклаш маъносини англатади. 3. Норозилик, коникмаслик маъносини англатади".3 демак, икки холатда ушбу суз олкиш сифатида, хамда бир холатда у кесатиш ва салбийликни ифода этади. Юкоридаги барча мисоллардаги вазиятда у мамнунлик, олкишли ва мактовни ифода этган. Ха, баракалла, баракалла, азамат, баракалла — мисолидаги "азамат" олкиш сузи тушириб колдирилган. Унинг таржимада акс этмаслиги билан контекстдаги маъно узгариб колмаган. Шу сабабли хам уни хато деб булмайди.

"Барака" сузидан ясалган "барака топгур" ибораси хам адабий манбада учради. Кайд этиш лозимки, уни урду тилида ифодалаш анча мушкил саналади.

Кеча Омонбой барака топгур хам тоза гайрат курсатди-да, бундан хам катта тункани ковлаб чикарди. Халол йигит экансизлар, барака топгурлар. [Ш.Б.85]

3Узбек тилининг изохли лугати. 5 жилдлик. 1 жилд. - Тошкент: Узбекистон миллий энциклопедияси, 2006. -Б.35.

"MARKAZIY VA JANUBIY OSIYO: VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 25

MADANIYATLARARO MULOQOT Q ISSN 2181-1784

CHORRAHASIDA" SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

^ - ^jl^iájU. ^ji t¿__£ jUS fj ^^л ¿jjjJji I Iji ^jb ¿U JS

^JJ ^ -[ - ^S ^SJ ^jl jjjjj fi. ^ y^j «jj^J

!jJ ^SJJ jl^Ujl

Бу барака топгурларни бизга Худо етказди. Йул кетиб турган, жуда хам кобил йигитлар экан. [ Ш.Б. 79]

Üc yta^iji yJ^jl l^i .^J ^S jS ^Лл ^jl^J l^i jJ jS QjSjJ jl c^J b ¿__;l

- - ^jS [ - - ^S ^sjj ^jl

Танланган жумлалардаги "барака топгур", "халол йигит" ижобий коннотация берувчи олкиш сузлари урдуга интерпретация усули билан таржима килинган, яъни гап ичида уларнинг шархи кетган. "Барака топгур" ибораси "Аллох уни яхшиликлар, бахт билан ёнма-ён килсин, унга Худонинг яхшиликлари булсин" деб угирилган. Назаримизда, таржима жуда чиройли чиккан. "Х,алол йигит" эса урдуга халол, тугри, виждонли деган маънони берувчи - "jl^iLül" (i:ma:da:r) сузи билан угирилган. Бу ерда купрок диний коннотация берилган. Аслиятда келган "кобил йигит" эса тушириб колдирилган. Куриниб турибдики, таржималар жуда мувафаккиятли чиккан ва ёзувчи назарда тутган маъно етказиб берилган. Биламизки, "кобил" дегани - " 1. Кобилиятли, лаёкатли, хар ишга укуви бор; 2. Сузга кирадиган; ювош, мумин"4 каби маъноларни англатади ва шундай инсонларга нисбатан ишлатилади. Шунинг учун урду тилига уни айнан шу маънони берувчи " jj^Jlj Jjä^ " суз билан ифода этса янада тулик таржима юзага келган булар эди.

"Тилак ва дуо тушунчалари орасидаги нисбий фарк шундаки, тилакда, купинча, инсон(лар)га яхшилик бевосита тиланади, дуода эса инсон(лар)га яхшилик, мархамат Яратгандан суралади"5, Х.Хдмидов томонидан келтирилган ушбу фикрга биз хам кушилган холда, дуоларни асосий кисми, мазмуни Аллохга нисбатан, нимадандир асраш учун, бошига огир кулфат тушганида, бировга яхши тилак ният килиш максадида ёки шунчаки шукроналик билдириш учун килинади. Уларнинг купида Аллох номи келтирилади, ёки келтирилмасада, яширин маънода айнан у Зотга каратилган мурожаат назарда тутилади. Масалан,

Эй Худо, курук тухматингдан асра, кандай балога йуликдим, узинг сакла!

- деб жавоб берар эди у. [ Ш.Б.24]

4 Узбек тилининг изохли лугати. 5 жилдлик. 3 жилд. - Тошкент: Узбекистан миллий энциклопедияси, 2006. -Б.177.

5 Хамидов Х.Бадиий таржимада тилак, дуо ва каргишларнинг берилиши. Шарк таржимашунослиги: тарихи, хозирги куни ва келажаги 2 (илмий маколалар туплами). Республика илмий-амалий анжумани мат-лари. -Тошкент: ТошДШИ, 2014.Б.103-109.

"MARKAZIY VA JANUBIY OSIYO: VOLUME 2 | SPECIAL ISSUE 25

MADANIYATLARARO MULOQOT Q ISSN 2181-1784

CHORRAHASIDA" SJIF 2022: 5.947 | ASI Factor = 1.7

jj UjL '^Vj'^l UjL 'rj^j >lli .1 iaj —_m ^Ix^j — ¿T^ 'rJjS J-jlli"

MucongaH KypuHuS Typu6gu-KH, 6up hhcoh 6omura Kyn^ar TymraHga Annoxra W3naHH6, yHra hhth^o KHnMOKga Ba YHgaH cypaMOKga: '\3u Xydo, KypyK my^Mamu^daH acpa, Kandau 6atогa uynuK/duM" ^yMnacuga HHcoHHHHr hhkh KeHHHManapn xaM amupuHraH, atHH an6H HyK hhcoh hhth^o opKann AnnoxgaH yHH 6y TyxMargaH acpamHHH cypaMOKga. Ypgy Tunuga 6y ^yMna "Xydouu KapuM, MeHU ok, my^Mamu^daH caKta, Meypu6oH Annoy, Men ^andau мyсu6amгa uynuK/duM" Ka6u Tap^HMa KH^HHraH. "KypyK TyxMar" uSopacu ypgyga "ok TyxMar" Ka6u SepunraH. EyHgaH TamKapu, hhkh KeHHHManapHH H^oga этнm MaKcaguga Myrap^HM ^yMnara "MexpuSoH Annox," cy3napuHH xaM KymraH. Hara^aga hhth^o KunyBHHHHHr hhkh xucnapu Tap^HMa acapga ^yga HuponnH TanKHH этнпгaн. AcnuaT Ba Tap^HMa ^yMnanapHH HorumTHpunca, acnuaTgaru yMyMHH MatHO Tyrpu SepunraHHHH, my 6unaH 6up Karopga, ypgy THnugaru экcпpeccнвпнкнн omupyBHH cy3nap xaM Tyrpu TaHnaHraHnuruHH, Tap^HMa aHanoruacu ypuHnu Ky-MaHunraHnHruHH Ky3arum MyMKHH Ba acnuaTgaru HnTH®;ogaH Ky3naHraH MatHO Tap^HMaga xaM y3 H^ogacHHH Tyrpu TonruHHHH эtтнpо$ этнm HO3HM.

roKopugaru Muconga Annoxra hhth^o KH^HHraH Ba3uaT KemupHnraH 6ynca, HaB6argaru Muconga Annoxra myKpoHanHK Kemupum BaKTHgaru myKpoHanHK cy3napu KemupunagH:

- Xyдогa mu^ Kamtta uyKyptap Kunu6, ceKHHruHa KyfinapHH xanga6 6o3opra KeTguK. (ffl.E.77)

—^ CibUc ^i- ^jjl uj^f upl&J jjI jS bI jSJ¿Sy ¿Sy IS bi —- rf

Qjjj^? ^ - ^ —Sjl ^ji ^Jjij^] . —fj —JS-b UjL jljlj jS

AcnuaTgaru "Xyдогa mu^ Kamta uyKyptap Kunu6... " myKpoHanHK cy3napu MHHHaTgopHHHHKHHHr энг Kynnu KypuHHmu 6ynagu. Annoxra KH^HHraH gyo Ba HnTH®;onapra y 3oTHHHr ^aBo6u cu^aTHga TymyHHnagu. Ypgy Tunura ym6y myKpoHanHK cy3H MyKo6un BapuaHTH 6unaH 6epunraH. Ypgy Tunuga xaM " S lii UjSbI jS^Ji ¿Sy - "Xygora W3 MHHr MapTa myKypnap kh^mok" u6opacu KeHr KynnaHunagu. Y acnuaTgaru ^yMnara moc Tymagu. Ca6a6u y36eK Tunuga KenTupunraH "KaTna" cy3H - MapTa, MapoTa6a, Kappa MatHocuHH Sungupagu. ffly 6unaH Supra ypgy Tunuga WKopugaru MucongeK эмоцнонaп-экcпpeccнвпнкнн aHaga omupum MaKcaguga, acnuaTga KenTupunMaraH 6ynca-ga, KymuMHa "gyo kh^h6" uSopacu xaM aKc этгaн.

Олкиш ва истак сузлари сузловчининг кабул килувчига нисбатан хайрихохлик туйгусини ифодалайди, бу туйгунинг ифодаси ушбу жамиятнинг бошка аъзолари билан алока урнатиш ёки давом эттиришга ёрдам беради, шунинг учун ижобий истакларнинг баёнотлари мулокот килувчиларнинг шахслараро муносабатларини тартибга солишга каратилган булади. Курилган мисолларда урду ва узбек халки олкиш, дуо тилак ва шукроналик сузларида ухшашлик жихатлари куп учраши кузатилди.

Хар бир халк уз менталитети, турмуш тарзи, эътикод килувчи динига кура дуо, олкиш ва тилак сузларини яратади ва куллайди. Покистон Ислом Республикаси булгани, бутун дунёда урду тилида сузлашувчи халкнинг асосий кисмини мусулмонлар ташкил килгани учун хам ушбу сузларни таржимада ифодалашда урду тили таржимони М.Салим анча ютукларга эришган. Мутаржим бунда купрок аналог бериш усулини куллаган. Баъзи уринларда матннинг умумий маъносига таъсир этмайдиган сузлар тушириб колдирилган.

REFERENCES

1. Эшбоева Ф. Узбек халк каргишларининг жанр хусусиятлари ва бадиияти. Филол.фан.номз.дисс. - 179 б.

2. Хамидов Х. Узбекчадан туркчага насрий таржима муаммолари (Монография). - Тошкент: 2014. - 140 б.

3. Узбек тилининг изохли лугати. 5 жилдлик. 1-жилд. - Тошкент: Узб. Мил. Энц, 2006. - 679 б.

4. Узбек тилининг изохли лугати. 5 жилдлик. 5-жилд. - Тошкент: Узб. Мил. Энц, 2006. - 571 б.

5. Kholmirzaev T. Urducha-o'zbekcha lug'at - Pokiston: Muqtadira Qaumi Zaban, 2003. - 389 b.

6. Кодиров П. Юлдузли тунлар. - Тошкент: Шарк, 2016. Узбекистон. 1981. -496 б.

7. Гафур Гулом. Шум бола. - Тошкент:- 155 б.

8. . Uja^ jailu _LjJ ^ji t^uLjSjm . jj^

9. ^ fff- f иА? lij^lj: ^jlLu -jlij jj^lj*^ . у ^jjii .

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.