Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ТИЛИДА УНЛИ ФОНЕМАЛАРНИНГ ПОЗИЦИОН КЎРИНИШЛАРИ'

ЎЗБЕК ТИЛИДА УНЛИ ФОНЕМАЛАРНИНГ ПОЗИЦИОН КЎРИНИШЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
133
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
унли / ундош / жарангли ундош / жарангсиз ундош / фонема / инвариант / вариация / вариант / vowel / consonant / voiced consonant / voiceless consonant / phoneme / invariant / variation / variant

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Раджабов, Насир Насимович

Мақолада ўзбек тили унли фонемаларнинг позицион кўринишлари тадқиқ қилинган. Унда унли фонемаларнинг позицион кўринишлари Москва фонология мактаби назарияси асосида ўрганилган. Мақолада ўзбек тилида мавжуд 6 та унли фонемаларнинг ҳар бири алоҳида-алоҳида тадқиқ қилиниб, уларнинг инвариант ҳамда вариация кўринишлари аниқланган. Унли фонемаларнинг инвариант, вариация кўринишлари борасидаги фикрлар ишонарли мисоллар билан асосланган. Мақолада ўзбек тили унли фонемалари, асосан, уч хил позицион кўринишларга эга бўлиши таъкидланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

POSITIONAL VARIATIONS OF VOWEL PHONEMES IN UZBEK

The article is devoted to the study of positional variations of vowel phonemes in Uzbek. In the article, the positional variations of vowel phonemes are studied on the basis of the theory of the Moscow Phonological School. The article researches each of the 6 Uzbek vowel phonemes separately and identifies their positional forms such as invariant and variation. Author`s opinions about invariant, variations of phonemes are explained with factual examples. The article notes that vowel phonemes in Uzbek mainly have three positional variations

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ТИЛИДА УНЛИ ФОНЕМАЛАРНИНГ ПОЗИЦИОН КЎРИНИШЛАРИ»

R

О

УЗБЕК ТИЛИДА УНЛИ ФОНЕМАЛАРНИНГ ПОЗИЦИОН КУРИНИШЛАРИ d https://doi.org/10.5281/zenodo.7336916

Раджабов Насир Насимович

фил.фан.фалсафа доктори(PhD), доцент УР Жамоат хавфсизлиги университети nasirnasimovich@mail.ru

Аннотация. Мацолада узбек тили унли фонемаларнинг позицион куринишлари тадцщ цилинган. Унда унли фонемаларнинг позицион куринишлари Москва фонология мактаби назарияси асосида урганилган. Мацолада узбек тилида мавжуд 6 та унли фонемаларнинг %ар бири алощда-алощда тадциц цилиниб, уларнинг инвариант %амда вариация куринишлари аницланган. Унли фонемаларнинг инвариант, вариация куринишлари борасидаги фикрлар ишонарли мисоллар билан асосланган. Мацолада узбек тили унли фонемалари, асосан, уч хил позицион куринишларга эга булиши таъкидланган.

Калит сузлар: унли, ундош, жарангли ундош, жарангсиз ундош, фонема, инвариант, вариация, вариант

POSITIONAL VARIATIONS OF VOWEL PHONEMES IN UZBEK

Radjabov Nasir Nasimovich

Doctor of Philosophy on Philological Sciences (PhD), Docent The University of Public Safety of the Republic of Uzbekistan nasirnasimovich@mail.ru

Annotation. The article is devoted to the study of positional variations of vowel phonemes in Uzbek. In the article, the positional variations of vowel phonemes are studied on the basis of the theory of the Moscow Phonological School. The article researches each of the 6 Uzbek vowel phonemes separately and identifies their positional forms such as invariant and variation. Authors opinions about invariant, variations of phonemes are explained with factual examples. The article notes that vowel phonemes in Uzbek mainly have three positional variations

Key words: vowel, consonant, voiced consonant, voiceless consonant, phoneme, invariant, variation, variant

Узбек тили нут; товушлари талаффузини таджик; килишда фонемаларнинг позицион аллофонларини назардан четда колдирмаслик мух,им ахдмият касб этади. Фонемаларнинг кучли ва кучсиз позицияси Москва фонология мактаби (МФМ) назариясининг асосий тамойилларидан бири булиб, унга кура унли фонемаларнинг ургули х,олати кучли позиция, ургусиз х,олати кучсиз позиция саналади [Аванесов, 1970:251]. МФМ назариясида фонемаларнинг учта позицион куриниши фаркланади: инвариант, вариация, вариант [Джусупов, 1991:20]. Инвариант фонеманинг асосий куриниши булиб, у маълум бир фонетик контекстда артикуляцион-акустик жихдтдан кай даражада узгаришига кура ё вариация, ё вариант тарзида ифодаланади. Маълум бир фонеманинг асосий куриниши (инвариант) узининг позицион узгариши туфайли бош;а бир фонемага ухшаш булиб колса, бундай куриниш уша фонеманинг варианти; ухшаш булмаса, унинг позицион вариацияси х,исобланади [Аванесов, 1970:252]. МФМ назариясига кура инвариант кучли позицияда, вариант эса кучсиз позицияда учрайди. Позицион чегараланиш борасида вариация нейтрал характерга эга. Шу боисдан у кучли позицияда х,ам, кучсиз позицияда х,ам юзага келиши

650

мумкин. Масалан, рус тилидаги барча унлилар кучли позицияда узларининг асосий куринишида (инвариант), шунингдек, ёндош келган каттик ёки юмшок ундошга боглик холда юзага келадиган фонема вариациялари тарзида намоён булади. Кучсиз позицияда эса факат /i/ ва /и/ фонемалари вариация куринишида, колган унлилар узларининг позицион вариантларида юзага келади [Аванесов, 1970:258]. Мазкур назарияни бошка тилларга тадбик килиш уша тиллардаги фонемаларнинг позицион куринишлари борасида кизикарли далилларга эришишда асос булиши билан ахамиятли саналади. Шу нуктаи назардан биз узбек тилида фонемаларнинг позицион куринишларини тадкик килишда МФМ назариясига асосландик ва унли фонемаларнинг позицион куринишлари борасида куйидаги натижаларга эришдик:

Узбек тилида /i/ фонемаси чузик-киска белгиси жихатдан киска хам эмас, чузик хам эмас, урталикдаги унли булиб, нуткда узининг асосан уч хил позицион куриниши оркали ифодаланади1 :

/i/: [i] инвариант: бир [bir], кир [kir]; [i] вариация (ургусиз бугинда инвариантга нисбатан кискарок ва кучсизрок талаффуз килинади): бироз [bi'roz], кирди [kir'di];

[i] вариация (жарангсиз ундошлардан иборат CVC, CV-CV тузилишидаги бугинларда жуда киска талаффуз килинади): чик /tfiq/, шиши /f(i)Ji/.

Узбек тилида /е/ фонемаси чузик-киска белгиси жихатдан киска хам эмас, чузик хам эмас, урталикдаги унли булиб, нуткда унинг асосан учта позицион куриниши кулланади: /е/: [е] инвариант: тер [ter];

[е] вариация (ургусиз бугинда инвариантга нисбатан кискарок ва кучсизрок талаффуз килинади): терди [ter'di];

[е] вариация (жарангсиз ундошлардан иборат CVC тузилишидаги бугинда киска талаффуз килинади): тепмок Лертод/.

Узбек тилида /о/ фонемаси чузик-киска белгиси жихдтдан киска хам эмас, чузик хам эмас, урталикдаги унли булиб, нуткда унинг асосан учта позицион куриниши фаркланади: /о/: [и] инвариант: бор [bor];

[и] вариация (ургусиз бугинда инвариантга нисбатан кискарок ва кучсизрок талаффуз килинади): борди [bordi];

[и] вариация (жарангсиз ундошлардан иборат CVC тузилишидаги бугинда киска талаффуз килинади): топ /top/.

Узбек тилида эса /и/ фонемаси чузик-киска белгиси жихатдан киска хам эмас, чузик хам эмас, урталикдаги унли булиб, нуткда узининг, асосан, учта позицион куриниши оркали ифодаланади:

/и/: [и] инвариант: тур [tur], хур [hur];

[и] вариация (ургусиз бугинда инвариантга нисбатан кискарок ва кучсизрок талаффуз килинади): турди [tur'di], бурди [bur'di];

1 Узбек тилида унлиларнинг позицион куринишлари билан бир каторда комбинатор куринишлари хам узига хос хусусиятлари билан ажралиб туради. Узбек адабий тили унлилар тизими олтита фонемадан иборат, деб хисоблайдиган тилшунослар /1, е, л/ фонемаларини тил олди; /и, о, в/ фонемаларини тил орка унлилари, деб талкин киладилар ва тил олди унлиларининг тил орка куринишларини ёки тил орка унлиларининг тил олди куринишларини шу фонемаларнинг ёндош ундошлар таъсирида юзага келадиган комбинатор куринишлари, деб изохлашади [Абдуазизов, 2010]. Узбек тилида унли фонемалар сони олтитадан куп, деб хисоблайдиган тилшунослар фикрича, /1, л, и, о,/ унлиларининг хар бири тил олди хамда тил орка куринишларга эга булади (олд катор: /и/, /у/, /о/, /а/; орка катор: /ы/, /у/, /о/, /э/) ва улар мустакил фонема хисобланади [Туйчибоев, 1996]. Биз, диссертацияда тадкикот объекти сифатида инглиз ва узбек адабий тиллари фонемалар тизими танлангани боис, биринчи ёндашувни асос килиб олдик.

[и] вариация (жарангсиз ундошлардан иборат CVC тузилишидаги бугинда жуда киска талаффуз килинади): тут /tut/.

Узбек тилида /л/ фонемаси чузик-киска белгиси жихатдан киска хам эмас, чузик хам эмас, урталикдаги унли булиб, нуткда унинг, асосан, учта позицион куриниши учрайди: /л/: [л] инвариант: жура Цо'гл], терак [te'rлk];

[л] вариация (ургусиз бугинда инвариантга нисбатан кискарок ва кучсизрок талаффуз килинади): дала ^л'1л];

[л] вариация (жарангсиз ундошлардан иборат CVC тузилишидаги бугинда киска талаффуз килинади): хат /xAt/.

Узбек тилида /о/ фонемаси чузик-киска белгиси жихдтдан киска хам эмас, чузик хам эмас, урталикдаги унли булиб, нуткда унинг, асосан, учта позицион куриниши кулланади: /о/: [о] инвариант: кур [kor], зур [zor];

[о] вариация (ургусиз бугинда инвариантга нисбатан кискарок ва кучсизрок талаффуз килинади): курди [kor'di], бури [bo'ri];

[о] вариация (жарангсиз ундошлардан иборат CVC тузилишидаги бугинда киска талаффуз килинади): тук / t6q/.

Демак, узбек тилида унли фонемалар, асосан, уч хил позицион куринишга эга булади: инвариант, ургусиз холатдаги вариация, жарангсиз ундошлар таъсиридаги вариация. Москва фонология мактаби (МФМ) назариясига кура фонемаларнинг вариант куриниши узбек тилида мавжуд эмас.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР (REFERENCES)

1. Абдуазизов А. Узбек тили фонологияси ва морфонологияси. 2-нашр. - Т.: Укитувчи, 2010. - 172 б.

2. Аванесов Р.И., Сидоров В.Н. Система фонем русского языка // Реформатский А.А. Из истории отечественной фонологии. - Моква: Наука,1970. Стр. 251.

3. Джусупов М. Звуковые системы русского и казахского языков. Слог. Интерференция. Обучение произношению. - Ташкент: Фан, 1991. Стр. 20.

4. Туйчибоев Б. Узбек тилининг тарккиёт боскичлари. - Т.: Укитувчи, 1996. - 174 б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.