Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ТИЛИДА НОМЛАРНИНГ ПРАГМАТИК ТАБИАТИ'

ЎЗБЕК ТИЛИДА НОМЛАРНИНГ ПРАГМАТИК ТАБИАТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
373
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
нейминг / ижтимоий объект / ном / дейксис / атоқли от / прагмалингвистика / neyming / social object / name / deixis / possessive noun / pragmalingvistika

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Давлатова Раъно Ҳайдаровна

Мазкур мақолада ижтимоий объектларга ном беришнинг нафақат тилшуносликдаги, балки жамият, миллийлигимиздаги ўрни тўғрисида сўз боради. Жаҳон стандартида нейминг тушунчаси, унинг жамиятга таъсири, муайян объектларни номлашда эътибор берилиши лозим бўлган масалаларга муносабат билдирилган. Объектларга қўйилган айрим атоқли отларнинг дейктик хусусияти мисоллар асосида таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PRAGMATIC NATURE OF NAMES IN UZBEK LANGUAGE

This article discusses the role of naming social objects not only in linguistics, but also in a society of our nationality. The world standard defines the concept of naming, its impact on society, attitude to issues that should be considered when naming certain objects. The deictic properties of some proper nouns that indicate objects were analyzed.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ТИЛИДА НОМЛАРНИНГ ПРАГМАТИК ТАБИАТИ»

УЗБЕК ТИЛИДА НОМЛАРНИНГ ПРАГМАТИК ТАБИАТИ

Давлатова Раъно Х,айдаровна

Навоий давлат педагогика институти доценти, филология фанлари номзоди

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада ижтимоий объектларга ном беришнинг нафакат тилшуносликдаги, балки жамият, миллийлигимиздаги урни тугрисида суз боради. Жах,он стандартида нейминг тушунчаси, унинг жамиятга таъсири, муайян объектларни номлашда эътибор берилиши лозим булган масалаларга муносабат билдирилган. Объектларга куйилган айрим атокли отларнинг дейктик хусусияти мисоллар асосида тахлил килинган.

Калит сузлар: нейминг, ижтимоий объект, ном, дейксис, атокли от, прагмалингвистика

THE PRAGMATIC NATURE OF NAMES IN UZBEK LANGUAGE

Davlatova Rano Haydarovna

Navoi State Pedagogical Institute, Associate Professor, Candidate of Philological

Sciences

ABSTRACT

This article discusses the role of naming social objects not only in linguistics, but also in a society of our nationality. The world standard defines the concept of naming, its impact on society, attitude to issues that should be considered when naming certain objects. The deictic properties of some proper nouns that indicate objects were analyzed.

Keywords: neyming, social object, name, deixis, possessive noun, pragmalingvistika

КИРИШ

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев "Жамиятимизда тил билан боглик энг куп мухркама килинаётган, хдкди эътирозларга сабаб булаётган мавзу - бу жой номларини белгилаш масаласи, десак, хато булмайди. ...Ижтимоий объектларга ном бериш - бу шунчаки шахсий ёки хусусий иш эмас. Бу барчамизнинг ватанпарварлик ва маънавий савиямизни яккол курсатадиган узига хос мезондир", - дейдилар Узбек тилига Давлат тили макоми берилганлигининг 30 йиллиги муносабати билан сузлаган нуткларида.

Дархакикат, номлаш бу жуда мураккаб ва баъзан узок давом этадиган жараёндир, айникса бу ном янги ташкил этилган объект учун танланса. Табиийки, хар бир инсон узи асос солаётган объектнинг узок йиллар фаолият юритишини ва унинг номи хам узок йиллар сакланишини истайди. Баъзан махсулот ёки объект фаолиятга ёки сотувга тайёр булади-ю, унга ном беришга вакт сарфлашга тугри келади. Жахон стандартида нейминг (ингл.пат^: номлаш) деб аталавучи бу жараён махорат ва ижодкорлик билан яратилган, ишлов берилган ном маъносини англатади. Узбек тилшунослигида мазкур номлар атокди отлар термини билан юритилади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Маълумки, атокди отлар олмошлар каби аташ маъносига эга булмай, ишора килишга хосланган тил бирликлари саналади. Дейксис функционал-семантик майдони марказида олмошлар билан бир сатхда атокли отлар хам уринлашади. Атокли отлар борликдаги бир турдаги нарсаларни бир-биридан фарклаш учун куйилган иккинчи ном булиб, матн куршовисиз унинг ишора объекти тугрисида аник маълумот олиб булмайди. Тилшунос олим Н.Махмудов таъбири билан айтганда, "Атокли отлар логик жихатдан бу, шу, у, уша каби курсатиш олмошларига жуда якин туради. Чунки атокли отлар хам, бундай курсатиш олмошлари хам семантик жихатдан "тук" эмас, яъни уларнинг иккаласи хам муайян объектни бевосита ифодаламайди, балки айни объектларга ишора килади, уларни курсатади"

МУХОКАМА

Узбек тилида муайян объектни номловчи атокли отлар хам макон дейксисини шакллантирувчи соф дейктиклар сирасига киради. Бунда атокли отнинг объектга ишораси контекстда аникланади. Масалан: Улар "Денгиз" деб номланган, денгиз буйида жойлашган меумонхонага етиб келишди. (Н.Норматов. "Кузгудаги икковлон")

Ушбу микроматнда денгиз сузи икки марта кулланган. "Денгиз" атокли оти ва денгиз турдош оти. Мазкур уринда "океаннинг курукликка туташган кисми" - лугавий маъноси денгиз турдош отига тегишли булиб, "Денгиз" атокли оти мазкур лугавий маънодан холи, у объектга - мехмонхонага куйилган ном сифатида макон дейксисини шакллантирувчи ишоравий бирлик вазифасини бажарган. Контекстдан ташкарида сузнинг урин-жойга ишора маъноси йуколади. Куринадики, матн куршовида атокли отларнинг ишоравийлик функцияси кокретлашади.

Узбек тилида урин ифодаловчи атокли отларнинг макон дейксисини шакллантиришида мазкур бирликларга кушилувчи урин-пайт, жуналиш, чикиш келишиги, чегара шакли кушимчаларининг хам ахамиятини эътироф этиш максадга мувофик. Бу кушимчаларнинг йуналганлик, уринлашганлик, урин-жойнинг бошлангич нуктаси, чегараси каби грамматик маънолари дейктик бирликларнинг макон дейксисини шакллантиришига хизмат килади. Масалан: Умар Сейистоний билан Эрмитажга боришга кеча ваъдалашгани туфайли барвацт турди. (Н.Норматов. "Кузгудаги икковлон")

Мазкур микроматндаги Эрмитаж номи тингловчи онгида купчилик учун таниш объект - тарихий-маданий музей объекти тугрисидаги маълумотни уйготади. Бирок бу объектни билмаган тингловчи учун жуналиш келишиги -га кушимчасининг йуналганлик грамматик маъноси ва бормоц феълининг лугавий маъноси унинг муайян объект номи эканлигини англатади. Куринадики, атокли отнинг узи матн куршовисиз объектга ишора вазифасини юзага чикара олмайди.

Маълумки, ном укилганда, объект тугрисида ахборот бера олиши ёки унинг характерини, образини очиб берувчи ассоциация уйгота олиши объект фаолияти ишини енгиллаштиради. Масалан, "Миллий таомлар" номи тингловчида узбекона: ош, норин, манти каби таомлар тайёрланадиган овкатланиш объекти эканлиги тугрисида ахборот беради. Шунга кура ном танланганда имкон даражасида умумистеъмолдаги сузлардан фойдаланилиши максадга мувофик. Объект фаолиятини юритувчи шахснинг узи, фарзандлари, якинлари исми билан муайян объектни аташ, ном бериш бизда купрок урф булган. Бу ном объект хакида хеч кандай маълумот бермаслиги, табиий. Жахонга машхур энг яхши брендлар номи универсаллик хусусиятига эга. Масалан, Америкада ишлаб чикарилган, катта-ю кичикка бирдай маъкул "Марс" шоколадининг номи барча тилларда бирдай янграйди ва хар кандай миллат эгаларида сайёра билан боглик, Марсни узлаштиришдек ижобий ассоциация уйготади.

ХУЛОСА

Шунга кура объект номларини танлашда куйиладиган атокли отларнинг ишоравийлик вазифасини эътиборга олиш мухим омиллардан саналади. Зеро, мазкур бирликлар жамият аъзолари уртасида объект тугрисидаги яхшигина реклама вазифасини бажариши мумкин. Шунингдек, ном танлашда узбек тилига хос сузлардан фойдаланиш миллатимиз узлигини, маънавиятини куз-куз килиш учун олга куйилган бир кадам, дейиш мумкин. Негаки атрофимизда ном танлашда негадир чет сузлардан фойдаланишга купрок ургу берилишини кузатиш мумкин. Кучаларимизда тез-тез кузимиз тушадиган аёллар гузаллик маиший-хизмат хоналари пештокига илинган "Miss Kleopatra", "Miss Safina" номлари урнига

"Мохларойим", "Мохидаврон", "Сумбул сочлар" ёки турли овкатланиш объектларига куйилган "The one", "Mister Kebab", "Grill" номлари урнига "Кабобмисан кабоб!", "Лукмайи халол", "Думбок жужалар" каби мижоз диккатини тортувчи бежирим, узбекона номлар куйилса кандай чиройли!

Зеро, Ватанимизда асос солинаётган объектнинг пештокига узлигимиздан гурурланиб узбек тилидаги номни илсак, нур устига, аъло нур буларди, назаримизда.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ

1. Узбек тилининг изохли лугати. Бегматов Э., Мадвалиев А., ва б. - Тошкент: Узбекистан миллий энциклопедияси, 2-жилд. 2006.

2. Махмудов Н. Пресуппозиция ва гап. Узбек тили ва адабиёти, 1986. 6-сон, 30-б. Davlatova R. H. Pragmatic analysis of the linguistic concept of person-referencing deixis and pronouns referring to it in the uzbek language. Journal of Critical Reviews. Vol 7, Issue 5. 2020. 350-354p. https://www.scopus.com/sourceid/21100920227#tabs=0http:// jcreview.com

3. Davlatova R.H. Social condition deixis and its expression in uzbek language. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. 2020, Volume: 10, Issue: 4. 259-265 p.

4. Lutfullayeva, D. E. (2016). The Role Of Associative Experimental Method In The StudyOf Human Linguistic Memory. In Современные проблемы тюркологии: язык-литература-культура (pp. 452-457).

5. Esonovna, L. D., Anvarovna, N. M., Sayidmahamadovna, S. N., Alimullaevna, N. F., & Kakhramanovna, S. N. (2020). PRAGMATIC FEATURES OF OFFICIAL TEXTS AND DOCUMENTS OF THE UZBEK LANGUAGE. ANGLISTICUM. Journal of the Association-Institute for English Language and American Studies, 9(7), 27-34.

REFERENCES

1. Узбек тилининг изохли лугати. Бегматов Э., Мадвалиев А., ва б. - Тошкент: Узбекистон миллий энциклопедияси, 2-жилд. 2006.

2. Махмудов Н. Пресуппозиция ва гап. Узбек тили ва адабиёти, 1986. 6-сон, 30-б. Davlatova R. H. Pragmatic analysis of the linguistic concept of person-referencing deixis and pronouns referring to it in the uzbek language. Journal of Critical Reviews. Vol 7, Issue 5. 2020. 350-354p. https://www.scopus.com/sourceid/21100920227#tabs=0http:// jcreview.com

3. Davlatova R.H. Social condition deixis and its expression in uzbek language. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. 2020, Volume: 10, Issue: 4. 259-265 p.

4. Lutfullayeva, D. E. (2016). The Role Of Associative Experimental Method In The StudyOf Human Linguistic Memory. In Современные проблемы тюркологии: язык-литература-культура (pp. 452-457).

5. Esonovna, L. D., Anvarovna, N. M., Sayidmahamadovna, S. N., Alimullaevna, N. F., & Kakhramanovna, S. N. (2020). PRAGMATIC FEATURES OF OFFICIAL TEXTS AND DOCUMENTS OF THE UZBEK LANGUAGE. ANGLISTICUM. Journal of the Association-Institute for English Language and American Studies, 9(7), 27-34.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.