Научная статья на тему 'ЎЗБЕК ТЕАТРИ САҲНАЛАРИДА ТИЛ ВА НУТҚ МУТАНОСИБЛИГИ'

ЎЗБЕК ТЕАТРИ САҲНАЛАРИДА ТИЛ ВА НУТҚ МУТАНОСИБЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
168
35
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
актёр / режиссёр / спектакль / нутқ / ижро / actor / director / play / speech / performance

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — У. Болтабоева

Ушбу мақолада ўзбек театри саҳналарида тил ва нутқ масалалари ҳақида ҳикоя қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

LANGUAGE AND SPEECH BALANCE ON UZBEK THEATER SCENES

This article deals with language and speech issues in Uzbek theater scenes.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК ТЕАТРИ САҲНАЛАРИДА ТИЛ ВА НУТҚ МУТАНОСИБЛИГИ»

УЗБЕК ТЕАТРИ САХНАЛАРИДА ТИЛ ВА НУТЦ МУТАНОСИБЛИГИ

У.Болтабоева

Узбекистан давлат санъат ва маданият институтининг Фаргона минтакавий

филиали

Аннотация: Ушбу маколада узбек театри сахналарида тил ва нутк масалалари хакида хикоя килинади.

Калит сузлар: актёр, режиссёр, спектакль, нутк, ижро.

LANGUAGE AND SPEECH BALANCE ON UZBEK THEATER SCENES

U.Boltaboeva

Fergana regional branch of Uzbekistan State Institute of Arts and Culture

Abstract: This article deals with language and speech issues in Uzbek theater scenes.

Keywords: actor, director, play, speech, performance.

Узбек театри сахнасида мужассамлаштирилган тарихий шеърий драмаларнинг айримлари сахна нуткининг шаклланиши ва тараккиётида алохида ахамиятга эга булган. Бу узбек халкининг узок тарихини яхши билган устоз санъаткорлар хизмати билан богликдир. Тарихий драмаларда даврнинг ижтимоий зиддиятларига, хаккониятга амал килиш, асар тилининг равон ва соф булишини факат ижрочидан эмас, драматурглардан хам талаб килиш замонавий узбек театри шаклланган ХХ асрнинг 20-йилларидаёк устоз санъаткор Маннон Уйгур ва унинг мактабидан етишиб чиккан катор актёрлар ва режиссёрлар ижодларида бошланган. Айникса, тил ва нутк масаласида талабчанлик кучли булганлиги сабабли актёрлар тарихий шахслар образларини яратиш бобида улкан ютукдарни кулга киритганлар. Тадкикот жараёнида видео ва аудио кассеталарида ёзилган тарихий спектаклларни тинглар эканмиз, уларда буюк актёрлар томонидан яратилган тарихий шахслар образларида суз санъатининг харакатчанлигини хам, таъсирчанлигини хам, узбек тилининг узига хос латофатини хам, нуткнинг назм ва наср шакллари мутаносиблигини хам, ижрочилик ансамблидаги нуткда булар хаммани мукаммал бир тарзда ифодаланганлигини курамиз. Зеро, М.Уйгур режиссёр сифатида сахнадаги кахрамонлар нутки устида ута синчковлик билан ишлар экан, нуткка факат адабий восита сифатида эмас, балки биринчи галда сахнавий хатти-харакат

воситаси деб караган ва хар бир сузнинг ташки хатти-харакатларда, мизансценаларда кай тарзда ифодаланиши устида бош котирган.

Тил ва нуткнинг мутаносиблиги хакида гап кетганда, «Алишер Навоий» спектакли образлар холатини ёритишда тилнинг ажойиб воситаси эканини намойиш этган чукки булганлигини алохида таъкидлаш лозим. Кейинчалик «Мирзо Улугбек» трагедиясининг тил курилиши хам назмда ифода этилиб, гоят мазмундор, ширали булиб жаранглади. Сахнада асар тилининг кудрати Навоий образини яратган Олим Хужаев нуткида куринган булса, Шукур Бурхонов гавдалантирган Мирзо Улугбек образи талкинида узининг тула ифодасини топди.

Узбек драматургиясида шеърий драмалар яратиш анъанаси Т.Туланинг «Кувваи кахкаха» драматик достонида муваффакиятли давом эттирилиб, тил масаласига нихоятда жиддий эътибор берилганлиги билан эътиборли булди.

Тил умуман адабиётнинг асосий муаммоларидан булиб, тарихий драматургияда алохида ахамиятга эга. Тилга олинган тарихий драмаларда тил тарихий вокеликни акс эттиришда, тарихий шахс хаётий лавхаларини, хусусиятларини ёритишда, характерини топишда мухим восита булиб, окибатда тарихий персонажлар томошабинлар куз унгида хаётдаги кишиларга, вокеа -ходисалар эса хаётий вокеаликка айлангандек тасаввур тугилди. Бунда тарихий шахс нуткининг шакли ва меъёрини топиш мухим ижодий вазифалардан булиб, тил ва талаффузда акс эттирилаётган давр рухи сезилган холда замонавий томошабинга тушунарли жаранглаши лозим. «Алишер Навоий», «Мирзо Улугбек», «Кувваи кахкаха» («Нодирабегим») тарихий шеърий драмалари давр рухини ифода эта олишда намуна даражасига кутарилган экан, бунда аллома драматурглар Уйгун, Шайхзода, Т.Тула, олим ва драматург И.Султоннинг тил устида теран иш олиб борганлиги мухим ахамият касб этган.

Мамлакатимиз тарихида бурилиш боскичи булган, халкимиз миллий мустакилликка эришган 80-90-йилларда ана шу шеърий драмаларнинг кайта сахналаштирилиши томошабинларнинг маънавий ва маданий хаётида мухим вокеа булди. Энг мухими, ушбу жараёнда режиссёр ва актёрларнинг янги авлоди устоз санъаткорларнинг рол ва суз устида ишлаш анъанасини давом эттирди. Шу бахона, биринчидан, сахна ижодкорларида тарихга, мумтоз асарларга эътибор кучайди, иккинчидан, мазкур шеърий драмаларнинг сермазмун ва гузал тили узлаштирилди ва таргиб килинди.

Асар тили актёрлар нутки билан чамбарчас богликдир. Х,ар кандай сермазмун ва гузал тил хам актёрларнинг ижрочилик махорати туфайлигина таъсирчанлик кудрат касб этади. Ижрочи сузга ижодий мехнат жараёни тарзида ёндошиб, шеърий матн мазмунини тула-тукис очиб беришда шакл ва мазмун

масаласини специфик нуктаи назардан тахлил килиб, шунга яраша нутк воситалари излаб топиши ва ишга солиши лозим.

Куриб чикилган спектаклларда шеърий нутк асосий шакл хисобланиб, ижрочилар шеърнинг белги, конун-коидаларини, элементларини яхши тушунган холда шеърий нуткни узлаштиришда шеърий драманинг шаклига катта ахамият берганларида, тегишли натижаларга эришдилар. Шу билан бирга баъзи актёрларнинг нуткида шеърий услуб камдан кам сезилиб, купрок шеърий шаклни прозаик нуткка айлантириб ижро этиш холлари кузатилди.

К.С.Станиславский сахна нутки мутахассисларининг нима учун театр санъати мактабларида тахсил олувчи талабаларнинг аксарияти шеърий нутк ижрочилигини билмайдилар, деган саволига шундай жавоб берган эди: «Бунинг учун улар купчилик ижрочиларда етишмайдиган ва узлаштирилмаган темпо -ритм масаласида жиддий бош котиришлари лозим»1. Дархакикат, спектакллар тахлили ва кузатишлар шуни курсатдики, шеърий нутк - бу маълум образнинг тузилишини йулга солиб турувчи кучга эга. Бунда шеърий нуткнинг хар бир сатридаги асосий сузларнинг хатти-харакати ахамиятлидир. Актёр шеърий асарни уз нуткига кучириш учун шеър укишда тажрибали булиши, шеърий матнни хеч кимнинг ёрдамисиз тахлил кила олиш шарт, акс холда шеърий нутк прозаик нуткка айланиб колади. Бу жараёнда куйидагиларга эътибор бериш керак:

1. Шеъриятда суз кадрини саклаб колиш, мазмундаги асосий фикрни маълум жумлаларда хис кила олиш,

2. Шеърий нуткда овоз имкониятларини бошкара олиш ва овоз охангларини муайян фикрларни ифода килишга каратиш,

3. Прозаик нуткка караганда шеърий нуткни узлаштириш кийинрок кечиши сабабли шеърият нуткда асосий фикрни етказиб бериш ва мисраларда ритмни бузмасдан мантикий пауза ва ургуларни аник белгилаш,

4. Шеърий нутк доимо ритмга буйсинишини хаёлдан кочирмаслик,

5. Шеърий мисранинг бош булаги ёки охирига тушадиган суз ургуларини оклай билиш,

6. Шеърий драмаларда рол ижро этувчи актёр жуда катта техник тайёргарлик, яъни яхши дикция, тарбияланган нафас, овоз ва чиройли талаффузга эга булиши лозимлигини назарда тутган холда нутк устида узлуксиз иш олиб бориш.

«Алишер Навоий», «Мирзо Улугбек» (Миллий театр) ва «Нодирабегим» (Мукимий театри) тарихий шеърий драмаларининг янги сахнавий талкинларида режиссёр ва актёрларнинг суз ва шеър устида, сахна нутки устида жиддий

1 Вербовая Н.П. Искусство речи. -М.: Искусство, 1977. С.200. ГТТТУЙ^^Ш! 173

ишлаганлари туфайли ижодий жараён мазмунли кечган бу яхши натижалар берган. Айни чогда бундан кейин театр жамоалари тил ва нутк устида ишлашда нималарга эътибор беришлари лозимлиги хам аникланган.

Мустакиллик даврида яратилган «Искандар», «Сохибкирон» ва «Пири коинот» спектакллари узбек театри тарихида мустахкам урин олди. Ушбу спектакллар тарихий шеърий драмаларда мухит тасвирини яратишда сахна нутки масалалари кесимида куриб чикилди. Бунда тарихий мухит драмаларнинг узида, тилида, кахрамонларнинг тукнашувларида, муносабат ва карашларида, шунингдек, актёрлар нуткида кувонарли даражада акс этганлиги аникланди. Асосан бош образ ва уларга алокадор йирик персонажлар образларини яратган актёрлар тил, нуткий характерни топиш, конфликт, тукнашувлар асосида хис-туйгу, кечинма, холатларни белгилаш, туб маънонинг очилиши ва темпо-ритм йуналишида маълум изланишлар олиб бордилар ва бу самарали ютукларни кулга киритишга сабаб булди.

Айни чогда тадкикот баъзи режиссёр ва актёрларнинг сахна нуткига совукконлик билан муносабатда булганликларини курсатди. Хрлбуки, актёр сахнада асар вокеаларини жонли хатти-харакатлар билан намоён килади. Суз эса сахна санъати ва актёрлар ижодининг асосидир. Актёрнинг муаллиф яратган матнни тугри тушуниши, образ тилнинг сахнада муаллиф уйлагандек талкин этиши айни муддаодир.

Кузатувлар шуни курсатадики, томошабиннинг театр санъатига булган талаблари, кизикишлари тобора ортиб бораётган хозирги тезкор замонда купчилик режиссёр ва актёрлар сахна нутки ва умуман нутк маданиятига нисбатан талабчанликни, масъулиятни сусайтириб юборишгани ачинарли холдир. Актёрлар нуткидаги зурма-зуракилик, дагаллик, талаффуз меъёрининг бузилиши, драматург сузини узгартириб кулай суз ишлатиши, туб маъно, фикрнинг очилишига етарли эътибор бермаслик холатлари кузатилади. Бундай холатларнинг тарихий мавзудаги шеърий спектаклларда учрашига эса умуман чидаб булмайди. Афсуски, бундай камчиликлар наинки вилоят театрларида, балки пойтахт театрининг тарихий спектаклларида хам кузатилади. Актёрлар нуткидаги камчилик ва нуксонларнинг барчасига уларнинг дикция, артикулиация, нафас, овоз, орфоэпия устида мутлако ишламай куйганликлари сабабдир.

Тилнинг кудрати, нуткнинг гузаллиги улуг аждодларимиз сиймоси акс этган тарихий спектаклларда куринар экан, ана шу спектаклларда иштирок этувчи актёрларнинг барчаси ижрода утмиш вокеаларини томошабинларга жонли ва таъсирли шаклларда етказишда масъулдирлар. Аммо баъзи актёрлар бутун огирликни бош кахрамон образини яратувчи актёрга юклаб куйиб узлари

сузларни курук ёдлаш билангина чекланиб куя коладилар. Окибатда спектаклдаги тарихий мухитга путур етади.

Нутк борасида яна бир кизик холат кузга ташланади. У хам булса, сахнада шевачиликка берилишдир. Шева кулланадиган образлар ва спектакллар хам учрайди, албатта. Масалан, фолклор-этрографик характердаги томошаларда шева уринли булиши мумкин. Бирок тарихий мавзудаги сахна асарларида шева мутлако ноурин бир холатни юзага келтирадики, бунга йул куймаслик керак.

Театрдаги сахна нутки борасидаги муаммоларни хал этишда театрдаги режиссёрларнинг таъсири катта. Пьесани пухта укиб урганиш, сахна майдончасидан тортиб, спектакл тайёр булганича актёрнинг нутки режиссёр эътиборида булиши керак. Ундан ташкари, режиссёрларнинг узлари хам нутк борасида актёрларга намуна булишлари лозим, токи улар талаффузга эътибор бериб, чиройли сузлаб, фикрни чиройли ифода килиб, актёрни узларининг оркаларидан эргаштира олсинлар. Афсуски, хозирда купгина театр режиссёрларининг нутк маданияти масаласига эътиборсизлиги туфайли театрда нутк муаммолари тобора купайиб бормокда.

Театр режиссёрлари ва етук актёрлар билан утказилган сухбатлар натижасида сахна борасидаги камчиликлар М.Уйгур номидаги Тошкент давлат санъат институтини битириб театрларга келаётган ёш актёрларда учраши кайд этилди. Уларнинг нутк устида ишлашда режиссёр курсатиб берган харакатдан нарига утолмасликлари таъкидланди. Фикримизча, ёш актёрларнинг айникса дастлабки кадамларида уларни - тил ва нутк маданияти махорат буйича театрда мавжуд анъаналар мухитига олиб кириш ута мухим.

Театрдаги сахна нутки муаммоларини хал этиш борасида куйидаги таклифларни тавсия этиш мумкин:

1. Театрларда ёш актёрлар билан махсус амалий машгулотлар утказиш, токи сузларнинг талаффузи, мазмундорлиги, эстетик таъсирчанлиги масаласи хар доим ижрочиларнинг диккат марказида турсин.

2. Театр бадиий кенгаши доирасида хафтада бир марта курсатилган спектакллар бадиий холати, йул куйилган хато ва камчиликларни умумлаштириш ва шунда нутк масалаларига эътибор бериш.

3. Театр жамоаларида тил ва нутк масалаларига узаро талабчанлик ва масъулият мухитини яратиш.

4. Актёрларда хар куни нутк устида ишлаши куникмаларини хосил килиш. Сахна нутки устаси профессор Л.Хужаева ёзган эди. «Умуман, актёрлар нутки устида муттасил ишлаши керак. Ахир, балерина, созанда, хонанда хар куни машк

килмаса, эсидан чикиб колади-ку. Нима учун драма актёри хар куни машк килмас экан. Махорат, куникмалар машклар оркали хосил булади-ку»2.

Умуман айтганда, профессионал актёрлар грамматик жихатдан ишланган, сайкал топган адабий нормага буйсинган узбек тилининг куркини, жозибасини курсатадиган ва уни таргиб киладиган кишилардир. Улар каерда ишламасинлар, театрдами, кинодами, радиодами, телевидениедами, проффесионал санъаткор эканлигини унутмасинлар. Суз хатти-харакатини, ибора-ю жумлаларни шундай аник, тугри, равон гапирсинларки хаммага урнак булсин.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Ризаев О. XXI аср узбек театри: муаммолар ва режалар. "Театр", 2002 йил, 6-сон.

2. Ризаев О. Максад баркамол сахна асари яратиш. "Театр", 2003 йил, 1-2-сонлар.

3. Холикулова Г. Сахна нутки. Тошкент - 2007 й.

4. Болтабоева У. Сахна нутки. Тошкент, INNOVATSION-ZIYO, 2019.

5. Boltaboyeva U., Rakhmonova N., Usmonov S. Characteristics of speech Art: problems and solutions //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 4. - С. 559-567.

6. Болтабоева У. Нутк санъатининг узига хос хусусиятлари: муаммо ва ечимлар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

7. Усмонов Ш. САХНАДА ТАШ^И ^ИЁФАГА АКТЁРНИНГ МУНОСАБАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. II.

8. Dehqonov R., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of higher education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - Т. 10. - №. 3. - С. 91-95.

9. Tursunova G., Karimov B. PEARLS OF UZBEK NATIONAL DANCE //International Engineering Journal For Research & Development. - 2020. - Т. 5. - №. Conference. - С. 4-4.

10. Абдуназаров З. МИЛЛИЙ УЙИНЛАРИМИЗ ИШТИРОКИДА ЁШ АКТЁРЛАРНИ ТАСАВВУРИ ВА ДЩ^АТИНИ ЧАРХЛАШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

11. Абдуназаров З. ТИМСОЛЛАР СИЙМОСИНИ ЯРАТИШ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. III.

12. Yuldasheva S., Madumarova M. TASKS AND CONTENT OF BIBLIOGRAPHIC WORKS //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 148-152.

2 Хужаева Л. Са^на нутки кай а^волда? //Театр, 1999. 23-б.

ГГлЦ^^Ш! 176 http://oac.dsmi-qf.uz

13. Юлдашева С. Китоб-кунгил чироги //Oriental Art and Culture. - 2020. -№. I (2).

14. Yunusov G., Juraev I., Ahmedov R. A LOOK AT THE REGIONAL SEASONAL FOLKLORE AND THEIR ORIGIN. THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE IN THE DEVELOPMENT OF DANCE ART //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - С. 121-124.

15. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

16. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

17. Ахмедов Р. Миллий мусикий ижрочилик санъатига бир назар //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. I (2).

18. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

19. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСИКА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV

20. Омоновна Д. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КДЛИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

21. Угли X. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКИКИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

22. Угли X. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

23. Мирзаева Н., Аскарова М. ЧУЛПОН ИЖОДИДА МИЛЛИЙ УЙЕОНИШ ХАРАКАТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

24. Турсунов Б. ЧОЛЕУ ИЖРОЧИЛИГИ ТАРИХИГА БИР НАЗАР //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

25. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

26. Еофурова Б. АКТЁРНИНГ НУЩИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШДА ИННОВАЦИОН ТЕХНОЛОГИЯЛАРНИНГ АДАМИЯТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

27. Пулатов Р. «МИРЗО УЛУЕБЕК» ТРАГЕДИЯСИНИНГ ЯРАТИЛИШИ ТАРИХИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

28. Qurbonova M. СНЕТ EL MUSIQASI TARIXIGA BIR NAZAR //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

29. Маматкулов Б. ТЕАТРДА САХНАЛАШТИРУВЧИ РАССОМНИНГ КАСБ СИРЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

30. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

31. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

32. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

33. Haydarov A. QOSHIQLAR ORQALI O'QUVCHILARDA VATANPARVARLIK TUYGUSINI SHAKLLANTIRISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

34. Акбаров Т. ФОЛЬКЛОР ВА АНЪАНАВИЙ МУСЩА МАСАЛАЛАРИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

35. Аскарова М. УЗБЕК АДАБИЙ ТАЩИДИ ТАРАККИЁТИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

36. Turgunbaev R., Takada H. Co-WEB: A Peer-to-Peer Based, Partially Decentralized Framework for Collaborative Web-Content Publishing //2009 First International Conference on Advances in Future Internet. - IEEE, 2009. - С. 67-72.

37. Парпиев А. ЖАДИДЧИ ОБИДЖОН МАХМУДОВНИНГ ФАОЛИЯТИДАГИ ЯНГИ КИРРАЛАР //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

38. Омоновна Х. С. ТАРИХИЙ КУЛЁЗМА МАНБАЛАРНИ КОНСЕРВАТЦИЯ-РЕСТАВРАЦИЯ КДЯИШ ЖАРАЁНЛАРИ ХУСУСИДА //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

39. Normatova M., Ikromjon X. "QUTADG'U BILIG" IKKI JAHONNI TUTISHGA OCHUVCHI YO'L //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

40. Рузиева Г., Хабибжонов И. САДР ЗИЁ КУТУБХОНАСИ //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

41. Nurxon I., Habibjonov I. KITOB VA KITOBXONLIK-INSON MANAVIYATINING KOZGUSI //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

42. Oglu H. I. T. Formation of uzbek tax and customs terms (on the example of materials on the history of language) //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2020. - Т. 10. - №. 12. - С. 1308-1313.

43. Угли Х. И. Т. ТИЛШУНОСЛИКДА СОЛИК-БОЖХОНА ТЕРМИНОЛОГИЯСИНИНГ ТАДКИКИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

44. Угли Х. И. Т. УЗБЕК СОЛИК ТЕРМИНЛАРИНИНГ АФФИКСАЦИЯ УСУЛИ БИЛАН ЯСАЛИШИ //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

45. Mnp3aeBa H. YPTA ACP mAP^ MA£AHH£TH BA 3AXHPH^AHH MY^AMMA^, EOEYP //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

46. qy^nOH H^O^H^A MHRnHH YHFOHHm ^APAKATH

47. Shermatova X. MUSIQA NAZARIYASINING O'ZIGA XOS XUSUSIYATLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

48. nynaTOB P. «MHP3O Y.HYFEEK» TPATEAH^CHHHHT ^PATHHHmH TAPHXH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

49. Ismoilova M. CHOLG'U IJROCHILIGIDA NOTAGA QARAB IJRO QILISH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

50. O'Taganov R. J. TA'LIM USLUBINING ASOSIY AFZALLIKLARI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

51. Mamatov J. BARKAMOL AVLODNI TARBIYALASHDA ERTAKLARNING AHAMIVATI //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

52. AK6apoB T. OO-HEKHOP BA AHEAHABHH MYCH^A MACA.TA.nAPH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. IV.

53. Ac^apoBa M. Y3BEK A^AEHH TAH^H^H TAPA^^HETH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

54. Fo^ypoBa E. AKTEPHHHT HYT^HHH TAKOMHTTAmTHPHm^A HHHOBAqHOH TEXHO^OrH^^APHHHr A^AMH^TH //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

55. TypcyHOB E. TO.TFY H^PO^HTHTH TAPHXHrA EHP HA3AP //Oriental Art and Culture. - 2020. - №. V.

56. TypryH6aeB P. MeTaMatnyMOT: xycycH^raapn, Typnapn Ba CTaHgapraapn //Science and Education. - 2021. - T. 2. - №. 5. - C. 167-175.

57. Yunusov G. et al. A Look At The Folklore of Fergana Valley or History of A Song in The Series of Tanovar //Annals of the Romanian Society for Cell Biology. -2021. - T. 25. - №. 6. - C. 2225-2232.

58. Yunusov G. X., Juraev I., Ahmedov R. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

59. Talaboev A., Akbarov T., Haydarov A. The European Journal of Arts, Issue 1/2020.

60. Haydarov A., Akbarov T., Abdunazarov Z. High purpose and leading action //ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL. - 2020. - T. 10. - №. 12. - C. 609-615.

61. Akbarova M., Tursunova G., Abdunazarov Z. Pedagogical aproaches to the formation of musical literacy of students in the sytem of Higher Education //European Journal of Arts. - 2020. - №. 1. - C. 125-128.

62. Tursunova G. BALET RAQS SAN'ATINING O'RNI VA TARIXIY TARAQQIYOTI //Oriental Art and Culture. - 2021. - №. 6.

63. Tursunova G., Karimov B. Factors that should be considered in musical theater actors education //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 11. - C. 57-61.

64. Gaffarov S. S., Tursunova G. B. The resettlement policy of imperial russia during the colonial period //ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2020. - T. 10. - №. 4. - C. 839-845.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.