Научная статья на тему 'Ўзбек театр санъатида актёрлик маҳорати'

Ўзбек театр санъатида актёрлик маҳорати Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
392
65
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
санъат / образ / динамика / пластика / репертуар / персонаж / катарсис / art / image / dynamics / plastics / repertoire / character / catharsis

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Д. Қўчқоров

Мазкур мақолада ўзбек театр санъатида актёрлик маҳоратининг ўрни таҳлил қилинган. Образ яратиш масаласи кўтарилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Performing skills in uzbek theater art

This article analyzes the role of acting in Uzbek theater arts. The question of creating an image was raised.

Текст научной работы на тему «Ўзбек театр санъатида актёрлик маҳорати»

Узбек театр санъатида актёрлик махорати

ДДучк;оров, Узбекистон давлат санъат ва маданият институти

Аннотация - Мазкур маколада узбек театр санъатида актёрлик махоратининг урни тахлил килинган. Образ яратиш масаласи кутарилган.

Калит сузлар - санъат, образ, динамика, пластика, репертуар, персонаж, катарсис.

Performing skills in uzbek theater art

D.Kuchkarov, Uzbekistan state institute of art and culture

Abstract - This article analyzes the role of acting in Uzbek theater arts. The question of creating an image was raised. Keywords - art, image, dynamics, plastics, repertoire, character, catharsis.

Санъат бу - гузаллик, санъат бу - таълим, санъат бу - тарбия демак. Актёр эса тарбия-ловчи хисобланади. Тарбиячи деганда, куз олдимизга энг биринчи кулимизга калам тутказган, бизга ёзиш-у укишни ургатган зиёли муаллим, устоз, педагог келади. Актёр тарбияловчи булса, бунга лойик булиш учун нима килишимиз керак?

Актёрлик махорати касби адабиёт ва мусикага якинлиги сабаб жуда куп китоб укишни такозо этади. Образни яратиш учун, бирор монологни ижро этиш ва бирор асардан ария (мусикали драма монологи) куйлаш учун драматургик асарни укишимиз шарт. Асарнинг мазмун-мохияти, изчил динамикаси, вокеалар ривожи, давр рухияти пьесада акс этади. ^ахрамонларнинг харак-тери, ички дунёси, фикрлаш доираси, дарди-ни хис килиши, хаёлий орзулари намоён булади.

Узбек миллий адабиётининг ёркин намоёндаларидан бири Узбекистон халк ёзувчиси Тогай Мурод шундай деган эди: "Мен факат бир максадни кузладим: уттиз-уттиз беш ёшларгача жахон адабиётини укиш. Факат укиш ва кул котиб колмаслиги учун майда-майда хикоялар машк килиб туриш. Мен бу ният йулида иморат солмадим, машина олмадим, мансаб эгал-ламадим, шон-шухрат кизгонмадим. Мен дунё талашмадим! Факат изландим, факат укидим." [1]

Узбек театр санъати бевосита узбек адабиётининг тараккиёти билан боглик.

Узбекистон ^ахрамони Саид Ахмад ёзувчи Тогай Мурод тугрисида: "Тогай Мурод худди уз асарларидек ута тугрисуз, бир карашда жуда дагал, аслида эса нихоятда кунгли нозик, самимий, оккунгил инсон эди. Тогай Мурод адабиётга тутаб эмас, ёниб кирди. Унинг киссаларида тасвирланган одамларга бошка халк либосини кийдирсангиз хам узбеклиги билиниб туради. Уларнинг хулк-атвори хам бошкаларга ухшамайди!", деганди.

Инсонда ижодкорлик туйгуси булиши керак, санъат йулини танлаган шахснинг фаолияти ва кунгил туйгулари юракни гупиллатади. Узбек миллий театр санъати профессионал махоратга эга булган мутахассислар ижоди билан ривожланиб келди. Театр репертуарлари нихоятда бетакрор ва ёркин спектакллар билан тулган, бунда жанрларнинг хилма-хиллиги, сахна-вий имкониятларнинг кенглиги, актёрлик махорати, пластика, кугирчок театри, импровизация сингари мухим хусусиятларни санаб утиш жоиз. "Аяжонларим", "Андиша-ли келинчак", "Темир хотин", "Чимилдик", "Орол момо", "Бир кадам йул" мазкур руйхат узлуксиз давом этаверади. Соханинг гурки-раб-яшнаши касбига садокатли, фидойи шахсларнинг фаолиятига боглик.

Туркия Отатурк университети профессори Хусайн Бойдемир: "Хакикий ёзувчи булиш-нинг сири - кеча-ю кундуз утириб ишлаш, изланиш, укиш, ёзиш... Тогай Муродда шундай принцип бор эди." [2]

Тогай Мурод ижодига бироз назар солади-ган булсак, мен учун жуда катта ахамиятга эга булган асарларидан бири бу "Юлдузлар мангу ёнади" киссаси булиб, ундаги мард-лик, ор-номус инсон калбида ажиб хисларни жумбушга келтиради. Асарда вокеалар Сурхондарё вилоятида юз беради, бу асарни укиган одам сурхон халкини, урф-одат-ларини, маросимларини, кураш майдони канака эканлигини яккол кузатади.

Бури полвон умри давомида кураги ерга тегмаган полвон хиобланади, урта ёшларга борганда бир даврада Бури полвонни ёш, кучга тулган Исмоил полвон енгади. Ана энди Бури полвонни курса кочадиган булади. Аммо бир даврада Исмоил полвон ушланади Бури полвон ори учун курашиб, Исмоил полвонни юлдуз санатади. Ана шундан кейин Бури полвон енгилмас полвон хисоб-ланади! Охунбобоев хамма раисингни елка-сидан кокавермайди, Охунбобоев хамма раисга баракалла деявермайди. Бури полвон-нинг ростгуйлиги, хакикатпарварлиги, орини, номусини хар нарсадан устун куйиши, колхозни кандай бошкарган булса, курашда хам даврани шундай халол бошкаради, бунда хаттоки углини хам аямаслиги, бу инсонни канчалик етук кахрамон эканлигини англатади. Бир суз билан айтганда, хакийкий узбек эр-йигити канака булишини курсатиб берган деган фикрдаман!

Мазкур тасвирда персонажнинг мураккаб характери тасвирланган.

Х,ар ким уз хаётини узи куради. ^анака ютукка эришса, узи эришади, канака хатога йул куйса, узи сабабчи булади. Х,акикий санъат умиминсоний булиб, катта мехнат ва жасорат талаб этади. Агар бироз утмишга назар соладиган булсак, биз билган, биз ардоклаган, халк артистлари, дарга санъат-корлар уз махоратлари устида тинимсиз ишлашган. Улар санъат учун жонини бериб мехнат килишган, кеча-ю кундуз укиган, изланган, уз махорати устида ишлаган.

Узбекистон халк артисти Шукур Бурхон -таникли ёзувчи Улмас Умарбековнинг "^иёмат ва карз" асари асосида олинган кинофильмда Сулаймон ота, Софоклнинг

"Шох Эдип" трагедиясида Шох Эдип ва Максуд Шайхзоданинг "Улугбек юлдузи" драмасида Улугбек каби образлари билан халкимиз калбидан чукур жой олган буюк узбек театр ва кино актёри саналади.

Шукур Бурхоновнинг самимийлиги, камтарлиги билан касбдошлари орасида шухрат козонган булса, унинг профессионал махорати, характер яратиш услуби, ёркин пластикаси тахсинга сазовор. Актёрнинг хар позицияси бугунги ёшлар учун сабок булибгина колмай, келгуси авлод учун хам кулланма сифатида ярайди.

Узбек миллий театр санъатида актёрлик махоратининг ривожланишида драматургия-нинг урни хам мухим. Миллий репер-туаримиздан жой олган "Падаркуш", "Бахтсиз куёв", "^иёмат карз", "Кузнинг биринчи куни", "Бир кадам йул", "Кундузсиз кечалар", "Уткан кунлар", "Чимилдик", "Кунгил" каби миллий спектаклларда актёрлик ижроларининг узгача намойиш-ларини куриш мумкин. Импровизация санъатини хам уз вактида куллай олиши, овоз интонациялари, пластика ва бошка унсурлар сахнада жонланади.

Узбек миллий академик драма театрида драматург Эркин Хушвактов асари асосида сахналаштирилган "Чимилдик" спектакли миллий талкинда булиб, фольклор анъана-лари билан сугорилган. Бунда актёрлар комик характерни гавдалантиришади, сюжет давомида мохиятан узгариб боради. Асар гояси чимилдикнинг мукаддаслигини анг-лаш, ёшлар онги ва тарбиясига асрий узбек кадриятларини сингдириш, никохнинг азиз-лигини хис килиш булса, хар бир актёр ана шу гоя томон илдам харакатланади. Энг мухими, ёркин ижролар, бетакрор характер-лар оркали мавзу тулик очилиб боради.

Узбек театр санъатида актёрлик махорати-нинг узига хос мактаби шаклланган. Атокли театр санъати даргалари Аббос Бакиров, Шукур Бурхонов, Олим Хужаев, Зикир Мухаммаджонов, Лутфихоним Саримсоко-ва, Сора Эшонтураева каби актёрларнинг мураккаб ижролари сахналарда колди. Спектаклларнинг жонли жилоси калбларни титратади, инсонни катарсисга солади. Театр

caHtaTHHHHr MyxuM э.пeмeнтн xaM uhcoh pyXH^THHH KaTapcucra conum, atHu noKnam-gup. ÄKTep^HK MaxopaTuHuHr epKuHnuru, npo^eccuoHan Ta^puGara acocnaHraHnuru yHyrunMac acapHH Tapux 3apBapaKnapura MyxpnaMgu. nepcoHa^HHHr gapgu-gyHecu, KyBOHH-y mognuKnapu po.b H^ponucuHUHr pyxuaTura cuHragu. ÄHa myHga GaguuM axnuT u^po maKnnaHagu. Xap Gup po.Hu ropaKgaH u^po этнm Ma^cagu KyMunagu. EyHga pe^uc-

cepHuHr TanaGu, umkohuat Ba нcтнкGo.п.пapн cneKTaK^b yмpGoкнн.пнгннн omupagu.

Xynoca KunuG amraHga, aKTepnuK MaxopaTu maKnnaHMacgaH Ba puBo^naH-MacgaH TeaTp caHtaTu TapaKKueTuHu TacaBByp Kunum kumuh. MaxopaT эca Ta^puGa MaMgoHnapuga yTKupnamagu. Yci^-morupg aHtaHacuHu xaM KeHr KynaMga Mynra KyMum gapKop.

OOH^AHÄHRnrÄH Ä^ÄBHET^ÄP

[1] Mypog T. ro.ngy3.nap MaHry eHagu. TomKeHT, Fa^yp FynoM

[2] EoMgeMup X,. AaBpa. TomKeHT, fflapK rongy3u

References

[1] Mypog T. ro.ngy3.nap MaHry eHagu. TomKeHT, Fa^yp FynoM

[2] EoMgeMup X. AaBpa. TomKeHT, fflapK rongy3u

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.