Научная статья на тему 'ЎЗБЕК МИЛЛИЙ СПОРТ ТУРЛАРИГА ОИД ЛИНГВИСТИК БИРЛИКЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШ АСОСЛАРИ'

ЎЗБЕК МИЛЛИЙ СПОРТ ТУРЛАРИГА ОИД ЛИНГВИСТИК БИРЛИКЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШ АСОСЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
422
22
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
семема / лексема / лингвокультурология / халқ маданияти / миллий спорт ўйинлари / миллий ўйинлар / миллий қадрият / лингвистик белги / ўзбек кураши / топоним. / semema / lexema / linguoculturology / people's Culture / National Sports Games / National Games / national value / linguistic character / Uzbek struggle / toponym.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Искандарова, Шарифа Мадалиевна, Шокирова, М.Н.

Мақолада ўзбек миллий спорт турларининг шаклланиш асослари, уларнинг халқ ўйинлари билан боғлиқ хусусиятлари, миллий спорт турлари ва халқ ўйинларига хос тушунчаларни ифодаловчи лингвистик бирликлар ҳақида фикр юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FORMATION OF LINGUISTIC UNITS OF UZBEK NATIONAL SPORTS

The article focuses on the basics of the formation of Uzbek national sports, their characteristics related to the National Games, linguistic units representing concepts specific to national sports and folk games.

Текст научной работы на тему «ЎЗБЕК МИЛЛИЙ СПОРТ ТУРЛАРИГА ОИД ЛИНГВИСТИК БИРЛИКЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШ АСОСЛАРИ»

Filologiya fanlari/ Philological sciences/ Филологические науки

t/y^^^S International journal of ши^в^щ theoretical and practical research

ЯЩгЩ&г' Scientific Journal

Year: 2021 Issue: 2 Volume: 1 Published: 01.12.2021

http://alferganus.uz

Citation:

Искандарова, Ш.М., Шокирова, М.Н. (2021). Узбек миллий спорт турларига оид лингвистик бирликларнинг шаклланиш асослари. SJ

International journal of theoretical and practical research, 1 (2), 87-94.

Doi: https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752234

QR-Article

Искандарова Шарифа Мадалиевна

Профессор, Фаргона давлат университеты,

Узбекистон

Шокирова М.Н.

PhD, катта уцитувчи, Фаргона давлат университети

DOI 10.5281/zenocfo.57 52234

УЗБЕК МИЛЛИЙ СПОРТ ТУРЛАРИГА ОИД ЛИНГВИСТИК БИРЛИКЛАРНИНГ ШАКЛЛАНИШ АСОСЛАРИ

Аннотация: Мацолада узбек миллий спорт турларининг шаклланиш асослари, уларнинг халц уйинлари билан боглиц хусусиятлари, миллий спорт турлари ва халц уйинларига хос тушунчаларни ифодаловчи лингвистик бирликлар уацида фикр юритилади.

Калит сузлар: семема, лексема, лингвокультурология, халц маданияти, миллий спорт уйинлари, миллий уйинлар, миллий цадрият, лингвистик белги, узбек кураши, топоним.

Iskandarova Sharifa Madaliyevna

Professor, Fergana State University, Uzbekistan

Shokirova M.N.

PhD, senior teacher, Fergana State University, Uzbekistan

FORMATION OF LINGUISTIC UNITS OF UZBEK NATIONAL

SPORTS

87

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255

Annotation: The article focuses on the basics of the formation of Uzbek national sports, their characteristics related to the National Games, linguistic units representing concepts specific to national sports and folk games.

Keywords: semema, lexema, linguoculturology, people's Culture, National Sports Games, National Games, national value, linguistic character, Uzbek struggle, toponym.

ОСНОВЫ ФОРМИРОВАНИЯ ЛИНГВИСТИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ, ОТНОСЯЩИХСЯ К УЗБЕКСКИМ НАЦИОНАЛЬНЫМ ВИДАМ

СПОРТА

Искандарова Шарифа Мадалиевна

Профессор, Ферганский государственный университет, Республика

Узбекистан Шокирова М.Н.

PhD, старший преподователь Ферганский государственный

университет, Республика Узбекистан

Аннотация: В данной статье рассмотрены вопросы основ формирования узбекских национальных видов спорта, их особенности связанные с национальными играми, лингвистические единицы выражающие понятия относящихся к национальным видам спорта и национальным играм.

Ключевые слова: семема, лексема, лингвокультурология, национальная культура, национальные спортивные игры, национальные игры, национальные ценности, лингвичтический знак, узбекский кураш, топоним.

Х,ар кайси тилдаги спортга оид лингвистик бирликларнинг узига хос жихатларини аниклаш учун унинг бошка тиллардан фаркланган хусусиятларини урганиш зарур. Шунга кура, узбек тилидаги "спорт" семемали лексемаларнинг лингвокультурологик жихатларини тахлил килишда тил ва маданиятнинг узаро боFликлигини курсатиш, халк менталитети ва миллий характерининг ифодаланиши каби масалаларга чукуррок ёндашувга эхтиёж сезилади.

Тил хар бир миллатнинг маданияти, кадриятлари ва эътикоди, умуман халкнинг узига хос жихатларини ифодалашда энг мухим омил эканини барча эътироф этади. Бирор халкнинг тилини урганишда унинг маданиятини хам урганиш мухимдир. Чунки тил ва маданият бир-бирига боFлик равишда ривожланади. Спорт хам маданиятнинг бир кисмидир. Спортнинг келиб чикишида хам халк тарихи, маданияти акс этади.

В.Телия тилшунос ва фольклоршунос олим сифатида маданият ва тил боFликлигида семасиология сохасининг ролини алохида таъкидлаган. В.Телия шундай ёзади: "Тил бутун бир маданиятни узида ифодалар экан, шубхасиз,

88

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 семасиология сохаси хам тилнинг эгаси булмиш халкнинг маданиятини жуда чиройли ва чукур ифодалай олади. Бундай холатни узаро тил ва маданиятнинг коришиб кетган сохаси, яъни лингвокультурология асослай олади" [9].

Миллий спорт уйинлари халк уйинлари, урф-одатлари билан узвий боFланади. Бирок уларни урф-одатлар, маросимлар, халк уйинларидан фаркли жихатлари мавжуд. Жумладан, маросимлар кишилар хаётидаги мухим вокеаларни нишонлашга каратилган булиб, расмий ва рухий кутаринкилик вазиятида утадиган, халкнинг купчилик томонидан кабул килинган тартиб-коидаларига амал килинадиган тадбир саналади [7, 8-бет].

Маълум бир халкнинг урф-одатлари билан алокадор жараёнлар табиий равишда анъанага айланади. Шунга кура, халк маданияти тушунчаси манбаларда куйидагича изохланади: "Анъанавий халк маданияти - этносларнинг тарихий-маънавий эхтиёжлари асосида вужудга келган, уларнинг аклий-ижодий фаолияти натижасида тараккий этган, минг йилликлар мобайнида аждодлар фикрлари, тажрибалари, орзу-истаклари, анъаналари ва кадриятларини узида бирлаштирган, авлоддан-авлодга утиб, асрлар оша сайкалланиб, мураккаблашиб борган бебахо мерос хамда жамиятимизни ахлокий соFломлаштирувчи ва инсонпарварлигини баркарор этувчи халкнинг маънавий камол топишига хизмат киладиган мухим омил" [4, 9-бет].

Халк маданиятини курсатишда "спорт" семемали лексемалар хам фаол воситалардан бири сифатида бугунги кунда тилшуносликда лингвокультурологик изланишлар жараёнининг мухим мавзуларидан бирига айланди.

Спорт хам маданиятнинг маълум бир куринишини намоён этади. Спорт уйинларида миллий менталитет ва онг уз ифодасини топади. Бирок спорт уйинларининг, олимпия уйинларининг узига хос хусусияти шундаки, у дунёга тинчлик элчиси сифатида кириб келди. Дунё мамлакатлари уртасидаги куплаб сиёсий, иктисодий, мафкуравий муаммоларга карамай, олимпиада уйинларида тенгма-тенг курашиш, мамлакатнинг жисмоний ва ахлокий киёфасини курсатиш айнан спортнинг зиммасига юкланган.

Халк онгида мавжуд булган хар бир суз-фикр тил билан ифодаланар экан, маълум халкнинг спортга оид лексемалари уша халк тилида келтирилган сузлардан, шу халк вакиллари томонидан, шу халкнинг узига хос хусусиятлари оркали ясалиш усули билангина ифодаланади. Х,озирги замон тилшунослигида тил бирликларининг семантикаси, муайян лексеманинг лингвкультурологик ва семантик хусусиятлари тадкики жуда куплаб илмий изланишларнинг асосий мавзуси хисобланади.

© ®

89

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255

Бугунги кунда Узбекистонда хам ёшларнинг маънавий жихатдан ва жисмонан баркамол инсон сифатида тарбиялашда миллий спорт, унинг маданий илдизларини урганишга катта эътибор каратилмокда. Муайян харакатли халк уйинлари кейинчалик миллий спорт уйинларининг юзага чикишига асос булган, чунки болалар уйинлари болаларни соFломлаштиришга, уларни спорт мусобакаларига тайёрлашга маълум даражада йуналтирилган.

"Халк уйинлари, хаётий фаолият, кузатиш, тажриба махсули булиб, авлоддан-авлодга мерос булиб келган. Миллий менталитет, узига хос маданият ва маънавият, аввало, урф-одат, удум, маросим, халк OFзаки ижоди, шунингдек, мусобака характеридаги уйинлар оркали мустахкамланади" [3,21-бет].

Узбек миллий спортини ифодаловчи тушунчалар орасида халк уйинлари лексикаси алохида урин тутади. Узбек халк уйинларининг лексик хусусиятлари буйича Э.Жабборов[1], халк томошалари юзасидан А.Собиров[5]ларнинг монографик изланишлари мавжуд. Узбек халк уйинларининг маълум худудларга кура, баъзан ёшга доир унлаб турлари хакида манбаларда етарлича маълумотлар берилган[1, 3, 5]. Маълумки, айрим жисмоний чиникишга каратилган харакатли халк уйинлари миллий спорт тури даражасига кутарилган булиб, шунга кура, бу маколада миллий спорт уйинларининг асоси булган халк уйинларини ифодаловчи айрим тушунчалар, лексик бирликлар тахлилига кискача тухталамиз.

Халк уйинлари халк ижодининг бир туркумини ташкил килиб, халк цирки унинг бир кисмидир. Халк циркининг келиб чикиши кадимги маросим, уйин ва маиший хаёт билан боFлик.

Уйин - турли ифодали воситалар билан маълум коида ёки олдиндан келишилган шартлар асосидаги жисмоний мусобакалар, беллашувлар, тафаккур бахслари ва ижрочилик талабларидан вужудга келган миллий кадрият хисобланади[10].

Миллий уйинлар тарихини урганишда Махмуд КошFарийнинг "Девони луFOтит турк" асарининг урни бекиёс. Асарда халк уйинларининг бир юз элликдан зиёд тури тилга олинган. Жумладан, "бандол" (асир олиш), "утиш-утиш" (давра уйини), "чавгон" (туп уйини), "ут бандал" (таёк уйини), киличбозлик, найзадорлик ва бошка уйинлар хакида хам маълумот берилади. Бу уйинларнинг айримлари хозирги кунда хам болалар учун кизикарли машFулот саналади.

М.КошFарий "жорияларнинг дарахт шохларига аркон боFлаб, шу арконга утириб учиб уйналадиган уйини" номини йапнгу деб кайд этади. Бу ном хозирги узбек тилида йук, унинг урнида аргимчоц атамаси кулланилади. Бу атаманинг хам узбек шеваларида катор вариантлари бор. М.КошFарий девонида зикр

90

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 этнnгaн warnxu-Marnxu geö HoMnaHraH yfiuH xaM, yHHHr homh xaM xo3up öyryHnafi ucretMongaH hhkhö KeTraH[1, 4-öeT].

Xa^K gocToHnapu xanK yfiuHnapuHH ypraHumga MyxuM MaHÖa xucoönaHagu. "ÄnnoMum" gocroHuga Kypam, ot, nofira, ynoK, Hafi3a caHHum, KaMoHgaH yK oTum, Kh.hhöo3.hk, MepraH.HK, "KyHTyFMum" gocroHuga kh.hh HonMoK, mh.thk otmok, HHpnm6o3.HK, KynKapHT03.HK, Hafi3agacraHK, rapoBÖacrauK Kaöu ^hcmohhh Ba xapöufi MaxopaT Typnapu xaKuga cy3 KeTagu. Ey cnopT Typnapu Tyfinap Ba fiHFHHttapga MycoöaKa Tap3uga yTKa3H.raH, coBpuHra Karra Hapcanap THKunraH. Ey yfiuHnap Kumunapga MapgnuK, ^aHroBapnuK, MatHaBufi Ba ^hcmohhh komh..hk KaÖH ^a3H.aT.apHH KaMO.OTra eTumTupraH.

Höh Chho "Thö KOHyHnapn" acapuga Kypam Ba ^hcmohhh MamKnapHHHr KHmH öagaHTapöuacugarH ypHH, yfiuHHHHr mu^oöaxm xycycuarnapu xaKuga TyxTa.raH: öup oeFuga caKpam, kh.hhöo3.hk Ba Hafi3aöo3nuK, oTga ropum, hkkh Ky.HHH CH.KHTum: y3apo TopTumum MymT öunaH TypTumum, efigaH yK OTum, Te3 ropum, Hafi3a OTum, roKopugaru öup Hapcara upFHÖ ocunum Kaöunap Te3 xapaKaraap, apFHMHOKga ynum, öenaHHaKga ynum, KafiuK Ba KeManapga cafip Kunum Kaöunap HO3HK Ba eHru. xapaKar Typnapura, Te3 öopuö opTH öunaH KafiTum, coa öunaH onumum, HanaK Hanum, caKpam, Hafi3a caHHum, KyB.amum, Tom Kyrapum, KonroK öu.aH yfiHam Kaöunap öagaHTapöuaHHHr Kynnu Typura KHpHTHnagu[2,95-öeT].

EagaHTapöua Ba cnopT y3ÖeK xanKHHUHr KyHganuK TypMym Tap3ura moc xonga xa.K yfiuHnapu maKnuga puBO^naHHÖ öopraH. YnapHHHr h.mhh acocnapu xaM X acpgaeK maKmaHTupunraH. X,O3upga xaM xa.K yfiuHnapu xyKyMaT TOMOHugaH Munnufi KagpuaTnap cu^araga OMManamTupunMOKga.

Y3ÖeK xanK yfiHHnapHHHHr nuHrBucTHK öenrunapuHH ypraHum fiynuga 3.^aööopoBHHHr "Y3ÖeK xanK yfiuHnapu neKcuKacu (^aHyöufi Y3ÖeKucTOH MaTepuannapu acocuga)" MaB3ycugaru H0M30gnuK gнccepтaцнacн anoxuga axaMuaTra эгa[1]. 0.hm xanK yfiHHnapHHHHr HOMnaHum мoтнвaцнacн, xanK yfiuHnapu TacHH^u, xanK yfiuHnapu HOMnapuHHHr nyFaBufi-ceMaHTHK xycycuaraapu xaKuga öaxc ropuTagu. XanK yfiHHnapHHHHr HOMnapu TypKHfi Tunnap Ba y3ÖeK th.h Maxannufi meBanapu MHKecuga xaM TagKHKKa TopTunagu.

Xa^K Munnufi yfiuHnapu yrKa3Hnum gaBpura Kapaö, gouMufi Ba ^acnufi yfiuHnapra öynuHraH: MacanaH, öaxopga gapaxraap yfiFOHHÖ, Tonnap KypTaK HHKapraHga - "to. öapraK", gana rynnapu OHunraHga - "ryn yfiuHu", numuKHunuK nafiTuga gaHaK, öhfok yfiuHnapu, apFHMHOK ynumnap ceBHÖ yfiHanraH. KeH Ky3, Kumga eFHHrapHHnHK öomnaHuö, ep roMmaraHga ko3hk, omuK, Tom yfiuHnap ogaT Tycura KupraH. K,op eKKaHga "KopxaT", "KopöypoH", eMFup eKKaHga "eMFup eFanoK", Kynnu maMon эcгaнga "öypoH-öypoH", coByK y3 KyHHHH KypcaTraHga öapna caHgan aTpo^uga fiHFHnuö, "TonumMoK Ton", "Te3 afiTum", "khm afiTgu" Kaöunap yfiHanraH.

91

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 Кеч куздан то бахоргача "улок-купкари" мусобакалари утказилган[10].

Метафора - бир предметнинг номини бошка предметга бирор томондан ухшашлигини эътиборга олиб кучириш[8,63-бет]. усули булиб, халк уйинлари номинациясида метафора ва ухшатишга асослаб номлаш кенг кузатилади: цубба, урда, цушимбоши, цирратош, хуржун-хуржун, юлдуз, мойкулча, хола-хола, аскар-аскар каби уйинлар номларида уйин жараёнида иштирокчиларнинг метафора асосида бирор нарсани иккинчи нарсага ухшатиши кузатилади. Масалан, цушимбоши уйинида уртага дов куйилиб, довнинг атрофида маълум кенгликдаги доира чизилади. Уртада турган бола довни олдирмаслиги, довни олмокчи булганларга хамла килиши керак булади. Мазкур холат спорт уйинларидаги "карши хужум" тактикасини эслатади, яъни химояни эсдан чикармасдан, хужумга утишга, хужум вактида хам химояни эсдан чикармаслик кобилиятини ривожлантиради. Марказдаги иштирокчининг уз жойини тарк этиши мумкинмаслиги, шу билан бирга киска хужум уюштириши харбий сохада кушинбошининг умумий харакатларини эслатади. Шу нуктаи назардан айтишимиз мумкинки, "кушимбоши" аслида "кушинбоши" номининг нотулик ассимиляцияси натижасида шу куринишга келган. Бу уйин номи тулик метафорага асосланган. Уйин тарзи эса жанг майдонининг кичрайтирилган моделини ифодалайди.

Халк уйинлари номларида топонимларнинг кузатилиши, аввало, мазкур уйиннинг кенг микёсда таркалганлиги, иккинчидан, тарихан узок даврларга бориб такалишини, учинчидан, умумий номдан фаркли белгисини ифодалаш эхтиёжи билан боFлик. Масалан, кураш спорт тури топонимик характерига кура бир неча бор п0F0нали турларга ажратилади. Кураш тасвири туширилган ёдгорликлар Миср эхромлари, Месопотамия буртма суратлари, Афина рельеф расмлари, хинд кулёзмаларида учрайди[6,4-7-бет]. Шундан келиб чикиб, курашнинг шу топонимлар билан боFлик номларини санаш мумкин. Узбек кураши хам турли худудларда таркалиши, усуллари фаркига кура "бухороча кураш", "фарF0нача кураш" номлари кузатилади. "ФарF0нача кураш" "белбоFли кураш" деб хам номланади, сабаби унда факат белбоFни ушлабгина йикитишга рухсат берилади.

Масалан: Х,озирги кунга келиб Карачай, Калмиц, Татаристон, Бошцирдистон, Камчатка ярим ороли, Афгонистон, Жанубий Курия, Хитой, Япония давлатларида %ам фаргонача миллий курашга ухшаш белбогли кураш мусобацалари утказилиб турибди (Н.Азизов, БелбоFли Туркистон кураши).

Бухороча ва фарF0нача кураш турларининг фарки борасида "Алпомиш" достонида хам айрим нукталар кузатилади, Алпомиш ва Кукалдош Барчиннинг туртинчи шартида узаро кураш тушадилар. "Алпомиш" достонида келтирилган

92

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255 afipuM ycynnap KaM KyBBaT cap^naö, paKHÖHHHr KyHHHu y3ura Kapmu umnarnm öynuö, öyxopona KypamHH эcnaтagн.

ToFafi MypogHHHr "Mngy3nap MaHry eHagu" poMaHuga Boxaga Kypam Typu KyfiugaruHa TacBupnaHagu: Ey ca$ap 3pMam 3UKaüu6-3UKaüu6 Kexöu. WyKypuuus qyxmuqxapu ocmuöau Kupu6 KymapMo^uu 6yxöu. WyKyp 3pMamuuu8 6omuuu KyKpasu ocmma %ucöu. Kynnapuuu vynmusuöau ymKa3u6 ymxaöu. Emu6omap8a oxöu: y3u 6upöau op^a8a emu6 %oxu6, 3pMamuu ycmuöau omupu6 omMO^uu 6yxöu.

0apsouaua Kypam TypuHH e3yBHH Kyfiugaruna TacBupnafigu: BoöuüxuKxap oxumuu Kypam, öeöu. BoöuüxuKxapöa y3 Kypamxapuuu uaMOüum k^xöu: ukku noxeou 6up-6upxapu 6exuöau qyrnapuuu ymKa3u6 ymxa6, cyxmu6 wpa 6epöu.. Ey opaöa eoya noxeouxapuöau 6upoeu oesu ocMOuöau Kexu6 ep8a mymöu. Eupoeu pa^u6uuu exKaöau omupu6 omöu.

roKopugarunapHH xucoöra oncaK, xanK yfiuHnapu HoMuga TonoHHMHK Ba этнoннмнк KypcaTKHHnapHHHr Kenumu y3ÖeK MagaHuaTugaru Typ^anuK Ba paHr -öapaHrnuKHH u^oganafigu. CnopT yfiuHnapu Ba xa^K yfiHHttapHHHHr ^apKnu HyKTanapugaH öupu - ynapHHHr HoMnapuga reHgep öenrunapHHHr aKc этнm-этмacnнгнgagнp. ^yMnagaH, cuHxpoH cy3um, öaguufi ruMHacTHKaHHHr afipuM Typnapu HmTupoKHHnapHHHr ^HHcura Kypa a^panuö Typca xaM, HoMnaHumuga öy xycycuaT xucoöra onuHMaraH.

HoMnaHum acocu öynraH yxmarumnap, amponoHHMnap, TonoHHMnap, ^hhc öungupyBHH cy3nap, MapocuM Ba yp^-ogaraap, пpeцegeнт HoMnap (öy ypHuga эpтaк KaxpaMoHnapu) Kaöunap y3öeK xa^KHHHHr ^HKpnam Tap3H Ba Ta^aKKyp gapa^acuHH öungupuö Typagu. Ynap öup ToMoHgaH nuHrBoKyntTyponorua coxacuHHHr xaM ypraHum oöteKraapugaH öupu xucoönaHagu.

^QHga^aHH^raH agaßneTnap pynxara:

1. ^aööopoB 3. Y3öeK xa^K yfiuHnapu neKcuKacu (^aHyöufi YsöeKHcroH MaTepuannapu acocuga): Ounon. $aH. hom3.... gucc. aBTope$. - TomKeHT, 1998. - 24 öeT.

2. Höh Chho. Thö KoHyHnapu. 3 ^ungnu. 1-^ung. - TomKeHT: Aögynna Kpgupufi HoMugaru Xa^K Mepocu HampueTH, 1994. - 300 öeT.

3. HyngomeB C.B. OapFoHa Boguficu axonucuHHHr xa^K yfiuHnapu: Tapux $aHn. ... ^anc.goKT.gucc.aBTope^. - TomKeHT, 2019. - 54 öeT.

4. MypogoB M., KppaöoeB y., PycraMoBa P. 3THoMagaHuaT. TomKeHT: AgonaT, 2003. - 199 öeT.

5. CaöupoB A.ffl. TepMHHM y3öeKcKux HapogHtix 3penHrn,: - ABTope^. gucc. ... KaHg. ^unon. HayK. TamKeHT. - 1990. - 23 crp.

93

INTERNATIONAL JOURNAL OF THEORETICAL AND PRACTICAL RESEARCH

DOI https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.5752255

6. Tastanov N. Kurash turlari nazariyasi va uslubiyati. - Toshkent: Sano-standart, 2017. - 480 bet.

7. Кррабоев У. Узбек халки байрамлари. Тошкент: Шарк, 2002. - 476 бет.

8. Хржиев А. Узбек тилшунослик терминларининг изошли луFати. - Тошкент: Узбекистан Миллий энциклопедияси, 2002. - 168 бет.

9. wiki-text/teliya/direct culture and language system/

10. http://n.tarix.uz/milliy-ananalar/milliy-oyinlar/

11. Abdugappar, A. N. (2020). Sport Terms Borrowed from Different Languages into Uzbek Language. International Journal of Linguistics, Literature and Translation (IJLLT), 2(6), 159-166.

12. Oktamovna, S. Z., & Nasriyevich, G. N. (2021). Terminology as a structural element of the language. Asian Journal of Multidimensional Research, 10(9), 724731.

94

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.