Научная статья на тему 'ҒЎЗАНИНГЛИНИЯЛАРАРО ДУРАГАЙЛАРИДА МИҚДОРИЙ БЕЛГИЛАРИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ'

ҒЎЗАНИНГЛИНИЯЛАРАРО ДУРАГАЙЛАРИДА МИҚДОРИЙ БЕЛГИЛАРИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Дурагай комбинация / Л –452 линия / Л –608 линия / ўзгарувчанлик амплитудаси / Вариация коэффициенти / Бекросс дурагай / полимер ва плейотроп.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Madraximov Musurmon Imomjonovich, Ergashev Marufjon Maxamadjanovich

Ғўзанинг линиялараро дурагайларида миқдорий белгиларининг ирсийланиши Ғўзанинг ҳосилдор, тола сифати юқори бўлган янги навларини яратиш имконини беради. генетик коллекцияси таркибига кирувчи линияларни ўзаро чатиштирилиб олинган дурагайларда тола чиқиши, индекси, узунлиги ва 1000 та чигит вазни каби хўжалик белгиларнинг ирсийланишини ўрганиш асосий мақсад қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Madraximov Musurmon Imomjonovich, Ergashev Marufjon Maxamadjanovich

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҒЎЗАНИНГЛИНИЯЛАРАРО ДУРАГАЙЛАРИДА МИҚДОРИЙ БЕЛГИЛАРИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ»

«

Open access journal

www.in-academy.uz

» -У-Я ж-' ■

Jfl m

qJRASIAN journal of

T&CIINOI.OGY AND INNOVATION

ГУЗАНИНГ ЛИНИЯЛАРАРО ДУРАГАИЛАРИДА МИКДОРИЙ БЕЛГИЛАРИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ

Madraximov Musurmon Imomjonovich Ergashev Ma'rufjon Maxamadjanovich

Гулистон давлат университети madraximov2021@mail.com

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 30th December 2023 Accepted: 04th January 2024 Online: 05th January 2024 KEY WORDS

Дурагай комбинация, Л - 452 линия, Л - 608 линия, узгарувчанлик амплитудаси, Вариация коэффициенти, Бекросс дурагай, полимер ва плейотроп.

Гузанинг линиялараро дурагайларида мицдорий белгиларининг ирсийланиши Гузанинг цосилдор, тола сифати юцори булган янги навларини яратиш имконини беради. генетик коллекцияси таркибига кирувчи линияларни узаро чатиштирилиб олинган дурагайларда тола чициши, индекси, узунлиги ва 1000 та чигит вазни каби хужалик белгиларнинг ирсийланишиниурганиш асосий мацсад цилинган.

Дунё пахта бозорида сифатли тола берадиган гуза навларига талаб катта. Гузанинг х,осилдор, тола сифати юцори булган янги навларини яратиш республикамиз генетик ва селекционерлари олдидаги мух,им вазифалардан бири х,исобланади. Шу нуцтаи-назардан УзМУ Гуза генетик коллекцияси таркибига кирувчи линияларни узаро чатиштирилиб олинган дурагайларда тола чициши, индекси, узунлиги ва 1000 та чигит вазни каби хужалик белгиларнинг ирсийланишини урганиш асосий мацсад цилиб олинган.

Тадцицотнинг асосий объекти булиб цуйидагилар х,измат цилган:

а) тола чицими юцори, тола узунлиги калта булган Л - 452 линияси;

б) тола чицими нисбатан паст, толаси узун булган Л - 608 линияси.

Юцорида цайд этилган линияларни узаро чатиштиришдан олинган Г1, Г2, Гъ дурагай комбинациялари усимликларида цимматли хужалик белгилари буйича курсаткичларини цуйидагича тавсифлаш мумкин.

Тола чицимининг ирсийланиши. Чатиштириш учун олинган ота-она линиялари тола чициши буйича уртача курсаткичлари бир-бирига яцин. Л-608 линия усимликларида тола чициши 39,29%, Л-452 линия усимликларида эса бу курсаткич-40,83% га тенг. Бу линияларни узаро чатиштиришдан олинган Г1 дурагайларида бу белги буйича курсаткич юцори курсаткичли Л-452 линияникига яцин. Уртача циймат Г1 дурагайларида 40,96±0,33% га тенг (1-жадвал). Г1 дурагайларида тола чицимининг узгарувчанлик амплитудаси 35% дан 47% гача тебранади. Вариация коэффициенти -5,49%.

Open access journal

www.in-academy.uz

F2 да тола чицими буйича узлуксиз узгарувчанлик типида ажралиш содир булади. Уларда тола чициши буйича узгарувчанлик кулами 37% дан 49% гача тебранади. Уртача циймат -42,82±0,14%. Вариация коэффициенти - 5,63% .

1-жадвал

Л-452, Л-608 линия усимликларининг Fi, Fг, FB дурагай комбинацияларида тола чициши,

индекси, тола узунлиги ва 1000 та чигит отирлиги каби мицдор белгиларнинг ирсийланиши,

№ Материал 11 Тола чи^иши (%) Тола индекси (г) Тола узунлиги (мм) 1000 та чигит огирлиги (г)

Х±т V Х±т V Х±т V Х± т V

1 Л-608 49 39,29+0,21 3,74 7,33+0,06 6,12 33,37+0,30 6,43 107,50+1,07 6,97

2 РхЛ-бОвх Л-452 46 40,96+0,33 5,49 9,13+0,12 9,32 31,13+0,39 8,50 125,43+0,45 7,86

3 РгЛ-608х Л-452 277 42,87+0,14 5,63 9,64+0,06 10,62 27,50+0,10 6,40 116,96+0,63 9,07

4 Гв(Л-608х Л-452) х Л-608 58 41,90+0,28 5,14 8,15+0,10 10,06 30,49+0,15 3,79 107,67+1,21 8,56

5 Гв{Л-608 х Л-452) х Л-452 53 46,69±0,23 3,69 10,91±0,12 8,17 25,86±0,22 6,34 133,22±1,42 7,86

6 Л-454 91 40,83+0,17 4,17 11,84+0,08 7,12 23,97+0,15 6,14 155,08+1,48 9,12

Г1 дурагайларини ота - она линиялари (Л-608, Л-452) билан ;айта чатиштириш натижасида олинган Гв дурагайларида тола чи;имининг узгарувчанлиги урганилди.

Х,ар икки комбинация Гв дурагайларининг тола чи;ими буйича уртача ;ийматларини узаро та;;ослайдиган булсак, шубхасиз, (Л-608 х Л-452) х Л-452 комбинацияси Гв дурагайларининг тола чи;иши буйича уртача курсаткичлари (Л-608 х Л-452) х Л-608 комбинацияси Гв дурагайларининг тола чи;иши буйича уртача курсаткичидан 5 % ю;ори туради. Бу факт чатиштириш учун олинган бошлангич материал Л-608 ва Л-452 линияларнинг тола чи;ишига жавобгар генлар буйича узаро фар;ланишларидан дарак беради.

Чатиштириш учун олинган Л-608 ва Л-452 линияларнинг чигитлари тулии; тук билан ;опланган, шунингдек маълум ми;дордаги тола чи;ишига эгадирлар. Бу тола академик Д.А. Мусаев таъбири билан айтганда полимер ва плейотроп толаларнинг йигиндиси х,исобланади.

Тола индексининг ирсийланиши. Тола индекси тола чи;иши белгисининг асосий структуравий компоненти х,исобланади. Ота-она линиялари "тола индекси" белгиси буйича кескин фар;ланадилар. Л- 608 линия усимликларида тола индекси буйича уртача курсаткич 7,33±0,06 га тенг булгани х,олда Л-452 линия усимликларида 11,84±0,08 ни ташкил этади.

Г1 дурагайларида тола индекси 7-11 г. лар оралигида узгариб бориб уртача ;иймат 9,13 г. ни ташкил этгани х,олда ота-она линиялари курсаткичлари уртасида орали; х,олатни эгаллаган. Иккинчи авлод дурагайларида тола индекси буйича узлуксиз

Open access journal

www.in-academy.uz

узгарувчанлик кузатилиб, узгарувчанлик амплитудаси 6 г. дан 12 г. гача тебранади. Уртача ;иймат 9,64±0,06 га тенг.

F1 дурагайлари тола индекси паст (Л-608) ва ю;ори (Л-452) линиялар билан ;айта чатиштирилди. (Л-608 х Л-452) х Л-608 комбинациясининг F в дурагайларида тола индекси буйича узгарувчанлик кулами 5 г. дан 10 г. гача тебранса, (Л-608 х Л-452) х Л-452 комбинациясининг Fв дурагайларида узгарувчанлик 9 г. дан 12 г. гача узгариб боради. Тола индекси буйича уртача ;иймат (Л-608 х Л-452) х Л-608 беккросс дурагайларида 8,15±0,10 г. ни ташкил этса, (Л-608 х Л-452) х Л-452 комбинация беккросс дурагайларида 10,91±0,12г ни ташкил ;илади. Бекросс дурагайларининг тола индекси буйича ;ийматлари ю;ори курсаткичли Л-452 линия томон ён босганликларини курдик.

Тола узунлигининг ирсийланиши. Ота-она сифатида олинган Л-608 ва Л-452 линиялар тола узунлиги буйича фар; деярли 10 мм. ни ташкил этади. Бу линияларни узаро чатиштиришдан олинган Fi дурагайларида тола узунлиги 27 мм. дан 37 мм. гача тебранди ва уртача ;иймат 31,13±0,39 ни ташкил этади. Fi дурагайлари тола узунлиги буйича х,ар икки ота-она линияларининг курсаткичларига нисбатан тола чи;иши белгиси каби орали; х,олатни эгаллайдилар, аммо узун толали Л-608 линия томон кучли ён босганлигининг гувох,и булдик.

F2 да тола узунлиги буйича 23 мм. дан то 33 мм. гача орали;да узгарувчанлик кузатилиб, уртача ;ийммат 27,5±0,10 га тенг.

Fi дурагайлари х,ар икки ота-она линиялари билан ;айта чатиштирилганда, олинган бекросс дурагайларида уртача ;иймат курсаткичлари буйича кучли фар; кузатилади. Узун толали Л-608 линия билан ;айта чатиштириш дурагайлари Л-452 линия иштирок этган комбинация бекросс дурагайларига нисбатан толанинг деярли 5 мм. узун булганлигини курамиз. Узун толалилик калта толаликка нисбатан тули;сиз доминантлик ;илишлигини куриш мумкин.

1000 та чигит OFирлигининг ирсийланиши. Кимматли-хужалик белгиларидан бири 1000 та чигитнинг огирлиги тола чи;ишида мух,им урин тутади. Бу белги буйича ота-она линиялари кескин фар; ;илсалар, бундай х,олда полимериянинг асосий ;онуни - орали; х,олатда ирсийланиши намоён булади.

Тад;и;отимизда бошлангич материал сифатида иштирок этаётган линиялар 1000 та чигит огирлиги буйича кескин фар; ;иладилар. Л-608 линия усимликларининг бу белги буйича уртача курсаткичи 107,5±1,07 га, Л-452 линия усимликларида эса бу курсаткич 155,08±1,48 га тенг. Бу линияларни узаро чатиштиришдан олинган Fi дурагайларида узгарувчанлик кулами 97г. дан 142г. гача тебранади. Уртача ;иймат 125,43±1,45г. га тенг. Fi дурагайлари бу белги буйича х,ар икки ота-она линиялари курсаткичларига нисбатан орали; х,олатни эгаллайдилар, аммо Fi дурагайларининг уртача ;иймати 1000 та чигит огирлиги паст булган Л-608 линия томонга ён босган.

F 2 дурагайлари 1000 та чигит вазни буйича узлуксиз узгарувчанлик ;аторларини х,осил ;илганлари х,олда 92г. дан 147г. гача булган орали;да тебранадилар. Уртача ;иймат 116,96±0,63г. га тенг.

Беккросс дурагайларнинг бу белги буйича уртача курсаткичлари бир-биридан кучли фар;ланади. Fi дурагайлари 1000 та чигит огирлиги паст булган Л-608 линия

Open access journal

www.in-academy.uz

билан чатиштирилганда бекросс дурагайлар 107,67±121г. га эга булган булсалар; юкори курсаткичли Л-452 линия билан чатиштиришдан олинган бекросс дурагайларда 1000 та чигит огирлиги буйича уртача курсаткич 132,22±1,42г. га тенг булган.

Л-608 линия усимликларига нисбатан Л-452 линия усимликларининг генотипида афтидан полимер генларнинг сони купрок булиши керак.

Шундай килиб, ота-она линияларида тола чикиши буйича курсаткичлари бир-бирига якин булганлиги сабабли Fi дурагайларида тола чикиши буйича уртача курсаткич деярли юкори курсаткичли Л-452 линияга тенг. Академик Д.А. Мусаевнинг тола чикиши х,акидаги янги талкиндаги назариясига мувофик F 2 дурагайларида кайд этилган тола чикиши буйича уртача киймат соф полимер генларнинг фаолияти х,амда чигит устидаги тукланишнинг ирсийланишига жавобгар булган асосой ва кушимча генларнинг ижобий таъсири туфайли вужудга келади. Тола индекси, тола узунлиги ва 1000 та чигит огирлиги каби микдор белгилар буйича уртача курсаткичлари кескин фарк килувчи линияларни узаро чатиштиришдан олинган F2 дурагайларида полимериянинг асосий конуни - оралик х,олатини эгаллаш намоён булади.

References:

1. Ergashev, M. M. (2018). DEPENDENCE OF THE LEVEL OF CORRELATION LINKS AND STRUCTURE ON COTTON LEAF AND FIBER COLOR. European Science Review, (7-8), 38-41.

2. Todjidin, K., Marufjon, E., Musurmon, M., Alisher, K., Ozodbek, A., & Maftuna, A. (2023). THE DEGREE AND STRUCTURE OF THE CORRELATION BETWEEN THE BIOMETRIC INDICATORS OF COTTON ON A COTTON BOLLS. Universum: химия и биология, (3-2 (105)), 31-36.

3. Nazarbaev, K., Nuriddinov, A., Boboev, S., & Ergashev, M. (2023). PHENOLOGY AND INHERITANCE OF MORPHOLOGICAL HARACTERS IN INTERSPECIFIC HYBRID PLANTS OF COTTON AND THIN-FIBER COTTON VARIETIES (IN CLIMATE CONDITIONS OF SIRDARYA REGION). American Journal Of Biomedical Science & Pharmaceutical Innovation, 3(12), 56-63.

4. Abdikulov, Z., & Ergashev, M. (2021). Effect of cadmium metal on barley (Hordeum vulgare) growth and development. In E3S Web of Conferences (Vol. 304, p. 03017). EDP Sciences.

5. Ergashev, M., Kuliyev, T., Madrakhimov, M., Abdikulov, Z., Tursunov, M., & Xoldarov, A. (2021). Heredity of Determination Coefficient in Cotton Plant Hybrids. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 3346-3351.

6. Xaitova, S., Kuliyev, T., Ergashev, M., Madrakhimov, M., & Suyarov, A. (2021). Inheritance of the Level of Correlational Relationships between Cotton Signs in Reciprocal Crossing. Annals of the Romanian Society for Cell Biology, 3219-3225.

7. Makxammatjanovich, E. M. (2018). Dependence of the level of correlation links and structure on cotton leaf and fiber color. European science review, (7-8), 38-41.

8. Турабеков, Ш., Эргашев, М. М., Абдулов, И. А., Бекмухамедов, А. А., Рахимов, А. К., Хамдуллаев, Ш. А., & Бобохужаев, Ш. У. (2014). Корреляция между хозяйственно-ценными признаками у межлинейных гибридов хлопчатника G. hirsutum L. Научные исследования и разработки молодых ученых, (1), 10-14.

«

Open access journal

www.in-academy.uz

9. Рахматов, О., Рахматов, О. О., & Рахматов, Ф. О. (2018). Совершенствование технологии переработки дынь в условиях республики Узбекистан. Ташкент «Фан.

10. Nuriev, K. K., Nuriev, M. K., Rakhmatov, O., & Rakhmatov, F. O. (2022, August). Comprehensive assessment of the degree of flooding of soil-cutting working bodies (on the example of plow shares). In IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (Vol. 1076, No. 1, p. 012069). IOP Publishing.

11. Рахматов, О. О., Рахматов, Ф. О., & Тухтамишев, С. (2017). ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ЭФФЕКТИВНОСТЬ ТЕХНОЛОГИЧЕСКОЙ ЛИНИИ ПО ПРОИЗВОДСТВУ ВЯЛЕНОЙ ДЫНИ. In Научно-практические пути повышения экологической устойчивости и социально-экономическое обеспечение сельскохозяйственного производства (pp. 1317-1320).

12. Rakhmatov, O., Rakhmatov, F. O., Nuriev, K. K., & Nuriev, M. K. (2022, August). Development and justification of the thermal parameters of a mechanized rotary blancher. In IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (Vol. 1076, No. 1, p. 012068). IOP Publishing.

13. Raxmatov, F. O., Raxmatov, O., Nuriev, K. K., & Nuriev, M. K. (2021, October). Combined dryer with high efficiency for drying high-moist agricultural products. In IOP Conference Series: Earth and Environmental Science (Vol. 868, No. 1, p. 012076). IOP Publishing.

14. Рахматов, О. О., Рахматов, Ф. О., Тухтамишев, С. С., & Худойбердиев, Р. (2019). Дыня древнейшая культурацентральной Азии. In Научные основы развития АПК (pp. 166-168).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.