Научная статья на тему 'ҒЎЗАНИНГ УРУҒ ПАЛЛА БАРГЛАРИНИНГ ЎСИМЛИКНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ'

ҒЎЗАНИНГ УРУҒ ПАЛЛА БАРГЛАРИНИНГ ЎСИМЛИКНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
85
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ғўза / уруғ / онтогенез / агротехника / Бухоро-102 ғўза нави / cotton / seed / ontogeny / agrotechnics / Bukhara-102 cotton variety

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Валиева Р.Н., Рахматова З.А., Жўрақулов Б.А., Ғафуров М.Х., Шерматова Ю.И.

Мақолада ғўза ўсимлигининг маълум ривожланиш даврларида, уларнинг уруғ палла баргларини турли даражада шикастланиши ўрганилиб, ривожланишининг ўзгаргани ҳақида баён этилган. Ўзбекистон пахтачилиги деҳқончиликнинг енг сердаромад тармоқларидан бири ҳисобланади. Ғўзанинг уруғ палла барглари унинг онтогенезида муҳим аҳамиятга ега бўлиб, асосан, заҳира озуқа моддалар тўплайди, қисман шикастланиши туфайли уруғларининг унишига, кейинчалик ўсиш ва ривожланишига салбий таъсир этади ва кейинчалик ҳосилдорлигининг пасайишига олиб келиши кузатилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The article describes the changes in the development of cotton plants during certain developmental periods, their damage to the leaves of the seed pods to different degrees. Cotton growing in Uzbekistan is one of the most lucrative sectors of agriculture. The seed pods of cotton play an important role in its ontogenesis, mainly accumulating reserve nutrients, partially damaging the germination, subsequent growth and development of the seeds due to damage, and subsequently leading to a decrease in productivity.

Текст научной работы на тему «ҒЎЗАНИНГ УРУҒ ПАЛЛА БАРГЛАРИНИНГ ЎСИМЛИКНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ»

УДК 622.046. © Валиева Р.Н., Рахматова З.А., Журакулов Б.А., Гафуров М.Х., Шерматова Ю.И.

ГУЗАНИНГ УРУГ ПАЛЛА БАРГЛАРИНИНГ УСИМЛИКНИНГ РИВОЖЛАНИШИГА ТАЪСИРИ

Валиева Р.Н. - Навоий вилояти Кизилтепа тумани "Валиобод" фермер хужалигининг рах,бари, НДКИнинг мустак;ил изланувчиси, Рахматова З.А., - НДКИ ассистенти, Журакулов Б.А., - НДКИ ассистенти, Гафуров М.Х. - НДКИ ассистенти, Шерматова Ю.И., НДКИ - ассистенти

Аннотация. Маколада fy3a усимлигининг маълум ривожланиш даврларида, уларнинг ypyf палла баргларини турли даражада шикастланиши урганилиб, ривожланишининг узгаргани *акида баён этилган. Узбекистон пахтачилиги деэдончиликнинг енг сердаромад тармокларидан бири ^исобланади. Гузанинг уруf палла барглари унинг онтогенезида му^им а^амиятга ега булиб, асосан, задира озука моддалар туплайди, кисман шикастланиши туфайли уру^арининг унишига, кейинчалик усиш ва ривожланишига салбий таъсир этади ва кейинчалик ^осилдорлигининг пасайишига олиб келиши кузатилган.

Калит сузлар: fyза, уруf, онтогенез, агротехника, Бухоро-102 fyза нави.

Annotation. The article describes the changes in the development of cotton plants during certain developmental periods, their damage to the leaves of the seed pods to different degrees. Cotton growing in Uzbekistan is one of the most lucrative sectors of agriculture. The seed pods of cotton play an important role in its ontogenesis, mainly accumulating reserve nutrients, partially damaging the germination, subsequent growth and development of the seeds due to damage, and subsequently leading to a decrease in productivity.

Keywords: cotton, seed, ontogeny, agrotechnics, Bukhara-102 cotton variety.

Кириш. Узбекистон Мустакилликка еришгандан сунг пахта толасига ва чигитлар таркибидаги мойга булган е^тиёж кундан кунга ошиб бормокда. Айникса, кейинги йилларда мамлакатимизда х,ам, х,орижда х,ам пахта толасига булган талаб янада кучайди. Бу еса ялпи пахта ^осилини янада купайтириш ва уруfчиликка ало^ида еътибор каратишни такозо этади [1].

Гуза ^осилдорлигини ошириш учун шундай белгиларга еътибор бериш керакки, улар бу усимликни ёш пайтида булган вактда паст ^ароратларга чидамлилигини ошириши керак. Гузанинг уру^алла барглари ёш усимликни озикланишини таъмин киладиган асосий органи булиб ^исобланади. Шунинг учун, уру^алла баргларининг шикастланиши усимликларни келгуси усиши ва ривожланишига маълум таъсир етганлиги аникланган [2]. Ишнинг максади Бухоро-102 fyза нави онтогенезида уру^алла барглари а^амиятини аниклашдан иборат булди.

Тажрибанинг вазифалари сифатида fyза ф усимликларини лаборатория ва дала шароитларида екиб, устириб, уларни биологик хусусиятлари, х,осилдорликни белгилайдиган

© Journal of Advances in Engineering Technology

симподиал ва моноподиал усимталарининг ривожланиши х,амда уруfпалла баргларининг а^амиятини урганишдан иборат. Тадкикот обекти ва урганиш услублари. Илмий иш мавзусига доир лаборатория тажрибалари Навоий давлат кончилик институтининг лабораториясида, дала тажрибалари еса 2020 йили давомида Навоий вилояти Кизилтепа тумани "Валиобод" фермер хужалигида утказилди. Хужаликнинг тупроклари гидроморф пайдо булиш шароити билан ифодаланиб, генетик гуру^лари ичида енг куп таркалган суfориладиган утлоки тупроклар булиб ^исобланади. Шу билан бирга бу тупроклар дарё водийларининг барча туманларида таркалган ва бутунлай суюрма деэдончиликка тортилган. Суюриладиган утлоки-буз ва буз-утлоки тупрокларда ер ости сув сат^и йил давомида -фасллар буйича узгариб туради, кучсиз ва уртача, баъзан кучли даражада шурланган. Тажриба даласининг тупрок унумдорлиги уртача ва шурланган [3]. Шунинг учун х,ам, бундай тупрокларда fyза устириш ва ундан юкори *осил олиш учун минерал у^тлар х,амда агротехника тадбирларидан унумли фойдаланиш катта а^амиятга ега. Тадкикот обекти «Бухоро-102» гуза нави

Тадкикот услублари. Лаборатор шароитда fyза уру^ари ювилган ва киздирилган фарфор стаканларга екилди (стаканлар х,ажми 1 кг). Тажрибалар 25°C ^ароратда утказилди. Уруfлар унгандан сунг, усимталардан уруfпалла барглари куйидаги тартибда юлиб ташланди:

1. Назорат.

2. Битта уруf палла баргни ярими олиб ташланади.

3. Битта уруf палла барги олиб ташланади.

4. Иккита уруf палла баргларида яримтаси олиб ташланади.

5. Иккита уруf палла баргларга 3-4 кисми олиб ташланади.

6. Иккита уруf палла барглари олиб ташланди. Гуза усимталарида уру^алла барглари олиб ташлангандан сунг, усимликларнинг усиши лаборатория шароитда давом еттирилди. Усимликлар х,амма вариантларда М.А.Белоусов озука аралашмаси билан озиклантирилди [4,5]. Дала шароитидаги тажрибада уру^ар екишдан олдин ишлов берилди. Уру^ар каторларда екилиб, оралари 50 см булиб, вегетасион даврида 7 маротаба сугориш утказилди, тупрокка

Vol.1 (5), January - March, 2022 1431-2022-1-46-50

4 маротаба ишлов берилиб, 2 маротаба минерал улитлар берилди. Биринчи маротаба, фосфорли ва азотли у^тлар 3-6 чин барг пайдо булганда берилди, иккинчи маротаба fузанинг шоналаш фазасида берилди. Азотли у^тлар сифатида НДКИда махсус тайёрланган органоминерал у^тлар билан бир хил агрофон тарикасида барча вариантларга тенг таксимланди [6,7,8]. Олинган натижалар ва уларнинг та^лили. Бухоро-102 fуза навининг онтогенезида уруfпалла баргларнинг а^амиятини урганишдан иборат булиб, аниклаш учун иккита лаборатория

тажрибаси утказилди. Енг аввало, стаканлар тайёрланиб, уларга кум жойлаштирилди. Стаканга 10 тадан уру^ар экилди. Уруfлар унгандан сунг, энг яхши усаётган усимта колдирилди. Гуза усимлигида 2-3 чинбарглар х,осил булгандан сунг, куйидаги курсаткичлар аникланди: усимликларнинг баландлиги, чинбаргларнинг микдори, чин баргларнинг сатх,и, битта усимликнинг уртача оfирлиги. Бу курсаткичларнинг натижалари 1- жадвалда келтирилган.

Гузанинг бошланfич усишининг микдорий курсаткичлари

1 - жадвал

№ Тажриба вариантлари Усимлик баландлиги, см Чин барг сони, дона Усимликнинг уртача о^рлиги, г Бурглар сат^и см2

1 Назорат 6,75 2,5 1,02 28,2

2 Битта уруf палла баргни ярими олиб ташланади 5,10 1,7 0,71 20,0

3 Битта уруf палла барги олиб ташланади 5,05 1,4 0,61 13,8

4 Иккита уруf палла баргларида яримталари олиб ташланади 4,55 1,4 0,55 10,7

5 Иккита уруf палла баргларга 3-4 кисми олиб ташланади 4,50 0,6 0,44 5,2

6 Иккита уруf палла барглари олиб ташланди 2,75 - 0,24 -

Fyзанинг бошланFич усишининг микдорий курсатгичлари диаграммаси

30 25 20 15 10 5 0

I..

о тз

I.

Р и

у

s

1-1 I.J

ч о\

Ш щ

Е "а

а и

I о л

s о\

ел

т

ш у

тз -<

ш

Е л

ш I ш 13

я о\

тз ^ ол Ш И б ^

S б ш тз л ТЗ ш

§ ч ш л S ч ш у и о\ т ш л ш а ^ S ч ш у ташланди тз л ш тз S ч ш у

ш ш тз 3 тз

тз S о ь тз S ш -< -h п ш ь Е ь Ш I QJ 1 тз -< -h п ш S о л -< -h п Ш ь

<J\ л ш s s п § Ь Ь ш <J\ л Ш

I Усимлик баландилиги, см I Чин барг сони дона Усимликлар нинг уртача оfирлиги, г I Барглар сатх,и см2

Жадвалдан куриниб турибдики, fуза уруfпалла баргларининг шикастланиши усимликларнинг кейинчалик ривожланишига салбий таъсир килганлигини. Бунда, бошланfич усиш энергияси уру^алла баргларнинг шикастланиши билан бо^анганлиги куриниб турибди. Усимликларнинг баландлиги буйича та^лил килсак, энг юкори курсаткич назорат вариантида. Аммо, уруfпалла барглари тулик ёки кисман олиб ташланса ёш усимликларнинг усишини сусайиши кузатилган. Гуза уру^алла баргларининг шикастланиши чинбарглар х,осил булиш жадаллигини секинлаштиради ва сат^и *ам яхши ривожланмайди. Уру^алла барглари умуман, олиб ташланганда чин баргларни умуман *осил булмаслиги кузатилди. Ёш усимликларни усиши ва ривожланиши секинлашганда, уларнинг оfирлигини камайиши

кузатилди. Энг паст курсаткич 6 вариантда кузатилди. Бошка вариантилардаги

усимликларнинг олирлиги уртача даражада булиши кузатилди.

Лаборатория тажрибада Бухоро-102 fуза нави уру^ари ювилган ва киздирилган фарфор стаканларга экилди (стаканлар *ажми 1 кг). Тажрибалар 25°C- 30°C ^ароратда ёз фаслида утказилди.

Гуза усимталарида уру^алла барглари олиб ташлангандан сунг, усимликларнинг усиши лаборатория шароитда давом эттирилди. Бу тажрибаларда асосий эътибор куйидаги курсаткичларни аниклаш учун белгиланди: усимликларнинг усиш динамикаси, чин баргларнинг *осил булиш тезлиги, барг ^^ пластинкасини усиш даражаси ва барглардаги

хлорофилл

микдори. Усимликларни

Vol.1 (5), January - March, 2022

Sa^aHflM^MrMHM

y3rapiuwM 2- wagBanga KenTiipiinraH.

YcMM^MK^apHMHr Sa^aHflM^irMHMHr y3rapiMwiM

2- wagBan

№ Ky3aTim BaKTii

17.06 29.06 10.07 22.07 3.08 15.08

1 Ha3opaT 10,5 17,2 22,0 27,8 32,0 34,2

2 BiiTTa ypyf nanna öapmii hphmh oniiS TamnaHagii. 10,0 16,5 21,8 26,0 30,3 32,3

3 BiiTTa ypyf nanna Saprii oniiS TamnaHagii. 10,3 15,3 19,5 24,0 28,3 30,3

4 MKKMTa ypyf nanna Saprnapiiga apiiMTanapii oniiS TamnaHagii. 9,5 14,2 18,0 24,0 27,0 28,0

5 MKKiiTa ypyf nanna Saprnapra 3-4 khcmii oniiS TamnaHagii. 6,0 8,3 12,0 14,5 16,8 18,0

6 MKKiTa ypyf nanna Saprnapii oniiS TamnaHgii. 4,7 5,0 - - - -

YcMM^MKnapHM 6a^aHAU^uruHU y3rapMmMHM Ky3aTMm

AuarpaMMacu ■ Hasopai

40 35 30 25 20 15 10 5 0

17.06

29.06

Ik

10.07

22.07

3.08

15.08

i BMua ypyf na^a 6aprHM apmmm o^m6 Tam^aHaflM.

I BMTTa ypyf na^a 6aprM o^m6 Tam^aHa^M.

I MKKMTa ypyf na^a 6apr^apuga ^pMMTa^apu o^m6 Tam^aHa^M.

I MKKMTa ypyf na^a 6aprnapra 3-4 k,mcmm o^m6 Tam^aHa^M.

I MKKMTa ypyf na^a 6aprnapM o^m6 Tam^aHflM.

Mkkmhhm wagBangaH KypiHMÖ TypiSgiKi, em ycMMTa^apHM $aon ycumu Ha3opaT BapnaHTiiga Ky3aTM^agM. LUyHiHr yHyH, 15 aBrycTga ycMM^MK^apHMHr Sa^Hg^n 34,2 cm TamKiin STgii Fy3aHMHr ypyfnanna Sapr^apuHMHr muKacT^aHMmu ycuM^MK^apHMHr ycumuHM cycaMirnura oniiS Kenagii. ByHga, KaHHaniiK muKacT^aHim KaTTa Synca, myHHaniiK yсммnмкnapнмнr ycum^! cycaMimi ^a^nagu MacanaH, 29 iiroHga onTiiHHii BapiiaHTgam yсммnмкnapнмнr Sanaнцnмm 5,0 cm TamKiin STgii KeMiHHa^iK sea yсммnмкnap Sy BapiiaHTga yMyMaH ycMagii Ba HoSyg Syngii.

TypTiHHi Ba SemiHHi BapiiaHTgam yсммnмкnapнмнr Sanaнцnмm Ha3opaTra HiicSaTaH cycaMraH^iri ^a^ngi TawpiiSanapga fy3aHiiHr

em yсммnмкnapмцa hih Saprnap ^ocnn Syniim g^aM^ad ^a^ngi. ymSy ynHoB HaTuwanapii 3-wagBanga Ken^pin^.

fOKopiiga KenTiipiinraH wagBangaH KypiHiS Typi^giM, SHr Kyn HiiHSaprnap Ha3opaT BapiaHTiga ^oeiin SynraH. BemiiHHii BapiiaHTgam yсммnмкnapцa, uKKiiTa ypyfnanna Sapr^apiHiHr 34 kicmi oniiS TamnaHraHga hih Saprnap MUKgopii 5 TamKiin STgii OnTiiHHii BapiiaHTga ypyfnanna Saprnap yMyMaH oniiS TamnaHraHga hih Saprnap yMyMaH pмвownaнмaraнnмm aHiiKnaHraH. flKKa yсммnмкnapцa MaMga axmi piiBownaHMaraH SaprHanap ^ocnn SyniiS, KeMiHHa^iK HoSyg SynraH. ByHgaM HaTiiwanap Sapr caT^Hi^r KaTTa^amimiga x,aM Ky3aTiinraH (4 - wagBan).

Fy3aHiHr em yсммnмкnapмцa hih SaprnapHiiHr ^ocnn Syniim g^aM^ad

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3 - wagBan

№ Ky3aTim BaKTi

13.06 23.06 3.07 13.07 23.08 3.08

1 Ha3opaT 2,0 2,0 3,2 4,0 6,0 8,0

2 BiTTa ypyfnanna SaprHi apiMi om6 TamnaHagi. 2,0 2,0 3,2 4,0 6,0 7,0

3 BiTTa ypyfnanna 6apm om6 TamnaHagi. 1,0 2,0 3,2 4,0 6,0 6,0

4 MKKiTa ypyfnanna Saprnapiga apiMTanapi oniS TamnaHagi. 1,0 2,0 3,0 3,2 4,0 6,0

5 MKKiTa ypyfnanna Saprnapra 3-4 kicmi oniS TamnaHagi. - 1,0 2,0 3,0 3,8 5,0

6 MKKiTa ypyfnanna Saprnapi oniS TamnaHgi. - - 0,6 1,0 2,0 -

10 8 6

Fyзанинг ёш усимликларида чин баргларнинг хрсил булиш

динамикаси

■ Назорат

II.. INI

13.06

I

23.06

3.07

13.07

23.08

3.08

I Битта уруf палла баргни ярими олиб ташланади.

I Битта уруf палла барги олиб ташланади.

Иккита уруf палла баргларида яримталари олиб ташланади. I Иккита уруf палла баргларга 3-4 кисми олиб ташланади. I Иккита уруf палла барглари олиб ташланди.

Чин баргларнинг сатх,и ва fy3a ёш усимликларининг курук олирлиги

4 - жадвал

№ Тажриба вариантлари Вакти

29.06 13.07

Усимлик о^рлиги, г Барг сат^и, см2 Усимлик о^рлиги, г Барг сат^и, см2

1 Назорат 2,26 250,0 3,14 312,3

2 Битта уру^алла баргни ярими олиб ташланади 1,57 203,0 2,13 281,6

3 Битта уру^алла барги олиб ташланади 1,51 148,1 2,08 266,5

4 Иккита уру^алла баргларида яримталари олиб ташланади 1,24 101,3 2,62 218,5

5 Иккита уру^алла баргларга 3-4 кисми олиб ташланади 0,68 62,5 1,15 124,6

6 Иккита уру^алла барглари олиб ташланди 0,18 - - -

4

2

0

Чин баргларнинг сатх,и ва fyзанинг ёш усимликларининг курук оfирлиги узгариши

диаграммаси

350 300 250 200 150 100 50 0

Iii! .1

а р

о

а

ли

апл миир б

рил ^ I о

та гра

тт а иб Б

л л

л о

а

тт б

л ш

др и

р

у ал р л ат лл а ат

лг м л

рио ар

бя

I

га б

гр и ал ал о

а

а н а

и лш а

4- т -3

^ m ^

ру гл на

у гр л

го го з

ти б а

а

б и л о

129.06

29.06

13.07 13.07

Ушбу курсаткич буйича биринчи уринда назорат вариантининг усимликлари турибди. К^изикарли натижалар усимликларнинг оfирлигини туплаш буйича аникланган (4-жадвал). Назорат вариантида усимликларнинг курсаткичлари баландрок булиши кузатилган. Уруfпалла

барглари канча куп шикастланса, шунчалик органик модданинг тупланиши камрок булган. Тадкикотларда умумий хлорофиллнинг микдори х,ам аникланган, бу тажриба биринчи ва учинчи чин барглар х,осил булганда аникланган ва натижалар 5-жадвалда келтирилган.

5 - жадвал

Гузанинг ёш усимликларида хлорофилл микдори (мг-г курук олирлигида)

№ Тажриба варианталари Биринчи чин барг Учинчи чин барг

1 Назорат 8,36+ 0,30 11,68+0,28

2 Битта уругпалла баргни ярими олиб ташланади 6,93+0,19 9,44+0,33

3 Битта уругпалла барги олиб ташланади 6,44+0,25 7,20+0,17

4 Иккита уругпалла баргларида яримталари олиб ташланади 5,45+0,34 6,94+0,21

5 Иккита уругпалла баргларга 3-4 кисми олиб ташланади 5,23+0.17 6,47+0,23

6 Иккита уруг палла барглари олиб ташланди - -

Жадвалдан куриниб турибдики, назорат вариантдаги усимликларда бошка вариантларга нисбатан, хлорофилл микдори купрок булиши кузатилган. Умумий хлорофилл микдори бешинчи вариантда камрок булгани кузатилган. Иккинчи, учинчи ва туртинчи вариантдаги усимликларда умумий хлорофилл микдори уртача уринни эгаллаши кузатилган. Олтинчи вариантда чин барглар ривожланмаслиги туфайли хлорофилл микдори аникланмади. Шундай килиб, уруfпалла баргларнинг шикастланиши fузанинг ёш усимликларининг усиш ва ривожланишига салбий таъсир етганлиги аникланган. Уруfпалла барглари канча куп шикастланса, шунчалик ёш усимликларнинг

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Белоусов М.А. Закономерности в развитии хлопчатника. Ташкент, Узбекистан, 1965, 32 с.

2. Благовещенский А.В. Опыт изучения физиологии опадения завязей у хлопчатника. Труды среднеазиатского государственного университета. Ботаника, 1929, вып 10. 52 с.

3. Тагаев Илкхом., Донияров Нодиржон, Темиров Уктам, Усанбаев Нажимуддин, Асворов Анвар, Муродов Ислом, Кхусенов Какхрамон. Органоминерал Фертилизе рс басед он Седиментс оф Wасте Wатер анд Минерализед Масс оф Пхоспхоритес оф Сентрал Кйсйлкум. ТЕСТ Энгинееринг & Манагемент. Жануарй-Фебруарй 2020 ИССН: 0193-4120 Паге Но. 15839 - 15847. Публишед бй: Тхе Маттинглей Публишинг Со., Инс. 15839-15847. хттп://www.тестмагзине.биз/индех.пхп/тестмагзин е/артиcле/виеw/3322

4. Тагаев И.А., Донияров Н.,А., Асроров А.,А.,Муродов И.Н. ИК-спектроскопический облик низкосортных фосфоритных руд Центральных Кызылкумов после обработки микрофлорой активного ила станции биохимической очистки. Научный журнал. Издается ежемесячно с декабря 2013 года. Является печатной версией сетевого журнала Универсум: технические науки. Выпуск: 5(62) Май, М. 2019 с. 72-76.

5. Тагаев И.А., Донияров Н.А., Асроров А. А., Муродов И.Н. ИК-спектроскопический облик низкосортных фосфоритных руд Центральных Кызылкумов после обработки микрофлорой активного ила станции биохимической очистки.

усиши ва ривожланиши секинлашганлиги

аникланган.

Хулоса.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Гузанинг уру^алла барглари унинг онтогенезида мухим ахамиятга эга булиб, асосан, захира озука моддалар туфайли булиб, кисман олиб ташланиши усимликларнинг уру^арини унишига, кейинчалик усиш ва ривожланишига салбий таъсир этади. Гуза усимлигини усиши ва ривожланиши секинлашганда унинг

хосилдорлигини камайиши хам кузатилган. Гуза уру^ари унгандан сунг, уруfпалла барглари олиб ташланса, fузанинг усиши ва ривожланиши умуман тухташи кузатилган.

Универсум: технические науки. Выпуск: 5(62) Май, М. 2019 с. 72-76.

6. Тагаев И.А., Донияров Н.А., Асроров А. А., Муродов И. Н., Хуррамов Н.И. Марказий ^изилкумнинг паст навли фосфорит рудаларига сулфат кислотали ишлов бериш натижасида айрим зарарли элементларни эритма таркибига утказиш имкониятларини татбик килиш. Фаргона политехника институти илмий техника журнали. Ссиентифис-течнисал жоурнал (СТЖ ФерПИ, ФарПИ ИТЖ, НТЖ ФерПИ, 2021, Т.25, №2). С. 125-135.

7. Донияров Н.А., Тагаев И.А., Асроров А.,А., Муродов И. Изменчивость формы и размера франколитовых зерен и кальцита в фосфоритовых шламах кызылкумского фосфоритного комбината после кислотной обработки. Научно-технический и производственный журнал «Горный вестник Узбекистана» №2 (85) 2021. с. 64-67.

8. Донияров Н.А., Тагаев И.А., Асроров А.,А., Муродов И. Результаты промывки низкосортных фосфоритовых руд раствором серной кислоты низкой концентрации. Универсум: технические науки: электрон. научн. журн. Донияров Н.А. [и др.]. 2021. 11(92).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.