Научная статья на тему 'ЗАМОНАВИЙ ЎЗБЕК ҲИКОЯЧИЛИГИНИНГ ТАДРИЖИЙ ТАКОМИЛИ'

ЗАМОНАВИЙ ЎЗБЕК ҲИКОЯЧИЛИГИНИНГ ТАДРИЖИЙ ТАКОМИЛИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
80
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ҳикоя / тараққиёт / жанр / адабиёт / шаклланиш / янгиланишлар. / Story / development / genre / literature / formation / updates.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Сатторова, Гулноз

Ҳикоят ва ривоятларнинг пайдо бўлиши инсоният пайдо бўлиши билан боғлиқ ҳодисадир Ўзбек адабиётида ҳикоя жанрнинг пайдо бўлиши XIX асрнинг сўнгги йиллари билан боғланади. Ҳикоя ХХ асрнинг бошларида жанр сифатида шаклланди ҳамда ўзига хос тараққиёт жараёнини бошидан кечирди. Абдулла Қодирийнинг “Улоқда” ҳикояси билан адабиётимизда бўй кўрсатган ҳикоя Чўлпон, Ойбек, Ғафур Ғулом каби адибларимиз ижодида ривожланган бўлса, Абдулла Қаҳҳор, Саид Аҳмад, Саида Зуннуновалар улар бошлаб берган йўлдан давом эттилар. Тузумлар ўзгариши, даврлар эврилиши ҳикоя жанри ривожига ҳам ўз таъсирини кўрсатди. Ҳикоячилигимиз тараққиётини кузатадиган бўлсак, ҳар бир даврнинг ўзига хосликлари асарларда акс этганлигининг гувоҳи бўламиз.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GRADUAL DEVELOPMENT OF MODERN UZBEK STORYTELLING

The emergence of stories and narratives is a phenomenon associated with the emergence of humanity. The emergence of the narrative genre in Uzbek literature is connected with the last years of the 19th century. The story was formed as a genre at the beginning of the 20th century and went through a unique development process. Abdulla Qadiri's story "Uloqda" was developed in the works of our writers such as Cholpon, Oybek, Gafur Ghulam, while Abdulla Kahhor, Said Ahmed, Saida Zunnunova continued the path they started. The change of regimes and the evolution of times also had an impact on the development of the narrative genre. If we observe the progress of our storytelling, we will witness that the peculiarities of each era are reflected in the works.

Текст научной работы на тему «ЗАМОНАВИЙ ЎЗБЕК ҲИКОЯЧИЛИГИНИНГ ТАДРИЖИЙ ТАКОМИЛИ»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(6), June, 2023

ЗАМОНАВИЙ УЗБЕК Х^ИКОЯЧИЛИГИНИНГ ТАДРИЖИЙ ТАКОМИЛИ

Гулноз Сатторова,

Узбекистан Фанлар академияси Узбек тили, адабиёти ва фолклори институти катта илмий ходими, филология фанлари номзоди. noza1969@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Хикоят ва ривоятларнинг пайдо булиши инсоният пайдо булиши билан боглиц уодисадир Узбек адабиётида уикоя жанрнинг пайдо булиши XIX асрнинг сунгги йиллари билан богланади. Хикоя ХХ асрнинг бошларида жанр сифатида шаклланди уамда узига хос тарацциёт жараёнини бошидан кечирди. Абдулла Цодирийнинг "Улоцда" уикояси билан адабиётимизда буй курсатган уикоя Чулпон, Ойбек, Гафур Гулом каби адибларимиз ижодида ривожланган булса, Абдулла Цаууор, Саид Аумад, Саида Зуннуновалар улар бошлаб берган йулдан давом эттилар. Тузумлар узгариши, даврлар эврилиши уикоя жанри ривожига уам уз таъсирини курсатди. Хикоячилигимиз тарацциётини кузатадиган булсак, уар бир даврнинг узига хосликлари асарларда акс этганлигининг гувоуи буламиз.

Калит сузлар: Хикоя, тарацциёт, жанр, адабиёт, шаклланиш, янгиланишлар.

ABSTRACT

The emergence of stories and narratives is a phenomenon associated with the emergence of humanity. The emergence of the narrative genre in Uzbek literature is connected with the last years of the 19th century. The story was formed as a genre at the beginning of the 20th century and went through a unique development process. Abdulla Qadiri's story "Uloqda" was developed in the works of our writers such as Cholpon, Oybek, Gafur Ghulam, while Abdulla Kahhor, Said Ahmed, Saida Zunnunova continued the path they started. The change of regimes and the evolution of times also had an impact on the development of the narrative genre. If we observe the progress of our storytelling, we will witness that the peculiarities of each era are reflected in the works.

Keywords: Story, development, genre, literature, formation, updates.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

КИРИШ

Аслида хикоят ва ривоятлар таркибида вужудга келган узбек хикоячилиги XIX асрнинг сунгги йилларида жанр сифатида пайдо булиб, ХХ асрнинг бошларида шаклланди хамда узига хос тараккиёт жараёнини бошидан кечирди. Дархакикат, жанрнинг пайдо булиши ун туккизинчи асрнинг сунгги йиллари билан богланса-да, хикоят ва ривоятларнинг пайдо булиши инсоният пайдо булиши билан боглик ходисадир.

Албатта, хар бир даврда ижод майдонига кадам куйган адиб уз хикояларида адабиёт, унинг ижтимоий-фалсафий вазифаси, максад ва мохияти хакидаги нуктаи назарини узи яшаб турган даврига кура ранг-баранг шакллар оркали ифода этади.

XX асрнинг дастлабки йиллари узбек хикоячилиги учун шаклланиш даври булган булса, асрнинг 20-30-йиллар хикоячилигида янгича кахрамон, янгича талкинларни социалистик реализм методи асосида тасвирлашга каратилди.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Шундай килиб XX асрнинг бошларида АДодирийнинг «Улокда», «Жувонбоз», Чулпоннинг «Курбони жахолат», «Духтир Мухаммадиёр» каби кичик асарлари янги жанрнинг пайдо булишига асос булди. Мазкур хикоялар учун купрок ижтимоий муаммолар талкини, нисбатан бадиий заифлик, баёнчилик усули хос булсада, шунга карамасдан, муаллифлар дунёкараши, мазмуннинг милллийлиги ва табиийлиги уларда миллий узига хос хусусиятларнинг намоён булишини таъмин этди.

XX аср иккинчи ярмидан бошлаб узбек хикоянавислари давр кишиси характерини яратишда турли усул ва методлардан, адабий услубларнинг турли куриниш ва шаклларидан фойдаланганлигини кузатишимиз мумкин. Бундан ташкари ижодкорларимиз даврнинг ижтимоий муаммоларини тасвирлашда асотирлар, эртак ва афсоналар, диний-фалсафий талкинлардан асарларига кенг микёсда олиб кирганликларини кузатиш мумкин. Узбек хикоячилиги жахон тажрибаларини ижодий узлаштирган холда тобора уз миллий киёфасига эга булиб борди. Бу узгаришларнинг асосий сабаби 40 йиллардаги сиёсий-маданий ходисалар, ёзувчиларнинг биринчи Конгрессида улар олдига куйилган устувор вазифалар булса, XX асрнинг 50-йилларидан иктисодий сохаларда гарбнинг таъсиридан холи булиш, миллийлаштириш сиёсатининг кучайгани, адабиётда эса, аксинча, Гарбий европа, Лотин Америкаси ва рус насри тажрибаларини узлаштириш тамойили кучайганлиги билан изохланади. Бу узбек хикоячилигининг хам шаклан, хам мазмунан узгаришига сабаб булди. Бу эса, хикоя жанри тараккиётининг янги боскичи бошланаётганидан дарак берарди.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(6), June, 2023

Истиклолгача булган давр адабиётида миллий-маданий кадриятларимиз, узбекона рух билан биргаликда совет мафкураси аксарият хикояларда етакчилик киларди. Шундай булса-да адибларимиз асарларига миллий узлик, озодлик хакидаги гояларини нозиклик билан сингдирганлар. Биз эътиборимизни каратган хикоялар ана шу хусусиятлари билан хам характерлидир. Биз хикояларни шартли равишда куйидагича тасниф этишишни жоиз деб билдик.

1. Анъанавий-реалистик асарлар.

2. Тарихий асарлар.

3. Янги давр, янги рухни акс эттирган асарлар.

XX асрнинг 40-50 йилларида самарали ижод килган ижодкорлардан бири Саида Зуннуновадир. Адибанинг "Шу уйнинг бекаси" хикояси аср бошларидаги узбек халкининг соддагина хаёти, мехр окибат, одамийлик, узбекнинг миллий кадриятлари хакида хикоя килинади. Муаллиф уз карашларини хикоя кахрамонлари Умриниса ва Ойша аялар мисолида укувчига етказиб беради. Х,икоядаги "Йигитлардан бири олов куракда ут олиб келди. Умринисо буви рахмат айтиб, уни танчага солди-да, учок бошига кетди. Ош дамлаб турганида битта косада чучвара кутариб Ойшабуви чикди. Умринисо буви мехмонни танчага утказиб, олдига дастурхон ёзди", каби жумлаларида хикоядаги соф миллий характер ва анъаналар реалистик услубда чизиб берилган.

Бу даврда ижод килган адибларимиздан бири Носир Фозиловнинг "Робинзонлар" хикояси хам анъанавий реалистик услубда яратилган асарлардан биридир. Х,икоя кахрамонлари Сейит, Матниёз ва Оллониёз усмир йигитлар, улар хали хаётнинг аччик-чучуги, кийинчиликларини курмаган. Аммо мустакил яшашга, мехнат килишга харакат килишади. Бу харакатларини балик ови мисолида атрофидагиларга курсатмокчи булишади. Юзаки караганда ёзувчи хикояда уч усмирнинг катталардан рухсатсиз киш кунларининг бирида балик овига бориши, эхтиётсизлик натижасида муз парчасининг ёрилиб кетиши, унинг кандай окибатларга олиб келишини тасвирлангандек. Аслида адибнинг максади шу уч усмир харакатлари оркали дустлик деган туйгунинг мохиятини англатгандек, назаримизда. Сейит ва Оллониёзнинг муз парчасига утириб киргокдан узокка сузиб кетиши, бу холатдан уларни куткариш учун Матниёзнинг килган харакатлари оркали инсон иродаси, бошга кулфат келганда дустлик синови, окибат каби туйгуларни шу уч усмир киёфасида тасвирлайди.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

Y3HHHHr ^affracTHK acapnapu SunaH gyHëra TaHunraH, acapnapu 40 gaH opTuK Tunnapra Tap^uMa SynraH XygofiSepgu TyxTaSoeBHu KynnunuK Sonanap ë3yBHucu cu^araga TaHufigu. AguSHuHr "CapuK geBHu muhuS" acapu KupuS SopMaraH xoHagoH SynMaca KepaK. By ran yHHHr "MyxaSSaT KymuFu" xuKoacu KHTo6xoHnapuMH3 xyKMura xaBona этнnмокga. "... MyxaSSaT Kyn ynyF Hapca. Y ogaM Sonacura KaHOT Ba MatHaBufi Kyn Saxm этagн. Myt^roanap aparamra, tof SypryraapugeK WKcaK napBO3nap Kunumra yHgafigu", gea Tatpu^ Sepagu aguS. ryë эскн Sup TyfiFyHuHr xap Sup ropaKga aHrunaHumura umopa Kunagu aguS. X,uKoa fflepanu Ba rynacan MyHocaSaraapu opKanu acn MyxaSSarnuHr Kynu, yHuHr MaKOH Ba 3aMOH, yp$-ogaT Ba aHtaHanap KyfiraH TycuKnapgaH Mapg0H0B0p eHruS yTumu xaKuga. Munnufi aHtaHanap acocuga aparnnraH 6y xuKoa aguS u^oguHuHr aHa Sup KuppacuHu HaMOëH Kunagu.

Oapxpg Myca^OHOBHuHr "HSpaT" xuKoacu xaM Munnufi xuKoanunuruMro aHtaHanapu acocuga aparnnraHgeK KypuHcaga, xuKoa KynpoK xa^Bufi xapaKTepra эгa. Ë3yBHu HacuxaTxy^a oSpa3u opKanu ^aMuaTgaru y3 afiSuHu KypMacgaH gouM y3ranapgaH Kup KugupaguraH, SupoBnapHuHr OMagcronuru-ro SaxTcronuruHu W3ura conuS poxaraaHaguraH, acnuga y3u HacuxaTra My^TO^; KuMcanap о6paзннн apaTagu.

By gaBpga aparnnraH canMOKnu xuKoanapgaH Supu YnMac YMapSeKOBHuHr "^apoc" xuKoacu aguSHuHr SonanuK xoTupanapu acocu KypunraH. XanKuMu3HuHr "Ot ypHuHu Tofi Socap" MaKonu xuKoaHuHr Ma3MyHura cuHrgupunraH, ryë. Mexp-OKuSaT, ogaMufinuKHuHr KumnoK Ba maxapgaru ^apKgapu, fiunnap yTraH capu uhcoh SonanuruHu KyMcaS amamu xonaraapu ymSy xuKoaga y3 aKcuHu TonraH.

YnKyH Ha3apoBHuHr "^Hru nofixoHa" xuKoacu xaM WKopugaru xuKoanap KaSu co$ peanucTuK ycnySga aparnnraH xuKoanapgup. NofixoHa TuMConuga y3SeKOHa aHtaHanp KypcaranraH Synca, Kaxxop aKa oSpa3u opKanu y3SeKOHa Munnufi xapaKTep nrouS SepunraH.

YTraH acpHuHr 80-90 fiunnapurana aparnnraH xuKoanapga aHtaHaBufi peanucTuK TacBup Ba ycnySnap eTaKHunuK KunraH Synca, MycTaKunnuKKa эpнmгaннмнзgaн KefiuH apaTunraH acapnapga ataHaBufinuK SunaH Supra aHruna TaMofiunnap agaSнëтнмнзga aKC этa Somnagu. MycTaKunnuK gaBpu agaSuëTuHuHr unK nannanapu Tapuxufi KagpuaTnapHu Ba maxcnapHu TuKnam gaBpu ynapoK agaSнëтmyноcnнгнмнзga Syfi KypcaTa Somnagu. MunnaT y3uHuHr KuMnuruHu, a^gognapu KuMnuruHu Sunumu no3uM эgн. ffly TapuKa, ^yga Te3 opaga ynyF a^gognap xaKuga gocTOHnap, metpnap Ba Hacpufi acapnap nafigo Syna Somnagu. AMup TeMyp Ba TeMypufi3oganap gaBpuHu, BoSypufinap gaBpuHu aKC эттнpгaн Sup KaTop Hacpufi acapnap aparnngu. ^opu3M ucTunocu xaKugaru Saguufi acapnap

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

nafigo öyngu. X,ap öup u^ogKop a^gognap Ba Tapux Kapmucugaru y3 öypnuHu öa^apumra öyp^nu geö xuc этн6, my öypnuHu ago этнmгa ypuHgu, ynyr a^gognap ëgu öupuH-KeTHH Munnaira KafiTapuö öepungu. AHa myHgafi acapnapgaH öupu «^anonugguH MaHryöepgu» xaMga «CynTOH ^anonugguH» poMaHnapu öunaH axmu TaHum öynraH aguöuMu3 3pKHH CaMaHgap KanaMura MaHcyö "Fafiö Kymnapu" xuKoacugup. X,uKoaga Myrynnap öockhhh gaBpuga «Ë BaiaH, ë mapo^arau ynuM» gea xuroö afinaraH Ha^MugguH Kyöpo KHCMaTu xa^MaH khhhk, Ma3MyHaH KeHr Tap3ga 6aëH KunuHraH. fflafix Ha^MugguH KyöpoHHHr Mapgguru, wpira ^ugofiunuru, Myryn öocKuHnunapura Kapmu ^aHru, BaraHra Myxaööar Tyfirycu ry3an TacBupnapHraH. X,uKoaHu yKuraH kutoöxoh ôeuxTuëp y3uHu yma ®;aHr MafigoHuga umiupoK этaëтгaнgeк xuc Kunagu. AfiHuKca, BaraH öafipoFu Myxo^a3acu TacBupnapu xap KaHgafi kutoöxoh Kanöuga BaraHnapBapnuK TyfiFycuHu aHaga WKcanTupagu.

By gaBpra Kenuö y3ÖeK agaôuëTuga xa^Bufi acapnapra эxтнë®; Kynaa öopgu. Hcietgognu aguö HetMar Amuhobhuot xuKoanapu öy эxтнë^нн KoHgupum ynyH xu3Mar Kungu. Aguö xa^Buanapuga cy3HuHr öaguufi TacBupgaru ypHuHu Ky3arum, cy3gaH MaxopaT öunaH ^ofigagaHum u^ogKop ^eHoMeHuHuHr y3ura xocnuruHu öenrunafigu. Cy3HuHr öaguufi Kygparu HetMar Amuhob u^oguga anoxuga xa^Bufi KygpaTra эгa. YHuHr aparraH xa^Bufi acapnapu y30eK xa^B^TuHuHr TaKoMunura KaTTa xucca Kymgu, yHu aHru maKnufi ®:aHpnap, umuMoufi Kynru TypnapugaH ^ofiganaHum Ba xa^Bufi oöpa3nap, Tunnap aparum öunaH öofiuTgu. HetMar Amuhob aga6нëтнмнзga xa^Bufi ë3yBnu cu^aruga эtтнpo$ этнпca-ga, yHuHr peanucTuK ycnyöga ë3unraH, TanafiruHaxuKoanapu MaB^yg.

AfiHu öy gaBpga Catgynna CuëeBHuHr "Oia MaKoH", Omoh MyxiopHuHr "fflafiTOH apaBa", CofiuM HcxoKHuHr "3ynMargaH 3ynMarraHa", HetMaT ApcnoHHuHr "AMantraMa", Xp^uaKÖap fflafixoBHuHr "Cupnu Hyp", Toxup ManuKHuHr A«:aö gyHë, Acag ^unMypogHuHr "XunBar", MaMarayn Xa3paTKynoBHuHr "^ynu HpoK" Kaöu xuKoanapu peanucraK TacBup Ba ycnyöga apaiunraH öynuö ynapHuHr xap öupuga ëзyвннпapнмнзнннг MaKcag Ba Foanapu y3 ycnyönapura xoc Tap3ga Munnufi xнкoaннпнгнмнзнннг aHtaHaBufi, guHufi-^anca^ufi, ^aHTacraK fiycuHnapga aKC эттнpнпгaн.

YiraH acpHuHr 70-fiunnapu cyHrru Ba 80-fiunnapu öomnapuga agaöнëтнмнз MafigoHura öup rypyx ucietgognu ëmnap Kupuö Kengu. MaHa myHgafi oguMnap cu^aiuga Mypog MyxaMMag AycT, 3pKuH At3aM, AxMag At3aM, Xypmug ^ycTMyxaMMag, HopMypog HopKoöunoB, Ohum OiaxoH, Hypynnox MyxaMMag Pay^xoH, XafipugguH CynTOH Kaöu agнöпapнмнз agaöнëтнмнзga aHru TynKuH öynuö, aHru fiyHanumnapHu onuö Kupgu. By gaBp y30eK xuKoanunuru y3uHuHr

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

ранг-баранглиги, камров куламининг кенглиги, шакл ва мазмундаги янги жихатлари билан адабиётида уз урнини эгаллади. Реалист ёзувчилар хам айтиб утилган услубларга мурожаат килиб курдилар ва муваффакиятли асарлар яратдилар. Эркин Аъзам "Кимларга эшик очасан" хикоясини, "Чапаклар ва чалпаклар мамлакати" киссасини эълон килади. Хайриддин Султоновнинг "Кунгил озодадур" киссасида хамда "Онамнинг юрти", "Гуломгардиш" хикояларида янги тадкиклар буй курсатган эди. Нурулло Рауфхоннинг "Чилла", "Этакдаги кулба" хикоялари том маънодаги метафорик-мажозий асарлардир. Мурод Мухаммад Дустнинг "Бир тойчокнинг хуни", Ахмад Аъзамнинг "Ойнинг гардиши", Эркин Аъзамнинг "Анойининг жайдари олмаси", Хуршид Дустмухаммаднинг "Шабада", Нормурод Норкобиловнинг "Хеш", Олим Отахоннинг "Туртинчи каватдаги саргиш дераза", Нуруллох Мухаммад Рауфхоннинг "Этакдаги кулба", Хайриддин Султоннинг "Онамнинг юрти", Жамила Эргашеванинг "Дард" хикоялари бугунги кунда хам уз долзарблигини йукотмаган асарлардир.

ХХ асрнинг 90-йилларига келиб хикоя жанрининг бадиий жихатдан такомиллашиб борди. Бу даврга хос белгилардан бири шундан иборатки, ёзувчиларимиз уз ижодий эркинликлари туфайли ноанъанавий куринишдаги, янги типдаги кахрамонларни, узига хос миллий характерларни адабиётга олиб кира бошладилар. Бу холат мустакиллик даври насрида купрок акс эта бошлади. Социалистик реализм методидан чекинган ижодкорлар эндиликда янгиликларга юз бура бошлашди. Совет пропагандаси вактида прогрессив адабиёт сифатида такдим этилган Аргентина, Испания, Япония ва Туркия адабиёти энди илгор адабиёт сифатида курилмокда эди. Хорхе Луис Борхес, Хулио Кортасар, Рюноскэ Акутагава, Ясунари Кавабата, Кобо Абэ асарлари рус тилидан таржима килинган булса, турк тилидан унлаб бадиий, фалсафий ва илмий асарлар тугридан-тугри угирила бошланди. ^ардошлик ришталари матн ости рухиятида хам сезилиб тургани боис, адабиёт ихлосмандалри бу асарларни чанкоклик билан укиди.

Шунингдек, Европа классикасига ва фалсафасига хам эътибор кучайди. Кьеркегордан Сартргача, Кафкадан Жойсгача булган ижодкор файласуфлар асарларини укиш, улардан таъсирланиш зиёлилар уртасида урф булди. Энди кенг куламли наср гуркираб майдонга чика бошлади.

90-йиллар насрида ифода ва тасвир имкониятлари бирмунча кенгайди, бадиий характер яратишнинг хукмрон мафкуравийликдан холи янгича шакллари, янгича усуллари, инсонни урганиш, унинг рухиятини тахлил килишнинг янги бадиий мезонлари юзага келди. Бундай изланишлар, айникса,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(6), June, 2023

узининг киёфасини жиддий равишда шакллантиришга улгурган адиблар ижодида ёркинрок намоён була бошлади. Янгича тасвир, теран фалсафий-бадиий талкин, янгича кахрамон характери, янгича ифода этиш усуллари, шу маънода, купрок Н.Эшонкул, Шойим Бутаев, Абдукаюм Йулдош, Зулфия Куролбой кизи, Рисолат Хдйдарова, Исажон Султон, Улугбек Хдмдам, сингари адиблар ижодида якколрок намоён булди. Бу янгиланиш баъзан айрим тажрибалар тарзида куринса, Назар Эшонкул, Абдукаюм Йулдош, Исажон Султон, Улугбек Хдмдамлар ижодида анъаналаримизнинг гарбона шартлилик билан уйгунлашгани кузатилади. Улар адабиётга анъанавий услубдан фаркли, ноанъанавий шаклий-тасвирий услубда узбек хикоячилигига янги рамзий ишораларда яратилган, фалсафий мушохадалар билан туйинган, рухиятлар олами бадиий талкин этилган кахрамонлар образларини олиб кирдилар.

Миллий махдудлик замонида адабиёт миллий рухни саклаб колган, келажак авлодларга шу миллий рухни етказиб бериш эътикодига содик адиблар анъанавий усулларда асар яратишда давом этдилар. У усуллар Собир Унар, Лукмон Бурихон, Абдунаби Хдмро, Баходир Кобил, Наби Жалолиддин, Акбар Мирзолар каби куп сонли ижодкорлар кишлоклардаги, сиёсатлардан холи оддий кишилар хаётини каламга олган булсалар, айрим ижодкорларимиз миллий анъаналаримизни дидактик йусинларда акс эттиришда давом этдилар. Жумладан, Кучкор Норкобилнинг "Окибат дарахти", Гафур Шермухаммаднинг "Арслон йили", Уйгун Рузиевнинг "Ок ёмгирлар" хикояларини ана шундай асарлар сирасига киритишимиз мумкин.

Узбек хикоячилигининг бугунги авлод адиблари хам узига хос ижод йулидан бормокда. Улар асарларини кузатиб шуни айтиш мумкинки, уларда гарбга хос модерн йуналишдаги окимларга баъзан кур-курона эргашиш, улардан таъсирланиш, таклид килиш деган хавотирларимиз бироз чекингандек куринади. Уларнинг асарларига синчиклаб назар солинса, узларига устоз деб билган катта авлод адибларимиз услубида куп учрайдиган гарбона ифода, рамзий тасвирлардан кура хикоячилигимизнинг дастлабки услуби реалистик услубда калам тебратаётганлари сезилди.

Бугунги насримизнинг умидли вакилларидан бири Нурилло Чори ижоди реалистик тасвирларнинг устиворлиги, миллий колоритни халкона усулда тасвирлашда, кахрамонлар характерини чизишдаги суз куллашида ёркин акс этади. "Ташвиши йук одамлар" кахрамонлари чоллар рухиятини тасвирларкан улар фонида ижодкор узи курган вокеликнинг фожиавий манзарасини чизади. "Ташвиши йук одамлар" хикоясидаги Бозиргон чавандоз образи оркали укувчи

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(6), June, 2023

умрининг охирида фарзандининг окибатсизлигидан догда колган ота кисматининг гувохи булади.

Нуриллонинг хикояларида узи катта булган макон, болалигида курган, билган оддий кишлок одамларининг хаёти тасвирланади. Унинг кахрамонлари чапани, содда, аммо ориятли одамлар.

Х,икояларининг тили жуда пишик, халкона ва равон. Ёзувчи услубида фольклор мотивларига тез-тез мурожаат килиб туриши куринади.

Санаб утилган асарларда бадиий санъат даражаси турлича булса-да. деярли барча хикояларнинг асосий хусусияти миллийликни узига хос услубда акс этиши билан характерлидир.

Албатта, битта маколада бир асрдан ортик вакт мобайнида яратилган хикояларнинг барчасини камраб олишнинг имкони йук.

ХХ асрнинг бошларида шаклланган узбек хикоячилиги бугунга кадар уз тараккиёти давомида турли ижодий йулларни босиб утди. Гоявий мазмун, бадиий махорат, услуб ранг-баранглиги жихатидан ривожланиб жахоннинг илгор адабиётлари сафидан урин олмокда. Адабиётимизда янги номлар, янги бадиий тажрибалар, ижод эркинлиги истеъдодларнинг бадиий имкониятларини янада кенгайтиришга имкониятлар яратиб берди. Ёзувчиларимиз уз асарларида миллатга хос хусусиятларни умуминсоний кадриятлар билан уйгунлаштириб янги асарлар яратишда давом этмокдалар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.