Научная статья на тему 'ЗАКОНОМЕРНОСТИ РАЗВИТИЯ ПСИХИКИ В ОСУЩЕСТВЛЕНИИ ИНКЛЮЗИВНОГО ОБРАЗОВАНИЯ'

ЗАКОНОМЕРНОСТИ РАЗВИТИЯ ПСИХИКИ В ОСУЩЕСТВЛЕНИИ ИНКЛЮЗИВНОГО ОБРАЗОВАНИЯ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
301
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗАКОНОМЕРНОСТИ / БИОЛОГИЧЕСКИЕ И СОЦИАЛЬНЫЕ ФАКТОРЫ / РАЗВИТИЕ / НАРУШЕНИЯ / ПЕРВОСТЕПЕННОЕ / ВТОРОСТЕПЕННОЕ / АНОМАЛИЯ / ДИЗОНТОГЕНЕЗ / ЗАДЕРЖКА / ОТСТАЛОСТЬ / ТРАВМА / REGULARITIES / BIOLOGICAL AND SOCIAL FACTORS / DEVELOPMENT / VIOLATIONS / PARAMOUNT / MINOR / ANOMALY / DELAY / BACKWARDNESS / TRAUMA

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Обидова Мунира Ибрагимовна, Дадабоева Мадина Солехбоевна

По мнению авторов при организации воспитательной и образовательной работы с детьми имеющие различного рода нарушения специалисту необходимо учитывать закономерности психического развития. Психическое развитие - это закономерное изменение психических процессов во времени, выраженное в их количественных, качественных и структурных преобразованиях. Авторы разделяют мнения Выгодского Л.С., Лебединского В.В, Чистоградова И.А. и др. о том, что «По существу между нормальными и ненормальным развитием нет разницы, те и другие дети,у тех и других развитие идет по одним законам. Разница заключается лишь в способах развития». Своевременное и профессиональное вмешательство может изменить ход развития нарушений в детском возрасте.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

REGULARITIES OF DEVELOPMENT OF MENTALITY IN IMPLEMENTATION OF INCLUSIVE EDUCATION

According to authors at the organization of educational work with children the having different violations the expert needs to consider regularities of mental development. Mental development is the natural change of mental processes in time expressed in their quantitative, high-quality and structural transformations. Authors share opinions of Vygodsky L.S., Lebedinsky V.V., Chistogradov' I.A. and others that "In essence between normal and abnormal development there is no difference, those and other children, at that and others development goes under one laws. The difference consists only in ways of development". Timely and professional intervention can change process of violations at children's age.

Текст научной работы на тему «ЗАКОНОМЕРНОСТИ РАЗВИТИЯ ПСИХИКИ В ОСУЩЕСТВЛЕНИИ ИНКЛЮЗИВНОГО ОБРАЗОВАНИЯ»

Ключевые слова: кредитная технология, образовательная траектория, время, студент, кредит, творческое управления временем, рациональное планирование времени, личностно-ориентированная модель, компетентностая модель, компетентный специалист.

THEORETICAL BASIS AND CHARACTERISTIC FEATURES OF CREATIVE TIME MANAGEMENT IN THE CONDITIONS OF DEVELOPMENT AND IMPLEMENTATION, MOTIVATION DEVELOPING INNOVATIVE PEDAGOGICAL TECHNOLOGIES IN THE

HIGHER EDUCATION INSTITUTION

In the article, the credit technology of education is presented as one of the types of models of personality-oriented education, in structure which there are elements of pedagogical design and a system of interrelation of time in a given educational route of the main subjects of the educational process. The time factor from the position of assessment of a student success is measured in points, i.e. mathematical numbers that are "taken" by students in time and the relationship with the requirements of base of the program of each discipline. The program objectives of studying the discipline are measured by another dimension, which is called a credit. On the example of the experience of the Technological University of Tajikistan, the system interrelationships of a number of factors that predetermine the program goals and tasks of creative time management in the context of implementing the credit technology of education and the development and implementation of motivational and developing innovative pedagogical technologies in the Higher Education Institution are defined. A practical example is given.

Keywords: credit technology, educational trajectory, time, student, credit, creative time management, rational time planning, personality-oriented model, competence model, competent specialist.

Сведение об авторах:

Джафаров Савзали Файзалиевич-кандидат технических наук, доцент, первый заместитель директора Национального центра тестирования при Президенте Республики Таджикистан. Телефон: (+992) 915980066, Е-mail: s-jafarovayandex. ru

Шохиён Нурали Набот- доктор педагогических наук, кандидат технических наук, профессор, ректор Дангаринского государственного университета. (+992) 935806222, Е-mail: shoev na, list.ru

About the authors:

Jafarov Savzali Faizalievich - Candidate of Technical Sciences, Associate Professor, first deputy director of the National Testing Center under the President of the Republic of Tajikistan. Phone: (+992) 915980066, E-mail: s-jafarov@yandex.ru Shokhiyon Nurali Nabot - Doctor of Pedagogical Sciences, Candidate of Technical Sciences, Professor, Rector of Dangara State University. (+992) 935806222, E-mail: shoev_n@list. ru

КОНУЩОИ ИНКИШОФИ ПСИХИКА ДАР ТАЪМИНИ ТАХ,СИЛОТИ ФАРОГИР

Обидова М.И., Дадабоева М.С.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Таълим ва тарбияи кудакони дорои имкониятхои махдуд дар гуруххо ва синфхои мукаррарии муассисахои таълимии тахсилоти умумй бояд дар асоси стандартхои тахсилоти умумй амалй гарданд. Ташкили раванди таълиму тарбия бо кудакони дорои имкониятхои махдуд тибки накшаи фардии таълим, ки Крнуни Ч,умхурии Точикистон «Дар бораи маориф» кафолат медихад, мувофики матлаб аст.

Хушбахтона, мохи апрели соли 2011 «Консепсияи миллии тахсилоти фарогир барои кудакони дорои имкониятхои махдуд дар Ч,умхурии Точикистон барои солхои 2011-2015» аз чониби Х,укумати Чумхурии Точикистон тасдик ва мавриди амал карор дода шудааст.

Тахсилоти фарогир (инклюзивй) истилохест, ки барои тавсифи хусусиятхои чараёни таълими кудакони ба тахсилоти махсус эхтиёчманд дар муассисахои тахсилоти томактабй, миёнаи умумй ва олй истифода бурда мешавад ва сифати таълим бо чунин гурухи кудакон бевосита аз салохияти педагогии кормандони муассисахои таълимй, сатхи махорати касбй ва неруи эчодии онхо вобаста аст.

Нафароне, ки дар онхо дарачахои гуногуни нуксонхои узви шунавой, биной, нуткй ва гайрахо дида мешавад ба гурухи одамони эхтиёчманд дохил мешаванд. Чунин нафарон хусусияти инкишофи махсусро доранд, ки бо онхо мутахассисони сохаи педагогикаи махсус ва коррексионй бояд кор баранд.

Омузгорон ва кормандоне, ки ба таълим ва тарбияи кудакони дорои дарачахои гуногуни нуксон машгуланд доир ба сабабхо, конунхои инкишофи психика маълумоти мушаххас дошта бошанд.

Ба мутахассиси сохди педагогикаи махсус зарур аст, ки заминаи таърихй-фархангии инкишофи кудакро ба хисоб гирифта, инкишофи минбаъдаро ба рох монад. Бояд кайд кард, ки инкишофи онтогенезии инсон ба конунхои муайяни инкишоф такя менамояд.

Сифатан тагйир ёфтани хаёти психикй, яъне инкишоф, натанхо дар давраи бачагй, балки дар давоми онтогенез - аз рузи таваллуд то охири умр ба вучуд меояд.

Хусусиятхои психологии хамаи кудакон пурра ба конунхо такя мекунад. Ба инкишофи психикаи кудак омилхои биологй, мухити табиию ичтимой, таълиму тарбия ва фаъолнокии кудак накши калон дошта, конунхои асосии икишофи психика ба онхо вобастагй дорад.

Инкишофи психикии кудакони вайроншавии шунавоидошта ин тарзи муайяни инкишоф мебошад, ки дар шароитхои махсуси байнихамдигарй бо олами атроф ба амал меояд. Ин намуди норасоии аввалиндарачаи вайроншавии анализатори шунавой метавонад ба инкишоф наёфтани функсияхои бо хам зич алокаманд оварда расонад, инчунин суръати инкишофи дигар функсияхои бо шунавой алокамандбударо суст гардонад. Вайроншавии инкишофи функсияхои хусусии психикй дар навбати худ ба боздории инкишофи психикии кудакони ношунаво ва сустшунаво оварда мерасонад.

Инкишофи психикии кудакони вайроншавии шунавоидошта ва инкишофи психикии кудакони шунаво ба конунхои муайян тобеъ шуда, (Виготский Л.С.) аз руи нишонахои зерин тавсиф дода мешаванд:

1.Ба хисоб гирифтани таносуби омилхои биологй ва ичтимой дар чараёни инкишофи психикии кудак хеле мухим дониста мешавад. Ба омилхои биологй хусусиятхои инкишофи системаи асаб, ки намуди мизочро муайян менамояд; заминахои кобилиятнокй - умумй ва махсус тааллук; доранд. Дар хаёти минбаъдаи кудак шароитхои давраи дохилибатнй -бемории модар, доруворихое, ки модар хангоми хомиладорй истифода бурдааст, осебхо ва захмхо хангоми таваллуд низ таъсир мерасонад. Омилхои ичтимой дар якчоягй хусусиятхои сиёсати давлатдорй, анъанахои маданиву фархангй, дин, дарачахои инкишофи илму санъат ва муносибатхои чамъиятро, ки дар он кудак ба воя мерасад, дар бар мегирад. Мухити ичтимой ва табиате, ки инсон онро тагйир додааст, хамчун сарчашмаи инкишоф буда, низоми таълим ва тарбияи чамъиятро муайян менамояд. Омухтани тачрибаи ичтимой дар хамаи намудхои фаъолият - муошират, бозй, таълим ва мехнат ба рох монда мешавад. Кудакон ин тачрибаро на ба тарики мустакдл, балки бо ёрии калонсолон аз худ менамоянд.

Виготский Л.С. дар чараёни инкишоф ягонагй ва таъсири мутакобилаи омилхои биологй ва ичтимоиро мухтасар ифода намудааст. Ин ягонагиро бо ду хусусияташ тавсиф додааст:

Якум, хар як омил дар ташаккули функсияхои мураккаби психика накши муайянро ичро менамояд. Дар ташаккули функсияхои на он кадар мураккаб, ба мисли эхсосот, накши омилхои биологй ва ирсият назаррас аст. Дар инкишофи функсияхои олии психика, масалан, хотири ихтиёрй, тафаккури абстрактй - аёнй, мавкеи мухимро омилхои ичтимой ишгол менамоянд. Дар кадаре, ки функсияхо мураккаб бошанд, хамон кадар вакти зиёд барои ташаккули он талаб карда мешавад ва таъсири омилхои ичтимой, шароити таълиму тарбия зиёд мегардад.

Дуюм, ягонагй ва таъсири мутакобили омилхои биологй ва ичтимой вобаста аз даврахои синнусолй дар чараёни инкишоф тагйир меёбанд. Вайроншавии шунавой зери

тaъсиpи биологй, ба монанди иpсй, патология хангоми тaвaллyд, зaxpолyдшaвии химиявй ва Faйpa ба вучуд мeояд. Дap ин мaвpид вакти вaйpоншaвй ахамияти хeлe калон доpaд, яънe ин сабаб, дap дaвpaи гуногуни онтогeнeзй амал нaмyдa, ба окибатхои гуногун овapдa мepaсонaд. Хусусиятхои асосии дaвpaи кyдaкй нисбат ба калонсолй аз он ибоpaт аст, ки аз як тapaф нопyppa инкишоф ëфтaни сохтоpи мaFЗи сap, чузъдатхои алохидаи тaшaккyлнaëфтaи психика, аз дигap тapaф - чaндмpии систeмaи асаб ва имкониятхои бapкapоpшaвии он, дap бapкapоpшaвии вaйpоншaвиxои шунавой омилхои ичтимой -шapоити тapбияи оилавй, тaчpибaи эмотсионалии кyдaк дap дaвpaxои аввали онтогeнeзй, дapaчaи маълумотнокии волидайн, сapи вакт мypочиaт кapдaн ба мутахассис, дapaчaи иштиpок дap коpxои ислохй ахамияти хeлe калон доpaд.

2.Дигap конуш, ки дap инкишофи психикии хамаи кyдaкон ифода мeгapдaд, аз ташкили мypaккaби мyxдaти он ибоpaт аст: тapтиби муайяни xap як дaвpaи синнусолии тaFЙиpëбaндa, мyндapичaи мyaйянe, ки бо хусусиятхои ташаккули оpгaнизм вобаста аст, шapоитxои xaëт, таълим ва тapбияи кyдaк. Ч,apaëни гyзapиш аз як зина ба зинаи дш^и инкишофи психика дигapгyниxои тамоми сохтоpи чузъдатхои психикapо ба вучуд мeоpaд, яънe синнусоли психологй зинаи муайян ва сифатан ба худ хоси онтогешзй мeбошaд.

3.Нобapобapии инкишофи психикаи кyдaкон, ки аз инкишофи фаъоли мaFЗи сap дap дaвpaи муайяни xaëт ва аз ташаккули функсияи психика дap асоси функсияи .^rap вобаста аст. Х,ангоми гyзapиш аз як дaвpa ба дaвpaи дигapи синнусолй алокахои байнифунксионалии мypaккaб здад мeшaвaд. Аз ин py, xap як дaвpaи синнусолй бо тaъсиpпaзиpии баланд нисбат ба тaъсиpотxои тедагогй тавсиф дода мeшaвaд, ки онpо даврауои сензитивй мeномaнд. Дap xap як дaвpaи синнусолй азнавсозии pобитaxо ва тaъсиpотxои мутакобилаи функсияхои психика, тaFЙиpотxои таносубии байни онхо ба вучуд мeоянд. Хусусиятхои дaвpaи сeнзитивй бо тaъсиpи бapзиëдм таълим ба он функсияхои психикиepо, ки айни замон ташаккул ëфтa истодаанд, муайян кapдaн мумкин аст, зepо дap ин дaвpa функсияхо чaндмp ва ëзaндa мeбошaнд. Ба хисоб гиpифтaни дaвpaи сeнзитивй дap инкишофи психика аз 1 то 3-солагй хангоми ташкили коpxои ислохии инкишофи психикаи ^дакони нуксонхои шунавоидошта хeлe зapyp аст.

4.Псмхикaи кyдaк дap xap як дaвpaи синну солй хусусияти ба худ хос доpaд, ки ин натичаи азнавсозии муносибатхои мутакобилаи байнифунксионалй, paвaндxои интeгpaтсиониe мeбошaд, ки дap инкишофи кyдaк ба вучуд мeояд. Мувофикати чapaëни эволютсионй ва инволютсионй мeтaвонaд дap дaвpaи нави инкишоф сабаби аз худ кapдaн, ба вучуд омадани нaвовapиxо ë хатто аз байн paфтaн, шст шудани он чизe гapдaд, ки дap дaвpaи пeшинa ташаккул ëфтaaст;

5.Инкишофи функсияхои олии психикй низ хамчун конун бapомaд мeкyнaд, ки дap аввал хамчун шакли дастачамъонаи paфтоp, xaмкоpй намудан бо ди^ одамон, хусусан бо калонсолон ба вучуд омада, минбаъд ба функсияи дохилии худи ^дак табдил мeëбaд. Функсияхои олии психика-таъсиси бонизом, мypaккaб ва аз pyи пайдоишаш ичтимой мeбошaд, ки дap натичаи аз худ кapдaни аслихахои ичтимой, воситaxоe ташаккул ëфтaaнд, ки дap чapaëни инкишофи тaъpихии чамъиятй ба вучуд омадаанд. Сохтоpи пeштapaи функсияхои психикии «табий» ба «фapxaнгй» тaFЙиp ëфтa, доpои хусусиятхои шyypнокй, ихтиëpй ва бeвоситa мeгapдaд.

Инкишофи психикии ^дакони вaйpоншaвии шунавой ва нуткидошта ба хамон KOнyнxоe, ки ба инкишофи ^дакони вaйpоншaвиxои гуногуни психикй доpaнд, хос аст, тобeъ мeшaвaнд. Хдмаи кyдaконe, ки дap инкишофи худ вaйpоншaвиxои гуногун доpaнд, дap муносибат бо олами aтpоф ба мушкилй дyчоp мeгapдaнд, дap онхо хусусиятхои хос дap инкишофи шахсият ва худшиносй ба нaзap мepaсaд. Тахлили хусусиятхои инкишофи психикаи кyдaкони вaйpоншaвиxои гуногун доштapо бо мафхуми нуксон ифода мeнaмоянд, ки ин мaфxyмpо нисбати чунин кyдaкон Виготский Л.С. муайян кapдaaст. Нуксони аввалин дap холати вaйpоншaвии шунавой ба аз мeъëp бapомaдaни дуюм ва сeюмдapaчa овapдa мepaсонaд. Сабабхои гуногуни aввaлиндapaчa aксapият ба аз мeъëp бapомaдaни дyюмдapaчae, ки дap дaвpaи тифлй, бapвaкти бачагй ва томактабй ба вучуд мeояд, зyxypоти якхeлa доpaнд. Аз мeъëp бapомaдaни нокисии дyюмдapaчa аслан хусусияти бонизом доpaд, тамоми сохтоpи дохилифунксионалиии муносибати мyтaкобилapо тaFЙиp мeдмxaд, хусусан

агар аз меъёр баромадани нуксони дуюмдарача ба нуксони якумдарача наздик бошад, ислон намyдани он низ душвортар мегардад. Масалан, аз меъёр баромадани талаффузи нутки кyдакони ношунаво бо вайроншавии шунавой зич вобаста аст, аз ин сабаб, ислони он хеле душвор мебошад. Инкишофи дигар тарафнои нутк дар як сатн бо вайроншавии шунавой карор надорад, аз ин py, ислони он осонтар аст, чунончй захираи лyFавй на танно аз нисоби муоширати шифонй, балки бо туфайли хондану навиштан низ бой мегардад.

Аз меъёр баромадани нуксони дуюмдарача асоси ислонкунии инкишофи педагогй -психологиро дар нолати вайрон шудани шунавой ташкил мединад. Зарурати ислони барвактии вайроншавинои дуюмдарача бо хусусиятнои инкишофи психикии кудак вобаста аст. Агар кудаки нуксони шунавоидошта саривакт ба таълиму тарбия фаро гирифта нашавад, баркарор намудани нуксон сол аз сол мураккаб гашта, корнои махсуси бартараф намудани вайроншавиноро талаб менамояд. Дар чараёни инкишофи психика муносибатнои тартиботи байни вайроншавинои аввалиндарача ва дуюминдарача таFЙиp меёбанд. Нуксоннои аввалиндарача монеаи асосии ба таълиму тарбия фаро гирифтани кудак мегардад. Дар давранои минбаъдаи бавучудомадаи вайроншавинои дуюмдарача инкишофи психика накши пешбарандаро ичро менамояд ва ба мутобикшавии ичтимоии кyдак монеа ба вучуд меорад.

Дар инкишофи психикии кудакони вайроншавинои гуногундошта конуннои махсусро чудо кардан мумкин аст (Лубовский В.И.).

Дар нама гуна вайроншавино паст шудани кобилиятнокии кабул кардан, коркард намудан, дар хотир нигон доштан ва истифода бурдани ахборотно мушонида карда мешавад. Дар кудакони вайроншавии шунавой ва нуткидошта чунин пастравй танно ба давраи муайяни онтогенезй хос аст. Масалан, дар кудакони вайроншавии шунавоидошта дар давраи томактабй ва хурди мактабй (аз 10 то 11- сола) суст шудани суръати коркарди ахбор нангоми идроки биной, айнан ва дуру дароз дар хотир нигон доштани маводнои аёнй (образнои ашёнои ба кyдакон шинос) мушонида карда мешавад. Дар давранои минбаъдаи онтогенезй кудакони вайроншавии шунавоидошта аз кудакони шунаво акиб намемонанд, яъне дар коркарди ахборотно ба онно баробар мешаванд.

Натичанои танкикоти психологно, дефектологно, психиаторноро чамъбаст карда, Лебединский В.В. чунин намуди вайроншавинои инкишофи психикиро чудо кардааст: пурра инкишоф наёфтан, боздории инкишофи, инкишофи номувофщ, галат дар инкишоф; осеб дар инкишоф;норасой дар инкишоф.

Мураккабии гурунбандии намаи намуднои вайроншавино дар он зонир мегардад, ки ин вайроншавино ба кадом намуди дизонтогенез тааллук дорад. Дизонтогенез - организми инкишоф наёфта ё дар инкишофи организм ба вучуд омадани нуксон аст. Онро аз руи этилогия ба ирсй, пайдошуда, органикй ва функсионалй; аз чинати мураккабии вайроншавй сохтор ва механизмноро ба одй ва мураккаб чудо мекунанд.

Дар натича, масалан, агар лакнатзабонй аз руи ирсй ба вучуд омада бошад, он ланза ба боздории инкишоф оварда мерасонад, агар лакнатзабонй намчун вайроншавии функсионалй бошад, он осебноро дар инкишоф ба вучуд меорад.

Шаклнои омехтаи нуксонно вазъиятро боз мураккабтар мегардонад ва ташхиси психологии иловагиро талаб менамояд.

Дар як нуксони нуткй метавонад ба намуднои гуногуни дизонтогенез тааллук дошта бошад. Масалан, Чистоградова И.А. кайд мекунад, ки дар кудаконе, ки нуксони чоFy руй (ба меъёр мувофикат накардани сохти чоFи поёнй, чоFи болой, ком, дандонно, бинй ва f.) мушонида мешавад ба намуди нуксони нуткии ринолалия гирифторанд ва дар инкишофи психикии онно як катор нолатнои осеби психологй дида мешавад, ки он натанно бо чаронат (тарс, дард), инчунин, бо нуксоннои намуди зонирй алокаманд аст.

Манорати муайян карда тавонистани хусусиятнои дизонтогенезй нангоми вайроншавинои гуногуни нуткй ба мутахассис лозим меояд, ки чойи вайроншавиро дар сохтори нуксон ва механизми ташаккулёфтани онро муайян карда тавонад.

Дар намаи кудакони дар инкишоф нуксон дошта чараёни ташаккул ёфтани фанмишно суст аст. Дар кудакони вайроншавинои нуткидошта ин конуният хусусияти муваккатй ва сохторй дорад.

Мутахассисон муайян кардаанд, ки дар давраи ташаккул ва инкишоф ёфтани нутк бо сабабхои гуногун дар зери таъсири омилхои гуногун вайроншавихои нуткй ба вучуд меояд, зеро дар ин давраи синнусолй овози фонематикй ва артикулятсионй холо ба кадри кифоя инкишоф наёфтааст.

Вайроншавихои нуткй, ва шунавой дорои характери физиологй ва психологй мебошад ва дар фаъолият ва рафтори кудак инъикос меёбад. Кудакони дорои нуксон, аз он вакте ки нуксони худро мефахманд, камгап, шармгин ва мардумгурез мешаванд, худро дар канор мегиранд. Аз ин ру, масалан хангоми мушохидаи нуксони нуткй бояд ба инкишофи нутки кудак сари вакт ахамият дода, ба тозагй ва дурустии он диккат дихем.Вайроншавии нутк -хамчун кафомонй аз меъёри нуткй фахмида мешавад, пурра ва ё кисман барои муоширати нуткй монеахоро ба миён оварда имконияти мутобикшавии ичтимоии кудакро махдуд мекунад. Вайроншавии нутк чавобгуи меъёрхои синнусолй набуда, ба кафомонии психофизиологии сохтори нутк алокаманд аст. Он мустакилона бартараф карда намешавад ва метавонад ба инкишофи психикй таъсир расонад.

Дигар конуне, ки дар кудакони гайримаъмур (аномалй) мушохида мешавад, ин мушкилоти баёни гайримустакили муоширатй мебошад. Дар кудакони дорои вайроншавии гуногунин конун метавонад хислати гузаранда дошта бошад, дар мавриди дуруст ташкил намудани шароити таълимй баробарвазнии бахотиргирии бавосита ва бевосита тагйир меёбад, ки дар натича бахотиргирии бевосита ба вучуд меояд. Кудакон усулхои бошуурона ба хотир гирифтанро нисбати маводхои аёнй ва шифохй меомузанд.

Бояд кайд намуд, ки дар кудакони инкишофи аномалидошта чараёни ташаккул ёфтани фахмишхо суст аст. Масалан, дар кудакони дорои вайроншавихои шунавой, ин конун хусусияти муваккатй ва сохторй дорад. Чунончй, дар даврахои аввали омузиш кудаки ношунаво дар нутк танхо калимахоеро, ки ба ашё мутаалик аст, кабул менамояд, аз ин ру, калима барои у мазмуни номуайян дорад. Бо мурури вакт бо омухтани нутк кудаки ношунаво ахамияти умумй ва аники калимахоро азхуд мекунад ва кобилияти бо мафхумхо амал карданро меомузад.

АДАБИЁТ:

1. Выготский Л.С. Развитие высших психических функций. - М: Академия пед. наук РСФСР. 1960

2. Дети с ограниченными возможностями: проблемы и инновационные тенденции в обучении и воспитании. Хрестоматия по курсу «Коррекционная педагогика и специальная психология» /Сост.Н.Д. Соколова, Л.В. Калинникова. - М.: Издательство ГНОМ и Д, 2001. - 448 с.

3. Калягин В.А., Матасов Ю.Т., Овчинникова Т.С. Как организовать психологическое сопровождение в образовательных учреждениях. - СПб.:КАРО, 2005. - 240 с.

4. Лебединский В.В. Нарушение психического развития у детей: Учеб. пособие. - М., 1985.

5. Митринович-Моджиевска А. Патофизиология речи, голоса и слуха. - Варшава, 1965.

6. Сиротюк А.Л. Нейропсихологическое и психофизиологическое сопровождение обучения. - М., 2003.

ЗАКОНОМЕРНОСТИ РАЗВИТИЯ ПСИХИКИ В ОСУЩЕСТВЛЕНИИ ИНКЛЮЗИВНОГО ОБРАЗОВАНИЯ

По мнению авторов при организации воспитательной и образовательной работы с детьми имеющие различного рода нарушения специалисту необходимо учитывать закономерности психического развития. Психическое развитие - это закономерное изменение психических процессов во времени, выраженное в их количественных, качественных и структурных преобразованиях.

Авторы разделяют мнения Выгодского Л.С., Лебединского В.В, Чистоградова И.А. и др. о том, что «По существу между нормальными и ненормальным развитием нет разницы, те и другие дети,у тех и других развитие идет по одним законам. Разница заключается лишь в способах развития».

Своевременное и профессиональное вмешательство может изменить ход развития нарушений в детском возрасте.

Ключевые слова: закономерности, биологические и социальные факторы, развитие, нарушения, первостепенное, второстепенное, аномалия, дизонтогенез, задержка, отсталость, травма.

REGULARITIES OF DEVELOPMENT OF MENTALITY IN IMPLEMENTATION

OF INCLUSIVE EDUCATION

According to authors at the organization of educational work with children the having different violations the expert needs to consider regularities of mental development. Mental development is the natural change of mental processes in time expressed in their quantitative, high-quality and structural transformations.

Authors share opinions of Vygodsky L.S., Lebedinsky V. V., Chistogradov' I.A. and others that "In essence between normal and abnormal development there is no difference, those and other children, at that and others development goes under one laws. The difference consists only in ways of development".

Timely andprofessional intervention can change process of violations at children's age.

Keywords: regularities, biological and social factors, development, violations, paramount, minor, anomaly, дизонтогенез, delay, backwardness, trauma.

Сведение об автор:

Обидова Мунира Ибрагимовна — кандидат педагогических наук, дотцент декан факултета психологии образование школу и инклюзивные Таджикского государственного педагогического университета им.С.Айни. Email: munira264-64@mail.ru Телефон: (+992)907909171

Дадабоева Мадина Солехбоевна - кандидант педагогических наук, дотцент кафедри психология, образование школу и инклюзивные Таджикского государственного педагогического университета им.С.Айни. Email: farhundajon@mail.ru Телефон: (+992)938455055

About the autors:

Obidova Munira Ibragimovna - Candidant of Pedagogical Sciences, Associate Professor, Dean of Faculty of Psychology, Education School and Inclusive of the Tajik State Pedagogical University named after S. Ainy. Email: munira264-64@mail.ru Phone: (+992)907909171

Dadabaeva Madina Solehboevna - Candidant of Pedagogical Sciences, Associate Professor, Dean of Faculty of Psychology, Education School and Inclusive of the Tajik State Pedagogical University named after S. Ainy. Email: farhundajon@mail.ru Phone: (+992)938455055

ВИЗУАЛЬНОЕ ПРОСТРАНСТВО ШКОЛЬНОГО ЗДАНИЯ И УЧЕБНОГО КЛАССА

Тухтаева М.

Иститутаразвития образования имени А.Джами

Мы живем в эпоху перехода к постиндустриальному обществу, когда окружающая нас социальная реальность все больше приобретает его черты. Главной ценностью постиндустриального общества выступает информация (знания и образование), инновационные технологии и квалифицированные кадры. С этим связано постоянное дробление потребностей и интересов общества, а также характер его организации, ориентированный на знания, контакты, опыт, разработки и т.п., как на залог успеха и развития.

Известно, что архитектура общественных зданий непосредственно связана с характером человеческой деятельности. Исключением не является и школа. Развиваясь вместе с жизнью, образование становится динамичнее, многообразнее. Соответствующих изменений требует и школьное здание.

По своим функциям оно становится более разнообразным. Для сохранения его эффективности во времени необходимо уже при проектировании ориентироваться не только на непосредственную актуальную пользу, а и учитывать необходимость его трансформации в связи с появлением новых потребностей и новых функций в материально-предметном компоненте образовательного пространства, в будущем. В таких условиях, когда новое школьное здание будет вмещать в себя постоянно совершенствующиеся образовательные и социальные технологии, изменение функционального предназначения отдельных помещений и зон здания, наиболее

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.