Научная статья на тему 'ЮК ПОЕЗДЛАРИНИНГ УЧАСТКА ТЕЗЛИГИНИ ҲИСОБЛАШ УСУЛИНИ МАТЕМАТИК МОДЕЛИНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ'

ЮК ПОЕЗДЛАРИНИНГ УЧАСТКА ТЕЗЛИГИНИ ҲИСОБЛАШ УСУЛИНИ МАТЕМАТИК МОДЕЛИНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

57
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Юк поезди / оралиқ станция / участка тезлиги / математик модел / арифметик прогрессия / перегон / Freight train / intermediate station / section speed / mathematical model / arithmetic progression / peregon

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Сардор Асқар Ўғли Абдуқодиров, Дилмурод Баходирович Бутунов, Сирожиддин Иброхимжон Ўғли Рахмонов

Юк поездларининг участка тезлигини ҳисоблаш математик моделини ишлаб чиқишда поездларнинг оралиқ станцияларда ўртача туриш вақти, перегонлардаги юриш вақти ва тўхташ мумкин бўлган оралиқ станциялар сони асос қилиб олинган. Юк поездлари участка тезлигини ҳисоблаш услини турли параметрлар асосида математик модели учун амалга ошириладиган босқичлар кетма-кетлигини схематик кўриниши ишлаб чиқилди. Aрифметик прогрессия асосида участка тезлигини ҳисоблаш усулини математик модели ишлаб чиқилди. Участка таркибида юк поездлар оқими ва оралиқ станциялар бўйича юк поездларининг ўртача туриб қолиш вақт меъѐрлари ортиб бориши натижасида участка тезлиги кўрсаткичлари ўзгариш диаграммаси ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — Сардор Асқар Ўғли Абдуқодиров, Дилмурод Баходирович Бутунов, Сирожиддин Иброхимжон Ўғли Рахмонов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

When developing a mathematical model for calculating the plot speed of freight trains, the average standing time of trains at intermediate stations, The Walking time in peregones and the number of intermediate stations at which it is possible to stop were taken as a basis. Calculation of the plot speed of freight trains a schematic view of the sequence of stages carried out for the mathematical model of method based on various parameters was developed. On the basis of Arithmetic Progression, a mathematical model of a method for calculating the speed of a plot was developed. In the structure of the plot, a diagram of the change in the indicators of the speed of the plot is developed as a result of the increase in the time standards for the flow of freight trains and the average stay of freight trains on intermediate

Текст научной работы на тему «ЮК ПОЕЗДЛАРИНИНГ УЧАСТКА ТЕЗЛИГИНИ ҲИСОБЛАШ УСУЛИНИ МАТЕМАТИК МОДЕЛИНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ»

ЮК ПОЕЗДЛАРИНИНГ УЧАСТКА ТЕЗЛИГИНИ ХДСОБЛАШ УСУЛИНИ МАТЕМАТИК МОДЕЛИНИ ИШЛАБ ЧЩИШ

Сардор Аскар yFли Абдукодиров

Тошкент давлат транспорт университети ассистенти sardor abduqodirov@bk.ru

Дилмурод Баходирович Бутунов

Тошкент давлат транспорт университети доценти dilmurodp gups@mail. ru

Сирожиддин Иброхимжон ртли Рахмонов Тошкент давлат транспорт университети магистранти siro j iddinraxmonov95 95@ gmail .com

АННОТАЦИЯ

Юк поездларининг участка тезлигини хисоблаш математик моделини ишлаб чикишда поездларнинг оралик станцияларда уртача туриш вакти, перегонлардаги юриш вакти ва тухташ мумкин булган оралик станциялар сони асос килиб олинган. Юк поездлари участка тезлигини хисоблаш услини турли параметрлар асосида математик модели учун амалга ошириладиган боскичлар кетма-кетлигини схематик куриниши ишлаб чикилди. Арифметик прогрессия асосида участка тезлигини хдсоблаш усулини математик модели ишлаб чикилди. Участка таркибида юк поездлар окими ва оралик станциялар буйича юк поездларининг уртача туриб колиш вакт меъёрлари ортиб бориши натижасида участка тезлиги курсаткичлари узгариш диаграммаси ишлаб чикилган.

Калит сузлар: Юк поезди, оралик станция, участка тезлиги, математик модел, арифметик прогрессия, перегон.

DEVELOPMENT OF THE MATHEMATICAL MODEL OF THE METHOD OF CALCULATING THE SPECIFICATION OF FREIGHT TRAINS

ABSTRACT

When developing a mathematical model for calculating the plot speed of freight trains, the average standing time of trains at intermediate stations, The Walking time in peregones and the

July, 2022

274

number of intermediate stations at which it is possible to stop were taken as a basis. Calculation of the plot speed of freight trains a schematic view of the sequence of stages carried out for the mathematical model of method based on various parameters was developed. On the basis of Arithmetic Progression, a mathematical model of a method for calculating the speed of a plot was developed. In the structure of the plot, a diagram of the change in the indicators of the speed of the plot is developed as a result of the increase in the time standards for the flow of freight trains and the average stay of freight trains on intermediate.

Keywords: Freight train, intermediate station, section speed, mathematical model, arithmetic progression, peregon.

КИРИШ

Темир йул транспортида юк поездлари харакат тезликларининг техник меъёрлари бажарилиши темир йул линияларини бир ёки икки йуллик булиши, участка йулларидаги рахбар нишабликлар, перегонлардаги бурилиш радиуслари, поездлар оралотидаги интервал хамда техник ва суъний курилмаларнинг иш бажариш холатлари меъёри, станцияларда харакат таркиби билан бажариладиган амалларнинг вакт меъёри ва техник курилмаларнинг иш бажара олиш холати, харакат таркиби билан йул уртасидаги узаро таъсир, локомотивлар айланмасидан самарали фойдаланиш курсаткичлари билан белгиланади [1-3].

Юк поездлари участка тезликларининг хисоблаш усулларини аниклаш учун станция ва перегонларда поездлар харакатини туFри режалаштириш асосида харакатни ташкил этиш мухим вазифалардан бири саналади. Юк поездлари участка тезликларини доимий таъсир курсатувчи омиллар асосида хисоблаш усулини математик моделларини ишлаб чикиш долзарб масалалардан бири хисобланади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Юк поездлари участка тезликларини хисоблаш учун темир йул йуналишларининг инфратузилмаси техник холатлари, харакат тезликларини турли параметрлар буйича аниклаш ва таснифлаш асосида аниклаш усуллари ишлаб чикилган. Поездлар тузиш режаси буйича юк поездларини перегонларда юриш вакти, окалик станцияларда туриш вакти, техник курикдан утказиш вакт меъёрларини инобатга олган холда участка тезликларини хисоблаш усуллари аникланган [4-6].

July, 2022

275

Темир йул участкаси ва йуналишларининг турли парамертлари асосида поездлар участка тезликларини хисоблаш курсаткичларини ошириш имкониятлари ишлаб чикилган. Жумладан, юкори тезликда харакатланувчи йуловчи поездлар томонидан юк поездларини сикиб чикариш, юкори тезликда хдракатланувчи йуловчи поездлар алохида магистрал линиялар буйича тадкикот ишлари олиб борилган. Юк поездлари йуналишлари буйича участка тезликларига рахбар нишабликларининг таъсирини аниклаш усуллари ва уларни оптималлаштиришнинг математик моделлари ишлаб чикилган. Ушбу усуллардан юк поездларининг участка тезликларини аниклашда фойдаланиш мумкин [7-9].

НАТИЖА ВА МУХОКОМА

Юк поездларининг харакат тезликларини хисоблаш курсаткичларини аниклашда темир йул участкаларининг турли параметрларини хисобга олган холда амалга оширилади. Шунингдек, темир йул участкаларининг техник ва технологик жараёнлари мухим курсаткичлардан бири саналади. Юк поездларини участка тезликларини аниклашда оралик станцияларда юк поездлар билан бажариладиган технологик амалларга сарфланадиган вакт, перегонларнинг конструктив холатини инобатга олган холда юк поездларини юриш вакти, юк поездларини тухташ мумкин булган станцияларида тезланиш ва секинланиш вактлари асос килиб олинади.

Темир йул участкалари буйича юк поездларининг участка тезликларини хисоблаш усулини математик моделлаштириш учун 1 -расмда курсатилган параметрлар асос килиб олинди.

■Д

3-даража:

2-даража:

Участка тезлигини хисоблаш усулининг математик моделини ишлаб чикиш

и.амал тех t ctm L уч 3юр T me3 T ceK

Г Т

1-даража: ^

,урт 1°Р

tЮР пер

-Техник станция

-Оралик станция

July, 2022

сек

t

тез

3

уч

276

1-расм. Участка тезлигини турли параметрлар асосида математик моделлаштириш учун амалга ошириладиган боскичлар кета-кетлиги

Темир йул участкалари таркибидаги оралик станцияларда юк

поездларининг туриб колиш вакт меъёрлари куйидаги формула буйича

аникланади

,ст 1,амал . ,

t op = m +

mex com .

(1)

бу ерда

юк поездлари тухташ мумкин булган оралик

m - станциялар сони; tамал - оралик станцияларда юк поездлари билан

бажариладиган технологик амалларга сарфланадиган вакт, дацица;

t„

Оралик станцияларда юк поездларининг самрасиз вакт йукотишлари, дацица; юк поездлари сони.

Юк поездларининг оралик станцияларда туриш вакт меъёрлари куйидагича аникланади

n

грст X 1 + стл л ^ Í.

Top =htcm = 1-m 'V

cm X 1 jcm.i t ¡.амал,.\,ъ ¡ ,амал . , \ . i ¡,амал . , \ .

tcm = 1-m+ 2 • m-^тх + tccm )+ 3 ' m ' \тех + t сам ) + -

тех сам,

i=1

+

n

m

- 1

t +1 )• m = m - It +1

, тех сам) \ тех сам

n

1 + 2 + 3 +... + (-1) m

(2)

(2)-формулада курсатилган парамерлар асосида юк поездларининг тухташ мумкин булган оралик станцияларида туриб колиш вакт меъёрлари арифметик прогрессия буйича аниклаш мумкин:

a + a

S„ =

*1 1

2

n

an = a + (n -1) • d

(3)

(4)

an - a-1 = n -1

d

ёки

d = an - an-1

n =

an - a! + l

d

(5)

n

—юк -1 -1

n = -m-+ 1 = - 1

1 m

1 + (" - m

2

1)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

m

n n

юк | ^ юк _

2 • m m

July, 2022

v

277

rpcm l.aMan . ,

Top = m •\taua + tc

1 + 2 - 3 +... + (

n„

m

1)

n n

= m • (tauaM + t )^o]L • - 1)

"l V mea caM ' V V

2m

m

Apn^MeTHK nporpeccHA öyHHna KyñHgarH HaTH^a aHHKnaHgH

n

rpcm _ ok op 2 V mea

{taua1 + L

n

m

1

(6)

OpanHK стaнцнfl.rapga wk noe3g.napHHHHr ypTana TypHm Ba^TH KyñHgarH ^opMyra öyHHna aHH^aHagH

rpcm j$>pa _ op

op

eKH

t ypm = 0,5 • (taMm +1 ) •

op 'V mea caM /

n„

m

-1

öa^u^a

(7)

(8)

TeMHp ñyn ynacTKacHga wk noe3gmpHHHHr ynacTKa Te3^HKnapH KyñHgarH ^opMyra acocHga aHH^aHgn

60 • L.„

KM/coam (9)

3

yu

yu

top +1 ypm + (T +T )

nep op V me3 ceK /

6y epga

temhp hyn ynactkach y3yh^hrn, km;

L.

yu

top -

nep

temhp ñyn ynaetkeh öyhhna wk noe3g.raphhhhr neperoarapga wphm ba^th, öa^u^a; typm - ynactka tapkhöhgarh opanhk стaнцнa^apga wk

op

noe3g^apHHHHr ypTana TypHm Ba^TH, öa^u^a;

(t +t ) - wk noe3g^apHHHHr Te3^aHHm Ba ceKHH^aHHm

V mes ceK /

Ba^T^apH, öa^u^a.

Mk noe3g^apHHHHr wpHm Te3^HrH (3op) ynacTKa neperoH^apH ypTana

Maco^anapHHHHr HHeöaTH acocHga öeOTHraHagH. YnacTKa TapKHÖHgarH neperoarapga orox^aHTHpHmnap ynyH ypHamnraH Te3^HKnapHH xHcoöra o^raH xo.nga ypTana wpHm Te3^HrH ^aöyn KH^HHagH. Mk noe3g^apHHHHr ynacTKa TapKHÖHgarH neperoarapga wpHm Ba^TH KyñHgarH ^opMyra öyHHna aHa^aHagH.

60 • L

KM/coam (10)

t op =

nep

yu

3

op

July, 2022

)

)

278

(10)-формулани хисобга олган холда участка тезлигини хисоблаш усулининг математик моделини куйидагича ифодалаш мумкин

60 • L ч

(11)

3 =-

уч 60 • L

уч

уч

3

f t

урт оР

f m •(г

m •(г fr

' тез сек

)

км/соат

юр

Участка тезлигини хисоблаш усулини математик моделлаштириш формуласи (11) асосида амалга оширилади. Участка тезлигини хисоблаш усулининг математик модели темир йул транспортининг маълум бир учаткалар буйича участка узунлиги, юк поездларининг окими, тухташ мумкин булган оралик станцияларида туриш вакти ва перегонларда урнатилган юриш тезлиги, тезланиш ва секинланиш вактларини хисобга олган холда бажарилади.

Юк поездларининг участка таркибидаги оралик станциялари буйича туриш вактлари /ТТ = 30, гсам = 10 дакика, тухташ мумкин булган оралик станциялар сони т = 9 ^12, юриш тезли ги &юр = 50 км/соат ва участка узунлиги Ь^ = 120 км булганда участка тезлигини узгариш диаграммаси 2 -расмда келтирилган.

2-расм. Темир йул участкасида юк поездлар окими (пюк = 12 ^ 32) ортиб бориши буйича

участка тезлигининг узгариш динамикаси

Участка тезлигини хисоблаш усулини математик моделлаштириш буйича юк поездлари сони ортиб бориши натижасида участка тезлигини 36^29 км/соатга узгариши аникланди (2-расм). Юк поездларининг тухташ мумкин булган оралик станциялари сони, оралик станцияларда юк поездлари билан бажариладиган технологик амалларни меъёрлаш ва вагон окимлари буйича оптималлаштириш асосида участка тезлигини ошириш имкониятини мавжуд. Шунингдек,

July, 2022

279

натижалар асосида участка буйича юк поездлар окими ортиб бориши участка тезликларини узгаришига олиб келади.

Юк поездларининг участка таркибидаги оралик станцияларда технологик амалларга сарфланадиган туриш вактлари tOMO = 30, самарасиз вакт йукотиш tcaM = 10 ^ 20 дакика, тухташ мумкин булган оралик станциялар сони m = 10, юриш тезлиги 3юр = 50 км/соат ва участка узунлиги Ly4 = 120 км булганда участка тезлигининг узгариш диаграммаси 3-расмда келтирилган.

3-расм. Участка таркибидаги оралик станцияларида юк поездларининг уртача туриш вактлари (ty0ppm = 40 ^ 50) буйича участка тезлигининг узгариш динамикаси

Участка тезлигини хисоблаш усулини математик моделлаштириш буйича юк поездларининг оралик станцияларда уртача туриш вактлари 40 дан 50 дакикага ортиб бориши натижасида участка тезлигини 30,5^29,5 км/соатга узгариши аникланди (3-расм). Шунингдек, натижалар асосида участка таркибидаги оралик станцияларда юк поездларининг самарасиз туриш вактлари ортиб бориши участка тезлигининг узгаришига олиб келади. Юк поездларининг тухташ мумкин булган оралик станциялари сони ва уларда поездларнинг уртача туриб колиш вактларини (t0рт) камайтириш буйича чора-тадбирлар ишлаб

чикиш долзарб хисобланади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ХУЛОСА

Участка тезлигини математик моделлаштириш буйича амалга оширилган куплаб илмий тадкикотларга карамай турли хил параметрлардан фойдаланилган. Темир йул участкларида участка тезлигини хисоблаш усулини математик моделлаштиришда асосан участка узунлиги, юк поездларининг оралик станцияларда

July, 2022

280

туриши, юкори тезликдаги йуловчи поездларини yткaзиб юбориши, оралик станцияларда юк поездлари билан бажариладиган теxнологик амаллар, перегонларда юк поездларини юриш тезлиги, тезланиш ва секинланиш вактлари асос килиб олинди.

Участка тезлигини хисоблаш усулини математик моделлаштириш асосида куйидаги натижалар аникланди:

юк поездларини участка таркибидаги оралик станцияларда тyxтaш мумкин бyлгaн станциялар сонини аниклаш;

оралик станцияларда юк поездларининг yртaчa туриб колиш вактини аниклаш;

юк поездларининг оралик станцияларда самарасиз туриб колиш вакти асосида участкта тезлигини аниклаш;

юк поездлари окими ортиб бориши бyйичa участка тезлигини узгариш курсаткичларини аниклаш;

оралик станцияларда юк поездлар билан бажариладиган теxнологик амалларга сарфланадиган вакт меъёрларини ортиб бориши натижасида участка тезлигини узгариш кyрсaтличлaрини аниклаш.

Юкори тезликда харакатланувчи йуловчи поездлар окими минимал бyлгaн вактларда юк поездлари харакатини ташкил этиш участка тезлигини ошириш курсаткичларини аниклаб беради.

REFERENCES

1. Абдукодиров, С.А., & Бутунов, Д.Б. Темир йул участкаларида поездлар харакат тезлигига таъсир курсатувчи омиллар. ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES, (2021). №2(9), 467-473.

2. Abdukodirov Sardor, Dilmurod Butunov, Mafratkhon Tukhakhodjaeva, Shukhrat Buriev, Utkir Khusenov. (2021). Administration of Technological Procedures at Intermediate Stations. Design Engineering, 14531-14540. Retrieved from.

3. Butunov D. Methods of improving technological practices of processing of combined trains at intermediate stations / D. Butunov, S. Abdukodirov, U. Khusenov, Sh. Buriyev// The scientific heritage. -2021. -No 67 -С. 39-43.

4. Мехедов М.И. Методика оценки факторов определяющих стабильность попуска грузовых поездопотоков на грузонапряженных направлениях [Текст]: автореф. дисс. к.т.н: 05.22.08 /Мехкдов Михаил Иванович. -М., 2016. -26 с.

5. Худайберганов С.К., Абдукодиров С.А., Фаридов А.А. Анализ причин простоя сборных поездов на станциях

July, 2022

281

железнодорожного участка «Д-С» // Инновационное развитие. - 2018. - № 10 -С. 43-45.

6. Сардор Аскар ^ли Абдукодиров, Дилмурод Баходирович Бутунов, & Мусаев Мухамеджан Юсупович. (2022). Юк поездлари харакат тезликларининг урнатилган техник меъёрлари бажарилиши тахлили. https://doi.org/10.5281/zenodo.6584509

7. Butunov, Dilmurod Baxodirovich; Aripov, Nodir Kodirovich; and Bashirova, Alfiya Mirkhatimovna (2020) "Systematization of factors influencing during processing of wagons at the sorting station " Journal of Tashkent Institute of Railway Engineers: Vol. 16: Iss. 2, Article 10. (https://uzjournals.edu.uz/tashiit/vol16/iss2/10/)

8. Бессоненко С.А., Климова Е.В. Влияние скоростей джижения поездов на показатели работы железной дороги // Железнодорожный транспорт: 2017. №3. С 54-57 с.

9. Бутунов Д.Б. Оценка непроизводительных потерь в работе сортировочной станции / Д.Б. Бутунов, А.Г. Котенко // Известия ПГУПС. - 2018. - № 4. - С. 498-512.

ф ©

©

ф<

July, 20221

282

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.