Научная статья на тему 'ЁШЛAP МАЪНАВИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШ ТЎҒРИСИДАГИ ИННOВAЦИОН ҒOЯЛAP ВA ҚAPAШЛAP'

ЁШЛAP МАЪНАВИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШ ТЎҒРИСИДАГИ ИННOВAЦИОН ҒOЯЛAP ВA ҚAPAШЛAP Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

23
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Жамият / миллат / маънавият / мафкура / маърифат / қадрият / миллий ғуpуp / ахлоқ / ор-номус / интеллектуал / баркамол / тарғибот / тарбия / иннoвaциoн / тaълим / пocтиндуcтpиaл / кaшфиѐти / идeocфepa / бузғунчи ғоя / инcoнпapвapлик

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Тухтасин Худайберганович Ташметов

Жaмиятдa маънавият coҳacини pивoжлaнтиpиш янги тexнoлoгиялapни жopий этишни тaқoзo қилaди. Чунки бу – маънавиятни ѐшлap дунѐқapaшигa тaъcиpини тaъминлoвчи муҳим вocитaдиp. Шу бoиc, ҳoзиpги вaқтдa маънавиятни ѐшлap дунѐқapaшигa тaъcиpини oшиpишдa фундaмeнтaл вa aмaлий тaдқиқoтлap нaтижaлapидaн фoйдaлaниш муҳим aҳaмият кacб этмoқдa. Шу билан биргаликда, маънавиятни тapғибoт қилишдaги иннoвaциoн ўзгapишлap, тизимгa ҳap қaндaй янгиликнинг киpитилиши бeвocитa шу coҳa вaкили фaoлиятини янгилaш вa ўзгapтиpиш opқaли aмaлгa oшиpиш бугунги кун давр талабидир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЁШЛAP МАЪНАВИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШ ТЎҒРИСИДАГИ ИННOВAЦИОН ҒOЯЛAP ВA ҚAPAШЛAP»

ЁШЛАР МАЪНАВИЯТИНИ ЮКСАЛТИРИШ ТУГРИСИДАГИ ИННОВАЦИОН ГОЯЛАР BA КАРАШЛАР

Тухтасин Худайберганович Ташметов

Чирчик давлат педагогика университети доценти, фалсафа доктори (PhD)

E-mail: to shmetovtuxtasin@gmail .com

АННОТАЦИЯ

Жамиятда маънавият сохасини ривожлантириш янги технологияларни жорий этишни такозо килади. Чунки бу - маънавиятни ёшлар дунёкарашига таъсирини таъминловчи мухим воситадир. Шу боис, хозирги вактда маънавиятни ёшлар дунёкарашига таъсирини оширишда фундаментал ва амалий тадкикотлар натижаларидан фойдаланиш мухим ахамият касб этмокда. Шу билан биргаликда, маънавиятни тapFибoт килишдаги инновацион узгаришлар, тизимга хар кандай янгиликнинг киритилиши бевосита шу соха вакили фаолиятини янгилаш ва узгартириш оркали амалга ошириш бугунги кун давр талабидир.

Калит сузлари: Жамият, миллат, маънавият, мафкура, маърифат, кадрият, миллий Fуpуp,ахлок, ор-номус, интеллектуал, баркамол, тарFибот, тарбия, инновацион, таълим, постиндустриал, кашфиёти, идеосфера, бузFунчи FOя, инсонпарварлик.

Х,ар кандай миллатнинг тараккиёти жамиятдаги ёшлар катламининг маънавий кадриятларга муносабати, унинг ёшлар онги ва калбига кандай таъсир этаётганлигига хамда амалий фаолиятларига кай тарзда таянишларига бевосита боFлик. Республикамизда ёшлар ахолининг ярмидан купини ташкил этади. Ёшларнинг маънавиятни англаши, унинг эътикод даражасига кутарилиши улар ижтимоий хаётида, кундалик турмуш тарзида кандай янги кадриятлар шакллантирилганлигига хам боFлик. Чунки маънавият, бир томондан, ёшлар билан боFлик булган жараён сифатида каралса, иккинчи томондан, ёшлар маънавиятнинг илFор ривожлантирувчилари ва келажак авлодга етказувчилари хисобланадилар. Учинчидан, ёшларнинг маънавият билан куролланганлик ва уни англаш даражаси жамият тарккиётининг суръатини белгилайди. Бу холат маънавият ва ёшларнинг узаро боFликлигини ифодаловчи омил сифатида эътиборлидир.

Шу боис, хозирги кунда ёшлар орасида маънавият, ор-номус билан боFлик маънавий, ахлокий ва рухий холатлар мухим ахамиятга эга. Шу нуктаи назардан, ёшларнинг олдида сохтакорликдан кочиш, мавжуд кийинчиликлар ва муаммоларни очик-ойдин баён этиш лозим[1]. Айни пайтда давлатимиз рахбарияти олиб бораётган

January, 2023

192

ижобий ишлар ва мавжуд муаммоларни бартараф этиш учун олиб борилаётган саъй-харакатлари ва эришилаётган амалий натижалар хусусида тарFибот ишларини олиб боришга ёшларни рухлантириш, унинг давлатимизга булган ишонч-эътикодини мустахкамлаш олимларимиз, пешкадам зиёлиларимиз, ижтимоий соха вакиллари, миллий мафкура билан шуFулланувчи барча тарFиботчиларнинг биринчи даражали вазифаси хисобланади.

Бу уз навбатида, ёшларнинг миллий кадриятга муносабати масаласи маънавият асосида «Миллий тикланишдан миллий юксалиш сари» деган устувор максад ва манфаатларини умумлаштирадиган, шу мафкураларни бойитиш ва эътикодга айлантириш билан бoFлик. Бизнинг фикримизча, бу ишларни йулга куйиш учун куйидаги масалага алохида эътибор бериш лозим:

биринчидан, жорий вазиятни, якин келажагимизнинг ривожланиш тамойилларини, ундаги салбий холатларнинг сабабларини объектив урганадиган мустакил ташкилотлар фаолиятини такомиллаштириш, уларнинг салохият ва имкониятларидан тула фойдаланиш зарур;

иккинчидан, тез суръатларда узгараётган, тухтовсиз янгиланаётган замон, хаётимизда тез-тез руй бериб турган вокеа, ходиса ва жараёнлар, давлат мустакиллигининг ижтимоий, иктисодий, хукукий, сиёсий, маънавий заминларини бундан хам мустахкамлаш ва баркарорлаштиришга булган талаб ва эхтиёжлар маънавий, маърифий, мафкуравий ишларни янада жадаллаштириш йулида сафарбар этиш;

учинчидан, маънавиятнинг таъсири, бир томондан, маърифат-тарFибот ишлари, унинг самарадорлигига боFлик булса, иккинчи томондан, ёшларнинг кундалик хаётда дуч келаётган масалаларни тушунишлари, уларнинг муносабатларига, уни кандай хал этаётганликларига боFликдир. Миллат келажаги ва Ватан учун фидойи ёшлар булмаса, маънавият мафкурасида кузда тутилган максадларга эришиб булмайди[2]. Бу эса ёшларда миллий Fурурнинг баланд булишини такозо этади.

Тахлилимизга кура, жамиятда маънавиятни тapFибoт килишдаги инновацион узгаришлар, тизимга хар кандай янгиликнинг киритилиши бевосита шу соха вакили фаолиятини янгилаш ва узгартириш оркали амалга оширилиши хам атрофлича урганилган. Инновацион фаолият - бу узлуксиз равишда янгиликлар асосида ишлаш булиб, у узок вакт давомида шаклланади ва такомиллашиб боради. Инновацион фаолият - янги ижтимоий талаблар билан анъанавий меъёрларнинг мос келмаслиги ёхуд амалиётнинг янги шаклланаётган меъёрининг юзага келган меъёр билан тукнашуви натижасида вужудга келган катор муаммоларни ечишга каратилади. Инновациялар доимий равишда ижтимоий-сиёсий хаётга

January, 2023

193

янгиликлар олиб кириш оркали мафкуравий карашлар ривожига катта таъсир курсатади. Агар инновацион FOя шундай мазмунга йyFрилмаган булса у, албатта, яна бир янги типдаги бузFунчи FOя ва карашларни келтириб чикариши мукаррардир.

Хрзирги кунга келиб инновация феномени техник-иктисодий соханинг тор доирасини енгиб утган. Буни инновациянинг турли маънавият сохаларида кулланилаётганида хам куриш мумкин. Эндиликда, инновацион фаолият ривожланишнинг асосий шарти сифатида намоён булмокда. Таълимий, илмий, ижтимоий ва хоказо инновацияларнинг мавжудлиги жамиятнинг турли маконларида юзага келган янгиликка интилувчанлик хусусиятини курсатади. Бу эса, уз навбатида, замонавий социомаданий вокеликнинг характерли хусусиятидир. Э.К.Краснухинанинг таъкидлашича, утмишга муносабат узгармокда ва жамиятда ижтимоий вокеликларни юзага келтирувчи асос сифатида анъаналардан кура инновациялар ахамиятлирок хисобланмокда.

Демак, инновация, энг аввало, уз даври нуктаи назаридан асослашни такозо этадиган мураккаб социомаданий феномендир. Бундан ташкари, инновация социомаданий ходиса сифатида уз мохиятига, нафакат, замонавий маданиятнинг барча тенденцияларини, балки у янгиликка йуналган феномен сифатида маданиятнинг келажагини хам сингдиради. Бизнинг фикримизча, инновацияга янги постиндустриал ривожланиш боскичи объективлашувининг социомаданий модели, деб таъриф бериш максадга мувофик.

А.И.Пригожиннинг фикрича, «янгилик киритиш махсус механизм сифатида куплаб аник максадга йуналтирилган узгаришларда уз урнига эга»[3]. Шундай экан, инновация тушунчасининг генезиси ва унинг замонавий адабиётлардаги таърифларининг тахлили инновациянинг маданиятлашувини тадкик этиш ва шу оркали маданиятга ташки омилларни киритиш хамда унинг таркибида янгиликни карор топтириш механизми сифатида юзага келиб, XXI асрда техник-иктисодий муаммолар доирасида янгиликни объективлаштириш, маданият ички салохиятини руёбга чикаришга каратилган механизм сифатида таъкидлаш имконини беради.

Юкорида баён килинган фикрларни умумлаштирган холда «инновация» тушунчасига куйидагича фалсафий таъриф бериш мумкин, деб хисоблаймиз: Инновация куп циррали жамият уаётининг у ёки бу сохасини ривожлантириш учун ишлаб чицилган илгор гоялар, улар асосида яратилган илмий-амалий лойщаларни илм-фанларнинг сунгги ютуги, техника ва технологияларнинг янги кашфиёти сифатида мамлакатнинг ижтимоий, ицтисодий, ууцуций, сиёсий, маданий ва маънавий уаётида цулланилишидир.

Ушбу фалсафий таърифдан хам куриниб турибдики, хар кандай инновацион FOя жамиятнинг идеосферасида куйидaгичa

January, 2023

194

илмий-aмaлий axaмият кacб этaди: xap кднддй янгилик, энг aввaлo, FOядaн бoшлaнaди. шунинг учун xaм жaмият xaëтининг мaфкypaвий coxacини мyнтaзaм paвишдa тaкoмиллaштиpиб бopиш учун, aввaлo, зaмoнaвий маънавият кepaк бyлaди. Бунддй FOя, биpинчи нaвбaтдa, oлимлap вa бошкд фaoл фyкapoлap тoмoнидaн илгapи cypилaди. Модомики, ждмият xaëтини pивoжлaнтиpишнинг инновдцион FOялap тизими хдкидд илмий фикpлap бaëн килингдн экдн, энди уни дмдлгд oшиpиш мexaнизмини ишлдб чикиш лозим булдди[4]. Бундд эътибopни яpaтилгaн инновдцион маънавият дсосидд илм-фдн вд тexникa-тexнoлoгиялap opкaли дмдлгд ош^илган илмий ишлaнмaлapнинг кднддй нaтижaлap бepишигa кapaтиш зapypдиp. Маънавият ждмиятнинг тypли coxaлapини кaмpaб олдди вд инновдцион xapaктepдaги миллий FOялapнинг ëшлap FOявий-мaфкypaвий, дхлокий-мдъндвий xaëтигa тдтбик этилиши yлapни бyнëдкop FOя вд мaфкypa pyxидa тapбиялaш вд бoшкapиш ишлapининг caмapaли тapздa тдшкил этилишигд олиб келдди.

Уз навбатида, иннoвaциялap технологиялар асосида маънавий сохага янгиликлap олиб к^иш opкaли ëшлaр онги ва калбида миллий мaфкypaни шакллантиришимиз бугунги куннинг долзарб жихатлардан биридир. Шу маънода миллий мaфкypa хдлкимизнинг дздлий aнъaнaлapигa, yдyмлapигa, тилигд, динигд, pyxиятигa дсослдниб, келдждккд ишонч, мexp-oкибaт, инсоф, caбp-токaт, ддолдт, мaъpифaт тyЙFycини онги ва калбимизгд cингдиpиши лозим. Уpгaнишлapимиз дсосидд «миллий мaфкypa» тyшyнчacининг уч дсосий жихдти мдвжудлигини дникладик:

б^шч^ан, yзбeк миллий мaфкypacи дейиш тушунчднинг мдзмун-мохиятини тopaйтиpиш билдн б^гд бикиклик вд худбинликкд олиб келдди. Шунинг учун мaзкyp тyшyнчaни мустдкил ддвлдтнинг миллий мaнфaaтлap мaфкypacи - умумий мaфкypaвий FOяcи деб тушуниш мдксддгд мувофик;

ш^нч^ан, турли харакатлар, сиëсий партиялар мафкураси, йyл-йyриFи мафкуравий FOядaн четда ëки тескари 6ули6 колмаслиги керак. Вахоланки, мафкуралар ягона, бир бутун жамият миллий мафкурасига айланиши лозим;

учшч^ан, миллий мафкурамиз глобаллашув мафкураси билан узвий боFлик 6ули6, халкимиз кудратига суянган холда, умуминсоний кадриятларга асосланиб, жахон мамлакатлари орасида тенг хукукли хамда муносиб урин эгаллашига доимий интилиш хиссини тaрбиялaмоFи керак, деб уйлаймиз.

Шу уринда айтиш лозимки, FOявий-мaфкypaвий тизим фдолиятидд иннoвaциялapни куллдш учун capфлaнгaн xapaжaт вд кyчлapдaн мдксдд ку^ок юкopи ндтиждни кулгд киpитиш хисоблдндди. Бундд иннoвaциялap узининг бoшкapиш кучигд дйлднгдн yзгapyвчaн омил сифдтидд кдттд дхдмиятгд эгд экднлиги билдн фapклaнaди.

January, 2023

195

Инновация кенг кaмpoвли тyшyнчa бyлгaнлиги, yлapнинг бapчacини yмyмлaштиpгaн холатда биp мaвзy дoиpacидa тадкик килиш мypaккaблиги боис 6у Уpиндa факат ëшлap маънавиятини юксалтиришнинг инновацион технология жapaëнлapи хакида фикp юpитaмиз[5].

Бизнинг фикримизча, ëшлар маънавиятини юксалтиришда инновацион ëндашyвлардан фаол фойдаланиш учун:

а) уларда инновацион тафаккурни шакллантириш;

б) интеллектуал салохиятини замон талаблари даражасида ривожлантириш;

в) жамиятда ëшлар ижтимоийлашувини ривожлантириш, яъни турли ижтимоий гурух ва катламлар билан ягона максад йyлида хамкорликни мустахкамлаш;

г) инновацион FOяларнинг моддий жихатдан тулик таъминланишига эришиш;

д) яратилган инновацион FOяларни амалжтга татбик килишни тизимли равишда ташкил килиб бориш лозим.

Маънавиятни тapFиб килишда инновация шу соха сифатини яхшилаш максадини кузлаган холда амалга oшиpилaди. Иннoвaциялap дoлзapб, мухим ахамиятга эга булиб, маънавият тизимида шаклланган янгича ëндaшyвлapдaн ибopaт булади. Мaзкyp ëндaшyвлap тaшaббycлap ва янта^к^ асосида тyFилиб, маънавият тизимининг концептуал мазмунини pивoжлaнтиpиш учун истикболли асос булиб хизмат килади.

Инновацион ëндaшyвлap асосида ëшлap маънавиятини юксалтиришда ну^дат^т алохида эътибopни кapaтиш лозим, деб уйлаймиз:

1. Ёшлap калбида Ватанга садокат, инcoнпapвapлик фaзилaтлapини янада юксалтириш.

2. Миллий анъана ва кaдpиятлapнинг xaëтимиздaги ахамиятини xap томонлама очиб бepишгa йyнaлтиpилгaн дaвpa сухбати ва yчpaшyвлap ташкил килиш.

3. Ёшлap онгига оила ва махалла, тapиxий xoтиpa, миллий Fypyp ва ифтиxop, баркамол инсон тapбияcи билан бoFлик тyЙFy ва тyшyнчaлapни cингдиpиш.

4. Маънавият тapFибoтини миллий ва yмyмбaшapий кaдpиятлap yЙFyнлигидa ташкил этиш.

5. Ислом дини ва фалсафасини ypгaнишни миллий FOя тaмoйиллapи асосида амалга ош^иш.

6. Ёшлapдa касби, маслаги ва эътикодига содиклик тyшyнчaлapини шaкллaнтиpиш.

Ёшлapдa мана шундай тaфaккyp тapзини ривожлантира олсак, Ватан осойишталиги ва эл-юpт тинчлиги FOяcи ycтyвop

January, 2023

196

ISSN: 2181-1385

Cite-Factor: 0,89 j SIS: 1,12 j ASI-Factor: 1,3 j SJIF: 5,? j UIF: 6,1

булиб, миллий Fypyp, миллий ифтихор жамиятимизнинг пойдеворига айланишига эришамиз.

Хулоса сифатида айтишимиз мумкинки, Президентимиз Шавкат Мирзиёев томонидан олиб борилаётган янги ислохотлар маънавият халкимизнинг куч-кудратига айланиши учун шароит яратди. Маънавиятни хар бир фукаронинг нияти ва харакатига айлантириш галдаги энг асосий вазифалардан бири хисобланади. Яхши фикр яхшиликка, ёмон фикр ёмонликка йул очади. Бу борадаги тажрибаларимиз ахборот майдонини факат негатив контент эгаллаб олмаслиги учун маънавиятнинг таргиботини инновацион технологиялар оркали янгича мазмунда тулдириш масаласига алохида эътибор каратиш лозимлигини курсатмокда.

REFERENCES

1. Ташметов T.X. Миллий гояни ёшлар онгига сингдиришнинг замонавий усуллари. "Ёшларга оид давлат сиёсатининг ёшлар ижтимоийлашувидаги урни ва ахамияти". -T.: 2019. B 191-195.

2. T.T Khudayberganovich. (2020). The importance of the use of innovative technologies in raising the spirituality of young people. International journal of multidisciplinary research (IJMR). -p. 25-27.

3. Пригожин А.И. Современная социология организаций. - М., 1995. -C. 185.

4. T.T Khudayberganovich. (2020). Prospects for relying on the basis of the national idea in protecting young people from hard and harmful ideas. International Journal for Innovative Engineering and Management Research. A Peer Revieved Open Access International Journal. Elsevier SSRN 9 (11) -p. 81-85.

5. Tuxtasin Xudayberganovich Tashmetov. (2021). Global yutuqlardan foydalanishda milliy g'oyaning samaradorHgmi oshirish mexamzmlari. Academic ^еагсп in educational sciences, 2(3), 596-602.

January, 2023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.