Научная статья на тему 'ЁШ ЎҚУВЧИЛАРНИНГ ЖИСМОНИЙ СИФАТЛАРИ НАМОЁН БЎЛИШИДА ЖИСМОНИЙ МАШҚЛАРНИНГ ЎРНИ'

ЁШ ЎҚУВЧИЛАРНИНГ ЖИСМОНИЙ СИФАТЛАРИ НАМОЁН БЎЛИШИДА ЖИСМОНИЙ МАШҚЛАРНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
176
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
жисмоний тарбия / спорт / жисмоний машқ / ҳаракат / жисмоний сифатлар.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Юлдашов Икромжон, Махмуталиев Адхамжон, Тухтаназаров Исматулла

Инсон организмининг қатор сифатлари орасида жисмоний сифатларни фарқлаш, уни ривожланганлиги даражасини билиш ва уни аниқлашга оид малакаларга эга бўлиш муҳим аҳамиятга эга. Шундагина ўзига мос жисмоний машқлар ёки шуғулланиш учун спорт турларидан бирини ёки касб-ҳунар танлашда йўл қўйишингиз мумкин бўлган хатоларни олдини олиш мумкин бўлади. Ушбу мақолада ёш ўқувчиларнинг жисмоний сифатлари намоён бўлишида жисмоний машқларнинг ўрни тадқиқ этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЁШ ЎҚУВЧИЛАРНИНГ ЖИСМОНИЙ СИФАТЛАРИ НАМОЁН БЎЛИШИДА ЖИСМОНИЙ МАШҚЛАРНИНГ ЎРНИ»

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. Em y^YBHH^APHHHr ^HCMOHHH CHOAmAPH HAMOEH By^HmH^A ^HCMOHHH MAm^HAPHHHr yPHH

Юлдашов Икромжон, PhD, Махмуталиев Адхамжон, укитувчи, Тухтаназаров Исматулла, укитувчи, Фаргона давлат университети

АННОТАЦИЯ

Инсон организмининг катор сифатлари орасида жисмоний сифатларни фарклаш, уни ривожланганлиги даражасини билиш ва уни аниклашга оид малакаларга эга булиш мухим ахамиятга эга. Шундагина узига мос жисмоний машклар ёки шугулланиш учун спорт турларидан бирини ёки касб-хунар танлашда йул куйишингиз мумкин булган хатоларни олдини олиш мумкин булади.

Ушбу маколада ёш укувчиларнинг жисмоний сифатлари намоён булишида жисмоний машкларнинг урни тадкик этилган.

Калит сузлар: жисмоний тарбия, спорт, жисмоний машк, харакат, жисмоний сифатлар.

КИРИШ. Турли хилдаги жисмоний машклар организмга турлича таъсир килади ва улар жисмимиз харакат сифатларини лозим булган ёки имкон даражасида намоён килишга маълум талабларни куяди. Одатда биз жисмоний машкларни таъсир даражасига караб куч талаб килувчи жисмоний машклар ёки тезлик намоён килишни талаб килувчи машклар ва бошкалар деб фарклаймиз. Шундай холатлар буладики, бажарган харакатимизни нима учун айнан курсатилганидек килиб бажариш лозимлигини ёктирмайрок кабул киламиз. Чунки бу катор факторларга боглик. Улар жисмоний юклама, кайфият, коринни оч ёки туклиги, анжомлар, жихозлар, шароит ва х.к.лар. Агарда жисмоний машк оркали организмга тушадиган жисмоний юклама меъёри организмимиз тайёргарлигига мавофик булиб бажариш кийинчилик тугдирмаса, машгулотдан сунг уни таъсирини тезда хис киламиз.

"Жисмоний маданият ва спорт хамиша жамият тараккиётининг ажралмас бир кисми булиб келган. Бизгача мавжуд булган ижтимоий жамоалар хам уз ривожланишида жисмоний тарбия ва спортга катта ахамият берган. Жисмоний маданяит ва спорт жамиятдаги хукмрон синфларнинг манфаатини ифодалашга хизмат килиб уни химоя килган ва уларга йул курсатган"[1].

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ. Навбатдаги факторлардан бири рухиятимиз. Машгулотларга киришишда кайфиятимизни яхши эмаслигини сезсак, дархол юкламамизни меъёри ва унинг машгулотдаги умумий хажмига

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. эътиборни каратишимиз зарур. Юкламани хаддан ортиклиги кайфиятга салбий таъсир курсатади. Мажбурлаб, куркитиб ёки хаёли бошка кузгатувчи билан банд булганда шугулланиш ёки шугуллантириш самара бермайди.

Югуриш ва бошка машклар билан оч коринга ёки туйиб овкатланишдан сунг шугулланиш жисмоний имкониятларимиз ёки айрим бошка сифатларимизга салбий таъсир килишини унутмаслигимиз лозим.

Организмни иш бажариш учун кизитишимиз (разминка) зарурий даражада булмаса, мушакларимизда огрик сезилади. Разминка органларни ишга тайёрлаш булиб, у икки хил булади. Умумий ва махсус разминка. Умумийси барча аъзоларни ишга тайёрлайди. Махсус разминка айнан бажарилиши лозим булган харакат, машкни бажаришда иштирок этадиган мушаклар фаолиятини иш бажаришга тайёрлаш жараёнидир.

Сифатларимизни намоён килишга таъсир киладиган факторлардан бири машкларни бажариш учун яратилган ёки танланган шарт шароит билан хам узвий боглик. Масалан, югуриш учун танланган йулка,ёки кутариш учун танланган жисм ( штанга, гир, гантел, кум тулдирилган коп ва бошкалар) ёки спорт анжоми шугулланувчи учун кулай булмаслиги, турли хилдаги салбий окибатлар, хиссиётлар сабабчиси булиши мумкин.

НАТИЖАЛАР. Югуриш машки товон олди, оёк кафтида огрикни юзага келтиради ва бу билан шугулланувчининг жисмидаги харакат сифатларини намоён килишга путур етказиши мумкин. Унга сабаб эса югуриш йулкасининг каттиклиги, асфальтланганлиги, шагал ёткизилганлиги, хавонинг иссик (совук) лиги ва бошкалар булиши мумкин.

Бажарилаётган жисмоний машклар кандай харакат сифатларини кайси бирини ривожлантириш хакидаги бошлангич билимларимиз хам жисмимиз харакати сифатини намоён килишга таъсир курсатади.

Жисмоний машклар жисмоний сифатларни намоён килиш оркали организмни ишчанлигини шакллантиришга таъсир килади. Узок вактли (аклийми ёки жисмоний) маълум интенсивликда жисмоний иш бажариш давомида организм маълум даражадаги ишчанликни намоён килиши зарур. Ишчанликнинг юкори даражасига эришиш учун зарурий тайёргарлик - нафас, юрак-томир тизими, кон айланиши ва бошка функционал жараёнларни организмда кучайтирмай туриб жисмоний машкларни бажариш учун жисмимиз сифатларидан фойдаланишимиз кийин кечади. Куйида биз турли мактаб ёшидалик даврингизда жисмингиз сифатларини шаклланишининг тавсифига тухталдик.

Укувчи ёшлар жисмоний сифатларини шаклланиши ва уни такомиллашуви организмини биологик етилиши билан бир вактни узида тугалланади. Бу ёшда катта ёшдагилар учун хос булган харакатларда индивидуаллик шаклланиб булади. Усмирлик даври тезкорлик, тезлик-кучини интенсив ривожланишига карши уларок харакат

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. координациясини бир оз бузилиши билан кечади. Рухият, характерни шаклланиши, тухтамга келиши огир жараён булиб, хусусий томонлари билан аник; йуналиш олиб, дидни шиклланиши билан тухтайди.

Усмирлик давримиз жисмоний машклар билан шугулланиш, жисмоний сифатларни намоён килиш билан уз шахсимизни эътиборга тушишини ута ёктирадиган давримиз булиб, тизимли машгулотлар, уларни фойдасини, билишингиз спортнинг бирор турини ани; танлаб астойдил шугулланишни бошлаган булишингиз лозим. Агарда шу ёшгача бошламаган булсангиз, уни эртаси ёки кечи йук. Зудлик билан спортнинг бирор тури билан шугулланишни бошланг.

"Жисмоний сифатларини намоён килишда уларнинг организмининг морфо-функционал хусусиятлари хисобга олинади. Тадкикотлар, усмирлар суякларининг шаклланиши жараёнини тезлаштирувчи фактор саналадиган меъёрдан ортик жисмоний юкламалар боланинг буйини усишидаги ритмини балансда ушловчи труба (нов) симон суякларни узунига усишига салбий таъсир курсатиши мумкинлигини курсатади"[2].

Жисмоний машклар айникса, коматини расолигига таъсир этувчи, коррекцияловчи машкларни махсус йуналтириб куллашнинг амалий ахамиятига эътиборни каратиш мухим рол уйнайди.

Кадди-коматдаги нуксонлар эса катор ички органлар функциясига салбий таъсир килиши окибатида жисмоний сифатларни намоён килишга зиён келтиради. Усмирни кадди-коматини тугри ушлаши учун хизмат киладиган мушакларни машк килдиришдан, кузга тушадиган-кийшайиб утириш, букчайиб ёзиш ва бошка нуксонларни тузатиш учун огохлантиришлар килишдан зерикмаслигимиз, катталар ва тарбиячиларнинг асосий вазифамиз булиши лозим. Масалан, оддийгина елкани тугри ушламаслик кукрак кафасини экскурсиясига салбий таъсир килади. Кукрак кафаси экскурсиясининг лозим булган даражасига эришмаслик окибати органлар учун энергия манбаи булган кислородни кам ютилишига олиб келади. Кислородни оз ютилиши хосил булиши лозим булган энергия микдорига таъсир курсатади. Коматни тугри тутмасликнинг узи ички органларимизни уз урнида жойлашишига хам салбий таъсир килади.

МУХ,ОКАМА. Биз куйида усмирлар учун кадди-коматни шакллантиришга оид машклар комплексини кейинги сахифада эътиборингизга хавола килдик. Ута кучли ва узок вакт давомида бир хилдаги доминант (тургун) кузгатувчилар-(машклар ёки машгулотларнинг мазмунидан) усмирларда меъёридан ортик тормозланишни кескин ифодаланиши билан намоён булади. Шунга кура усмирлар шугулланишда чидамлилик намоён килиш билан боглик юкламалар оркали машкланишда юкламани турли туманлигига эътибор бериш, зарур булган натижага эришишга имкон беради.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

Усмирлик даврининг жисмоний сифати потенционали тарки-бида тезлик ва

тезлик-кучи сифати насбатан муваффакият билан рив ожланади, тарбияланади.

Х,озирги кун амалиётида усмирнинг жисмоний фаоллиги купрок уюштирилган машгулотларнинг анъанавий шакллари оркали узлаш-тириладиган машклардан фойдаланиши билан муваффакиятли кечаёт-ганлигини исботланди. Бу машгулотлар: жисмоний тарбия дарслари, жисмоний тарбия паузалари, актив дам олиш максадидаги уюш-тирилган танаффуслардаги машгулотлар, мактаб мусобакалари, спорт байрамлари, кечалар, сайрлар, экскурсиялар, саёхатлар, спорт секцияларидаги машгулотлар, уйда узларини спорт натижасига эришиш учун мустакил тренировкалари, икки уч маротабали согломлаштириш тренировкалари ва бошкалар булиши мумкин.

Машгулотларнинг давомийлиги 70-90 дакикани ташкил килса, самарадорлик юкори булиши кузатилмокда. Кайд килинган машгулот-ларнинг фойдасини ошириш учун мусобака тарзидаги юкламалардан унумли фойдаланишнинг ахамияти катта. Бу уз навбатида усмирлар жисмоний сифатларини намоён килиш учун етакчи восита саналади.

Турли хил куриклар, беллашувлар, куч синашувларни, мусо-бакаларни курган, иштирок этган усмир галаба, маглубият пайтида узини кандай тутиш, бошкариш, муомала, муносабат ва бошка катор хаётий куникмаларига эга булади, урганади, ургатади, тахлил килиб керакли хулосалар килишга одатланади.

Урта мактаб ёшидагиларни мусобакаларда узини кусатиш учун талабини кондиришни тарбиявий ахамияти бекиёслигини унутмаслигимиз лозим. Мусобакаларнинг куплиги, турли-туманлиги, уларни жисмоний сифатларини купрок харакат турларида синаш имконини беради.

Бу ёшдагиларнинг соглом турмуш тарзи жисмоний маданияти уз ичига куйидаги назорат сифат курсаткичларини олади:

1. Тренировканинг асосий коидаларини билиш ва жисмоний машклар билан мустакил шугулланишда, ташкиллашда улардан фойдаланиш;

2. Узини узи назорат килишни асосий коидаларини, усуллари ва усулиётларини куллашни билиш, жисмоний машклар билан шугулланиш машгулотларида улардан амалда фойдаланиш;

3. Ёши учун лозим булган даражадаги хар томонлама жисмоний тайёргарликга эга булиш;

4. Тизимли жисмоний фаолликни кун тартибига киритиш;

5. Турли шаклдаги хар кунлик жисмоний машклар билан шугулланиш машгулотларига тургун одатни шакллантириш;

6. Шахар (туман), вилоят, республика ва чет элдаги спорт ходиса ва вокеаларидан хабардорлик.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

7. Тезлик ва тезлик-кучи характеридаги камида 200 га якин машк (юклама турлари)ни билиш.

Юкоридагилардан келиб чикиб шуни айтиш жойизки, кайд килинган жисмоний маданиятлилик билимларининг сифати мактаб ёшидагиларда айтарли даражада паст.

Жисмоний сифатлар, унинг потенционали бу ёшда ута жадал ва кескин ривожланиш даври тарзида характерланади. Асосан чидамлилик сифати, сунг куч ва харакат координациясининг курсаткичлари ута интенсив тарзда ортади. Улгайиши ва балогатга етиш жараёни уз шахсини асослаш, мулокотдагилар билан муносабатларни урнатишлар оркали кечади. Узининг куриниши ва жисмоний камолотига эришиш учун алохида эътибори, янги кизикишларни юзага келиши кучаяди.

Успиринлар, кизларнинг кушимча жисмоний фаоллиги, шугулланиш машгулотлари уйга вазифаларни бажаришдангина иборат булиб колиши максадга мувофик эмас.

Волейбол, кул тупи, баскетбол, футбол, стол тенниси, теннис, чим устида хоккей, мини-футбол ва бошка катор спорт уйинлари успиринлар ва кизларнинг харакатланиш захирасини ошириш учун етакчи восита деб каралади хамда уларнинг харакат сифатларини ривожлантиришни осонлаштиради.

Ритмик гимнастика, миллий халк ракслари, шарк якка курашлари - ушу, кумфу, кик-боксинг, "турон" ва бошка индивидуал спорт турларини ёшлар, кизлар харакатчанглигини орттиришда энг самарали воситалар эканлиги хозирги кунда хам назарий хам амалий исботини топган.

Спортдаги жисмоний тайёргарликдан юкори натижалар, рекордлар хамма учун эмас. Унга интилиш олий максад, лекин уз сифати даражасини билмай спортнинг узи учун мосини танлай олмасдан катор йиллар давомидаги тизимли мехнатни бесамар кетишини олдиндан билиш, имкониятлари ва сифатлари даражасига бахо беришда адашмасликни ахамиятини тушуниш, мактаб ёшидагиларнинг жисмоний маданияти ва спортга нисбатан негатив холатни юзага келишини олдини олади.

ХУЛОСА. Хулоса килиб шуни айтиш лозимки мактаб ёши инсон организмининг катор сифатлари таркибидаги жисмоний сифатларини, айникса харакат ёки жисми сифати тарзидаги сифатларини фарклаши, уларни ривожлантирадиган жисмоний машкларни, уйинлар ва бошка жисми тайёргарлигининг курсаткичлари-кучи, тезлиги, чидамлилиги, чакконлиги, эгилувчанлигини даражасини билиши, уларни ривожлантириш, тарбиялаш учун жисмоний машкларни танлай олиш, улардан турмуш тарзида фойдаланиш узок, соглом умр куришга заминлигини чукур хис килиши мамлакатимизда амалга оширилаётган давлат сиёсати талаблари эканлигини англашга замин яратади.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

Адабиётлар:

1. А.Нормуродов. Жисмоний тарбия. Укув кулланма. Тошкент, 2011 йил, 7-бет.

2. Фомин Н.А., Вавилов Ю.Н. "Физиологические основы двигательной активности" - М.: Физкультура и спорт, 1991 г. - Стр. 224.

3. Джалолова, М., Рахманова, Э. Ю., & Косимова, Х. Н. (2021). ВОСПИТАНИЕ СЕНСОРНОГО ВОСПРИЯТИЯ У ДЕТЕЙ ДОШКОЛЬНОГО ВОЗРАСТА. Scientific progress, 7(6).

4. Mehmonov, R., & Parpiev, O. (2020). THE PROCESSES OF ORGANIZATION OF GENERAL AND SPECIAL TRAINING OF ATHLETES. Теория и практика современной науки, (5), 38-40.

5. Mehmonov, R., & Parpiev, O. (2020). PEDAGOGICAL REQUIREMENTS FOR PHYSICAL EDUCATION TEACHERS. Theoretical & Applied Science, (5), 758-761.

6. Abdurakhmonov, S. K. (2021). The Importance Of A Healthy Lifestyle In Achieving Physical Perfection. The American Journal of Applied sciences, 3(03), 4247.

7. Tuxtanazarov, I. U., & Maxmutaliev, A. M. (2020). SOCIO-PEDAGOGICAL FUNCTION OF SPORT IN THE SPIRITUAL PERFECTION OF YOUTH. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(1), 367-372.

8. Yuldashev, I. A. (2020). Pedagogical Bases Of Formation Of Social Activity In Pedagogical Sciences. Теория и практика современной науки, (5), 67-69.

9. Yuldashev, I., & Toshboltaeva, N. I. (2020). Analysis Of Personality Traits In Athlete Activities. In Психологическое здоровье населения как важный фактор обеспечения процветания общества (pp. 72-74).

10. Yuldashov, I., & Goynazarov, G. (2021). A need to improve the institutional system for increasing the social activity of young people at the stage of development. Интернаука, (12-3), 18-19.

11. Yuldashov, I., Parpiev, O., Makhmutaliev, A., Tukhtanazarov, I., & Umaralievich, K. U. (2021). Pedagogical bases of formation of physical culture and social culture in Youth. Asian Journal of Multidimensional Research, 10(11), 54-58.

12. Юлдашев, И. А. (2020). СОТРУДНИЧЕСТВО МАХАЛЛИ И КЕНГАША СХОДА СЕЛЬСКИХ ГРАЖДАН, ШКОЛЫ, СЕМЬИ В ПРОЦЕССЕ ФОРМИРОВАНИЯ У ПОДРОСТКОВ СОЦИАЛЬНОЙ АКТИВНОСТИ. Редакцгйна колеггя: АА Сбруева-доктор педагоггчних наук, професор (вгдповгдальнийредактор), 139.

13. Kipchakova, Y. (2021). METHODOLOGICAL AND DIDACTIC ASPECTS OF INFORMATION AND INTELLECTUAL CULTURE IN THE EDUCATION OF A DEVELOPED GENERATION. Экономика и социум, (6-1), 156-159.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

14. Арипов, З. Т. (2020). ПРОЦЕСС ФОРМИРОВАНИЯ КОММУНИКАТИВНО-РЕЧЕВОЙ ГОТОВНОСТИ СТАРШИХ ДОШКОЛЬНИКОВ К ОБУЧЕНИЮ. ББК 74.268. 0 П 78 Рецензенты: доктор филологических наук ЕА Елина доктор филологических наук НМ Орлова, 108.

15. Shavkatovna, S. R. N. (2021). METHODICAL SUPPORT OF DEVELOPMENT OF CREATIVE ACTIVITY OF PRIMARY SCHOOL STUDENTS. Conferencea, 74-76.

16. Nurbek, A. (2021, December). THE COMBINATION OF SOCIAL RELATIONSHIPS AND PSYCHOLOGICAL HEALTH. In Conference Zone (pp. 268-270).

17. Sodirzoda, M. M. (2021). Techniques of using folk proverbs in the cultivation of oral speech of primary school students. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(10), 481-484.

18. Tuxtanazarov, I. U., & Maxmutaliyev, A. M. (2020). SCIENTIFIC AND METHODOLOGICAL PROBLEMS OF WRESTLING DEVELOPMENT. Theoretical & Applied Science, (1), 781-785.

19. Isroilov, M. (2022). The system of education and its interaction with the concept of spirituality. Asian Journal of Multidimensional Research, 11(1), 88-93.

20. Yuldashov, I., Umaralievich, K. U., Goynazarov, G., & Abdurakhmonov, S. (2021). Innovative development strategy in the field of sports and the basics of its organization. Asian Journal of Research in Social Sciences and Humanities, 11(11), 48-53.

21. Saloydinov, S. Q. (2021). Paxta tozalash zavodlarida energiya sarfini kamaytirishning texnik-iqtisodiy mexanizmini yaratish. "Academic research in educational sciences", 2(9), 886-889. https://doi.org/10.24412/2181-1385-2021-9-886-889

22. Saloydinov, S. Q. (2021). Creation of feasibility studies to reduce energy costs in ginneries. "Экономика и социум", 9(88), 147-149.

23. Caлойдинов, C. К. (2021). Образовательные кредиты в Узбекистане. "Экономика и социум", 12(91), 470-472.

24. Caлойдинов, C. К. (2021). Спрос на рынке дифференцированных продуктов. "Экономика и социум", 12(91), 473-476.

25. Салойдинов, С. К. (2022). С паровой турбиной 471 МВт на Талимарджанской ТЭЦ расчет электрических режимов при максимальной зимней нагрузке. "Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)", Special issue, 116-121.

26. Сaлoйдинoв, С. К. (2022). Иннoвaциoннoе решение для получения биoгaзa. "Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)", 2(3), 280-285. https://doi.org/10.24412/2181-2454-2022-3-280-285

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.