Научная статья на тему 'ЁШ ФУТБОЛЧИЛАРНИ МУСОБОҚА ШАРОИТИДА ТЎПНИ УЗАТИБ БЕРИШ ҲАРАКАТЛАРИНИ ЎРГАНИШ'

ЁШ ФУТБОЛЧИЛАРНИ МУСОБОҚА ШАРОИТИДА ТЎПНИ УЗАТИБ БЕРИШ ҲАРАКАТЛАРИНИ ЎРГАНИШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
64
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тўпни ошириш / турли вақтлар / ѐш футболчилар / турли зоналар / машқлар. / передачи мяч / разное время / молодые игроки / разные зоны / упражнения

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Р. Курязов

Тадқиқот олиб бориш асосида келтирилган мақолада “16-17 ѐшли футболчиларнинг мусобақа шароитида амалга оширган тўп узатишларининг сони ва самарадорлиги” бўйича маълумотлар ѐритилган. Айниқса, биринчи ва иккинчи таймлар орасида тўп узатишлардаги камчиликлар ѐритилган. Бундан ташқари йўл қўйилган камчиликлар бартараф этиш учун амалий тавсиялар берилган бўлиб, мураббий ва мутахассислар фойдаланишлари мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

В статье, основанной на исследовании, приводится информация о количестве и эффективности передач мяча, выполняемых в условиях соревнований игроками в возрасте 16-17 лет. Особенно между первым и вторыми таймами освещаются недостатки в передачах мяча. Кроме того, даются практические рекомендации по устранению допущенных недостатков, которыми могут воспользоваться тренера и специалисты.

Текст научной работы на тему «ЁШ ФУТБОЛЧИЛАРНИ МУСОБОҚА ШАРОИТИДА ТЎПНИ УЗАТИБ БЕРИШ ҲАРАКАТЛАРИНИ ЎРГАНИШ»

ЁШ ФУТБОЛЧИЛАРНИ МУСОБОЦА ШАРОИТИДА ТУПНИ УЗАТИБ БЕРИШ ХДРАКАТЛАРИНИ УРГАНИШ

Р. Курязов

Узбекистан давлат жисмоний тарбия ва спорт университети доценти

АННОТАЦИЯ

Тадкикот олиб бориш асосида келтирилган маколада "16-17 ёшли футболчиларнинг мусобака шароитида амалга оширган туп узатишларининг сони ва самарадорлиги" буйича маълумотлар ёритилган. Айникса, биринчи ва иккинчи таймлар орасида туп узатишлардаги камчиликлар ёритилган. Бундан ташкари йул куйилган камчиликлар бартараф этиш учун амалий тавсиялар берилган булиб, мураббий ва мутахассислар фойдаланишлари мумкин.

Калит сузлар: тупни ошириш, турли вактлар, ёш футболчилар, турли зоналар, машклар.

АННОТАЦИЯ

В статье, основанной на исследовании, приводится информация о

количестве и эффективности передач мяча, выполняемых в условиях

соревнований игроками в возрасте 16-17 лет. Особенно между первым и

вторыми таймами освещаются недостатки в передачах мяча. Кроме того,

даются практические рекомендации по устранению допущенных недостатков,

которыми могут воспользоваться тренера и специалисты.

Ключевые слова: передачи мяч, разное время, молодые игроки, разные зоны, упражнения.

КИРИШ

Айнан футбол - усиб келаётган ёш авлодни тарбиялаш учун самарали спорт туридир. Зеро у феъл-атворни тарбиялайди ва согликни мустахкамлайди. Замонавий спортда футболчиларнинг жисмоний тайёргарлик даражасининг ва техник усулларни бажариш тезкорлигининг ортиши натижасида харакатларнинг аниклигига, харакат фаолияти самарадорлигининг асосий мезонларидан бири хисобланади. Шундан келиб чиккан холда, спорт уйинларида техник-тактик махоратнинг узлаштирилишининг интеграл мезони сифатида караш мумкин.

Хориж мамлакатларида олиб борилган купгина тадкикотлар шуни курсатадики, спорт натижаларнинг жадаллик билан усиши замонавий талабларга жавоб берадиган янги воситалар, усуллар ва спортчиларни укув-машгулот жараёнининг шаклларини излашга ундайди. Етакчи хорижий жамоаларнинг мусобака фаолиятини тахлил килиш шуни курсатадики, жамоа уйинининг натижаларида тупни ошириб бериш аниклигининг ривожланиш даражасига катта даражада боглик булади.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Укув машгулотларида бажариладиган машклар шиддатининг пастлиги, бу машклар футболчи организмининг холатини хисобга олмаслиги уларга уйин жараёнида техник усулларни бажаришда максадли аникликни яхшилаш имконини бермайди. Шу сабабли организмнинг холатини ва техник усулларни бажаришда максадли аникликни такомиллаштирадиган машкларнинг шиддатини назорат килиш имконини берадиган инновацион технологияларни ишлаб чикиш ва уларни юкори малакали футболчиларни тайёрлаш жараёнига жорий килиш зарурати вужудга келади. Замонавий илмий технологияларни жорий килиш спорт назарияси ва амалиётининг мазмунини бойитиш ва чукурлаштириш имконини беради.

Футбол уйинидаги асосий уйин холати уйинчиларининг ракиб дарвозасига гол уришдан иборат булиб, икки ракиб уртасидаги мусобака карама-карши жамоанинг дарвозасига гол уриши футбол уйининг асосий маъноси хисобланади. Томошабинлар майдондаги уйинчиларнинг чиройли уйинларини куриб, яъни химоячиларининг тупни олиб куйишларини, хужумчиларни химоячиларнинг чиройли харакатлари билан алдаб утишлари, дарвозабонларнинг тупга ташланишларини куриб завкланишади. Уйиндаги бир холат борки, щйин савиясини юкори булишига олиб келибгина колмай уйин натижасига таъсир курсатади.

Купгина мутахассислар фикрича уйинда гол вазияти томошабинларга хурсандчилик олиб келиши учун хужумни якунловчи уйинчига кулай булган туп узатишларни амалга ошириш холатини инобатга олиш зарур деб хисоблашади. Кулай булган уйинчига тупни етказиб бериш оркали хужумларни самарали якунлашга замин яратади. Бунинг учун футболчилардан шеригига аник туп узатиш харакатларини самарали бажаришни талаб килади.

Купгина маълумотларда тупни ошириб бериш махоратлари пасайганлиги тугрисида куп бора таъкидлаб келишади. Уларнинг эътироф этишича бунга асосий сабаблардан бири усиб келаётган ёш футболчиларнинг укув

машгулоларига етарли даражада вакт ажратмаётганликлари ва тупни ошириб бериш харакатларини ургатиш учун алохида методикаси йуклигида деб билишади.

Шундан келиб чикиб, биз бу холат юзасидан кдзикдш уйгониб колди. Бу холни эса хозирги кундаги долзарб масалалардан бири булиб хисобланади. Шунинг учун мазкур иш мавзуси танланган.

Тадкикот максади. 16-17 ёшли футболчиларнинг мусобака шароитида тупни ошириб бериш харакатларидаги урганиш.

Тадкикот вазифалари:

1. Илмий адабиётларни тахлил килиш асосида муаллифларнинг мавзуга оид фикрларини аниклаш;

2. Педагогик кузатувлар асосида тупни оширишлаги камчиликларни тахлил килиш.

Мавзу буйича маълумотларни очиб бериш учун куйидаги усуллардан фойдаланилди: Илмий адабиётлар тахлили ва умумлаштириш; Педагогик кузатиш; Математик-статистик усуллар.

Тадкикот натижалари ва мухокамаси. Адабиётларда келтирилган маълумотларни тахлил килиш муаммонинг холатини урганиш, тадкикот вазифаларини белгилаш ва мавжуд маълумотларни тадкикот натижалари билан таккослаш максадида бажарилган. Урганиб чикилган назарий манбалар ишнинг охирида адабиётлар руйхатида келтирилган.

Педагогик кузатишлар Юнус-обод туманидаги №1 Болалар ва усмирлар спорт мактабида шугулланувчи 16-17 ёшларда олиб борилди. Кузатув давомида уйинчиларнинг тупни ошириб бериш харакатларини турли зоналарга булган холда урганилди. Тупни ошириб беришнинг умумий сони ва самаралиси неча фоизга (%) тенглиги кузатиш давомида урганишга харакат килинди. Жами 8 уйин давомидаги тупни ошириб бериш харакатлари кузатилиб тахлил килинди.

Биз келтирган маълумотларда БУСМ №1 шугулланувчи ёшларнинг уйин давомидагини турли зоналарда амалга оширилган харакатларининг сони ва самарадорлиги келтиришга харакат килдик. Маълумотларга эътибор берадиган булсак ёшлар жамоаси жами 281 маротаба туп узатишларни амалга оширишган. Уларнинг 210 таси (74.7%) самарали бажаришган.

Биринчи таймдаги уйинларда бажарилган туп узатишлар сони (142 та) иккинчи таймдаги бажарилган туп узатишлар сонидан (139) камлигини, самарадорлиги эса, биринчи таймга нисбатан (71.1%) иккинчи таймда (78.4%) юкорлигини курмокдамиз.

Олинган маълумотлардан куриш мумкинки, олдинга ошириб бериш харакатларининг сони юкори булса хам самарадорлик курсаткичи иккала таймда хам бошка туп узатишларга Караганда самарадорилиги юкори эмаслиги аникланди. Яъни, жами 112 маротаба туп узатиш харакатларидан 73 (65.2%) самарали туп узатишлар амалга оширишган. Биринчи таймда 57 тадан 34 таси (59.7%) самарали булса, 55 тадан 39 таси (70.3%) самарали харакатларини иккинчи таймда курсатишган. Энг эътиборли жихати асосий туп узатишлар иккинчи зонага тугри келади. Бу зонада бажарилган туп узатишлар харакатини сони ва самарадорлиги бошка зонадиги туп узатишларга Караганда юкорилигини аникладик.

Жадвалдаги колган туп узатишларга эътибор берадиган булсак (1-жадвал), ракиб учун хавфли булган харакатланувчи уйинчига тупни ошириб бериш харакатлари ва оркага туп узатишлар сони бошка туп узатишларга караганда кам бажришлари кузатилди. Уйин давомида оркага туп ошириб беришлари бу хужумларни бошлашда ракиб уйинчиларини босим утказишларида деб биламиз. Лекин, харакатланувчи уйинчига тупни етказиб бериш харакатлари юкори даражада эмаслиги хужумларни тухтатиб куйиши ёки секинлаштиришига олиб келади.

Уйин давомида 34 маротаба туп узатишларни амалга оширишган булсалар, 31 та (91.2%) туп узатишларни самарали якунлашган. Бу ерда таъкидлаш жоизки, оркага туп узатишларда хам камчиликлар кузга ташланмокда. Харакатланувчи уйинчига тупни етказиб бериш харакатларида 41 маротаба туп узатишни курсак, 28 (68.3%) маротаба самарали туп узатишларни бажаришган.

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Биз юкоридаги натижаларда купрок тупларни турли масофалардаги ютук ва камчиликларига эътибор каратган булсак, тупларнинг йуналиши хам бизга футболчилар уйин олиб бориш буйича холатлари тугрисида маълумотларни беради. Натижаларда олдинга, оркага ва ёнга туп ошириб бериш харакатларини куришимиз мумкин. Улар орасидаги натижаларда катта фарк борлигини аникладик. Олдинга тупни ошириб бериш техник харакатининг самарадорлиги уйин жараёнида оркага ва ёнга ошириб бериш харакатларидан анча пастлигини курмокдамиз.

Биз 16-17 ёшдаги жамоа тарбияланувчиларни тупни ошириб бериш аниклигини оширишда эса укув-машгулот жараёнида тупларни харакатда ошириб беришга оид машкларни, уйин вазиятларига мос булган машклардан

фойдаланиш, уларни тарбияланувчилар бу хдракатларни узлаштириб олишлари ва юкори тезликда машкларни бажаришлари керак булади.

1-жадвал

БУСМ №1 жамоа ёшларининг турли зоналарда тупни ошириб бериш харакатларига оид маълумотлар

№ Туп узатишлар Биринчи тайм Иккинчи тайм Умумий вакт

+ Е СК% + Е СК% + Е СК%

Оркага 15 16 93.8 16 18 88.9 31 34 91.2

1. Биринчи зона 3 3 100 3 3 100 6 6 100

2. Иккинчи зона 7 7 100 10 11 90.9 17 18 94.4

3. Учинчи зона 5 6 83.3 3 4 75 8 10 80

Ёнга 39 49 79.6 39 45 86.7 78 94 83

1. Биринчи зона 9 9 100 1 1 100 10 10 100

2. Иккинчи зона 20 24 83.3 24 26 92.3 44 50 88

3. Учинчи зона 10 16 62.5 14 18 77.8 24 34 70.6

Олдинга 34 57 59.7 39 55 70.9 73 112 65.2

1. Биринчи зона 8 15 53.3 12 21 57.1 20 36 55.6

2. Иккинчи зона 21 33 63.6 23 29 79.3 44 62 71.0

3. Учинчи зона 5 9 55.6 4 5 80 9 14 64.3

Хдракатдаги уйинчига 13 20 65 15 21 71.4 28 41 68.3

1. Биринчи зона 1 1 100 2 2 100 3 3 100

2. Иккинчи зона 8 12 66.7 11 16 68.8 19 28 67.9

3. Учинчи зона 4 7 57.1 2 3 66.7 6 10 60

Жами 101 142 71.1 109 139 78.4 210 281 74.7

1. Биринчи зона 21 28 75 18 27 66.7 39 55 70.9

2. Иккинчи зона 56 76 73.7 68 82 82.9 124 158 78.5

3. Учинчи зона 24 38 63.2 23 30 76.7 47 68 69.1

Бу укув-машгулотларда берилган машкдарнинг вазифаларини бажаришда маълум вакт ажратилиши, тупни ошириб бериш техник харакатларни ривожлантиришда энг катта омиллардан бири хисобланади. Айникса, машкларни якунлашларига киска сонияда бериш, ёш футболчилар томонидан тез харакатланиб, тупларни бир-бирларига ошириб беришга ундайди.

Бу ерда жамоалар машгулотларда кулланилган такрорлаш усули, тупни ошириб бериш техник усулларни ривожлантиришда энг яхши усул хисобланади. Бундан ташкари, улар уйин вазиятларига ухшаш буладиган

алохида техника усулларини тез харакатланиш, турли хил комбинациялар билан, ракиб иштирокида бажариладиган машклардан фойдаланиш самара беради.

Тупни ошириб беришга каратилган машклар оркали, биз ёш футболчиларнинг билимини мустахкамлашга ёрдам беради. Тупни ошириб бериш техникасини режалаштиришда, мунтазам машгулотлар утказиш яхши самара беради. Машгулотларда кулланган усул ва воситаларни шундай тарзда утказиш зарурки, бунда ургатилган маълумотларни тезлик билан уйинда кулланилиши лозим булди.

ХУЛОСА

Олинган натижалардан хулоса киладиган булсак, олинган натижаларда олдинга, оркага ва ёнга туп ошириб бериш харакатларидаги камчиликлар борлги аникланди. Бу камчиликларни бартараф этишда, ёш футболчиларнинг аниклик даражасини уйиндан келиб чиккан холда танланган машкларни куп маротаба тез, тупга бир тегинишда харакатланиш билан, ракиб каршилигида такрорлаш хамда уларни бажаришлари учун вактни таксимлаш оркали устириш мумкин деб хисоблаймиз.

REFERENCES

1. Abdikadirova, N. S., Nurillaeva, D. S., Ganijanovna, M., Azamova, S. R. J., Bobomuradov, B. K., & Kutlimuratov, I. K. (2021). Football in Uzbekistan: Law, Leisure and Sociology. PSYCHOLOGY AND EDUCATION,, 58(1), 1995-2002.

2. Тангриев, А. Т., & Дачев, О. В. (2019). Национальный спорт в вузе. Наука, техника и образование, (11 (64)), 69-71.

3. Игамбердиев, О. Р. (2021). Футбол тугаракларида шугулланувчи 4-5 синф укувчиларини жисмоний тайёргарлигини ошириш. Фан-спортга, 54-56.

4. Дачев, О. В., & Ирисбоев, М. Т. (2021). Уровень подготовки специалистов по футболу в узбекистане. Проблемы педагогики, (1 (52)), 85-87.

5. Нурматов, М. Х. (2021). Эффективность и надежность тактической деятелности квалифицированных футболистов. Фан-спортга, 16-17.

6. ШУКУРОВА, Ш. (2019). Мини-футбол буйича аёллар жамоаларида амалга оширилган стандарт вазиятлар тахлили. Фан^портга, (2), 44-47.

7. Хамдамов, Р. М., & Курязов, Р. (2022). Особенности совершенствования технических элементов у футбольных вратарей. POLISH SCIENCE JOURNAL, 7(46), 152-155.

8. Моргунова, И. И. (2020). Определение спортивной пригодности детей для занятий спортивной гимнастикой. Фан^портга, (5), 75-78.

9. Пахрудинова, Н. Ю., & Хасанова, Г. М. (2020). Модификация занятий физической культурой в вузе посредством использования оздоровительно-развивающих видов гимнастики. Вестник науки, 3(4), 25-30.

10. Musaev, B. В., & Umarov, M. N. (2022). Correlation analysis of the integral preparedness of 12-17 years-old gymnasts. Eurasian Journal of Sport Science, 2(1), 20-26.

11. Хайтметов, И. С. (2021). Ёш гимнастикачи кизларнинг хореогрифия машклари оркали махсус харакат тайёргарлигини ривожлантириш. Fan-Jamiyat, 13-15.

12. Xasanovich, U. X. About prognostic value of indicators of motor abilities in young gymnastes.

13. Улезко, И. В. (2021). Бадиий гимнастикада спортчи кизларнинг предметлар билан узаро харакатининг индивидуал биомеханик хусусиятлари (сифатлари, имкониятлари). Academic research in educational sciences, 2(1).

14. Abdikadirova, N. S. (2020). Mechanisms of forming youth leisure organization. modern education systems in the usa, the eu and the post-soviet countries.

15. Sabirdjanovna, A. N. (2020). Mechanisms of forming a system for organization of leisure of youth of modern Uzbekistan. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(6), 469-476.

16. МАХАМАДЖОНОВ, Ф. (2019). Оценка структуры соревнователъной деятельности юных футболистов 13-17 лет. Фан^портга, (1), 6-11.

17. Тулаганов, А. А. (2021). Ёш футболчиларнинг уйин давомидаги чап ва оёкда бажариладиган техник-тактик харакатларини тахлил килиш. Фан-спортга, 5758.

18. Khojaniyozov, В. I. (2021). Teaching wrestling as anational sport in higher educational universities. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(7), 259-266.

19. ХОЛИКОВ, Б. (2020). Малакали курашчиларни тайёрлашда техник усулларни бажариш сифатининг урни. Фан^портга, (5), 41-43.

20. Шукуров, М. Н. (2021). Курашшиларнинг организмига кластерланган махсус тайерлов техник машкларининг таъсири. Наманган Давлат Илмий Ахборотномаси, 366-369.

21. Tajibayev, S. (2020). Improvement Of Technical And Tactical Movements Of Wrestlers On The Basis Of Differential Approach, Taking Into Account The Morphological Characteristics. Scienceweb academic papers collection.

22. Kholikov, B. K. (2021). Optimization of the ratio of physical and technical-tactical training of qualified kurash wrestlers. Eurasian Journal of Sport Science, 7(2), 185-190.

23. Umarov, D. H. (2018). Technique of development of special endurance. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences Vol, 6(5).

24. Умаров, Д. Х. (2017). Влияние занятий бадминтоном на организм. In Актуальные проблемы физической культуры и спорта (pp. 76-77).

25. Вафоев, Б. Р., Частоедова, А. Ю., & Яхшиева, М. Ш. (2018). Использование мультимедийных средств в спортивной тренировке. Образование и воспитание, (4), 75-77.

26. Частоедова, А. Ю. (2021). Совершенствование навыков выполнения сложнокоординационных движений у юных гимнасток с использованием мультимедийных технологий.

27. Bobomurodov, A. E. (2021). The specific features of agility in preschool children. Mental Enlightenment Scientific-Methodological Journal, 2021(06), 101111.

28. Muradov, F. M. (2021). Development of coordination skills in children aged 6-7 years with disabilities through action games. Eurasian Journal of Sport Science, 1(2), 92-97.

29. Mukhsinov, S. N. (2021). Improvement to the means and methods of developing special physical preparation of young handball players as well as controling the level of preparation. Mental Enlightenment Scientific-Methodological Journal, 2021(06), 143-152.

30. ХОЛМУРОДОВ, Л. (2021). Мактабгача ёшдаги болаларнинг жисмоний сифатларини ривожлантириш. Фан-Спортга, (1), 46-49.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.