Научная статья на тему 'ЁШ ҲАРБИЙЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА МАФКУРАВИЙ ОНГИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ МАСАЛАЛАРИ'

ЁШ ҲАРБИЙЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА МАФКУРАВИЙ ОНГИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
59
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Баркамол / соғлом турмуш / миллий / маданий / урф-одат / умумбашарий қадриятлар / маънавий-ахлоқий / мавфкура / низом / ҳарбий / интизом. / Гармоничный / здоровый образ жизни / национальные / культурные / обычаи / общечеловеческие ценности / духовно-нравственные / идеология / порядок / военная дисциплина.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Тахир Бурханов

Ушбу мақолада бугунги кунда барча тоифадаги ҳарбий хизматчиларнинг маънавий-маърифий ва ахлоқий сифатларига юқори талаблар қўйилиб, шахсий таркибнинг ғоявий ва жисмоний жиҳатдан чиниқишини кучайтиришга, унинг жанговар маҳоратини оширишга, интизомни мустаҳкамлашга алоҳида эътибор қаратилаётганлиги, умуман ёш авлодни ҳар томонлама етук, баркамол, соғлом турмуш тарзи асосида тарбиялаш бугунги куннинг долзарб муаммоларидан бири эканлиги, миллий, маданий, тарихий анъаналари, урф-одатлари ҳамда умумбашарий қадриятлардан таълим-тарбия жараёнида фойдаланишнинг аҳамияти ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВОПРОСЫ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ ДУХОВНО-ИДЕОЛОГИЧЕСКОГО СОЗНАНИЯ МОЛОДЫХ ВОЕННЫХ

В статье подчеркиваются высокие требования к духовно-нравственным и этическим качествам всех категорий военнослужащих, усиление идейной и физической подготовки личного состава, повышение их боевой выучки, укрепление дисциплины, молодое поколение в целом зрелое, гармоничное, здоровое. Образ жизни это одна из самых актуальных проблем современности, важность использования в образовательном процессе национальных, культурных, исторических традиций, обычаев и общечеловеческих ценностей

Текст научной работы на тему «ЁШ ҲАРБИЙЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА МАФКУРАВИЙ ОНГИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ МАСАЛАЛАРИ»

ЁШ ХДРБИЙЛАРНИНГ МАЪНАВИЙ ВА МАФКУРАВИЙ ОНГИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ МАСАЛАЛАРИ

ТАХИР БУРХАНОВ, Узбекистан Республикаси Куролли Кучлари Академияси катта уцитувчиси

Аннотация: Ушбу мацолада бугунги кунда барча тоифадаги уарбий хизматчиларнинг маънавий-маърифий ва ахлоций сифатларига юцори талаблар цуйилиб, шахсий таркибнинг гоявий ва жисмоний жщатдан чиницишини кучайтиришга, унинг жанговар мауоратини оширишга, интизомни мустаукамлашга алоуида эътибор царатилаётганлиги, умуман ёш авлодни уар томонлама етук, баркамол, созлом турмуш тарзи асосида тарбиялаш бугунги куннинг долзарб муаммоларидан бири эканлиги, миллий, маданий, тарихий анъаналари, урф-одатлари уамда умумбашарий цадриятлардан таълим-тарбия жараёнида фойдаланишнинг ауамияти ёритиб берилган.

Калит сузлар. Баркамол, созлом турмуш, миллий, маданий, урф-одат, умумбашарий цадриятлар, маънавий-ахлоций, мавфкура, низом, уарбий, интизом.

Аннотация: В статье подчеркиваются высокие требования к духовно-нравственным и этическим качествам всех категорий военнослужащих, усиление идейной и физической подготовки личного состава, повышение их боевой выучки, укрепление дисциплины, молодое поколение в целом зрелое, гармоничное, здоровое. Образ жизни - это одна из самых актуальных проблем современности, важность использования в образовательном процессе национальных, культурных, исторических традиций, обычаев и общечеловеческих ценностей.

Ключевые слова. Гармоничный, здоровый образ жизни, национальные, культурные, обычаи, общечеловеческие ценности, духовно-нравственные, идеология, порядок, военная дисциплина.

КИРИШ

Мазкур маколада ёшларимизни хдр томонлама етук, баркамол, соглом турмуш тарзи асосида тарбиялаш ва бугунги куннинг долзарб муаммоларидан бири эканлиги асосланган. Чунки, бугунги ёшлар келажаги буюк давлатимизнинг фахри хдсобланади. Бу истакларини амалга оширувчи асосий омил давлат, яъни миллий жихдтдан мустакил булган демократик давлат хисобланади. Агар давлат булса-ю, аммо у мустакил булмаса, хдр кандай миллатнинг, халкнинг эркинлиги, мустакил яшаши хом хаёл булиб колаверади.

29

Кишилик тарихидан маълумки, дастлабки мафкуралар (давримиз нуктаи-назаридан) ута содда карашлар мажмуи булиб, уларни инсонларга сингдиришнинг ибтидоий усул ва воситалари йигиндиси хисобланган. Мазкур мафкуралар узида асосан, инсон ва табиат муносабатини, табиат кучларини кишилар хаётидаги урнини таъсирчанлик билан ифодалаган. Бунинг сабаби ушбу мафкураларнинг муаллифлари булмиш кадимги аждодларимиз тафаккуридаги жараёнлардир.

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДЛАР Тадкикот жараёнида илмий билишнинг обективлик, тарихийлик ва умумийлик усулидан фойдаланилди. Ёш харбийларнинг маънавий ва мафкуравий онгини такомиллаштириш масалаларининг шаклланиш даври тарих нукатайи-назаридан тахлил этилди. "Маънавий камолот ва унинг инсон тарбиясидаги урни" номли илмий макола мантикий изчиллик жихатдан тадкик килинди.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Маълумки, кадимги аждодларимиз узларини табиат олдидаги ожизликларини жуда чукур хис этганлар. Мазкур ожизлик уларда табиат кучларидан куркиш ва улардан умид килиш хиссини ривожлантирган. [1]

Шундай экан, мустакиллик хар бир давлатнинг бош атрибути булиб, уни урганиш ва хаётга тадбик килиш мустакиллик фалсафасининг асосий масаласи хисобланади. Зеро, мустакиллик булмаса, миллий давлат хам, унинг туб манфаатларини ифода этувчи, порлок келажак сари бошлаб борувчи миллий гоя-мафкуравий хаёти хам булмайди.

Мустакилликнинг жамият хаётидаги туб мохияти ва умумметодологик ахамияти хакида Узбекистон Республикасининг Президенти Ш.М.Мирзиёев: "Агар хар бир халк, хар бир давлат мустакил булмаса, бошкалар унинг нафакат дехконини, нафакат ишчисини, хатто шоиру олимини хам,давлат арбобини хам истаганча тахкирлаши,инсоний шаънини тупрокка кориши мумкин экан. Биз якин тарихимизда кечган ана шундай аянчли вокеалар мисолида мустакиллигимизнинг ахамияти ва мохиятини,кадр-кимматини янада теран англаб етишимиз,уни хар кандай ёвуз кучлардан химоя килишга доимо тайёр туришимиз шарт", [2] - деган эди.

Кадимги мафкуралар таркибида илмий-фалсафий карашлар учрасада, лекин уларнинг аксарияти диний мазмунга эга булган. Жумладан, бу тотемизм, анимизм, фетишизм каби ибтидоий мафкураларга хам хос булган. Зеро, улар том маънодаги дин куринишига эга булмасада, уз даври учун мураккаб мафкура сифатида кейинги авлод (хам диний, хам дунёвий) мафкуралари учун асос вазифасини утаган.

Бугунги кунда барча тоифадаги харбий хизматчиларнинг маънавий-ахлокий сифатларига юкори талаблар куйилиб, шахсий таркибнинг гоявий ва жисмоний жихатдан чиникишини кучайтиришга, унинг жанговар махоратини оширишга, интизомни мустахкамлашга алохида эътибор каратилмокда. Хизматнинг интеллектуал ва рухий танглиги ошиб боргани сайин, офицернинг интизомлилигини янада ривожлантириш зарурати кун тартибида долзарб булиб колмокда. Зеро, интизом армиянинг асосий кучи хисобланади.

Шу уринда таъкидлаш лозимки, хар кандай мафкуравий категориялар тарихан якка ва мустакил холда шаклланмаган. Улар муайян (диний ёки дунёвий мазмундаги) мафкуравий таълимотлар таркибида бир-бирига мутаносиб холда вужудга келган ва харакатланган.

Хрзирги даврда инсоният хаётига техника ва технологияларнинг кириб келиши хамда ундан чукур урин олиши натижасида, ахборот алмашинувининг тезлашуви жамиятдаги сиёсий ва мафкуравий жараёнларга хам узининг катта таъсирини утказмокда. Яъни, бугунги давр мустакил давлатлар ахолисини сиёсий маданиятига жахондаги мафкуравий полигонларнинг таъсирини табора кучайиб бораётганлиги билан характерланади.

Шундай экан, харбий-техник инкилоб харбий интизомнинг ахлокий асосларини мустахкамлаш заруриятини такозо этади. Кибернетик ва автоматик тизимлар асрида аниклик, чидамлилик, виждонлилик, онглилик ва бошка энг яхши инсоний фазилатларнинг ахамияти янада ошиб бормокда. Хрзирги кунда нафакат тугри, балки уз вактида, ижодий ёндашиб, юксак даражада масъулият, ташаббускорликва махорат билан харакат килиш хар качонгидан хам мухим ахамият касб этмокда. Зеро, уз вактида амалга оширилмаган тугри харакат хам баъзан тузатиб булмайдиган, огир хатоларга тенг булиши мумкин.

Бугун биз инсон борликни англаб олишига хамда уни бахолашига катта таъсир утказувчи улкан ахборотлар окими замонида яшамокдамиз. Албатта, ушбу ахборотлар окими фукароларга сиёсий борликни турли хил нуктаи-назардан ёритиб бериш кувватига эга. Хрзирги кунда ушбу кувват таъсирида фукаро узи яшаётган ижтимоий тузум, давлат, унинг ички ва ташки сиёсати хамда бошка сиёсий жараёнлар тугрисида билиш ва бахолашнинг улкан имкониятига эга булиб бормокда. Лекин шу уринда кайд этиш лозимки, ушбу билиш ва бахолашлар шахсда илмий, умуминсоний ва объектив ахборотлар таъсирида вужудга келсагина, фукарода соглом сиёсий эътикодни шакллантириши мумкин. Соглом сиёсий эътикод уз навбатида фукаронинг сиёсий маданиятини яъни, унинг хулк-атворидаги сиёсий фаоллик, ватанпарварлик, байналминаллик каби хислатларни ривожланиши учун асос булиб хизмат килади.

X,apöuH xu3MaTHH xynK-aTBOpuHHHr KOuga Ba Metëpnapu, aBBanaMÖOp, yMyMxapöufi Hu3OMnapga y3 H^OgacHHH TonraH. hhth3om Hu3OMHHHHr 1-MOggacuga myHgafi ë3unraH: "X,apöuH HHTH3OM - 6y öapna xapöufi xH3MaTHHnapHHHr KOHyH, xapöufi Hu3OMnap TOMOHugaH, KOMaHgupnap (ÖOmnuKgap) öyöpyKgapu öunaH öenrunaHraH TapTuö Ba KOuganapra KaTtufi Ba aHHK puoa этнпнmнgнp". fflyHHHrgeK, 2-MOggaga "xapöuH HHTH3OM xap öup xapÖHH xH3MaTHHHHHr Y3ÖeKHCTOH PecnyönHKacHHH xhmoa Kunumra öynraH xapöufi öypH Ba maxcufi MactynH^T, y3 xanKura MucncH3 cagOKaTHHH xuc Kunumura acOcnaHagu. X,apöuH xroMaraunapga MKcaK hhth3omhh TapÖH^namHHHr acocHH ycynu HmOHTHpumgup, geö Kafig этнпraн. TaöuHHKH, umOHTupum y3 xapöufi öypnura cugKugungaH ëHgamMaraHnapra HucöaraH Ma^öypHH nopanap KypnmHH HCTHCHO этмaнgн", geÖHnraH[3].

MatnyMKH, gaBpnap anMamuHyBH gaBnaT Ba ^aMH^THH ÖOmKapumgaru ycyn Ba ycnyönap MOXHATura xaM ^yga KaTTa Tatcup KypcaTraH. ^^hh, öy ®:apaëHga gaBnaT Ba ^aMH^THH ÖOmKapumgaru Kynnaö ycyn Ba ycnyönap TyögaH AHrunaHraH. YnapHHHr öat3Hnapu KOHyHHfi paBumga öyTyHnaö öomKapyB cOxacugaH neraamraH. .HeKHH, KaguMru a^gOgnapuMH3 TOMOHHgaH Ky^naHraH myHgafi ycynnap xaM öopKH, ynap my KyHrana xaM gaBnaT Ba ^aMH^THH ÖOmKapumga y3 axaMH^THHH fiyKOTMafi, Toöopa TaKOMHnnamuö, MypaKKaönamuö KenMOKga. EyHgafi ycynnap cupacura, anöarra, Ma^Kypa Ba Ma^KypaBHH KaTeropnanapHH Kupmum

MyMKHH.

Y3ÔeKHCTOH xanKgapuHHHr MycTaKHnnuruHH xap TOMOHnaMa ëBy3 KynnapgaH xhmoa KHnnm acOcaH ëm xapöufi xroMaraunap 3HMMacura MKnarnnraH, gecaK xaTO KHHMaraH öynaMH3. fflyHHHr ynyH xaM xapÖHÖnapHHHr MaMnaKaT MycTaKunnHrHHH xhmoa Kunumra öynraH эtтнкogннн, ynapHHHr mh.mhh Ma^KypaBHH OHruHH maKmarnupHÖ, puBO^naHTupHÖ ÖOpum OpKanu MatHaBHfi ^Hx,aTgaH Tapöuanam энг ycTyBOp Ba3H^anapgaH xucOÖnaHagu.

Ëm xapôufinapHHHr mkmhh Ma^KypaBufi OHruHHHr maKmaHramuK gapa^acura MaMnaKaraMH3 MygO^aa KOÖunHflTHHH MycTaxKaMnOBHH acOCufi MatHaBHH omhh xucOÖnaHagu. 3epO, Y3ÖeKHCTOH PecnyönuKacuHHHr npe3ugeHTH, ohhh ÖOm KyMOHgOH ffl.M.Mup3HëeB TatKugnaraHugeK: " Eu3 MatHaBH^T Ba Matpu^ar umuHH BaTaHnapBapnuK umu, BH^gOH umu, geö 6unaMH3. Bu^gOHH, MatHaBHATH ÖOp hhcoh BaTaHHH anöaTTa axmu Kypagu. Bu^gOH, MatHaBH^T geraHH - xa^KKa, BaTaHra hhh wpaKgaH xu3MaT KH^um geraHugup"[4].

Ta^puöa myHH KypcaTMOKgaKH, Kaepga hh3omhh TapTuöra eTapnuna эtтнöop öepunMaca, Kaepga hh3omhh y3apO MyHOcaöaraapra aHHK puOA KHHHHMaca, Kaepga TapöuaBHH umnapga pacMH^THunuK Ba öup KOnungaru aHga3anap эпeмeнтн TyraTunMaraH öynca, yHga HHTH3OM öy3HnumnapH Kyn

кузатилади. Талабчанлик шахсий таркиб томонидан мухим ахлокий-сиёсий хислат сифатида каралади. Зийрак офицер интизомли, купчилик ичида узини намоён этган аскарларга беэътибор булмай, уларни рагбатлантиришнинг усули ва имкониятини топади.

Бугунги кунда ахборотлашган дунёнинг мустакил давлатлар ахолисига такдим этаётган ахборотларни барчасини хам, обектив, илмий асосга эга деб булмайди. Бу уз навбатида сиёсий вокеиликни ёритишга каратилган ахборотларга хам таалуклидир. Хрлислик билан айтганда бугунги кунда таркатилаётган мазкур ахборотларнинг аксариятида муайян бир шахс, ижтимоий гурух, ёки давлатнинг манфаати устувор куйилмокда. Албатта, улар мазкур ахборотларда уз максадларини очик баён этмасдан, бу ахборотларни гоявий никоблаган холда, турли мафкуравий усул ва воситаларни куллаш оркали фукаролар сиёсий онгига таъсир курсатишга уринмокдалар.

ХУЛОСА

Хулоса сифатида айтадиган булсак, хукукий демократик давлат барпо этиш ва халкимиз учун муносиб турмуш тарзини яратиш олий максадимиздир. Бу максадларга эришишимиз, нафакат харбийларимизга, балки барча ёшларимизга, уларнинг маънавий-ахлокий ва маърифий тарбиясига бевосита боглик. Шундай экан, усиб келаётган авлодни тарбиялашда халкимизнинг бой, миллий, маданий, тарихий анъаналарига, урф-одатларига хамда умумбашарий кадриятларга асосланган самарали ташкилий, замонавий педагогик шакл ва воситалар ишлаб чикилиб, амалиётга жорий этилиши, шахсни тарбиялаш ва уни хар томонлама багрикенг ва камол топтиришнинг устуворлигини таъминлаш, умумий хамда педагогик маданиятини ошириш, мамлакатимиз фукаролари орасида маърифий ишларни такомиллаштириш асосий максадимиз булмоги лозим.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Турсунов КМ., Кузибоев Ж., Хдмидов А., Турсунов Й.К., Дин ва хурфикрлилик тарихи асослари. "Фаргона", 2000. - 13-бет.

2. Мирзиёев Ш.М. "Шундай улка доим бор булсин" // Унинг узи. Буюк келажагимизни мард ва олижаноб халкимиз билан бирга курамиз.- Т.: "Узбекистон",2017.- Б.344.

3. Узбекистон Республикаси Куролли Кучларининг умумхарбий Низомлари.-Т.: Шарк, 2007. -Б. 208.

4. Мирзиёев Ш.М. Узбекистон Республикаси Мустакиллигининг йигирма саккиз йиллигига багишланган тантанали маросимдаги нутки//

xrm ://y3a. y3/o3/no.nHTHcc/npe3HgeHT-maBKaT-MHp3HeeBHHHr-3SeKHcTOH-pecnySnuKacu - MycTa-31-08-2019

5. A^gognapuMro KymuHHH Som^apum x,aKuga, 2019. 4 6eT

6. MatHaBHH KaMonoT Ba yHHHr hhcoh TapSuacugaru ypHH // ^oypHan cpmucan peBHewc MaunTo: apTHcne_01@Maun.py, 2020. 6 SeT.

7. Byna^aK o^u^pnapHH MatHaBHH KaMonoTHHu WKcanTupumHHHr y3ura xoc ^uxaraapu, 2020. 7 SeT

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.