Научная статья на тему 'ЁЛҒОНЧИЛИКНИНГ МАҚОЛЛАРДА ҚОРАЛАНИШИ'

ЁЛҒОНЧИЛИКНИНГ МАҚОЛЛАРДА ҚОРАЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
401
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — С. Ю. Нишанов

В статье ложь трактуется как отрицательная черта личности. Теоретически анализируются пословицы, которые являются одними из шедевров фольклора.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

In the article, lying is interpreted as a negative personality trait. Proverbs and proverbs, which are one of the masterpieces of folklore, are also theoretically analyzed.

Текст научной работы на тему «ЁЛҒОНЧИЛИКНИНГ МАҚОЛЛАРДА ҚОРАЛАНИШИ»

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

ЁЛГОНЧИЛИКНИНГ МАЦОЛЛАРДА ЦОРАЛАНИШИ

С. Ю. Нишанов

ТДПУ таянч докторанти

АННОТАЦИЯ

В статье ложь трактуется как отрицательная черта личности. Теоретически анализируются пословицы, которые являются одними из шедевров фольклора.

ABSTRACT

In the article, lying is interpreted as a negative personality trait. Proverbs and proverbs, which are one of the masterpieces of folklore, are also theoretically analyzed.

Хдётимиз давомида хар биримиз кимларнидир алдаганмиз, кимларгадир

алданганмиз. Алдовлар, алданишлар асосида инсоннинг хаётий зарурат

туфайли, узини химоя килиш учун ёлгон ишлатиши ётади. Тадкикотлардан

маълум булишича, инсон 10 минутлик нутки давомида 3 марта ёлгон ишлатар

экан.

Дархакикат, ёлгончилик мукаддас динимизда кораланадиган кабира гунохлардан биридир. Одатда ёлгони билан танилган кишилар хеч бир жамиятда кадр топмаган. Хдкикатдан хам, бор нарсанинг тескарисини хабарини олиб келишлик бу - ёлгончиликдир. Бир куни сахобалар Пайгамбаримиз саллаллоху алайхи васалламдан сурашди: "Эй Аллохнинг Расули, мумин одам бахил булиши мумкинми?". Пайгамбаримиз: "Х,а булиши мумкин", дедилар. Яна улар: "Эй Аллохнинг Расули, мусулмон одам куркок булиши мумкинми?". Пайгамбаримиз: "Х,а куркок хам булади", дедилар. Сахобалар: "Эй Аллохнинг Расули, мусулмон одам ёлгончи буладими?". Пайгамбар алайхиссалом: "Йук", деб жавоб бердилар.

Аслида бахиллик билан куркоклик битта булганида хам, гунохи ёлгончичалик булмайди. Нахл сурасининг 105-оятида Аллох таоло шундай деб хабар беради: "Ёлгон сузларни факат Аллохнинг оятларига иймон келтирмайдиган кимсаларгина тукурлар. Ана ушаларнинг узлари

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

ёлгончидирлар". Расулуллох саллаллоху алайхи васаллам: "Мумин киши хиёнат, ёлгончиликдан бошка барча хислатларга тобеъ булади", деганлар. Мазкур хадиси шарифни уламоларимиз куйидагича тахлил киладилар: "Мумин кишида хиёнаткорлик хамда ёлгончилик хусусиятларининг мавжуд булишлиги унинг муминлик табиатига хилоф ишдир, мусулмон киши бундай хулкка эга булмайди. Аммо шундай булса-да мазкур салбий хусусиятлар инсон табиатига хилоф эмасдир, инсоний хилкатда бу каби иллатлар учраб туради.Пайгамбаримиз саллаллоху алайхи васаллам: "Качонки бир банда ёлгон гапирса, фаришта у гапнинг сассиклиги учун у бандадан бир мил масофага узоклашади", дедилар.Аллох таоло Нахл сурасининг 116-оятида шундай деб мархамат килади: "Аллох шаънига ёлгон тукиш учун тилларингизга келган ёлгонни гапириб, бу халол, бу харом деманглар. Чунки Аллох шаънига ёлгон тукувчи кимсалар хеч качон нажот топмаслар.Расулуллох саллаллоху алайхи васаллам дедилар: "Мунофиклик белгиси учта: ёлгон сузлаш, ваъдасининг устидан чикмаслик ва омонатга хиёнат килишдир".Аллох наздида энг яхши гап - рост гапиришдир.Бошка бир хадисда Пайгамбар алайхиссалом: "Гунохларнинг энг каттаси Аллохга ширк келтирмоклик, нохак кон тукмоклик, ота-онага ок булмоклик ва ёлгон гувохлик бермоклик", деганлар. Демак, гапларнинг энг ёмони бу - ёлгончиликдир. Хдттоки, ёлгонни хазил билан хам, жиддий хам гапириб булмайди. Насихатимиз шуки, оталар уз болаларига бирон нарсани ваъда килиб, кейин уни бажармай куймасинлар. Ростгуйлик эзгуликка бошлайди, эзгулик эса жаннатга. Ёлгончилик бузукликка бошлайди, бузуклик эса жаханнамга. Ростгуй одамга яхши бахо, ёлгончи одамга эса ёмон бахо берадилар. Ростгуй одам чин сузи билан бориб-бориб Аллох хузурида сиддик яъни сузига содик деб ёзиб куйилади. Ёлгончи хам бориб-бориб Аллохнинг хузурида каззоб яъни ёлгончи деб ёзиб куйилади. Лекин ёлгон, ёлгончилик салбий хислат эканлиги кадим-кадимдан халк огзаки ижодида, жумладан макол ва маталларда уз аксини топган.

Жумладан, "Ёв макрини ёлгон яширар", "Ёлгон айтган кишининг Хатари бор ишининг", "Ёлгон айтиб фойда курсанг, Охири зарар топарсан. Рост айтиб зарар курсанг, Охири фойда топарсан" каби маколларда ёлгоннинг зарари, инсон уз фаолиятида ёлгон ишлатиб хеч качон фойда курмаслигини, ёлгон аралашган жойда хеч качон унум булмаслиги, бу иш хар качон хавфли эканлиги таъкидланади.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

Шу билан бир каторда ёлгон шунчали кабих, салбий сифат сифатида кораланади: "Ёлгон гапириб яшагандан рост гапириб улган яхши. Ёлгон гапнинг чуви чикар. Ёлгон етмиш йил ерда ётса хам, Ёлини чикар". Юкоридаги маколларда ёлгончининг ёлгони бир кунмас бир кун барибир оммага маълум булади, шунинг учун иложи борича ёлгонни ишлатмаслик зарурлигига ишора килинади. Шунингдек ёлгоннинг кимгадир, ё фарзандга, ё давлатга зиёни тегиши мумкинлиги хакида хам огохлантирилади: "Ёлгон ё фарзандга урар, ё — давлатга. Ёлгон ёндирар, хакикат кондирар. Ёлгон ростдан енгилар, тугри элда танилар. Ёлгон узокка кетса хам, хакикат кувиб етар". Юкоридаги маколларда ёлгоннинг умри кискалиги, хакикат, адолат хар качон галаба козониши айтиб утилади. "Ёлгон уялтирар, рост суюнтирар. Ёлгон-яшик гапирма, сунг уялиб утирма. Ёлгонга ё ялков инонар, ё — анков. Ёлгоннинг бутунидан ростнинг синиги афзал. Ёлгоннинг умри — киска" каби маколларда ёлгон гапирган инсон уялиб колиши, ёлгонга унча мунча одам ишонмаслиги, ёлгон тезда билиниб колиши хакида фикрлар умумлаштирилган. "Ёлгончи гавхарни хор килар. Ёлгончи ёлчимас, угри бойимас. Ёлгончи ёрилиб улар. Ёлгончи киши эмас, ёлгон айтмок эранлар иши эмас. Ёлгончи лоп этар, яламачи кон этар. Ёлгончи турга бир утар, иккинчи утмас. Ёлгончи чин деяолмас, чин деса хам, эл инонмас. Ёлгончи ялаб айтар, яламачи — ясаб. Ёлгончи уликни гувох тортар. Ёлгончи — каллоп, угри — аллоп. Ёлгончи хоримас, угри каримас. Ёлгончига ишонч йук. Ёлгончига тонг отмас" каби маколларда ёлгончи ёмон инсон эканлиги, энг кадрли инсонларни хам хор килиши мумкинлиги, унинг хеч нарсага ёлчимаслиги, канча ёлгон ишлатсада чарчамаслиги, унинг ёлгонига ишонмаслик кераклигига ишора килинади.

Комил инсон доимо тугри сузлаши, имкор кадар ёлгон ишлатмаслик зарурлигига куйидаги маколларда ишора килинади: "Ёлгончига кушилма, тугри сузинг яширма. Ёлгончида ор булмас, тугри сузли хор булмас. Ёлгончидан шон колмас, номидан нишон колмас. Ёлгончининг гувохи ёнида юрар. Ёлгончининг гувохи — касам. Ёлгончининг ёнидан утма, ростгуйнинг ёнидан кетма".

Имкор кадар ёлгончилардан узокрок юриш, уларга кушилмаслик, хатто унинг олдида хам утирмаслик зарурлигига ишора килинади. Шунингдек, бошкалар олдида нокулай ахволга тушиб колмаслик учун инсон ёлгон гапирмаслиги лозимлиги уктирилади: "Уялмай десанг, ёлгон гапирма. Хашакдан хашам бичма, Ёлгондан касам ичма". Ёлгондан касам ичиб бошкаларни ишонтириш энг хунук, салбий хулк-атвор сифатида кораланади.

Материалы международной конференции. Халкаро анжуман туплами.

Ташкент. 24 ноября 2021г Тошкент 24 ноябрь 2021й.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

Хулоса урнида шуни айтмокчимизки, ёлгон сузлаш ёки ёлгон гувохлик бериш Ислом динида ва макол ва маталларда катъий кораланади. Куръони Каримда ёлгон хакида бир юз олтмиш еттита оят бор. Ёлгоннинг жамиятга хам, шахсга хам зарари шунчалар купки, буларни санаб тугатиш кийин. Ёлгон уни гапирган одамни купчилик орасида шармандаи шармисор килади, гапининг субути колмайди, ёлгон узокни якин, якинни узок киладиган саробдир. Ёлгон акл угрисидир, ёлгон кишининг дин ва диёнатини бузади.

REFERENCES

1. Нишанов С.Ю. Психология вранья человека, место, время и

микровыражения. // Psixologiya. 2021. №1. Б. 161-165.

2. https://ziyouz.uz/hikmatlar/ozbek-xalq-maqollari/page/3/

3. http://www.muslim.uz/index.php/rukn/fiqh/item/9539-jol-onchilik-ulkan-guno-dir 4.Основные современные концепции творчества и одаренности. /Под ред. Богоявленской Д.Б. - М., 1997.

5. Умарова, Н. Ш. (2021). ШАЩ МУТАФАККИРЛАРИНИНГ ЩТИСОДИЙ

ИЖТИМОИЙЛАШУВ ХАКИДАГИ КАРАШЛАРИ. Academic research in

educational sciences, 2(11), 1225-1233.

6. Umarova, N. S. (2019). Economic socialization of the individual in the context of

age periods. Bulletin of Science andEducation,(22-3 (76)).

7. Умарова, Н. Ш. (2021). СОЦИАЛЬНО-ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ВОПРОСЫ

СПОРТИВНОЙ МАРКЕТИНГОВОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ.

8. УМАРОВА, Н. (2020). СПОРТЧИЛАРНИ ПСИХОЛОГИК ТАЙЁРЛАШ ЖАРАЁНИДА ИРОДА КУЧИНИ НАМОЁН БУЛИШИНИНГ ТЕМПЕРАМЕНТАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ. Фан-Спортга, (3), 42-44.

9. Умарова, Н. Ш., & Каримова, В. М. (2020). ШАХС ЩТИСОДИЙ ИЖТИМОИЙЛАШУВИДА ПУЛГА БУЛГАН УСТАНОВКАЛАРИНИ АНЩЛАШНИНГ ИЖТИМОИЙ-ПСИХОЛОГИК ТАДЛИЛ. Science and Education, 1 (Special Issue 4), 51-63.

10. Умарова, Н. Ш. (2019). Экономическая социализация личности в контексте возрастных периодов. Вестник науки и образования, (22-3 (76)), 60-64.

11. Atabaeva, N. B. (2019). Psychological factors affecting the development of altruism in humans. Central Asian Journal of Education, 3(1), 98-119.

12. Атабаева, Н. Б. (2018). Психологические особенности проявления альтруизма у детей. Вестник интегративной психологии, 27-30.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

13. Taskarevna, N. Z., Yuldibaevna, B. G., Batirovna, A. N., & Ziyodullayevna, J. D. (2020). National features which are necessary to be developed in a person. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(6), 548-564.

14. Атабаева, Н. Б. (2020). The formation of altruism as a national feature in students. In Актуальные проблемы психологии и педагогики в современном образовании (pp. 176-177).

15. Атабаева, Н. Б. (2020). ДИНАМИКА РАЗВИТИЯ АЛЬТРУИЗМА КАК НАЦИОНАЛЬНОЕ СВОЙСТВО У МОЛОДЁЖИ. In ИННОВАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ (pp. 37-40).

16. Atabaeva, N. B. (2019). THE GENDER DIFFERENCES OF ALTRUISM BUILDING UP IN A PERSON. In ИННОВАЦИОННЫЕ ПОДХОДЫ В

СОВРЕМЕННОЙ НАУКЕ (pp. 168-172).

17. Aбдyллaевa, Д. У. (2021). Псиxокоppекция во взaимоотношенияx мaтеpи и

подpосткa. Наука и образование сегодня, (4 (63)), 114-115.

18. Ubaydullayevna, A. D. (2019). IMAGINATIONS OF MOTHER ABOUT

WOMAN SOCIAL ROLES AS A FACTOR OF ATTITUDES TOWARDS

CHILDREN. European Journal of Research and Reflection in Educational Sciences

Vol, 7(12).

19. Aбдyллaевa, Д. У. (2018). ДЕТСКО-РОДИТЕЛЬСКИЕ ОТНОШЕНИЯ КАК

ФАКТОР РАЗВИТИЯ КРЕАТИВНОСТИ ДЕТЕЙ. In Развитие

интеллектуально-творческого потенциала молодежи: из прошлого в

современность (pp. 335-336).

20. Aбдyллaевa, Д. У., & Мaткapимовa, Н. Б. (2017). ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ

ПСИХОЛОГА-ПЕДАГОГА В ИНФОРМАЦИОННОЙ СОЦИОКУЛЬТУРНОЙ

СИТУАЦИИ XXI ВЕКА. Актуальные проблемы гуманитарных и

естественных наук, (6-2), 127-130.

21. Абдуллаева, Д. У. (2016). Взаимодействие психолог-педагог: от парадигмы исследования к парадигме обеспечения. Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук, (5-4), 11-13.

22. Абдуллаева, Д. У. (2016). СУЩНОСТИ И ЗАКОНОМЕРНОСТИ ПРОЦЕССА СОЦИАЛЬНО-ПСИХОЛОГИЧЕСКОГО ОБЕСПЕЧЕНИЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ ПЕДАГОГА. Актуальные проблемы гуманитарных и естественных наук, (5-6), 64-66.

23. Махмудова, Д. А. (2017). ОСОБЕННОСТИ ПСИХОТЕРАПЕВТИЧЕСКИХ МЕТОДОВ ПРИ РАБОТЕ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. Наука и мир, 2(5), 96-97.

Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS) «Психологические особенности развития современной "Жамиятнинг баркарор ижтимоий-иктисодий

личности в годы устойчивого социально- ривожланиш йилларида замонавий шахс

экономического развития общества» ривожланишининг психологик хусусиятлари"

24. Махмудова, Д. А., & Зуфарова, М. Х. (2016). ОСОБЕННОСТИ ПРИМЕНЕНИЯ ПСИХОТЕРАПИИ ПРИ РЕАБИЛИТАЦИОННОЙ РАБОТЕ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. Наука и мир, 3(1), 130-132.

25. Махмудова, Д. А., & Зуфарова, М. Х. (2016). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ РАБОТЫ С НЕВРОЗАМИ У ДЕТЕЙ. Наука и мир, 3(6), 4142.

26. Эгамбердиева, Н. М., & Махмудова, Д. А. (2013). ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ОЩУЩЕНИЯ СЧАСТЬЯ ОДАРЕННЫХ ДЕТЕЙ В УЧЕБНОЙ ДЕЯТЕЛЬНОСТИ. SCIENCE AND WORLD, 77.

27. Махмудова, Д. А. (2013). ОСОБЕННОСТИ ПСИХОЛОГИЧЕСКОЙ РАБОТЫ С ЖЕРТВАМИ ТОРГОВЛИ ЛЮДЬМИ. SCIENCE AND WORLD, 116.

28. Kurbanova, F. K. (2022). METHODS OF DEVELOPING INTERCULTURAL COMPETENCE OF FUTURE TEACHERS IN THE CONDITION OF TEACHING A FOREIGN LANGUAGE. Mental Enlightenment Scientific-Methodological Journal, 2022(2), 202-213.

29. Kurbanova, F. (2021). PECULIAR FEATURES OF ENGLISH AND UZBEK SPEECH ETIQUETTE. Academic research in educational sciences, 2(4), 18501855. Ц ^ | \1

30. Kurbanova, F. K. (2020). LANGUAGE UNITS DENOTING CULTURAL FEATURES OF A NATION. Academic research in educational sciences, (3), 980984. * ^И^ Ш

31. Реджабаева, М. З., Махмудова, Д. А., & Газиханова, Ш. ПСИХОЛОГИЧЕСКИЕ ОСОБЕННОСТИ ОКАЗАНИЯ КОМПЛЕКСНОЙ ПОМОЩИ ОДАРЕННЫМ ДЕТЯМ.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.