Научная статья на тему 'ЯЙЛОВ ВА ПИЧАНЗОРЛАРДА ГЕОБОТАНИК ТАДҚИҚОТЛАР ЎТКАЗИШ'

ЯЙЛОВ ВА ПИЧАНЗОРЛАРДА ГЕОБОТАНИК ТАДҚИҚОТЛАР ЎТКАЗИШ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
13
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ер ҳисоботи / ер ажратиш / қудуқ / ўсимликлар / Ҳайвонот / land report / land allocation / well / plants / animal

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Уринов Ж., Ишмуродова С.

Ушбу мақолада мавжуд табиий яйлов ва пичанзорлардан оқилона, самарали ва тўғри фойдаланилишини ташкил этиш учун чорва молларини яйловларга жойлаштиришда ўтказилган геоботаник тадқиқотларнинг натижалари, келтирилган. Сўнгги йилларда республикамизда ерлардан оқилона ва самарали фойдаланишни ташкил этиш, ер муносабатларини тартибга солиш, ерлардан фойдаланишда давлат назоратини кучайтириш борасида қатор чора-тадбирлар амалга оширилди. Шу билан бирга, ерлардан фойдаланишда давлат назоратини самарали ташкил этиш, соҳага замонавий технологияларни жорий этиш, ер ресурсларини ҳисобга олиш ишлари етарли даражада ташкил этилмасдан қолмоқда. Жумладан, ер ҳисоботини юритиш, ер ажратиш, ер муносабатларини тартибга солиш борасида муаммоларга сабаб бўлмоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONDUCTING GEOBOTANIC RESEARCH IN PASTURES AND GRASSES

This article presents the results of the geobotanical research conducted in the placement of livestock on pastures in order to organize the rational, efficient and correct use of existing natural pastures and hayfields. In recent years, a number of measures have been implemented in our republic to organize rational and efficient use of land, to regulate land relations, and to strengthen state control over land use. At the same time, the effective organization of state control over land use, the introduction of modern technologies in the field, and the accounting of land resources remain insufficiently organized. In particular, it causes problems in keeping land records, land allocation, and regulation of land relations.

Текст научной работы на тему «ЯЙЛОВ ВА ПИЧАНЗОРЛАРДА ГЕОБОТАНИК ТАДҚИҚОТЛАР ЎТКАЗИШ»

Уринов Ж. катта уцитувчи Ишмуродова С. стажиёр уцитувчи

"ТИЦХММИ" МТУнинг К,арши ирригация ва агротехнологиялар

институти

ЯЙЛОВ ВА ПИЧАНЗОРЛАРДА ГЕОБОТАНИК ТАДЦЩОТЛАР

УТКАЗИШ

Аннотация. Ушбу мацолада мавжуд табиий яйлов ва пичанзорлардан оцилона, самарали ва тузри фойдаланилишини ташкил этиш учун чорва молларини яйловларга жойлаштиришда утказилган геоботаник тадцицотларнинг натижалари, келтирилган.

Сунгги йилларда республикамизда ерлардан оцилона ва самарали фойдаланишни ташкил этиш, ер муносабатларини тартибга солиш, ерлардан фойдаланишда давлат назоратини кучайтириш борасида цатор чора-тадбирлар амалга оширилди.

Шу билан бирга, ерлардан фойдаланишда давлат назоратини самарали ташкил этиш, соуага замонавий технологияларни жорий этиш, ер ресурсларини уисобга олиш ишлари етарли даражада ташкил этилмасдан цолмоцда.

Жумладан, ер уисоботини юритиш, ер ажратиш, ер муносабатларини тартибга солиш борасида муаммоларга сабаб булмоцда.

Калит сузлар: ер уисоботи, ер ажратиш, цудуц, усимликлар, Хайвонот.

Urinov J. senior teacher Ishmurodova S. trainee teacher

Institute of Agricultural Irrigation and Agrotechnologies of MTU

"TIQXMMI"

CONDUCTING GEOBOTANIC RESEARCH IN PASTURES AND

GRASSES

Abstract. This article presents the results of the geobotanical research conducted in the placement of livestock on pastures in order to organize the rational, efficient and correct use of existing natural pastures and hayfields.

In recent years, a number of measures have been implemented in our republic to organize rational and efficient use of land, to regulate land relations, and to strengthen state control over land use.

At the same time, the effective organization of state control over land use, the introduction of modern technologies in the field, and the accounting of land resources remain insufficiently organized.

In particular, it causes problems in keeping land records, land allocation, and regulation of land relations.

Key words: land report, land allocation, well, plants, animal.

Кириш: Шунингдек, яйлов ва пичанзорлардан самарали фойдаланиш, усимликларнинг тури ва сонини купайтириш, хосилдорлигини ошириш, чорва молларини тартибли алмашлаб бокишни йулга куйиш, яйлов ва пичанзорлар деградациясининг олдини олиш максадида геоботаник тадкикотларни утказиш юзасидан тадбирлар умуман назоратдан четда колиб кетган. Геоботаник тадкикотлар натижасида аникланган усимлик дунёсининг сийраклашган, хосилдорлиги камайган хамда деградацияга учраган майдонларни яхшилаш буйича чора-тадбирлар ишлаб чикиш, тадкикотлар натижасида аникланган худудлардаги носоз, таъмирталаб ва фойдаланишдан чиккан чорва молларинининг сугориш иншоотларни (кудук ва бошкалар)ни таъмирлаш хамда реконструкция ишларини амалга ошириш буйича максадли тадбирлар, фармацевтика саноатида шифобахш усимликлардан фойдаланиш буйича таклифлар ишлаб чикилади.

Натижада сунгги 25 - 30 йилда яйлов ва пичанзорларнинг 35 - 40 фоизи деградацияга учраган, усимликлар тури ва сони 20 фоизга камайиб, хосилдорлик 1,5-2 баробарга тушиб кетган.

Тадкикот объекти ва услублари. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 23 апрелдаги "Маъмурий-худудий бирликлар чегараларини белгилаш, ер ресурсларини хатловдан утказиш хамда яйлов ва пичанзорларда геоботаник тадкикотларни утказиш тартибини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги 299-сон ва 2018-йил 7-ноябрдаги "Хдйвонот ва усимлик дунёси объектларининг давлат хисобини, улардан фойдаланиш хажмлари хисобини ва давлат кадастрини юритиш тартиби тугрисида"ги 914-сонли карори асосида Гузор туманидаги "Шуртан" массивининг табиий яйлов ва пичанзорларида геоботаник тадкикот ишлари олиб борилди.

Туманда яйлов ерларининг холати ёмонлашиши хосилдорлигини пасайиб кетиши айрим усимлик дунёсини юколиб камайиб кетаётганлиги сабабли геоботаник тадкикот ишлари олиб бориш ута мухим долзарб хисобланади.

Шуртан массиви яйловларининг геоботаник тавсифи келтирилган яйловлар усимликлар турлари ва яйлов усимликларининг геоботаник турлари контурлари буйича майдонлари хисобланган кайднома тузилди.

Тумандаги майдонининг 15.25% катор дунгликлар, жойларда катор тепаликлардан иборат. "Шуртан" массиви маркази ва жанубий-шарк йуналишида сийрак ур-кирли текисликлар лалмикор ерлар билан

алмашинади. Шу ердан унча катта булмаган Шуртан массиви кир адир шимолий этаклари бошланади. Шуртан массиви майдони йуллари асосан марказни богловчи асфальт ва грунт йуллардан иборат. Бу йуллар асосан автотранспорт учун мулжалланган булиб, йил давомида фойдаланилади. Тумандаги марказидан турли томонларга йуллар тугри хосил булган. Улар марказни фермалар, нефт кудук, заводларнинг лениялари билан боглаган, кушни хужаликка, шунингдек туман марказига асфальт йули олиб боради.

Тумандаги усимликлар коплами чул поясини эгаллайди. Барча яйлов усимликларини тула утлатиш учун фойдаланмасдан туриб, яйлов чорва моллари ривожланишини тасаввур килиш кийин. Усимликлар захиралари чул минтакасида коракул куйлари ва гушт-чорва моллари учун асосий озука булиб колади. Яйлов ем-хашак усимликларининг хосилдорлиги ушбу массивда уртача булиб, йил ва мавсумларда узгариб туриши мумкин. Яйлов усимликларининг хосиллиги турли табиий шароитлар ва факторларга боглик булар Кукнорилар оиласига мансуб буйи 40 см бир йиллик барра эфемер усимлик булиб, чул ва адир зонасида усади ва уругидан унади. Об-хаво ва иссиклик шароити кулай келган йиллари кукламги яйловларда жуда куп учрайди. Бахорда ялпи гуллаш даврида таркибида 18,9 -28,4 % клетчатка, 46-56 % ёг, 20% оксил булади.

Исирик ушбарглилар оиласига мансуб илдизи яхши ривожланган куп йиллик усимлик булиб, яйлов ёввойи ути хисобланади. Чул ва адир яйловларда айникса чорва моллари тез-тез йигиладиган жойларда куп учрайди. Яйловларда эфемерли-исирикли усимликлар жамоасида эдификатор хисобланади. Купгина яйлов турлари таркибига чул ва адир яйлов типлари таркибига хам киради. Ранг Хилоллар оиласига мансуб 4 см дан 30 см гача баландликкача усадиган куп йиллик илдизли эфемероид усимлик. Илдизи узун баъзан 6 метргача боради, лекин асосий массаси 5-8 см чукурликда. Илдиздан новдалар алохида туплам булиб усади, уларнинг орасида 1 та генератив новда булади.

Дуккаклилар оиласига карашли бирйиллик барра эфемер усимлик булиб, асосан адир ва тог багирларда кенг таркалган: хар хил тупрокли чулларда, буз ва курик ерларда хам учрайди. Бахорда коракул куйлар ва эчкилар кимматли захира озик хисобланади. Усиш даврида куп витамин ва туйимли моддаларга эга булиб, чорва моллари, коракул куйлари, эчкиларни семиртириш учун жуда яхши озика хисобланади.

Янток Дуккаклилар оиласига мансуб куп йиллик ут усимлик булиб, чулларда ва тоголди адирларининг хар турли тупрокларида кенг таркалган. Баландлиги 35-100 см гача етиши мумкин. Илдиз тизими кучли ривожланган булиб, чукурлиги 10 м ва ундан хам ортик булиши мумкин, лекин кургокчиликка чидамсиз, ер ости сувлари якин булган паст текисликларда яхши ривожланади.

Ялтирбош бошокдошлар оиласига мансуб кукламги барра усимлик булиб, адир ва соз тупрокли чулларнинг утлокларида усади. Усиш даври

феврaл ойидaн бaъзaн ёFингaрчилик куп булсо кyздa xaм усовероди. 100 кг ем-хaшaк тaркибидa 92,3 кг емиш бирлиги Ba 5,4 кг xaзм булиш протеини мaвжyд

Апрел ойининг охирилaридa бошкa яйлов усимликтари билaн биргa ем-хaшaк озyкaсини тaшкил килaди.

Яйлов ем-хaшaк озyкaбоп усимликтарининг типологик тaркиби тaвсифи "Узбекистон тaбиий яйловлaрдa ем-хaшaк озyкaбоп усимликтарини геоботaник текшириш Ba руйхотга олиш xaкидaги услу6ий кyрсaтмaдaри" (1980 й чоп этилгж) гa куро берилди. Хужолик мaйдони тaбиий шороити жиxaтдaн яримчул ми^та^синиет чул текислик яйловлори Ba тстки чулга кироди.

Ушбу минтокадд ем-хошок озукобоп усимликтарининг яшош шороити, флористик торкибига куро: 1 то яйлов гyрyxигa, 2 то яйловлор типи Ba усимликтар копломини 2 то яйлов турига булинди.

Куйидо тобиий озукобоп усимликтарнинг xaр бир яйловдоги геоботоник усимликтари турлори тоърифи келтирилган.

Бу яйловлор ососини исирик тошкил кдлганлиги собобли йил буйи доволош хусусиятига эта булган емишли яйлов сифотидо фойдолонсо булоди. Лекин исириктарнинг кутайиши бошко усимликтар эфемер,эфемероидлорнинг ком^ишига собоб булади. Бу эсо чорво моллори учун сифотли во витоминли усимликтарни истеъмол килиш имкониятини комойтироди.

Бу яйлов тури усимликтар торкиби буйичо бaxорги, кузги во кишки яйлов xисоблaнaди, Москур яйлов туридо xосилдорлик йил буйи урточо 0.45 ц/ra ни тошкил килоди во 300-350 бош шортли мол ёки 60-70 бош коромоллор учун 1 йил довомидо озиктаниш имконини берод.

СyFорилaдигaн ерлор Мойдони 897,26 га йуктамо нотижосидо ониктанган xaйдaдмa ерлорнинг умумий мойдони 897,26 гектар булиб, ососон сyFорилaдигaн ерлордон иборот. Худуддо фоолият кyрсaтaётгaн борчо фермер хужоликлори томонидж СyFорилaдигaн мойдонлорга пвхта во Faдлa полиз, бедо во бошко кишлок хужолик экинлори экилиб,шунингдек боFлaр, узумзорлор во бошко куп йиллик дорохтзорлор борпо этилиб, келмокта. Худуддо экин ерлорини сyFоришгa мyлжaдлaнгaн дорёлор, кaнaдлaр во ориктарнинг мовжуд.

Лолми ерлор мойдони 5358,7 го йуктамо нотижосидо ми^^ган xaйдaдмa ерлорнинг умумий мойдони 5358,7 гектар булиб, ососон лолми ерлордж иборот xyдyддa фоолият кyрсaтaётгaн ойрим фермер хужоликлори томонидж лолми мойдонлорга во яйловлорга полиз, бедо во бошко кишлок хужолик экинлори экилиб, шунингдек боFлaр, узумзорлор во бошко куп йиллик дaрaхтзорлaр борпо этилиб, сунъий кудук (скввжин)лор ёрдомидо сyFорилмокдa. Худуддо экин ерлорини сyFоришгa мyлжaддaнгaн дорёлор, кaнaдлaр во ориклорнинг мовжудлиги ониклонмоди. Шуртж кишлоктардоги томорко xaмдa деxкон хужоликлори учун ожротилгон

ерларга экилган боглар, узумзорлар, полиз, беда ва бошка кишлок хужалик экинлари хамда бошка куп йиллик дарахтзорлар хам мавсумий булок сувлари, кудуклар ва скважинлар ёрдамида сугорилмокда.

Тумандаги массиви яйловларидаги озукабоп ем-хашак усимликларининг махсулдорлиги ва сифати албатта уларнинг маданий-техник холатига богликдир.

Ушбу жадвалдаги яйловларнинг маданий-техник холати куз билан чамалаб олинган. Ушбу хужаликда асосий ем-хашак усимликларини яримбута, эфемерлар ва эфемероидлар ташкил этади, бу эса бахор ва ёз ойларида хосилдорлик юкори булишига хамда ем-хашак йигимини купайтиришга имкон беради.

Геоботаник тадкикотлар натижасида Шуртан массивида куйидагилар аникланди.Умумий майдони 10909,48 гектар, Шундан сувли 896,27 гектар, лалми ерлар 5358,7 яйловлар 3435 гектар, боглар 15,9 гектар Кишлок хужалигида ишлатилмайдиган бошка ерлар 820,12 гектар, йуллар 193,7 гектар, сув ости ерлари 163 гектар, курилиш ости ерлари 27,3 гектар.

Хулоса таклиф ва тавсиялар. Яйлов ерларидан окилона фойдаланиш учун алмашлаб фойдаланиш ва бош лойихаларини ишлаб чикиш курсатгичларини самарали равишда ошириш ва шу билан бир вактда харажатлар ресурсини минималлаштира оладиган аник технологик инновациялар танлаш керак. Яйловларнинг сув билан таъминланишини яхшилаш учун мавжуд кудуклардан асраб аввайлаб фойдаланиш, бузилганларини таъмирлаш, сувдан узок булган отарлар якинида янги сув манбаларни очиш (Кудуклар ва скважинлар казиш). Узок ва кам фойдаланиладиган яйловларга борадиган йулларни яхшилаш ёки янги йуллар очиш каби чора-тадбирларни амалга ошириш.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг Карори; Маъмурий-худудий бирликлар чегараларини белгилаш, ер ресурсларини хатловдан утказиш хамда яйлов ва пичанзорларда геоботаник1 тадкикотларни утказиш тартибини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида 23.04.2018 йилдаги 299-сон

2. Узбекистон Республикаси ер фонди (2019 йил 1 январь холатига). Тошкент; Давергеодезкадастр кумитаси, 2019. 203 б.

3. "Уздаверлойиха" институти "Кашвилерлойиха" булинмаси томонидан тайёрланган Кашкадарё вилояти туманларида МЧЖ ва фермер хужаликларидаги яйлов ва пичанзорларининг геоботаник тадкикотлар тавсифномаси. 2019 й

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.