Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОННИ БАРПО ЭТИШДА ИЖТИМОИЙ КОНСТРУКТИВИЗМ МЕТОДОЛОГИК СТРАТЕГИЯ СИФАТИДА'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОННИ БАРПО ЭТИШДА ИЖТИМОИЙ КОНСТРУКТИВИЗМ МЕТОДОЛОГИК СТРАТЕГИЯ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
69
15
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ижтимоий реаллик / Янги Ўзбекистон / конструктивизм / ижтимоий конструктивизм / парадигма / конструкт / янги жамиятни қуриш / ижтимоий имконият / ижтимоий воқеалик / диалектика / стратегия. / social reality / New Uzbekistan / constructivism / social constructivism / paradigm / construct / building a new society / social opportunity / social reality / dialectics / strategy.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Оразбаев, Арысланбай Комекбаевич

Ушбу мақолада ҳозирги замон ижтимоий реалликдаги жараёнлар ва ҳодисалар, глобал ноаниқлилик шароитида Ўзбекистон ўзининг стратегик мақсади ҳисобланган Янги Ўзбекистон модели, Янги Ўзбекистонни структуралаштирувчи омиллар, ижтимоий реалликнинг илмий билишда янгича концептуал масалалари, Янги Ўзбекистоннинг янги ижтимоий реаллик сифатидаги моҳияти ижтимоий конструктивизм парадигмаси контексида тадқиқ этилган. Мазкур мақолада ижтимоий реалликни тадқиқ этишнинг методологик стратегияси сифатида ижтимоий конструктивизм парадигмасининг мазмун-моҳияти ўрганилган ва Янги Ўзбекистонни барпо этишда методологик стратегия сифатидаги роли асосланган. Шунингдек, мақолада Янги Ўзбекистонни барпо этишда ижтимоий имконият ва ижтимоий воқеалик диалектикаси очиб берилган. Тадқиқот ишимизда қуйидаги натижалар олинди. Янги Ўзбекистонни барпо этишда, яъни ижтимоий конструкциялашда ушбу мезонлар инобатга олиниши зарур: жамиятнинг барча соҳаларида жумладан, ижтимоий, иқтисодий, сиёсий, ҳуқуқий, маънавий тизимларида янгиланишлар, атаб айтганда, янгича дунёқараш, янгича ҳиссиёт, янгича ёндашув, янгича фикрлаш, янгича тафаккур этиш, инсон капитали, фан, таълим ва инновациялар, қадриятларга асосланиши зарурияти сингари натижалар олинган. Ижтимоий имконият сифатида Янги Ўзбекистон ижтимоий воқеаликка айланиши шарти бу пишиб етилишган ижтимоий онг билан ижтимоий борлиқ ўртасида зиддият бўлмаслиги муҳимлиги ҳақида илмий-назарий натижа олинган. Ушбу негизларда Янги Ўзбекистоннинг реал асослари яратилиши ҳақидаги илмий хулосалар олинган ва таклиф, тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOCIAL CONSTRUCTIVISM AS A METHODOLOGICAL STRATEGY FOR THE BUILDING OF A NEW UZBEKISTAN

This article discusses the processes and events of modern social reality, the model of New Uzbekistan, which is the strategic goal of Uzbekistan in the face of global uncertainty, the structural factors of New Uzbekistan, new conceptual issues of social reality in scientific knowledge, the essence of New Uzbekistan. Uzbekistan as a new social reality. This article discusses the essence of the paradigm of social constructivism as a methodological strategy for studying social reality and its role as a methodological strategy in building a new Uzbekistan. The article also reveals the dialectic of social opportunity and social reality in the construction of a new Uzbekistan. In the course of our study, the following results were obtained. During the construction of a new Uzbekistan, i.e. in public construction, these criteria must be taken into account: innovations in all spheres of society, including social, economic, political, legal, spiritual systems, in particular, a new worldview, a new feeling, a new approach, a new way of thinking, a new way of thinking results, such as human capital, science, education and innovation, the need to be based on values. The scientific and theoretical conclusion is that the condition for the transformation of New Uzbekistan into a social event as a social opportunity is the absence of conflict between a mature social consciousness and social being. On this basis, scientific conclusions were drawn on the creation of a real basis for a new Uzbekistan, proposals and recommendations were developed.

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОННИ БАРПО ЭТИШДА ИЖТИМОИЙ КОНСТРУКТИВИЗМ МЕТОДОЛОГИК СТРАТЕГИЯ СИФАТИДА»

ЯНГИ УЗБЕКИСТОННИ БАРПО ЭТИШДА ИЖТИМОИЙ КОНСТРУКТИВИЗМ МЕТОДОЛОГИК СТРАТЕГИЯ СИФАТИДА

4 https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-354-362

Оразбаев Арысланбай Комекбаевич

Коракалпок давлат университетининг мустакил тадкикотчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада уозирги замон ижтимоий реалликдаги жараёнлар ва уодисалар, глобал ноаницлилик шароитида Узбекистон узининг стратегик мацсади уисобланган Янги Узбекистон модели, Янги Узбекистонни структуралаштирувчи омиллар, ижтимоий реалликнинг илмий билишда янгича концептуал масалалари, Янги Узбекистоннинг янги ижтимоий реаллик сифатидаги моуияти ижтимоий конструктивизм парадигмаси контексида тадциц этилган.

Мазкур мацолада ижтимоий реалликни тадциц этишнинг методологик стратегияси сифатида ижтимоий конструктивизм парадигмасининг мазмун-моуияти урганилган ва Янги Узбекистонни барпо этишда методологик стратегия сифатидаги роли асосланган. Шунингдек, мацолада Янги Узбекистонни барпо этишда ижтимоий имконият ва ижтимоий воцеалик диалектикаси очиб берилган.

Тадцицот ишимизда цуйидаги натижалар олинди. Янги Узбекистонни барпо этишда, яъни ижтимоий конструкциялашда ушбу мезонлар инобатга олиниши зарур: жамиятнинг барча соуаларида жумладан, ижтимоий, ицтисодий, сиёсий, ууцуций, маънавий тизимларида янгиланишлар, атаб айтганда, янгича дунёцараш, янгича уиссиёт, янгича ёндашув, янгича фикрлаш, янгича тафаккур этиш, инсон капитали, фан, таълим ва инновациялар, цадриятларга асосланиши зарурияти сингари натижалар олинган. Ижтимоий имконият сифатида Янги Узбекистон ижтимоий воцеаликка айланиши шарти бу пишиб етилишган ижтимоий онг билан ижтимоий борлиц уртасида зиддият булмаслиги мууимлиги уацида илмий-назарий натижа олинган. Ушбу негизларда Янги Узбекистоннинг реал асослари яратилиши уацидаги илмий хулосалар олинган ва таклиф, тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: ижтимоий реаллик, Янги Узбекистон, конструктивизм, ижтимоий конструктивизм, парадигма, конструкт, янги жамиятни цуриш, ижтимоий имконият, ижтимоий воцеалик, диалектика, стратегия.

АННОТАЦИЯ

В данной статье рассматриваются процессы и события современной социальной реальности, модель Нового Узбекистана, которая является стратегической целью Узбекистана в условиях глобальной неопределенности, структурные факторы Нового Узбекистана, новые концептуальные вопросы социальной реальности в научном познании, сущность Нового Узбекистана. Узбекистан как новая социальная реальность.

В данной статье рассматривается сущность парадигмы социального конструктивизма как методологической стратегии изучения социальной действительности и ее роль как методологической стратегии в построении нового Узбекистана. В статье также раскрывается диалектика социальной возможности и социальной реальности в строительстве нового Узбекистана.

В ходе нашего исследования были получены следующие результаты. При строительстве нового Узбекистана, т.е. в общественном строительстве, необходимо учитывать эти критерии: инновации во всех сферах жизни общества, включая социальную, экономическую, политическую, правовую, духовную системы, в частности, новое мировоззрение, новое чувство, новый подход, новый образ мышления, новый образ мышления. результаты, такие как человеческий капитал, наука, образование и инновации, необходимость основываться на ценностях.

Научно-теоретический вывод заключается в том, что условием превращения Нового Узбекистана в общественное событие как социальную возможность является отсутствие конфликта между зрелым общественным сознанием и общественным бытием. На этой основе были сделаны научные выводы о создании реальной основы нового Узбекистана, выработаны предложения и рекомендации.

Ключевые слова: социальная реальность, Новый Узбекистан, конструктивизм, социальный конструктивизм, парадигма, конструкт, построение нового общества, социальная возможность, социальная реальность, диалектика, стратегия.

ABSTRACT

This article discusses the processes and events of modern social reality, the model of New Uzbekistan, which is the strategic goal of Uzbekistan in the face of global uncertainty, the structural factors of New Uzbekistan, new conceptual issues of social reality in scientific knowledge, the essence of New Uzbekistan. Uzbekistan as a new social reality.

This article discusses the essence of the paradigm of social constructivism as a methodological strategy for studying social reality and its role as a methodological strategy in building a new Uzbekistan. The article also reveals the dialectic of social opportunity and social reality in the construction of a new Uzbekistan.

In the course of our study, the following results were obtained. During the construction of a new Uzbekistan, i.e. in public construction, these criteria must be taken into account: innovations in all spheres of society, including social, economic, political, legal, spiritual systems, in particular, a new worldview, a new feeling, a new approach, a new way of thinking, a new way of thinking results, such as human capital, science, education and innovation, the need to be based on values.

The scientific and theoretical conclusion is that the condition for the transformation of New Uzbekistan into a social event as a social opportunity is the absence of conflict between a mature social consciousness and social being. On this basis, scientific conclusions were drawn on the creation of a real basis for a new Uzbekistan, proposals and recommendations were developed.

Keywords: social reality, New Uzbekistan, constructivism, social constructivism, paradigm, construct, building a new society, social opportunity, social reality, dialectics, strategy.

КИРИШ

Хрзирги Узбекистонда булаётган ижтимоий жараёнлар, жумладан, Янги Узбекистонни барпо этишнинг назарий-фалсафий жихатларини урганиш, ушбу янги сифатни шакллантиришнинг назарий модели булиб хизмат этади.

Ушбу маколада Янги Узбекистонни янги ижтимоий реаллик сифатидаги мазмун ва мохиятини, Янги Узбекистонни структуралаштирувчи омилларни бир суз билан айтганда, биринчидан, ижтимоий конструктивизм парадигмасининг методологик стратегия сифатидаги роли асосланиб берилса, иккинчидан, Президентимиз илгари сураётган Янги Узбекистонни барпо этиш гоясини ижтимоий имконият ва ижтимоий вокеалик диалектикасининг ижтимоий-фалсафий жихатлари очиб берилган.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДЛАР

Замонавий ижтимоий борликнинг манзараси мураккаблик, хаотиклик, ноаниклилик сингари хусусиятлари билан тус олмокда. Бундай мураккаб ижтимоий борликни классик парадигманинг фундаменталь стандартлари билан тадкик этиш етарли булмай колди.

Ижтимоий реалликни тадкик этувчи хилма хил парадигмалар ишлаб чикилган. Жумладан, натуралистик парадигма, постмодернистик парадигма, психологик парадигма ва хк. Натуралистик парадигмада ижтимоий реаллик биологик организм сифатида ёки механик машина сифатида урганилган булса, постмодернистик парадигмада ижтимоий реалликнинг хаотик жихатига ургу берилиб мутлоклаштирилган булса, психологик парадигмада ижтимоий реаллик ходисалари инсоннинг инстинктив хусусиятларига боглик холда тадкик этилади.

Ижтимоий реалликни тадкик этишнинг классик парадигмаси, ижтимоий реалликнинг факат мувозанатли, тартибли, баркарор жихатларига асосланиб, ижтимоий борликнинг мураккаб, номувозанатли, бекарорли жихатларига эътибор каратмайди. Эндиликда, ижтимоий борликни юкоридагидек, хусусиятларни тугри акс эттирадиган янгича парадигмал ёндашувда урганишни такоза этмокда. Замонавий ижтимоий борлик моделларини тушунтиришда замонавий ижтимоий фалсафадаги ижтимоий конструктивизм парадигмаси кенг куламда кулланилмокда.

Мазкур маколанинг методологияси сифатида биз ижтимоий конструктивизм ва диалектика методларини олиб караймиз.

Ижтимоий реалликни урганишнинг ижтимоий конструктивизм ёндашувининг вакиллари А.Шюц, О.Джиган, П.Бергер, Т.Лукман, Н.Даниеляннинг тадкикот ишлари маколамизнинг методологик асослари булиб хизмат этади. Шунингдек, диалектика методига асосланиб, Янги Узбекистон -янги ижтимоий реаллик сифатида имконият ва вокеалик диалектикаси тахлил этилади.

НАТИЖАЛАР

Мазкур парадигмада ижтимоий вокеаликнинг ходисалари конструкт сифатида олиб каралади. Масалан, конструктивизм парадигмаси нуктаи назардан глобаллашув бу глобал лойиха сифатида сиёсий, иктисодий, ижтимоий, маданий конструктлар хисобланади.

Масалан тарих, социология, психология, фалсафа ва барча ижтимоий гуманитар фанлар оламнинг ижтимоий манзарасининг конструкти булади. Тарих утмишнинг конструкти, социология жамиятнинг идеал конструкти, фалсафа жамиятнинг умумий конунларини урганиш оркали намоён булади.

Конструктивизм парадигмаси дастурининг энг асосий ядроси бу инсоннинг фаоллиги билан боглик булиб, атроф оламни факатгина акс

эттирмасдан шу билан бирга, оламни конструкциялашнинг фаол иштирокчиси, ижтимоий реалликнинг конструкти сифатида олиб каралади. Жумладан, ижтимоий билишда ижтимоий реаллик хакидаги билимларимиз реалликнинг муайян шакли сифатида муайян образ ёки модел оркали инсон томонидан конструкцияланади. Шу сабабдан хам оламнинг ижтимоий манзарасининг субъектив характери хакида гапирамиз. «Оламнинг ижтимоий манзараси бир нечта ижтимоий субъектларнинг ижод махсулоти хисобланиб, уларнинг хар бири жамиятнинг у ёки бу томонини конструкциялашда уз хиссасини кушали» [1,25]. Яъни субъектларнинг бир-бири билан конструкциялаш жараёнида шаклланади.

Конструктивизм атамаси фан, маданият ва санъатнинг турли сохаларида кулланилади, уни омоним деб хисоблаш мумкин, бунинг ортида сузларнинг умуман бошкача ишлатилиши бор. Шунга карамай, фалсафа, психология, социология, математика, архитектура, шеърият ва расмда бу атамани ишлатишда метафорик алокалар ва ёзишмалар даражасида умумий нарса бор деб тахмин килиш мумкин.

Бу идеал (математика ёки фалсафада булгани каби) ёки моддий (архитектурада булгани каби) конструкцияларнинг яратувчисининг умумий конструкцияси булиб, улар фаолиятдаги функционал зарур вазифалардан келиб чикади. Масалан, Ле Корбузе тушунчасига кура, уйлар - архитектурада уй-жой курилиши учун машиналар, ёки конструктив (когнитив стандарт) - бу дунёнинг, узини, бошка одамларнинг шахсий конструкциялари психологик назариясидаги моделини яратишнинг функционал элементи.

Ижтимоий конструкционизмнинг максади - шахслар ва одамлар гурухлари узлари сезган ижтимоий вокеаликни яратишда иштирок этиш усулларини аниклаш. Ижтимоий вокеаликнинг конструктив тахлили ижтимоий конструкционизм одамлар томонидан ижтимоий ходисаларнинг шаклланиш жараёнларини урганади. Анъаналар ижтимоий ходисаларни институционализация килиш махсулотларидан биридир. Тузилган ижтимоий вокеалик - доимий, динамик жараён; хакикатни одамлар узлари томонидан талкин килиш ва у хакидаги билимларни шакллантириш жараёнида кайта ишлаб чикарадилар.

Хрзирги мураккаблашган ижтимоий реалликни тадкик этишда ижтимоий конструктивизм парадигмаси классик парадигмага нисбатан адекватлирок методологик стратегия хисобланади. Ушбу уринда айтиш керак-ки, мазкур парадигмада инсоннинг фаоллиги, яратувчанглиги, ижодкорлиги,

курувчанглиги сингари хусусиятлари намоён булади. Аммо, бу хусусиятлар юксак гуманизмга, кадриятларга асосланмас экан, бу салбий маънодаги конструкцияларни юзага келтиради. Шу сабабдан хам, хар кандай ижтимоий конструкт гуманизм призмасидан утказилишини талаб этади.

Бугунги кунда мамлакатимизда Янги Узбекистонни барпо этишда, яъни ижтимоий конструкциялашда куйидаги мезонлар инобатга олиниши зарур: жамиятнинг барча сохаларида жумладан, ижтимоий, иктисодий, сиёсий, хукукий, маънавий тизимларида янгиланишлар, атаб айтганда, янгича дунёкараш, янгича хиссиёт, янгича ёндашув, янгича фикрлаш, янгича тафаккур этишни такоза этади. Бундай янги сифатни куришда инсон капитали, фан, таълим ва инновациялар, кадриятлар мухим ахамият касб этади.

Ижтимоий имкониятнинг ижтимоий вокеаликка утиши учун шарт-шараятлар яратилиб, объектив ва субъектив омиллар пишиб етилиши зарур ва улар диалектик алокадорликда булишини такоза этади.

Ижтимоий реаллик ва ижтимоий борлик синоним тушунчалардир. Ижтимоий имконият сифатида Янги Узбекистон ижтимоий вокеаликка айланиши шарти бу пишиб етилишган ижтимоий онг билан ижтимоий борлик уртасида зиддият булмаслиги мухим ахамиятга эга. Бунда ижтимоий борлик сифатида биринчи уринда ишлаб чикариш усули тушунилади. У жамият хаётининг моддий шараятларини ва одамларнинг табиятга булган моддий муносабатларини англатади.

Ижтимоий онг деб ижтимоий борликни акс эттирадиган хис-туйгуларнинг, карашларнинг, гояларнинг ва назарияларнинг мураккаб тизимига айтилади.

Бугунги кунда амалга оширилаётган барча ислохотлар ижтимоий борлигимизнинг ажралмас кисмига айланса, ижтимоий онгимиз ижтимоий борлигимизни тугри инъикос эттирса, Янги Узбекистоннинг барпо этилишига асос булади. Бунда айникса янги ижтимоий реалликни ижтимоий вокеаликка айлантириш учун яратилган ижтимоий имкониятлардан самарали фойдаланиш оркали инсон капиталини ривожлантириш, барча фаолиятларимизнинг юксак маънавиятга асосланиши, суз ва ишнинг бирлиги намоён булсагина, Янги Узбекистоннинг реал асослари яратилади.

МУХ,ОКАМА

Ижтимоий конструктивизм парадигмасида ижтимоий олам инсон субъективлигининг махсулоти сифатида олиб карайди. Инсонлар узларининг

кундаликли харакатлари оркали оламни аниклайди, интерпретация килади ва унга маъно беради. Буни А.Шюц куйидагича ифодалайди: «Олам хакидаги бизнинг барча билимларимиз жумладан хам кундаликли хам илмий билимларимиз конструкциялар хисобланиб, яъни идеализация, абстракция йигиндисидир» [2,530].

Конструктивизм парадигмасининг назарий асослари И.Кант фалсафасига бориб такалади. Бунга кура, билиш субъектининг фаоллиги ва билишнинг акл конструкцияси сифатида тушунилиши билан боглик. Билишнинг классик парадигмаси буйича объект субъектни аниклайдиган детерминанти хисобланган булса, ноклассик парадигмада аксинча, улар бир-бирини аниклайдиган бир-бирига боглик яхлит тизим сифатида олиб каралди. Масалан, И.Кант билиш жараёнида субъектнинг фаоллигини маъкуллайди.

Конструктивизм атамаси (гарчи унинг мазмуни И.Кантга тегишли булса хам) йигирманчи асрнинг 70-йиллари охирида гуманитар фанлардаги назарий ва услубий муносабатларни билдириш учун фаол ишлатила бошлаган, ижтимоий кадриятлар ва когнитив мотивларнинг курилишдаги ролини таъкидлаган.

П.Бергер, Т.Лукманнинг тадкикот ишларида ижтимоий реалликнинг классик парадигмасининг бир томонламалигини курсатиб бердилар. Яъни классик парадигмада ижтимоий механизмлар ва субъектив омиллар инобатга олинмади. Классик парадигма оламнинг монистик моделидан келиб чикиб, унинг хилма-хиллик жихатига эътибор каратмайди. Энг асосийси, мазкур парадигмада таъсир этувчи субъектга, унинг узининг ижтимоий реалликни конструкциялаш кобилияти очиб курсатиб берилмади. Яъни субъектнинг ижтимоийлашув жараёнига жамият ва унинг институционал структураларининг таъсирини урганади. Аммо субъектнинг уларга таъсир этишига эътибор каратмади.

Ушбу маънода П.Бергер, Т.Лукманнинг назарий методологик ёндашуви ушбу бушликни тулдиришга хизмат этади. Улар А.Шюц ва К.Маннгеймнинг ижтимоий олами индивиднинг тасаввурлари ва унинг мотивлари, айникса, кундаликли билимлари билан мос келишига боглик фикрларидан келиб чикиб, П.Бергер ва Т.Лукман, "билим социологияси реалликни ижтимоий конструкциялашнинг тахлили билан иш куради", - деб таъкидлайдилар[3,13].

П.Бергер ва Т.Лукман ижтимоий реалликни социал конструктор сифатида олиб караб, реалликни конструкциялашнинг асосий 4 та механизмини ишлаб чикди: 1.Хабитуализация, 2.Типизация, З.Институционализация,

4.Легитимизация. Уларнинг фикрича, ижтимоий реалликни конструкциялашнинг 3 та диалектик моментини беради, яъни "жамият - инсон махсули. Жамият - объектив реаллик. Инсон - ижтимоий махсулот" «Илмий рационалликнинг узгариши аста-секин субъектнинг конструкциялаштирувчи роли биринчи планга кутарилди»[4,266]. Бундай ёндашув инсон ва жамиятни тадкик этишда ижтимоий конструктивизм номини олди. Билиш жараёнида инсоннинг ишлаб чиккан билимлари ижтимоий реаллик манзарасини таркибий кисми хисобланади. Тил, белги ва символлар ёрдамида у кишилар учун оламнинг манзарасининг конструкти хисобланади. Объективлаштириш усули ёрдамида оламнинг ижтимоий манзараси индивидларнинг онгида акс эттирилиб, унинг дунё карашига айланади. «Оламнинг ижтимоий манзараси инсонлар томонидан курилиб, уларнинг хаётини аникловчи ва хулк-атвор моделларини берувчи идеал конструкт хисобланади»[5,26]. Демак, Янги Узбекистон янги ижтимоий конструкт сифатида эътироф этадиган булсак, ушбу жараёнларда замонавийлик ва анъанавийликнинг синтези, миллий ва умуминсоний кадриятлар бирлиги, юксак маънавиятга асосланиш зарурияти мухим ахамият касб этади.

Янги Узбекистонни барпо этишда имконият ва вокеалик диалектикаси хакида суз юритилганда куйидагиларни эътироф этиш мумкин.

Янги Узбекистон бу янги ижтимоий имконият сифатида мавжуд. Мазкур ижтимоий имкониятнинг ижтимоий вокеаликка айланиши учун биринчидан, жамиятимиз яратилган имкониятларни тугри бахолай билиши керак, иккинчидан, имкониятнинг вокеаликка айланиши учун мамлакатимизда шарт-шараятларга замин яратилди.

Бунинг ёркин мисоли сифатида Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг 2022-йили 28-январь ПФ-60-сонли "Хдракатлар стратегиясидан - Тараккиёт стратегияси сари" тамойилига асосан ишлаб чикилган куйидаги еттита устувор йуналишдан иборат 2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси тугрисида фармони кабул килинди. Мазкур тараккиёт стратегияси еттита йуналишдан ташкил топган: 1.Инсон кадрини юксалтириш ва эркин фукаролик жамиятини янада ривожлантириш оркали халкпарвар давлат барпо этиш; 2. Мамлакатимизда адолат ва конун устуворлиги тамойилларини тараккиётнинг энг асосий ва зарур шартига айлантириш; 3. Миллий иктисодиётни жадал ривожлантириш ва юкори усиш суръатларини таъминлаш; 4. Адолатли ижтимоий сиёсат юритиш, инсон капиталини ривожлантириш; 5. Маънавий

тараккиётни таъминлаш ва сохани янги боскичга олиб чикиш; 6. Миллий манфаатлардан келиб чиккан холда умумбашарий муаммоларга ёндашиш; 7. Мамлакатимиз хавфсизлиги ва мудофаа салохиятини кучайтириш, очик, прагматик ва фаол ташки сиёсат олиб боришдан иборат.

Мазкур йуналишларда жамиятимиз ривожланишининг барча жабхалари тизимли равишда камраб олинган 100 та максад билан белгилаб берилди. Агар ушбу максадлар вокеаликка айлансагина, биз олдимизга куйган Янги Узбекистон ижтимоий вокеалигини амалга оширган буламиз.

Ижтимоий имкониятнинг ижтимоий вокеаликка утиши учун шарт-шараятлар яратилиб, объектив ва субъектив омиллар пишиб етилиши зарур ва улар диалектик алокадорликда булишини такоза этади.

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, Янги Узбекистон - янги ижтимоий конструкт сифатида «одам - жамият - давлат» ушбу моделга асосланиши лозим. Бунга кушимча мазкур ижтимоий конструктда салохиятли кадрлар, инсон капитали, давлат ва жамиятнинг максадларининг уйгунлиги, адолат, суз ва ишнинг бирлиги, маънавий салохият, юксак багрикенглик, ижодкорлик, креативлик, бунёдкорлик сингари кадриятлар билан «тукилсагина» Янги Узбекистоннинг реал асослари яратилади. Бир суз билан айтганда, ижтимоий имкониятнинг ижтимоий вокеаликка айланиши намоён булади.

REFERENCES

1. Джиган О.В. Картина мира как социальный конструкт. Вестник МГОУ. Серия. Философские науки. 2016 /№4. -С.25.

2. Шюц А. Формирование понятия и теории в общественных науках. // Американская социологическая мысль. - М., 1996. -С.530.

3. Бергер П., Лукман Т. Социальное конструирование реальности. Трактат по социологии знания. - М.: Изд-во «Медум», 1995. С. 13.

4. Даниелян Н.В. Конструктивистский и научно-рациональный подходы в естественных науках: монография. М.: Издательство МГОУ, 2011. 266 с.

5. Джиган О.В. Картина мира как социальный конструкт. Вестник МГОУ. Серия. Философские науки. 2016 /№4 -С.26

362

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.