Научная статья на тему 'ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ЯНГИ ИҚТИСОДИЙ ТАФАККУР'

ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ЯНГИ ИҚТИСОДИЙ ТАФАККУР Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
260
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
менежер / персонал / инсон ресурсларини бошқариш / корпоратив бошқарув / ишга ёллаш / бандлик / кафолат / бошқарув структураси / фирма фалсафаси. / manager / staff / human resource management / corporate governance / recruitment / employment / guarantee / management structure / philosophy of the company.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Мухторова, Мадина Азамат Қизи

Саноат корхоналарининг кадрлар билан таъминланиши тоифалар ва касблар бўйича ходимларнинг ҳақиқий сонини режа эҳтиёжлари билан таққослаш асосида аниқланади. Корхонанинг энг муҳим касблардаги кадрлар билан таъмин этилишини таҳлил қилишга алоҳида эътибор берилади. Ишчи кучининг сифат таркибини малака бўйича таҳлил қилиш ҳам зарур. Саноат корхоналарида ходимларнинг малака даражаси кўп жиҳатдан уларнинг ёшига, иш стажига, маълумоти ва ҳоказоларга боғлиқ. Шу сабабли таҳлил жараёнида ишчиларнинг ёши, иш стажи, маълумоти бўйича ўзгаришлар ўрганилади. Бу ўзгариш ишчи кучининг ҳаракати натижасида содир бўлиши сабабли бу масалага таҳлил жараёнида катта эътибор берилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

NEW ECONOMIC THINKING IN NEW UZBEKISTAN

The headcount of industrial enterprises is determined by comparing the actual number of employees by categories and professions with the needs of the plan. Particular attention is paid to the analysis of the staffing of the enterprise in the most important professions. A qualitative analysis of the quality of the labor force is also needed. The level of qualification of workers in industrial enterprises largely depends on their age, work experience, education, and so on. Therefore, in the process of analysis, changes in the age, length of service, and education of employees are studied. Since this change occurs as a result of the movement of the labor force, a lot of attention is paid to this issue in the analysis process.

Текст научной работы на тему «ЯНГИ ЎЗБЕКИСТОНДА ЯНГИ ИҚТИСОДИЙ ТАФАККУР»

ЯНГИ УЗБЕКИСТОНДА ЯНГИ ЩТИСОДИЙ ТАФАККУР

6 https://doi.org/10.24412/2181-1784-2022-23-1112-1125

Мухторова Мадина Азамат кизи

Тошкент давлат ик;тисодиёт университети магистранти

АННОТАЦИЯ

Саноат корхоналарининг кадрлар билан таъминланиши тоифалар ва касблар буйича ходимларнинг уациций сонини режа эутиёжлари билан таццослаш асосида аницланади. Корхонанинг энг мууим касблардаги кадрлар билан таъмин этилишини таулил цилишга алоуида эътибор берилади. Ишчи кучининг сифат таркибини малака буйича таулил цилиш уам зарур.

Саноат корхоналарида ходимларнинг малака даражаси куп жиуатдан уларнинг ёшига, иш стажига, маълумоти ва уоказоларга боглиц. Шу сабабли таулил жараёнида ишчиларнинг ёши, иш стажи, маълумоти буйича узгаришлар урганилади. Бу узгариш ишчи кучининг уаракати натижасида содир булиши сабабли бу масалага таулил жараёнида катта эътибор берилади.

Калит сузлар: менежер, персонал, инсон ресурсларини бошцариш, корпоратив бошцарув, ишга ёллаш, бандлик, кафолат, бошцарув структураси, фирма фалсафаси.

АННОТАЦИЯ

Штатная численность промышленных предприятий определяется путем сопоставления фактической численности работающих по категориям и профессиям с потребностью плана. Особое внимание уделено анализу кадрового обеспечения предприятия по важнейшим профессиям. Также необходим качественный анализ качества рабочей силы.

Уровень квалификации работников промышленных предприятий во многом зависит от их возраста, стажа работы, образования и так далее. Поэтому в процессе анализа изучаются изменения возраста, стажа работы, образования работников. Поскольку это изменение происходит в результате движения рабочей силы, этому вопросу в процессе анализа уделяется большое внимание.

Ключевые слова: менеджер, персонал, управление человеческими ресурсами, корпоративное управление, подбор персонала, трудоустройство,

гарантия, управление структура, философия фирмы.

1112

ABSTRACT

The headcount of industrial enterprises is determined by comparing the actual number of employees by categories and professions with the needs of the plan. Particular attention is paid to the analysis of the staffing of the enterprise in the most important professions. A qualitative analysis of the quality of the labor force is also needed.

The level of qualification of workers in industrial enterprises largely depends on their age, work experience, education, and so on. Therefore, in the process of analysis, changes in the age, length of service, and education of employees are studied. Since this change occurs as a result of the movement of the labor force, a lot of attention is paid to this issue in the analysis process.

Keywords: manager, staff, human resource management, corporate governance, recruitment, employment, guarantee, management structure, philosophy of the company.

КИРИШ

Саноат корхоналарида мавжуд ишчи кучидан янада туларок фойдаланиш, мехнат унумдорлигини ошириш, ишлаб чикаришни жадаллаштириш, ишлаб чикариш жараёнларини комплекс механизациялаш ва автоматлаштириш, анча умумийрок ишлаб чикариш техникасини жорий этиш, технологияни ва ишлаб чикаришни ташкил этишни такомиллаштириш хисобига корхонани мехнат ресурслари билан таъминлашдаги кескинликни бирмунча бартараф этиш мумкин. Юкорида санаб утилган тадбирларни утказиш натижасида мехнат ресурсларига булган эхтиёжни кискартириш захиралари аникланиши лозим.

Мехнат ресурсларини бахолаш ва тахлил килиш учун курсаткичлар тизимидан фойдаланилади. Бу курсаткичлар иктисодий жихатдан турли гурухларга мансуб, чунки мехнат ресурсларининг у ёки бу жихатларини ифодалайди.

Мехнат ресурсларини ифодаловчи барча курсаткичлар иктисодий мазмунга караб уч гурухга булинади:

1. Мехнат ресурслари холатини ифодаловчи курсаткичлар.

2. Мехнат ресурслари билан таъминланганликни ифодаловчи курсаткичлар.

3. Мехнат ресурслари самарадорлигини ифодаловчи курсаткичлар.

Ушбу курсаткичлар таснифи ва уларнинг мазмуни куйдаги чизмада

келтирилган (1-расм)

1 -расм. Саноат корхоналарида мезднат ресурсларини ифодаловчи

курсаткичлар тизими1

Мехнат ресурслари холатини ифодаловчи курсаткичлар тизимига куйдагиларни киритиш мумкин:

1. Мехнат ресурсларининг уртача сони.

2. Мехнат ресурсларининг таркиби.

3. Мехнат ресурслариинг обороти.

4. Мехнат ресурсларининг кунимсизлиги.

5. Мехнат ресурсларининг тургунлиги.

Мехнат ресурслари билан таъминланганликни ифодалаш учун куйидаги асосий курсаткичлар тизимидан фойдаланилади:

1. Мехнат ресурслари билан штат жадвалининг таъминланганлиги.

2. Мехнат ресурслари сигими.

3. Мехнат ресурсларининг куролланганлиги.

4. Айланма маблагларнинг мехнат ресурслари билан таъминланганлиги.

1 Ш.Р.Холмуминов, Х.МДакимов, Н.Р.Нарзикулов. Мехнат курсаткичлари тахлили. Укув кулланма Т.: ТДИУ, 2006 - 94 бет.

1114

Мехнат ресурслари холатини ифодаловчи курсаткичлар унинг кандай ахволда эканлигини курсатади. Бу курсаткичларни хам урганиш ва тахлил килиш мухим ахамиятга эга. Чунки, шу курсаткичлар оркали мехнат ресурслари кандай ахволда эканлигини билиш бирга уларнинг узгариш динамикасини, обороти ва кунимсизлиги каби мухим курсаткичларни хам билиш мумкин. Саноат корхоналарида ходимларнинг обороти ва кунимсизликлари хаммухим ахамиятга эга, чунки улар ишсизликнинг олдини олиш, самарадорликни ошириш, ходимлар тажрибасини ошишини таъминлаш каби мухим жихатларни узида акс эттиради.

1-жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, "Javel" маъсулияти чекланган жамиятида мехнат ресурси холатини ифодаловчи ва у билан боглик курсаткичлар курсаткичлар жуда текис узгаришга учраган. Масалан, мехнат ресурсининг уртача йиллик сони 115% гача ортган, шу жумладан олий маълумотлилар 111% га ортган. Бу эса ходимлар малака даражасини ортганлигини билдиради.

"Javel" маъсулияти чекланган жамиятида ходимлар обороти ва кунимсизлигининг курсаткичлари жуда кичик микдорни ташкил этган 2019 йили мос равишда 0.13 ва 0.66 ни ташкил этган, 2020 йили ходимлар оборотининг усиши окибатида мехнат ресурси тургунлиги камайган.

Ушбу курсаткичларни амалий маълумотларни куллаган холда аниклаб, тегишли тахлилий хулосалар чикариш учун куйидаги жадвални келтирамиз (1 -жадвал). 1-жадвал

Саноат корхоналарида HR менежмент тизимини жорий этиш ва ходимларни бошкарув жараёнида мехнат ресурслари холатини ифодаловчи курсаткичларни аниклаш хисоб-китоби

Курсаткичлар 2019 й. 2020 й. 2021 й. Узгариш суръати 2021 йилни 2019 йилга нисбатан, %

1. Мехнат ресурсларининг уртача йиллик сони, киши 45 48 52 115

2. Шу жумладан, олий маълумотли мутахассислар, киши 35 37 39 111

Урта махсус маълумотлилар 6 6 7 116

Урта маълумотлилар 2 3 4 200

туликсиз урта маълумотлилар 2 2 2 100

3. Олий маълумотли мутахассислар нинг улуши, % (2к*100/1к) 78 77 75 -

Урта махсус маълумотлилар нинг улуши, % 13 12.5 13.4 -

Урта маълумотлиларнинг улуши, % 4.4 6.25 7.6 -

Туликсиз урта маълумотли ходимлар улуши,% 4.4 4.1 3.8 -

Хизматчилар сони, киши 43 46 50 116

Шу жумладан HR разбарлар сони, киши 3 3 3 100

Мутахассислар сони, киши 32 34 36 112

Техник ижрочилар сони, киши 8 9 11 137

Хизматчиларнинг улуши, % 95.5 95.8 96 -

6. Ишга кабул килинганлар, киши 3 6 5 166

7. Ишдан бушатилганлар, киши 3 3 1 33

8. Шу жумладан, салбий асослар билан бушатилганлар, киши 1 - - -

9. Мс. Обороти, коэффициенти [(6к+7к)/1к] 0.13 0.18 0.11 85

10. Мс. кунимсизлиги, коэффициенти (8к/1к) 2 - - -

11. 3 йилдан куп ишлаган ходимлар сони, киши 30 35 38 127

12. Мс. Тунгунлиги, коэффициентида (11к/1к) 0.66 0.73 0.73 110

Манба: "Javel" маъсулияти чекланган жамияти маълумотлари асосида

тузилган.

2-жадвал

Саноат корхоналарида HR менежмент тизими асосида мехнат ресурслари билан таъминланганликни ифодаловчи курсаткичлар хисоб-китоби

Курсаткичлар 2019 й. 2020 й. 2021 й. Узгариш

суръати, %

1. Мехнат ресурслари сони штат жадвали буйича, тегишли йил бошида, киши 47 50 55 117

2. Хдкикдй мехнат ресурслари сони, тегишли йил бошида, киши 45 48 52 115

3. Мс. билан штат жадвалининг таъминланганлик даражаси, % (1к:2к х100) 95 96 94

Манба: "Javel" маъсулияти чекланган жамияти маълумотлари асосида

тузилган.

Ушбу 2-жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, штат жадвали билан таъминланганлик даражаси охирги уч йил давомида 1% га камайган, сурункали равишда штат жадвалининг мехнат ресурслари билан таъминланганлиги бажарилмасдан келган. Бу учун корхонанинг иш вакти хажмини аникдаш ва тахлил килиш максадга мувофикдир. Корхонанинг иш вакти хажми деб барча ходимларнинг бир йиллик иш кунида бажариши лозим булган иш соатлари йигиндисига айтилади. Тахлил жараёнида ушбу курсаткични чукур урганиш лозим, чунки хар бир дакика корхона ва жамият учун кимматлидир.

Саноат корхоналарида HR менежмент тизими асосида Иш вакти хажмининг тахлилига тухталадиган булсак, тахлил килиш учун иш вактининг умумий хажмини (УХИВ) аниклаб олиш лозим. Ушбу курсаткич барча ходимлар сонини (X) хар бир ходимнинг уртача ишлаган кунлари (ИК) ва бир кундаги иш вакти (Вх) муддатига купайтириш йули билан аникланади. Бунинг учун куйидаги формуладан фойдаланиш мумкин:

УХИВ = X * ИК * Вх

Иш вакти хажмини бевосита асосий иш билан банд булган ходимлар буйича хам аниклаш мумкин. Асосий иш билан банд булган ходимларни (АХ) аниклаш учун барча ходимлар сонидан (X) бошкарувда банд булган ходимлар ва хизматчилар (БХ) айирилади:

АХ = X - БХ

Ушбу ходимлар иш вакти хажмини хам барча ходимлар иш вакти хажми сингари аникдаш мумкин. Бу курсаткич асосий ишда банд булган

ходимларнинг мехнат унумдорлигини аниклашшда, унга таъсир этувчи омилларни тахлил килишда кулланилади.

3-жадвал

Саноат корхоналарида HR менежмент тизими асосида иш вакти хажмининг хисоб даврида узгаришини аниклаш хисоб-китоби

Курсаткнчлар 2020 йилда 2021 йилда Фарки (+.-) Узгариш суръати, %

1. Барча ходимларнинг йиллик уртача сони, киши 48 52 +4 108

2. Шу жумладан асосий ходимлар, киши 46 50 +4 108

2.1. Асосий ходимларнинг умумий ходимлардаги улуши, % 95 96 +1 -

3. Битта ходимга тугри келадиган уртача йиллик иш куни, кун (беш кунлик иш хафтасида) 232 238 +6 102,6

4. Асосий ходимнинг бир йиллик уртача иш куни, кун 234 237 +3 101,3

5. Бир ходимга тугри келадиган бир кунлик уртача иш вакти, соат 7,61 7,72 +0,11 101,4

6. Битта асосий ходимнинг бир кунлик уртача иш вакти, соат 7,57 7,62 +0,04 100,7

7. Иш вактининг умумий хажми, соатда(1к*3к*5к) 84745 95543 10798 112

8. Иш вакти хажмининг асосий ходимлар буйича хажми, соатда (2к*4к*6к) 81213,92 91868 10654,1 113

Манба: "Javel" маъсулияти чекланган жамияти маълумотлари асосида

тузилган.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Иш вакти хажмининг тахлили ушбу курсаткичлар фаркини аниклашдан бошланади (3-жадвал). 3-жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, тахлил килинаётган корхонада иш вакти умумий хажмининг усиш суръати 108 фоизни ташкил килган. Асосий ходимлар буйича хам ушбу курсаткич 108 фоизни

ташкил килади. Бунга уз-узидан эришилган эмас. Энг аввало, умумий ходимлар сони утган йилга нисбатан 4 кишига ёки 8 фоизга усган.

Асосий ходимлар хам мос равишда 1 киши ва 108 фоизни ташкил килади. Бу ходимлар утган йилда хар бири урта хисобда 8 соат ишлаши керак эди. Аммо 7,61 соат ишлаган. Демак, хар бир киши урта хисобда 36,6 минут меъёрга нисбатан кам ишлаган. Чунки, ходимлар турли сабабларга кура (касаллиги туфайли, интизомни бузганлиги кабилар) ишга келмаган булиши мумкин. Бу барча ходимлар буйича иш вактининг йуколишига олиб келади.

Утган йилда ушбу курсаткичнинг хажми 5111 соатни [(48*234*8,0)-84745] ташкил килган булса, хисобот йилида унинг микдори 3465 соатга (52*238*8,0) -95543] тенг булди. Тахлил килинаётган вактда ушбу корхона буйича иш вакти хажмининг йуколиши 33 фоизга (100-(3465*100:5111)] камайган. Бу эса иш кунига хисобланса, утган йилда 639 кунни (5111:8), хисобот йилида 433 кунни (3465:8) ташкил килади. Агар ушбу курсаткичларни одам сонига айлантириладиган булса, утган йилда 48 та кишидан 13 киши (639:48) умуман ишга чикмаган. Ушбу курсаткичнинг микдори хисобот йилида 8 кишини (433/52) ташкил килади.

Худди шундай тахлилни корхонада банд булган асосий ходимлар буйича хам килиш мумкин. Тахлилнинг навбатдаги боскичида иш вакти хажмининг узгаришига кандай омиллар кай даражада таъсир килганлигини аниклаш лозим. Бу учун натижа билан омиллар уртасидаги функционал богликликлардан келиб чикилади.

4-жадвал

Саноат корхоналарида HR менежмент тизимини жорий этиш ва ходимларни бошкарув жараёнида иш вакти хажмига алохида омиллар

таъсирининг хисоб-китоби

Курсаткнчлар 2020 2021 Фарки Занжирли

йилда йилда (+, -) алмаштиришлар

I II Ш

1. Ходимларнинг

уртача йиллик сони, 48 52 +4 52 52 52

киши

2. Бир ходимга тугри

келадиган уртача 232 238 +6 232 238 238

йиллик иш куни, кун

3. Eup xoguMra Tyrpu KegaguraH 6up KyHguK ypTana um BaKTu, coaT 7,61 7,72 +0,11 7,61 7,61 7,72

4. Hm BaKruHHHr yMyMun xa^Mu, coaTga (1k*2k*3k) 84745 95543 10798 91807 94181 95542

MaH6a: "Javel" Matcyguara neKgaHraH ^aMuaTu MatgyMoTgapu acocuga

Ty3ugraH.

Ym6y 4-^agBag MatgyMoTgapugaH KypuHu6 TypuSguKu, Taxgug KHHHHaeTraH KopxoHaga urn BaKTHHHHr yMyMHH xa^Mu 75 MHHr coaTra omraH. EyHra Kyfiugaru oMuggap Tatcup KugraH.

1. XoguMgap ypTana HugguK coHHHHHr 4 Kumura KynanraHnurH KopxoHa urn Ba^TH yMyMun xa^MuHu 7062 coaTra KynaHTupraH:

91807 - 84745 = +7062 coaT.

2. Eup xoguMra Tyrpu KegaguraH ypTana HugguK um KyHuHuHr 6 KyHra omraHguru KopxoHa um BaKTu yMyMun xa^MuHu 2374 coaTra omupraH:

94181 - 91807 = +2374 coaT.

3. Eup xoguMra Tyrpu KegaguraH 6up KyHguK ypTana um BaKruHuHr 0,11 coaTra omraHguru yHuHr yMyMun xa^MuHu 1361coaTra omupumura ogu6 KegraH:

95542 - 94181 = + 1361 coaT.

OgargarugeK, 6apna oMuggap Tatcupu Harn^aHuHr yMyMun ^ap^ura TeHr:

7062 + 2374 + 1361 =10797 coaT.

Xyggu myHgan TaxgugHu KopxoHaga 6aHg 6ygraH acocun xoguMgap um Ba^Tu SyHuna xaM aMagra omupum MyMKuH. Ammo ygapra Tatcup этyвнн oMuggap 6upMyHna y3rapagu. EyHga yMyMun xoguMgap ypHura acocun xoguMgapra Terumgu KypcarKungap aHuKgaHagu.

5-^agBag

CaHoaT KopxoHa.iapiiga HR MeHe^MeHT th3hmhhh wopiiH этнm acocuga acociiH xogiMgap um saKTH xa^MHHHHr y3rapumura agoxiga OMiggap

TatcupHHH xucoSgam

KypcaTKHH^ap 2020 Higga 2021 Higga OapKH KypcaT KHH^ap HHgeKc u HaTH^ara Tatcupu: imoOiiH (+) cagSuu (-)

1. Eapna xoguMgapHuHr HugguK ypTana cohu, Kumu 48 52 +4 1,08 + 6,456

2. Acocuft xoguMgapHuHr

yMyMun xoguMgapgaru 95 96 +1 1.01 0.86

ygymu, %

3. Eup acocufi xoguMra Tyrpu

KegaguraH ypTana fiugguK um 234 237 +3 1,0128 +1.13

KyHgapu, KyH

4. Eup acocufi xoguMra Tyrpu

KegaguraH 6up KyHguK ypTana 7,57 7,62 +0,04 1,0066 + 0,58

um BaKTu, coaT

5. Acocufi xoguMgap um

BaKTuHuHr yMyMufi xa^Mu, MuHr 80,7 90.1 + 8.04 1,11 X

coar (1k*2k*3k*4k)

MaH6a: "Javel" MatcyguaTu neKgaHraH ^aMuaTu MatgyMoTgapu acocuga

Ty3ugraH.

Ym6y 5-^agBag MatgyMoTgapugaH KypuHuS TypuSguKu, acocuft xoguMgap urn BaKTu yMyMHH xa^Mu 7383 MHHr coaTra omraH. Ym6y y3rapurnra 6up KaHna oMuggap Tatcup KugraH. CaHoaT KopxoHagapuga HR MeHe^MeHT th3hmh acocuga KopxoHaga 6aHg 6ygraH xoguMgap cohhhh Taxgug Kugum uKTucogun umgapHuHr энг MyxuM coxagapugaH Supugup. ^yHKu, xoguMgap cohu, SupuHnugaH, xap 6up KopxoHaHu MexHaT cagoxuaTu Ba MagaKagu um Kynu 6unaH TatMuHnaHraHnuruHu u^ogagaca, uKKuHnugaH, KaTTa ^muMou^-uKTucoguH axaMuaTra эгa. 3epo, xap 6up xoguMHuHr нктнcogнн-н:m,нмoнн axBonu y3gapu umgaeTraH KopxoHagapga SaHgguru Ba y epgaH ogaguraH oftguK Maomu, MexHaT xaKu Ba 6om^a parSaTnaHTupum MexaHu3MgapuHuHr KaHgaft TamKug KmmHraHguru 6ugaH u^ogagaHagu.

XoguMgap cohuhu Taxgug KugumHuHr Ba3u^acu yHuHr axaMuaTugaH Kegu6 nu^agu. EyHra 6o3op uKTucogueTu mapouraga KyHugarunapHu KupuTum MyMKuH.

1. MaB^yg xoguMgap cohuhu Ba ygapHuHr mTaT ^agBagura Tyrpu Kegum-KegMacguruHu aHuKgam.

2. XoguMnapHuHr MagaKacu, MatgyMoTu SyHuna TapKuSuHu aHuKgam Ba ygapHuHr y3rapumura 6axo 6epum.

3. XoguMgapHuHr guHaMuKacuHu KopxoHaHuHr acocun KypcaTKungapu 6ugaH cogumTupraH xogga ypraHum Ba ygapHuHr y3rapum тeнgeнцнacнгa 6axo 6epum.

4. Ходимларнинг обороти, кунимсизлиги, мустахкамлиги каби курсаткичларни аниклаш, уларнинг узгаришига таъсир этувчи омилларни белгилаш каби мухим тадбирларни амалга ошириш.

Тахлилнинг вазифаси бу келтирилганлар билан чекланиб колмайди, балки хар сафар тахлилнинг максади ва вазифаси аник вазиятдан келиб чикиб узгариб туриши табиий. Чунки, бозор муносабатлари шароитида зазиятлар тез узгариб туриши мумкин. Бу узгариш жараёнини тахлил килиб, тегишли карорлар кабул килиб, амалий чора-тадбирларни куллаш, бошкариш ва иш юритиш усулларини вазиятга караб мослаб бориш чораларини куриш хам мухим ахамиятга эга.

Шундай экан, ходимлар сонини тахлил килиш келажакда иктисодий тахлилнинг таркибий кисмига айланиши табиий. Ходимлар сонини тахлил килиш бевосита уларнинг умумий сонини, таркибини ва фаркини аниклашдан бошланади. Бунинг учун куйидаги жадвални тузиш тавсия килинади (12-жадвал).

6-жадвал

Саноат корхоналарида HR менежмент тизимини жорий этиш асосида

ходимлар сони ва унинг таркибидаги узгаришлари

Курсаткичлар 2020 йилда 2021 йилда Фарки {+, -)

Штат жадва лида Х,акикат-да Режага нисба тан Утган йилга нисба тан

1. Барча ходимлар, киши 48 55 52 -3 +4

2. Асосий ходимлар, киши 46 53 50 -3 +4

3. Асосий ходимларнинг умумий ходимларлаги улуши, % (2к:1к*100) 95,8 96,4 96,1 -0,3 +0,3

Манба: "Javel" маъсулияти чекланган жамияти маълумотлари асосида

тузилган.

Ушбу 6-жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, саноат корхоналарида HR менежмент тизимини жорий этиш асосида ходимлар сони хисобот йилида режага нисбатан 3 кишига камайган ва утган йилга нисбатан мос равишда 4 кишига купайган. Шу билан бирга асосий ходимлар сони хам утган йилга нисбатан 4 купайган. Бу курсаткич режага нисбатан 3 кишига камайган.

Aсосий xодимлapнинг улуши yтгaн йилдaги 95.8 фоиздaн хисобот йилидa 96.1 фоизгaчa, яъни 0.3 фоиз бaндгa кyпaйгaн. Aсосий xодимлap улушини хисобот йилидa Утшн йилгa нисбaтaн кyпaйтиpиб, 96.4 фоизга еткaзиш кyздa тyтилгaн эди. Aммо, хисобот йилидa, тaъкидлaнгaнидек, бу кypсaткич 96.1 фоизни тaшкил килди ßa унинг микдоpи 0.3 фоиз бaндгa кaмaйди. Бyндaй XOлaтни бозоp мyносaбaтлapи шapоитидa окдaш кийин. Aсосий xодимлap улушининг кyпaйиши мaксaдгa мувофик.

HR менежмент тизими aсосидa xодимлapни ёллaш учун жaßобгap -кaдpлap 6улими xодимлapи 6ули6, yлapнинг мaжбypиятлapигa янги номзодлapни тyплaш, фиpмaдa янги лaвозим, иш жойлapини очиш киpaди. Улap y3 компaнияси xодимлapи оpaсидa мос келувчи номзодлapни излaш, y3 тapмокдapи xизмaтчилapи ßa xaмкaсблapидaн сypaш, гaзетaлapдa pекдaмa эълонлapини чоп этиш, мехтатга жойлaштиpиш бyйичa дaßлaт ßa xyсyсий aгентликдap билaн xaмкоpлик килиш, мехтатга жойлaштиpиш бyйичa кaсaбa yюшмa бюpолapигa мypожaaт килиш, коллеж тaдaбaдapи оpaсидa номзодлap излaш билaн шyFyллaнaди.

7-жадвал

HR менежмент тизими асосида кадрларни танлаш буйича

харакатлари2

Бажариладиган операциялар

Чизик менежери харакати (ЧМ)

HR буйича менежернинг харакати (HR)

Ишгa олиш ßaзифaсининг куйилиши.

HR билaн мaслaxaт-лaшгaн xолдa ßaзифa кУйилaди.

ЧMгa йиFиш yсyллapи бyйичa мaслaxaт беpaди.

ЙиFиш xaкидa кapоp ßa компaниянинг ЙИFИШ бyйичa сиёсaтини белгилaш.

HR билaн мaслaxaт-лaшгaн xолдa йиFиш сиёсaти xдкидa кapоp кдбул килaди.

ЧМ ra aproa беpyвчилapнинг коpxонaгa ишгa олингaндa кaндaй мaßкегa эгa 6улиши мумкинлиги тyFpисидa мaслaxaт беpaди.

ЙиFиш yсyллapи xaкидa кapоpлap.

HR гa й^иш yсyллapи бyйичa мaслaxaт беpaди.

ЧМ билaн мaслaxaтлaшraн XOлдa йиFиш yсyллapини белгилaйди.

Укув юpтлapидaн номзодлap й^иш

Aйpим xоллapдa номзодлap йиFиш

Aсосaн номзодлapни йиFиш билaн шyFyллaнaди.

2 Нaзapовa Г.Г., Myxaмеджaновa Г.Л., Сaлиxовa Н.М., Исмaидовa Н.С., Розметовa Н.Б. Инсон pесypслapи менежменти. Укув кyллaнмa. ТДИУ, 2010 й. 194-бет.

1123

билан шугулланади.

Иигиш самарадорлигини урганиш. Иигишнинг харажатлари ва фойдали томонларини тахлил этади. Иигишнинг харажатлари ва фойдали томонларини тахлил этади.

HR менежмент тизими асосида кадрларни режалаштиришни бошкаришнинг бу боскичида туплаш натижасида хосил килинган резервдан рахбарият энг мос номзодларни танлайди. Танлов хакидаги объектив карор, вазиятга караб номзоднинг маълумоти, касбий куникмалар даражаси, олдинги иш тажрибаси, шахсий сифатларига асосланиши мумкин. Куп компанияларда номзодлардан керакли ходимни ёки ходимлар гурухини танлаш одатда бир хил боскичлардан иборат.

ХУЛОСА

Демак, HR менежмент тизими асосида корхоналарда кадрларни танлаш персонал туплашнинг энг мухим боскичларидан булиб, куйидаги боскичлардан иборат булади:

> кадрлар комиссиясини ташкил этиш;

> иш жойлари буйича талабларни шакллантириш;

> оммавий ахборот воситаларида танлов хакида эълон бериш;

> +номзодларни тиббий ва ишга лаёкатлилигини текшириш;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

> номзодларнинг рухий холатини текшириш;

> номзодларнинг кизикишлари ва салбий одатларини тахлил килиш;

> номзодларни рейтинг буйича умумий бахоланиши ва якуний руйхатнинг тузилиши;

> кадрлар комиссиясининг буш жойга номзод танлаш буйича хулосаси;

> лавозимга тасдиклаш, шартнома тузиш;

> номзоднинг хужжатларини расмийлаштириш ва ходимлар булимига

> топшириш.

Энг аввало, умумий номзодлардан бир нечта энг мос келувчилари танлаб олинади, бунда тулдирилган стандарт шаклли анкета ёки номзод томонидан унинг маълумоти, иш тажрибаси ва шахсий маълумотлари хакида берилган йигма маълумотнома (резюме) асос булиб хизмат килади. Танловда карор чикариш учун керакли ахборотни йигишда учта асосий услуб ишлатилади:

> Синовлар;

> Сухбатлар;

> бахолаш марказлари.

REFERENCES

1. Березин И. Маркетинговый анализ, - М.: "МГУ" 2018. 127 - стр.

2. Кантор Е.Л, и др. Экономика предприятии. - СПб.: Питер, 2019. - 224с.

3. Назарова Г.Г., Мухамеджанова Г.А., Салихова Н.М., Исмаилова Н.С., Розметова Н.Б. Инсон ресурслари менежменти. Укув кулланма. ТДИУ, 2010 й. 194-бет.

4. Рашидова Наргиза Рашид кизи, Абдуллаев Ахрор Жахбарович. Ташкилотларда ходимларни самарали бошкаришнинг илгор хорижий тажрибаларидан фойдаланиш истикболлари. "Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar" ilmiy elektron jurnali. № 4, iyul-avgust, 2021 yil.

5. Махмудов Э.Х. Корхона иктисодиёти. Укув кулланма.-Т.: Узбекистон ёзувчилар уюшмаси. Адабиёт жамгармаси нашриёти, 2015,-210 б.

6. Ш.Р.Холмуминов, Х.М.Хдкимов, Н.Р.Нарзикулов. Мехнат курсаткичлари тахлили. Укув кулланма - Т.: ТДИУ, 2006 - 94 бет.

7. Muxtarov, A. (2020). Демократия ва фукаролик жамияти . Архив научных исследований.

8. Muxtarov, A. (2020). Фалсафанинг долзарб муаммолари. Архив научных исследований.

9. Muxtarov, A. (2020). Фукаролик жамияти ва толерантлик. Архив научных исследований.

10. Umarjonov, S.S. (2021). Ijtimoiy - gumanitar fanlarni o'qitishda Fahriddin Roziyning ontologik qarashlarining o'rni va ahamiyat. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(9), 1029-1038.

11. Muxtarov, A. Олий таълимда замонавий инновациялар. Архив научных исследований.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.